Novak Đoković savadao Čeha Tomaša Mahača sa 2:1 po setovima 6:3, 3:6, 7:6 i plasirao se u drugo kolo turnira u Dubaiju.
Naš teniser u drugom kolu igra protiv Holanđanina Talona Grikspora, koji je na startu takmičenja savladao Francuza Konstanta Lestijenea 6:4, 3:6, 6:2.
Meč je na programu u sredu od 16.00.
Sastojci:
Biskvit:
– 120 g maslaca
– 210 g šećera
– 4 jaja
– 1 pomorandža (sok)
– 1,25 dl mieka
– 180 g brašna
– 1/2 kesice praška za pecivo
– 100 g oraha
Glazura:
– 120 g šećera
– 1 pomorandža (sok)
Priprema:
Sameljite orahe, a potom umutite čvrst sneg od belanaca dodajući im malo soli. Iscedite sok od pomorandže u posebnu posudu.
Mešajte mikserom omekšali maslac sa šećerom, pa dodajte jedno po jedno žumance.
Dodajte smesi isceđen sok od pomorandže i mleka i dobro promešajte.
Brašno sa praškom za pecivo dodajte umućenoj smesi, malo po malo, pa orahe i sneg od belanaca, lagano mešajaći smesu, ali ručno, dok se svi sastojci ne sjedine.
Zagrejte rernu na 180 stepeni.
Okruglu posudu za pečenje premazati maslacem, sipajte smesu, i pecite oko 25 minuta.
Dok se kolač peče iscedite sok još jedne pomorandže i dodajte šećer, dobro izmešajte.
Vruć pečeni kolač prelijte glazurom i ostavite još desetak minuta u ugašenoj rerni dok kolač ne upije sav sok, a površina postane glazirana.
Kad se ohladi isecite ga i poslužite.
Prijatno!
Oluja “Hulijeta” hara Španijom, sa ogromnim snežnim padavinana na mediteranskom arhipelagu Balearskih ostrva, udarima vetra i temperaturom do minus 16 stepeni u kontinentalnom delu Španije, saopštila je meteorološka služba.
Balearska ostrva, poznata po blagoj i prijatnoj klimi, zbog čega ih vole evropski turisti, najviše su pogođena olujom, posebno najveće ostrvo, Majorka.
„Na nekim mestima iznad 800 metara nadmorske visine na severu Majorke snežni pokrivač je za 24 sata prešao jedan metar“, saopštila je meteorološka služba koja je snežne padavine ocenila kao „vanredne“.
Na Majorki su jaki udari vetra dostizali 117 kilometara na sat, a padala je i obilna kiša – više od čak 100 litara po kvadratnom metru. Sneg je padao i u kontinentalnom delu Španije, u San Sebastijanu na severu zemlje i u Kataloniji na severoistoku, kao i u okolini Barselone.
„To je najveći sneg od marta 2018. godine“ u Barseloni, navela je meteorološka služba.
Niska temperatura do minus 16 zabeležena je u Aragonu i Kastilji.
Koji začini se ne slažu međusobno?
Sve je u začinima – to će vam verovatno reći svako ko se dobro snalazi u kuhinji. Ako biste da vam jelo bude prste da poližeš, veliku ulogu će odigrati baš začini koji će mu razviti pun ukus. Ali u baratanju aromama ima određenih pravila. Stručnjaci kažu da se pojedini ukusi sjajno slažu i daju taj šmek koji jelo čini odličnim, dok se drugi ne vole, pa recimo, nije dobro spajati snažni šafran i svež đumbir. Takođe, u priči o začinima važno je znati i da se oni ne mogu uvek ukalupiti jer, na primer, seme komorača gorči, dok mu je lišće slatkasto, piše Zadovoljna.
Snažni začini koji se ne slažu međusobno
Jaki začini mogu nadjačati ili promeniti ukus drugih nežnijih začina. Takođe, vrlo verovatno ne želite da kombinujete više oštrih začina u jednom jelu. Ponekad i lagana citrusna nota može zapravo da istakne jake smele ukuse i poboljša ih. Ti jači začini su đumbir, anis, beli luk, ren, crni luk, vlašac, seme komorača, karanfilić, kardamom, seme kima. Pritom, način na koji te začine kuvate može im umanjti tu njihovu oštrinu, a ako ih umereno koristite, dobićete najbolje od njih, ne preterano jak ukus koji ume da zasmeta i uguši jelo.
Recimo, čen belog luka pečen ceo daće najugodniji ukus, posebno kada se kombinuje sa ruzmarinom, ali ne i sa đumbirom. Ali ako pržite beli luk sa iseckanim đumbirom, vrlo je verovatno da će se dobro dopuniti, piše homegrownherbgarden.com.
Dobri spojevi
U kuvanju nema granica i uvek možete da sami eksperimentišete, da kombinujete razne začine sa namirnicama i ujedno otkrivate svoje omiljene spojeve. Ali ako biste da igrate na sigurno, dobro je znati koji začini generalno idu uz koju hranu.
Govedina – lovorov list, ljuta začinska paprika, čili, kari, mirođija, đumbir, senf, začinska paprika, majoran, origano, peršun, ruzmarin, majčina dušica
Svinjetina – bosiljak, kardamom, karanfilić, kari, đumbir, majoran, senf, origano, začinska paprika, peršun, ruzmarin, žalfija, majčina dušica
Jagnjetina – bosiljak, kardamom, kari, mirođija, majoran, nana, origano, začinska paprika, ruzmarin, kurkuma
Živinsko meso – anis, lovorov list, ljuta začinska paprika, kari, mirođija, đumbir, majoran, senf, muskatni oraščić, začinska paprika, peršun, biber, žalfija, majčina dušica
Riba – anis, bosiljak, lovorov list, kari, mirođija, komorač, đumbir, majoran, muskatni oraščić, origano, začinska paprika, peršun, majčina dušica
Krompir – bosiljak, kim, korijander, mirođija, komorač, majoran, origano, peršun, ruzmarin, žalfija, majčina dušica
Pasulj – mirođija, majoran, muskatni oraščić, origano
Brokoli – senf, muskatni oraščić, žalfija
Šargarepa – mirođija, muskatni oraščić, peršun, ruzmarin, majčina dušica
Krastavac – bosiljak, mirođija, peršun
Patlidžan – origano, peršun
Pečurke – beli luk, žalfija
Grašak – majoran, nana
Tikva – kardamom, đumbir, muskatni oraščić
Paradajz – bosiljak, karanfilić, kim, komorač, majoran, origano
Pasulj, pirinač i žitarice – čili, seme kima, origano, beli luk, šafran, peršun, nana
Sir i jaja – mirođija, peršun, začinska paprika, muskatni oraščić, crni biber, origano, beli luk, majčina dušica
Saveti za pojačavanje ukusa
Da biste dobili ono najbolje od začina, tj. od sušenog bilja, možete da ga potopite nekoliko minuta u vodu, bujon, ulje, limunov sok ili sirće. Kada koristite začinsko bilje u prelivu za salatu, ostavite bilje da se natopi kiselinom (sirćetom ili limunovim sokom) najmanje 15 minuta do sat pre nego što začinite salatu. Da biste lepo začinili meso, recimo, živinu ili ribu, utrljajte ih rukama pre kuvanja.
Za povrće kuvano na pari dodajte začinsko bilje u otopljeni puter i ostavite da odstoji 10 minuta pre nego što ga sjedinite sa povrćem i poslužite, piše delishably.com.
Što se tiče sušenih i svežih začina, obično je za kuvanje potrebno koristiti tri do pet puta više svežeg bilja nego sušenog, u zavisnosti od jačine biljke. Da biste postigli najbolji ukus kod namirnica koje se dugo kuvaju, dodajte začinsko bilje u poslednjih 20-ak minuta kuvanja kako ne bi izgubilo ukus.
Kada dodati so u jelo
So je najvažniji začin koji se najviše i koristi u kuvanju, ali mnogi ne znaju da joj treba vremena da se potpuno rastvori i prožme jelo. Meso je najbolje usoliti dan pre nego što ćete ga spremati ili nekoliko sati ranije. S druge strane, plodove mora posolite petnaestak minuta pre kuvanja.
Povrće sadrži ugljeni hidrat pektin, koji nije lako svarljiv. On se može omekšati dodavanjem soli. Zato posolite povrće 10 do 15 minuta pre kuvanja da prožme povrće, ali nemojte to činiti mnogo ranije da ne postane gumenasto. Naime, so će izvlačiti tečnost iz povrća onoliko dugo koliko to budete dozvolili, pa nemojte preterati, piše spicesinc.com.
Posolite pasulj kada ga potopite pre kuvanja. So će u njemu omekšati pektin kao i u drugom povrću. S testom treba oprezno jer može da očvrsne ako ga brzo poslite budući da pomaže glutenu da se učvrsti. Zato testo solite u odnosu na to da li vam treba malo tvrđe, recimo, za picu ili mekše.
Pečurke su pune vode i smežuraće se ako se posole prerano. So im dodajte tek pred sam kraj prženja. So inače uravnotežuje gorčinu – i bolje od šećera, tako da prstohvat soli u sosu za testeninu može biti bolja rešenje nego prstohvat šećera.
Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Jasmina Paunović, koja je premeštana “sa slučaja EPS”, kazala je da su se na današnjem kolegijumu VJT zamenici tužioca “opustili i okuražili”.
Ona je za RTV kazala da je zato kolegijum kojim rukovodi šef tog VJT Nenad Sefanović, bio dručiji od prethodnih.
„Prisustvovala sam kolegijumu, ne od samog početka, pa nisam imala mogućnost da čujem uvodnu reč Stefanovića šta je poenta kolegijuma“, kazala je Paunović.
Prenela je da je „čula i primetila“ kako su se zamenici tužioca „opustili i okružali i počeli da govore“.
Kazala je i da „današnji kolegijum nije bio ni približno sličan onima kakvi su bili ranije“ – „monološki“, pošto Stefanović govori šta ima da kaže.
„Danas to nije bio slucaj… kao da se otvorila ‘Pandorina kutija’, svi su imali sijaset pitanja, tražili odgovore, suze su išle zbog ranijih uvreda koje su trpeli, ali s njegove strane nisam videla pravdanje“, kazala je ona.
Paunović, koja je sa koleginicom Bojanom Savović radila na „predmetu EPS“ je premeštena u drugo odeljenje pošto se, kako je ranije rekla, usprotivila novouvedenom pravilu da tužioci moraju da traže odobrenje šefova za kontakt s policijom iako s njom svakodnevno sarađuju, te bi im to otežalo posao.
Uskoro novi državljani Kanade bi mogli da imaju opciju da se odreknu ceremonije državljanstva i polažu zakletvu online, jer Otava nastoji da skrati vreme obrade zahteva za državljanstvo.
Savezna vlada traži povratne informacije od javnosti o predloženim amandmanima na kanadske propise o državljanstvu koji bi omogućili kandidatima da polože zakletvu o državljanstvu putem „bezbednog onlajn rešenja, bez prisustva ovlašćenog lica“.
Prema izjavi o analizi politike objavljenoj u Kanadskom listu, dodavanje opcije polaganja zakletve onlajn bez pratnje moglo bi da uštedi tri meseca vremena obrade i omogući podnosiocima da brže dobiju svoje državljanstvo.
Pored toga, u saopštenju se navodi da bi samostalne zakletve državljanstva mogle biti pogodnija opcija za nove Kanađane, napominjući da se ceremonije državljanstva obično održavaju tokom radnog vremena i traju oko 90 minuta.
„Mnogi budući Kanađani moraju da uzmu slobodni dan da bi prisustvovali ceremoniji dobijanja državljanstva, a ove slobodne dane ne plaćaju poslodavci“, navodi se u saopštenju analize.
„Ovaj predlog bi takođe bio od koristi budućim Kanađanima pružanjem veće fleksibilnosti u službi za klijente i promovisanjem inkluzivnosti omogućavajući im da polože zakletvu o državljanstvu na način koji najbolje funkcioniše i u vreme koje im najviše odgovara tokom dodeljenog vremenskog okvira.
Od 1947. godine, polaganje zakletve državljanstva je poslednja faza u naturalizovanju kanadskog državljanina. To uključuje stajanje pred sudijom za državljanstvo i zakletvu na vernost kralju i svim njegovim naslednicima i naslednicima uz zakletvu da će poštovati zakone Kanade.
Za vreme COVID-19 2020. godine, Kanada je počela da dozvoljava virtuelne ceremonije državljanstva koje se održavaju preko video konferencijskih poziva.
Federalna administracija kaže da je od oktobra 2022. postojao zaostatak od 358.000 zahteva za državljanstvo, pri čemu su podnosioci zahteva čekali 24 meseca od trenutka podnošenja zahteva do polaganja zakletve.
Zakletve na mreži koje se samostalno daju ne bi bile obavezne prema ovom predlogu, jer bi novi Kanađani i dalje imali mogućnost da polože zakletvu o državljanstvu na tradicionalan način pred sudijom, bilo lično ili putem video konferencijskog poziva uživo.
Ali nisu svi pristali na predlog, uključujući bivšeg ministra za državljanstvo i imigraciju Kristofera Aleksandra.
„Napuštajući vekovima staru karakteristiku državljanstva u Kanadi, ova vlada dalje podriva sopstvenu – u najboljem slučaju – nestabilnu posvećenost zaštiti kanadskih demokratskih institucija, nacionalne bezbednosti, nacionalne odbrane i vladavine prava“, napisao je Aleksander u ponedeljak na Tviteru. veče.
Međutim, advokat za imigraciju iz Vankuvera Stiven Merens kaže da bi to mogla da bude dobra opcija, posebno za one čije je stalne boravišne kartice blizu isteka, ako samostalne onlajn zakletve mogu da ubrzaju obradu.
„Verujem da je polaganje zakletve državljanstva smisleno i siguran sam da će mnogi to nastaviti da rade. Međutim, ako je tačno da zakazivanje ceremonija dodaje tri meseca na obradu, onda to može da zakomplikuje stvari za ljude kojima je istekla boravišna karta. tako, slažem se da bi trebalo da bude opciono“, rekao je on za CTVNevs.ca u utorak u mejlu.
Ukoliko bude odobren, očekuje se da predlog stupi na snagu u junu 2023. Moguće je da se dodaju pošalju komentari na veb stranicu Canada Gazette tokom perioda konsultacija, koji traje do 27. marta.
Nova runda pregovora Beograda i Prištine održava se u ponedeljak. U Briselu će biti težak dan, kaže premijerka Ana Brnabić. Očekuje formiranje Zajednice srpskih opština posle 10 godina čekanja. Ista očekivanja imaju i Evropa i Amerika. U međuvremenu, predsednik Vučić je razgovarao sa američkim diplomatom Derekom Šoleom, kojem je preneo da o evropskom planu može da razgovara uz jasno određena ograničenja.
Dan posle Beograda, pismo troje autora stiglo je u Prištinu. Predsednik Francuske, nemački kancelar i italijanska premijerka od Aljbina Kurtija očekuju da primeni sve dogovorene sporazume, što znači i formiranje Zajednice srpskih opština. Uoči sutrašnjeg sastanka, sumiraju očekivanja o glavnoj temi.
“Uvereni smo da je zaključivanje i sprovođenje evropskog predloga od fundamentalnog značaja za opštu dobrobit građana, mir i prosperitetan razvoj regiona i napredak evropske perspektive Prištine”, stoji u pismu.
Posle Prištine, telefonski razgovor Beograda i Vašingtona. I specijalni savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole poziva da se hitno formira ZSO. Očekuje da sutrašnji sastanak bude primetan napredak ka dogovoru.
“Razgovarao sam sa predsednikom Vučićem danas kako bih izrazio snažnu podršku SAD sastanku sa visokim predstavnikom Boreljom u Briselu 27. februara. Pozdravio sam kontinuiranu posvećenost Srbije konstruktivnom angažovanju na predlogu EU za obezbeđivanje mira i stabilnosti u regionu”, objavio je Šole.
Predsednik Vučić očekuje veoma težak sastanak, ali poručuje da je Srbija privržena miru i stabilnosti u regionu.
“U tom kontekstu sam spreman da radim na konceptu i primeni ponuđenog plana, uz jasno određena ograničenja”, dodao je Vučić.
Ograničenja, podseća premijerka Ana Brnabić, predsednik je iscrtao ranije, a potvrdio ih u Skupštini na sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji. Nema priznanja, niti članstva Prištine u Ujedinjenim nacijama.
“Što se tiče sutrašnjeg dana, sigurna sam da neće biti ni nimalo lak dan, ali bih želela da kažem da sam srcem i dušom uz predsednika Aleksandra Vučića i da su crvene linije koje je predsednik rekao da jesu prethodno u Narodnoj skupštini, te crvene linije. Svakako verujem da će umeti da sačuva nacionalne interese Republike Srbije, i istovremeno da sačuva mir i stabilnost i obezbedi prostor za rast i razvoj, iako to u ovom trenutku deluje skoro pa nemoguće”, kaže premijerka.
“Gotovo nemoguće da se sutra stavi potpis”
Gotovo je nemoguće da se sutra u Briselu stavi potpis na predlog, ocenjuje predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.
“Mislim da su zapadni političari namerno stvorili određenu konfuziju, kao svojevrsni vid pritiska da se prihvati od obe strane ono što je na stolu. Sada je već jasno da je to po principu – uzmi ili ostavi, da više nema mogućnosti za korekciju, da samo treba dogovoriti, kako oni kažu, korake za implementaciju, ali nikakav dogovor nije postignut i ništa nije potpisano”, ističe Drecun.
Uoči nastavka dijaloga, predsednik je razgovarao sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom i preneo mu stav Beograda. Saglasili su se da je najvažnije da se očuva mir na Zapadnom Balkanu.
Obilan i vlažan sneg izazvao je kvarove na više desetina dalekovoda na širem distributivnom području „Elektrokrajine“, a bez električne energije ostalo je više hiljada potrošača u Novom Gradu, Kozarskoj Dubici, Prijedoru, Gradiški, Srpcu, Prnjavoru, Laktašima, Čelincu, Kotor Varošu i Kneževu.
Iz „Elektrokrajine“ je saopšteno da su sve monterske ekipe izašle na teren i rade na lociranju i sanaciji kvarova, a radovi se odvijaju u dosta otežanim uslovima zbog nepristupačnog terena, posebno u šumsko-planinskom području Potkozarja i Podgrmeča, prenela je RTRS.
U saopštenju se navodi da je u ovom trenutku teško prognozirati kada će kvarovi na dalekovodima biti otklonjeni, jer sneg i dalje pada i otežava izvođenje sanacionih radova, ali da će ekipe „Elektrokrajine“ na terenu raditi dokle god bude vidljivo i bezbedno za rad.
Zbog obilnih padavina, kompletna opština Kozarska Dubica ostala je bez pitke vode.
Sneg je stvorio probleme i u saobraćaju koji se na većini puteva u Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine odvija otežano i usporeno.
Iz Auto-moto saveza Republike Srpske izdvajaju deonice Mrkonjić Grad – Mliništa, Karanovac – Kneževo – Ugar, Šipovo – Novo Selo, Vlasenica – Han Pijesak preko prevoja Han Pogled, Gacko – Tjentište preko prevoja Čemerno, te Sarajevo – Rogatica preko Romanije.
Na deonicama u višim predelima za teretna vozila obavezna je upotreba lanaca, saopšteno je iz Auto-moto saveza Republike Srpske.
Na graničnim prelazima Gradiška, Velika Kladuša, Donja Gradina i Orašje, pojačan je intenzitet vozila na izlazu iz Bosne i Hercegovine.I jug Republike Srpske pogođen je vremenskim neprilikama.
Za područje Trebinja objavljen je crveni meteoalarm, gde se očekuju udari vetra do 70 kilometara na čas, obilne padavine, lokalno i do 90 litara po metru kvadratnom i grmljavina.
Narandžasti meteoalarm zbog obilnih padavina izdat je za zapadna, jugozapadna i jugoistočna područja, prenosi Sputnjik.
Sastanak direktora CIA Vilijama Bernsa i direktora Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergeja Nariškina u novembru 2022. godine radi razgovora o sprečavanju upotrebe nuklearnog oružja bio je „veoma mučan“, izjavio je rukovodilac američkog ministarstva u intervjuu televiziji Si-Bi-Es.
„Gospodin Nariškin je izrazio veoma prkosan stav, osećala se drskost i arogancija“, rekao je on.
Berns smatra da takav pristup ruskog kolege odražava odnos predsednika Vladimira Putina prema konfliktu u Ukrajini – veruju da je vreme na strani Rusije, da Ukrajinci mogu da budu poraženi, da će Evropa biti iscrpljena i da će na kraju na Zapadu zavladati politički umor od pomaganja Ukrajini.
Šef Spoljno-obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin i direktor CIA Vilijam Berns razgovarali su u Ankari 17. novembra o sprečavanju izbijanja nuklearnog rata, saopštio je tada turski lider Redžep Tajip Erdogan novinarima na povratku sa samita G20 koji je održan na Baliju. Amerika je podvukla da se nije razgovaralo o rešavanju sukoba.
Nariškin je tada rekao da je sastanak bio sadržajan, s obzirom na to da su uspeli mnogo da kažu jedan drugom, da pojasne pozicije i nije isključio mogućnost ponovnog razgovora. U Kremlju su tada naveli da će se sastanak, najverovatnije, još jednom održati, prenosi Sputnjik.
VANKUVER – Kompanija BC Hidro saopštila je da je započela istragu o uzroku eksplozije i požara u blizini Marine Building u Vankuveru.
U njemu se navodi da je utvrđivanje uzroka „glavni prioritet“, dodajući da su ovakvi incidenti bio retki i da je kompanije usredsređena na to da njena električna oprema bude bezbedna i pouzdana za kupce.
Uprava za električnu energiju kaže da je eksplozija izazvala prekide za sedam potrošača, dodajući da radi „danonoćno“ na obnavljanju njihove struje.
Dan Nikols, vršilac dužnosti pomoćnika šefa vatrogasne službe u Vankuverskoj vatrogasnoj službi, rekao je novinarima u petak da sumnjaju da je požar izazvala električna eksplozija u Burardu i Hejstingsu.
On je rekao da je eksplozija bila “prilično snažna”, raznevši prozore i beton.
Nikols je rekao da su dve osobe povređene sa opekotinama lica i razderotina, a BC Hydro kaže da su povređeni “u stabilnom stanju”.
Policija Vankuvera saopštila je da su neke zgrade evakuisane i da je saobraćaj u toj oblasti pogođen, ali ne veruje da je incident izazvan namerno.
„Istraga uzroka požara je glavni prioritet koji shvatamo ozbiljno i želimo da uverimo javnost da je ovo retka pojava i da dajemo veliki prioritet tome da osiguramo da naša električna oprema i dalje bude bezbedna i pouzdana“, rekli su iz BC Hydro u saopštenju u subotu.
