MENISNC
Pretraga
15.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 712

Uoči nastavka dijaloga – Zapad i Srbija očekuju napredak, Beograd jasno “iscrtao” ograničenja

Od
miki
-
0

Nova runda pregovora Beograda i Prištine održava se u ponedeljak. U Briselu će biti težak dan, kaže premijerka Ana Brnabić. Očekuje formiranje Zajednice srpskih opština posle 10 godina čekanja. Ista očekivanja imaju i Evropa i Amerika. U međuvremenu, predsednik Vučić je razgovarao sa američkim diplomatom Derekom Šoleom, kojem je preneo da o evropskom planu može da razgovara uz jasno određena ograničenja.

Dan posle Beograda, pismo troje autora stiglo je u Prištinu. Predsednik Francuske, nemački kancelar i italijanska premijerka od Aljbina Kurtija očekuju da primeni sve dogovorene sporazume, što znači i formiranje Zajednice srpskih opština. Uoči sutrašnjeg sastanka, sumiraju očekivanja o glavnoj temi.

“Uvereni smo da je zaključivanje i sprovođenje evropskog predloga od fundamentalnog značaja za opštu dobrobit građana, mir i prosperitetan razvoj regiona i napredak evropske perspektive Prištine”, stoji u pismu.

Posle Prištine, telefonski razgovor Beograda i Vašingtona. I specijalni savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole poziva da se hitno formira ZSO. Očekuje da sutrašnji sastanak bude primetan napredak ka dogovoru.

“Razgovarao sam sa predsednikom Vučićem danas kako bih izrazio snažnu podršku SAD sastanku sa visokim predstavnikom Boreljom u Briselu 27. februara. Pozdravio sam kontinuiranu posvećenost Srbije konstruktivnom angažovanju na predlogu EU za obezbeđivanje mira i stabilnosti u regionu”, objavio je Šole.

Predsednik Vučić očekuje veoma težak sastanak, ali poručuje da je Srbija privržena miru i stabilnosti u regionu.

“U tom kontekstu sam spreman da radim na konceptu i primeni ponuđenog plana, uz jasno određena ograničenja”, dodao je Vučić.

Ograničenja, podseća premijerka Ana Brnabić, predsednik je iscrtao ranije, a potvrdio ih u Skupštini na sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji. Nema priznanja, niti članstva Prištine u Ujedinjenim nacijama.

“Što se tiče sutrašnjeg dana, sigurna sam da neće biti ni nimalo lak dan, ali bih želela da kažem da sam srcem i dušom uz predsednika Aleksandra Vučića i da su crvene linije koje je predsednik rekao da jesu prethodno u Narodnoj skupštini, te crvene linije. Svakako verujem da će umeti da sačuva nacionalne interese Republike Srbije, i istovremeno da sačuva mir i stabilnost i obezbedi prostor za rast i razvoj, iako to u ovom trenutku deluje skoro pa nemoguće”, kaže premijerka.

“Gotovo nemoguće da se sutra stavi potpis” 
Gotovo je nemoguće da se sutra u Briselu stavi potpis na predlog, ocenjuje predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.

“Mislim da su zapadni političari namerno stvorili određenu konfuziju, kao svojevrsni vid pritiska da se prihvati od obe strane ono što je na stolu. Sada je već jasno da je to po principu – uzmi ili ostavi, da više nema mogućnosti za korekciju, da samo treba dogovoriti, kako oni kažu, korake za implementaciju, ali nikakav dogovor nije postignut i ništa nije potpisano”, ističe Drecun.

Uoči nastavka dijaloga, predsednik je razgovarao sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom i preneo mu stav Beograda. Saglasili su se da je najvažnije da se očuva mir na Zapadnom Balkanu.

Sneg napravio haos u Srpskoj: Bez struje više hiljada ljudi, problemi u saobraćaju

Od
miki
-
0

Obilan i vlažan sneg izazvao je kvarove na više desetina dalekovoda na širem distributivnom području „Elektrokrajine“, a bez električne energije ostalo je više hiljada potrošača u Novom Gradu, Kozarskoj Dubici, Prijedoru, Gradiški, Srpcu, Prnjavoru, Laktašima, Čelincu, Kotor Varošu i Kneževu.

Iz „Elektrokrajine“ je saopšteno da su sve monterske ekipe izašle na teren i rade na lociranju i sanaciji kvarova, a radovi se odvijaju u dosta otežanim uslovima zbog nepristupačnog terena, posebno u šumsko-planinskom području Potkozarja i Podgrmeča, prenela je RTRS.

U saopštenju se navodi da je u ovom trenutku teško prognozirati kada će kvarovi na dalekovodima biti otklonjeni, jer sneg i dalje pada i otežava izvođenje sanacionih radova, ali da će ekipe „Elektrokrajine“ na terenu raditi dokle god bude vidljivo i bezbedno za rad.

Zbog obilnih padavina, kompletna opština Kozarska Dubica ostala je bez pitke vode.

Sneg je stvorio probleme i u saobraćaju koji se na većini puteva u Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine odvija otežano i usporeno.

Iz Auto-moto saveza Republike Srpske izdvajaju deonice Mrkonjić Grad – Mliništa, Karanovac – Kneževo – Ugar, Šipovo – Novo Selo, Vlasenica – Han Pijesak preko prevoja Han Pogled, Gacko – Tjentište preko prevoja Čemerno, te Sarajevo – Rogatica preko Romanije.

Na deonicama u višim predelima za teretna vozila obavezna je upotreba lanaca, saopšteno je iz Auto-moto saveza Republike Srpske.

Na graničnim prelazima Gradiška, Velika Kladuša, Donja Gradina i Orašje, pojačan je intenzitet vozila na izlazu iz Bosne i Hercegovine.I jug Republike Srpske pogođen je vremenskim neprilikama.

Za područje Trebinja objavljen je crveni meteoalarm, gde se očekuju udari vetra do 70 kilometara na čas, obilne padavine, lokalno i do 90 litara po metru kvadratnom i grmljavina.

Narandžasti meteoalarm zbog obilnih padavina izdat je za zapadna, jugozapadna i jugoistočna područja, prenosi Sputnjik.

Direktor CIA otkrio detalje sastanka sa glavnim ruskim obaveštajcem: Nariškin je bio drzak

Od
miki
-
0

Sastanak direktora CIA Vilijama Bernsa i direktora Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergeja Nariškina u novembru 2022. godine radi razgovora o sprečavanju upotrebe nuklearnog oružja bio je „veoma mučan“, izjavio je rukovodilac američkog ministarstva u intervjuu televiziji Si-Bi-Es.

„Gospodin Nariškin je izrazio veoma prkosan stav, osećala se drskost i arogancija“, rekao je on.

Berns smatra da takav pristup ruskog kolege odražava odnos predsednika Vladimira Putina prema konfliktu u Ukrajini – veruju da je vreme na strani Rusije, da Ukrajinci mogu da budu poraženi, da će Evropa biti iscrpljena i da će na kraju na Zapadu zavladati politički umor od pomaganja Ukrajini.

Šef Spoljno-obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin i direktor CIA Vilijam Berns razgovarali su u Ankari 17. novembra o sprečavanju izbijanja nuklearnog rata, saopštio je tada turski lider Redžep Tajip Erdogan novinarima na povratku sa samita G20 koji je održan na Baliju. Amerika je podvukla da se nije razgovaralo o rešavanju sukoba.

Nariškin je tada rekao da je sastanak bio sadržajan, s obzirom na to da su uspeli mnogo da kažu jedan drugom, da pojasne pozicije i nije isključio mogućnost ponovnog razgovora. U Kremlju su tada naveli da će se sastanak, najverovatnije, još jednom održati, prenosi Sputnjik.

BC Hydro istražuje uzrok eksplozije u Vankuveru u blizini Marine Building

Od
miki
-
0
A hydro worker takes a photo of an underground electrical vault after a fire and explosion in downtown Vancouver, B.C., Friday, February 24, 2023. THE CANADIAN PRESS/Rich Lam

VANKUVER – Kompanija BC Hidro saopštila je da je započela istragu o uzroku eksplozije i požara u blizini Marine Building u Vankuveru.

U njemu se navodi da je utvrđivanje uzroka „glavni prioritet“, dodajući da su ovakvi  incidenti bio retki i da je kompanije usredsređena na to da njena električna oprema bude bezbedna i pouzdana za kupce.

Uprava za električnu energiju kaže da je eksplozija izazvala prekide za sedam potrošača, dodajući da radi „danonoćno“ na obnavljanju njihove struje.

Dan Nikols, vršilac dužnosti pomoćnika šefa vatrogasne službe u Vankuverskoj vatrogasnoj službi, rekao je novinarima u petak da sumnjaju da je požar izazvala električna eksplozija u Burardu i Hejstingsu.

On je rekao da je eksplozija bila “prilično snažna”, raznevši prozore i beton.

Nikols je rekao da su dve osobe povređene sa opekotinama lica i razderotina, a BC Hydro kaže da su povređeni “u stabilnom stanju”.

Policija Vankuvera saopštila je da su neke zgrade evakuisane i da je saobraćaj u toj oblasti pogođen, ali ne veruje da je incident izazvan namerno.

„Istraga uzroka požara je glavni prioritet koji shvatamo ozbiljno i želimo da uverimo javnost da je ovo retka pojava i da dajemo veliki prioritet tome da osiguramo da naša električna oprema i dalje bude bezbedna i pouzdana“, rekli su iz BC Hydro u saopštenju u subotu.

Veliki broj migranata i dalje dolaze u Kanadu na neregularnim prelazima

Od
miki
-
0

Jedan od ljudi odgovornih za Sporazum Safe Third Country Agreement između Kanade i Sjedinjenih Država kaže da smanjenje broja migranata koji dolaze u Kanadu na neregularnim prelazima nije samo pitanje ponovnog pregovaranja ili odustajanja od sporazuma, već bi fokus trebalo da bude na savezne vlade budu u mogućnosti da bolje kontrolišu granicu.
Neregularni granični prelaz na Rokham Road-u duž granice između Kvebeka i Njujorka doživeo je porast migranata u poslednjih godinu dana, a premijer Kvebeka Fransoa Lego poziva saveznu vladu da pronađe rešenje, dok se njegova provincija bori sa ogromnim povećanje broja ljudi koji prelaze.
Legaultovo izjašnjavanje izazvalo je rat između premijera Džastina Trudoa i lidera konzervativaca Pjera Poljevrea ove nedelje, kada je Poaljevre ušao u debatu, rekavši „ako smo prava zemlja, imamo granice. A ako je ovo pravi premijer, on je odgovoran za te granice.

Rudo je kasnije odgovorio rekavši da „ako Pierre Poilievre želi da izgradi zid na Rokham Roadu, neko bi to mogao da uradi. Problem je što imamo 6.000 kilometara nebranjene zajedničke granice sa Sjedinjenim Državama i ljudi će izabrati da pređu negde drugde.
Džon Menli — bivši zamenik premijera  i jedan od potpisnika Sporazuma Safe Third Country Agreement 2002. — rekao je voditelju CTV-ovog Perioda pitanja Vasiju Kapelosu, u intervjuu koji je emitovan u nedelju, da ne misli da je suština problem je da li ugovor treba modernizovati ili ponovo pregovarati.
„Mislim da tu postoji poseban problem, a to je sposobnost Kanade da kontroliše sopstvene granice“, rekao je Menli. „Znam da je jednostavno reći da se samo blokira Rokham Road, i pravo vlade da kaže, ’pa mi to radimo i oni će jednostavno doći negde drugde’. Moguće je da je istina.”
„Ali fundamentalna stvar za suverenitet nacije je sposobnost da kontrolišemo naše granice“, dodao je on.

STCA je prvi put potpisan pre 20 godina, a razgovori o njegovoj modernizaciji vode se od 2018. godine, sa nekim izmenama koje su napravljene 2019. Prema STCA, ljudi koji traže status izbeglice u Kanadi ili SAD moraju podneti zahtev zemlji u kojoj će ući.
Sporazum se odnosi samo na zvanične kopnene granične prelaze, što znači da se tražioci azila koji uspeju da uđu u zemlju preko nezvaničnog prelaza — kao što je Rokham Road — ne vraćaju.
Menli je rekao da priroda granice između Kanade i SAD dodaje izazove: deo granice je na vodi, veći deo granice je neformalni, a na nekim mestima postoje čak i zgrade koje se nalaze na granici.
„Dakle, nije bez svoje složenosti, ali ipak, to je nešto što vlada mora da bude u stanju da uradi, i da kaže da ako zaustavimo ovaj [nepravilan prelaz], oni će ući negde drugde… to nije poenta ,” rekao je.
Lego je ove nedelje rekao da Trudo treba da razgovara o ponovnim pregovorima o Sporazumu Safe Third Country Agreement sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom kada bude u Otavi u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Kanadi u martu.

Ali Menli je rekao da nije siguran kako bi ti pregovori mogle da se odvijaju, s obzirom na to da je sporazum u njegovoj prvoj iteraciji bio nešto za šta se Kanada zalagala dok su Sjedinjene Države oklevale da potpišu.
Rekao je da je posle 11. septembra postojao „prilično veliki priliv tražilaca azila“ iz celog sveta koji su prolazili kroz SAD i prelazili u Kanadu da traže azil. Rekao je da su bili „veoma dobro organizovani“. Porast broja značio je da Kanada nije mogla da prati korak, tako da bi se za vreme koje je bilo potrebno za obradu njihovih prijava naselili u Kanadi i počeli da izazivaju „prilično opterećenje za socijalne usluge“.
Broj migranata koji su iz Kanade prelazili u Sjedinjene Države takođe je bio samo delić onih koji su išli u drugom pravcu, tako da je bilo malo podsticaja za Amerikance da potpišu sporazum.
„To je zaista pitanje za Amerikance“, rekao je Menli. „Mogu vam reći da je ovo bio veoma težak dogovor za postizanje.
Dodao je: „Mislim da će biti mnogo nevoljnosti od strane američkih vlasti da ovo daju Kanadi bez nečega zauzvrat. I ne znam šta bi moglo da bude što bismo mogli da damo zauzvrat.”
Menli je takođe rekao da rupa u neregularnim kopnenim graničnim prelazima nikada nije razmatrana u vreme potpisivanja sporazuma.
„Zamisao da će ljudi masovno dolaziti preko ilegalnih ulaznih mesta u to vreme je izgledala malo verovatna“, objasnio je on. „To jednostavno nije bio faktor. Nismo baš očekivali da će to postati i zaista, to nije postalo dugo vremena.”
Rekao je da vam broj izbeglica u svetu „slama srce“ i da Kanada ima „odgovornost kao bogata zemlja“ da ih dočeka, ali „treba da ih izaberemo, a oni treba da uđu na način na koji mi obezbedimo za njihovu podršku.”
„Savezna vlada ima određenu odgovornost zbog svoje kontrole granica da to uradi“, dodao je on. „Ne bi trebalo da ostavljamo gradove i provincije na cedilu zbog nekontrolisanog priliva ljudi koji dolaze i tvrde da su izbeglice.

Veoma hladno sa snegom u celoj Kanadi

Od
miki
-
0
A pedestrian makes their way across an intersection as snow falls in the nation's capital, in Ottawa, Tuesday, Feb. 21, 2023. THE CANADIAN PRESS/Adrian Wyld

Niske temperature utiču na nekoliko provincija širom Kanade, sa još hladnijim vremenom za vikend, prema Environment Canada.
Agencija je objavila upozorenja o ekstremnoj hladnoći za regione u Njufaundlendu i Labradoru, Kvebeku, Alberti, Saskačevanu i Nunavutu, dok se Britanska Kolumbija suočava sa brojnim upozorenjima o snežnim padavinama.
Kanađani bi se mogli suočiti sa vrednostima hladnoće od vetra u rasponu od -40 do -50 C u nekim oblastima, dok bi B.C. ovog vikenda moglo da se vidi više od 10 centimetara snega.

U Alberti, upozorenja o ekstremnoj hladnoći su fokusirana na centralno-istočni region provincije.
Područja pogođena upozorenjima suočavaju se sa vrednostima hladnoće od vetra u petak uveče blizu -40 stepeni Celzijusa, iako se očekuje zagrevanje za vikend.
Slična je situacija u Saskačevanu, koji ima upozorenja o ekstremnoj hladnoći koja se protežu širom provincije.
Grad Saskatun će se suočiti sa vrednostima hladnoće vetra blizu -40  „dok se hladna arktička vazdušna masa zadržava iznad regiona“, prema Environment Canada.

U BC, velike snežne padavine ove nedelje su već zatvorile neke škole u ​​Velikoj Viktoriji i istočnom ostrvu Vankuver.
Severno od BC, postoji posebna vremenska prognoza za nekoliko oblasti duž zapadne ivice Jukona, upozoravajući da se očekuje sneg 0-20 centimetara.
Ovo nevereme će se polako kretati ka severu B.C. tokom vikenda, navodi Environment Canada.

ONTARIO I KVEBEK
U Kvebeku ekstremne hladnoće širom provincije.
U oblasti Sept-Iles, arktički vazduh će tokom noći donositi hladnoću između -38 i -43.
Iako u Montrealu nije tako hladno, i dalje postoji razlog za zabrinutost. Grad je otvario privremene lokacije za hitno zagrevanje u centru IMCA, koja će ostati otvorena do sutra  ujutro.
Ontario se takođe suočava sa jakim snežnim olujama u nekoliko regiona, uključujući Sault Ste. Mari, za koju se očekuje  20-30 centimetara snega.
Environment Canada upozorava da putovanje može biti opasno tokom snežnih oluja, a vidljivost može biti slaba.
U Otavi, Ottava Public Health je izdalo upozorenje o promrzlinama, upozoravajući da bi tokom noći i jutra moglo da bude -30 stepeni Celzijusa.

ISTOČNA KANADA
U posebnoj meteorološkoj izjavi za nekoliko regiona Njufaundlenda i Labradora se navodi da će „arktička vazdušna masa prouzrokovati veoma niske temperature tokom noći i ranog jutra  , posebno za unutrašnje oblasti gde su najniže temperature tokom noći generalno hladnije nego duž obale. ”
Najhladnije hladnoće od vetra mogle bi da se budu od -30 do -25 C, prema Environment Canada, i osetiće se u većem delu Njufaundlenda, nastaviće se tokom vikenda i tokom sledeće nedelje, a očekuje se da će se uslovi poboljšati posle ponedeljka.
Duž obale Labradora i protežući se na zapad, upozorenje o ekstremnoj hladnoći navodi da se nastavlja višednevna epizoda hladnoće od hladnog vetra, sa najhladnijim vetrom blizu -50 C.
Na tim temperaturama, promrzline se mogu formirati na izloženoj koži za nekoliko minuta kada ste napolju.

Na severu, Nunavut takođe doživljava ekstremnu hladnoću, sa vrednostima hladnoće od vetra blizu -50  u Ikaluitu.

 

Najmanje 15 odsto letova sa aerodroma u Vankuveru otkazano je u subotu zbog snežne oluje

Od
miki
-
0
Izvor: CTV News

U subotu rano popodne, u B.C.-u bilo je slabih snežnih padavina, ali je 15 odsto letova do i sa međunarodnog aerodroma Vankuver već otkazano u očekivanju nadolazeće oluje.
IVR je u saopštenju naveo da su njihove vremenske prognoze i analize  očekivale velike snežne padavina između 19 časova i ponoći.
„U saradnji sa IVR, avio-kompanije su prilagodile svoje rasporede i otkazale brojne letove u i van IVR, posebno u večernjim satima“, navodi se u saopštenju aerodroma, dodajući da su otkazivanja jednaka 15 odsto ukupnog leta.

Neke aviokompanije su takođe odložile letove dok se očekuju veće snežne padavine, saopštio je IVR.

„Pažljivo pratimo vremenske prilike i sarađujemo sa avio-kompanijama i našim brojnim partnerima kako bismo osigurali da što više putnika i aviona krene na put što je brže moguće i bezbednije“, navodi se u saopštenju.

„U zavisnosti od stope snežnih padavina tokom večernjih sati, pa čak i sa čistim pistama i stazama za vožnju, postoji potencijal za kratkotrajnu pauzu pri polascima ili dolascima zbog ograničene vidljivosti, kao i ekstremnih stopa snežnih padavina“, saopštio je aerodrom. . „Putnici bi trebalo da znaju da se takav potez ne shvata olako i da se radi o njihovoj bezbednosti u radu sa našim avio partnerima i drugim agencijama.
IVR je poslednji put napravio takav potez tokom oluje koja je izazvala promene u planovima putovanja samo nekoliko dana pre Božića.
Neki frustrirani putnici opisali su da su bili zaglavljeni u avionima čak 12 sati sa malo hrane i pića dok su čekali da im se omogući da siđu iz aviona.

Uticaj decembarske oluje bio je dodatno pojačan velikim obimom saobraćaja tokom užurbane sezone putovanja. Nedeljama nakon što je sneg prestao, na terminalima je još uvek bilo na stotine izgubljenih i nepreuzetih torbi koje su čekale da ih vlasnice preuzmu.

Uticaj nepogoda na avionski prevoz osetio se širom zemlje, a drugi kanadski aerodromi su se suočili sa sličnim problemima. Sredinom januara, šefovi raznih aerodroma i avio-kompanija pozvani su da svedoče pred parlamentarnom komisijom u Otavi.

„Mnogi su lešinari obigravali oko Nedeljica i tog litijuma, a vidim sad i mečka“

Od
miki
-
0

Sećate li se izjave premijerke Ane Brnabić da je saradnja sa Rio Tintom okončana? Prema informacijama Demostata, pregovori između Vlade Srbije, Mercedesa, Rio Tinta i Evropske banke za obnovu i razvoj se bliže konačnom dogovoru. Taj projekat podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila koja bi koristila baterije od litijuma, a koji bi iskopavao Rio Tinto. Iz SEOS-a poručuju da su se oni tih priča naslušali i da neće dozvoliti rudarenje litijuma u lozničkom kraju.

Tajni dokument koji ponovo oživljava projekat Jadar i iskopavanje litijuma, prema saznanjima Demostata, biće potpisan u narednom periodu. Ivana Petronijević Terzić iz Demostata objašnjava da je navodno jedan od uslova Srbije za iskopavanje litijuma bila upravo izgradnja fabrike za električne automobile ili fabrike za baterije.

„Uslovi za tu izgradnju fabrike su zapravo to da se litijum kopa ovde u Srbiji i da srpska spoljna politika prati politiku EU, odnosno da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, budući da je investitorima potrebno da imaju siguran prostor i tržište na kom bi poslovali“, objašnjava Petronijević Terzić.

Dolazak Mercedesa bi navodno trebalo da podstakne i druge investitore da dođu u Srbiju. Opozicioni poslanici smatraju da će ti investitori odnositi najveći deo profita, a da će Srbiji ostati zagađena zemlja.

Poslanik Narodne stranke Miroslaiv Aleksić kaže da će Mercedes doći u Srbiju ako „predamo Kosovo“ i uvedemo sankcije Rusiji.

„Postaćemo rudarska kolonija u kojoj će poslovati Mercedes, a Aleksandar Vučić koji izdaje srpski nacionalni interese, ostati na vlasti. To to znači“, strahuje on.

„Vučić baš zapeo da mu se ponovo desi Gazela“

Posalnik koalicije „Moramo – Zajedno“ Aleksandar Jovanović Ćuta se pita zašto Mercedes u Nemačkoj ne ulaže u posao sa litijumom, budući da Nemačka ima najveće rezerve tog minerala u Evropi.

„Mnogi su lešinari obigravali i obigravaju još uvek oko Gornjih Nedeljica i oko tog litijuma, vidim sad da je i mečka počela da obigrava. Vidim da je Vučić baš zapeo da mu se ponovo desi Gazela! Sve što dogovaraju džabe pregovaraju, ljude koji tamo žive i koji nas hrane pitali ništa nisu, imaće ponovo pobunu“, obećava Jovanović.

„U Jadru niko kopati neće, Jadar neće biti Kosovo“

Meštani Nedeljica kažu da su se oni naslušali priča od Vlade i predsednika o dolasku novih fabrika i da ne veruju da će se projekat realizovati.

„U Jadru niko kopati neće, Jadar neće biti Kosovo“, poručuje Marijana Petković iz SEOS-a.
„Rađevina, Jadar, Praljani, Rekovac i narednih skoro 14 i nešto posto teritorije neće postati vlasništvo stranih kompanija i vlasništvo stranaca“, izričita je ona.

Petković zaključuje da će ostati tu gde jesu, da će se baviti poljoprivredom i da litijum niko neće kopati.

„Lažovčino“, „ološu pijani i drogirani“… letele uvrede Ćute i Vesića

Od
miki
-
0

Skupština Srbije završila je načelni pretres svih tačaka dnevnog reda na kojem je više izveštaja nezavisnih institucija i međudržavnih ugovora.

Na kraju večerašnjeg zasedanja ministar građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Goran Vesić i poslanik grupe Moramo-Zajedno Aleksandar Jovanović Ćuta razmenili su niz uvreda.

Vesić je, ne imenujući o kome je reč, naveo da je jedan poslanik „insistirao“ da ga primi, ali da on to neće neće uraditi jer je njegovoj „sekretarici, državnoj sekretarki za vreme različitih vlasti, vrhunskom profesionalcu, pretio i vređao je seksistički“.

„Pretio je da će doći i da ćemo ga primiti kao belu lalu. Žene se nisu snašle da ga snime, to će uraditi sledeći put pa će se žaliti poverenici za ravnopravnost“, rekao je Vesić.

Dok je govorio da ga „taj poslanik nikad neće videti, dok se ne nauči ponašanju i ne izvini sekretarici“, i da su njegova vrata uvek otvorena za sve druge poslanike, kamera je prikazala Jovanovića.

Jovanović se iz gornjih poslaničkih klupa spustio do klupe najbliže govornici i mestu gde sede predstavnici vlasti kad obrazlažu zakone, među njima i Vesić.

On je stajao i koliko se čulo u prenosu, vikao Vesiću „lažovčino, kako te nije sramota“, dok je Vesić uzvraćao sa „bitango, ološu pijani i drogirani“.

„Dođi pa mi to reci, lako je odozgo“, kazao je Jovanović, ne prestajući da govori Vesiću da je „lažov“.

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić je Jovanoviću, koliko se moglo razumeti u tom nadvikivanju, izrekao dve opomene a izgleda jednu i poslanici Demokratske stranke Dragani Rakić.

Sednica Skupštine Srbije biće nastavljena u ponedeljak raspravom u pojedinostima.

U Turskoj se pojavio ogroman krater

Od
miki
-
0

U Turskoj se iznenada pojavio krater površine od oko 1.400 kvadratnih metara u okrugu Rešadije, prečnika 37 metara, za koji turski geolozi ne mogu da pronađu vezu s nedavnim katastrofalnim zemljotresom.

Direktor Centra za istraživanje prirodnih pojava u Obruku, profesor Fetulah Arik rekao je da su geolozi bili na mestu gde je nastao krater.

„Zemljotres od 6. februara, ili naknadni potresi, nemaju veze sa rupom, koja je izgleda nastala prethodnih dana. Nismo mogli da utvrdimo zbog čega. Možda se zemlja spremala da se uruši još ranije, ali da je zaista povezana sa zemljotresom, pa ne bi se rupa otvorila 20-ak dana kasnije”, rekao je Arik, preneli su turski mediji.

On je rekao da zemljotresi ili naknadni potresi ne utiču na formiranje ponora, izuzev tokom samog zemljotresa.

„Postoje mesta u svetu gde su se stvorili slični krateri, ali nismo uspeli da uspostavimo neku vezu sa zemljotresom”, dodao je on.

Mehmet Japar, koji živi na visoravni Hadži Seit, takođe je naveo da su se takvi krateri i ranije formirali u blizini i istakao da se sada stvorila velika rupa na njivi njegovog komšije.

1...711712713...1.517Stranica 712 od ukupno 1.517

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković