MENISNC
Pretraga
19.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 676

Poremećaji ishrane su ozbiljne bolesti

Od
miki
-
0
Beautiful girl of city Helsinki smiling, Helsinki Cathedral on the background and it's a sunny summer day, Image: 152646254, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Profimedia, Alamy

Anoreksija i emocionalno prejedanje ili glad ugrožavaju psihičko i telesno zdravlje, upozoravaju lekari

Poremećaji ishrane su ozbiljne bolesti, jer ugrožavaju psihičko i telesno zdravlje. Osobe koje boluju od anoreksije ne misle da su bolesne i tu je veliki problem. One se prvi put osećaju u svom telu dobro i sigurno, upozorava dr Marija Đurović, psihijatar i psihoterapeut iz Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu.

Poremećaji u ishrani su psihijatrijski poremećaji, a najčešći među njima su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.

– Postoje i neki drugi atipični oblici ovih poremećaja ili neki drugi oblici bolesti kao što su prejedanje praćeno psihičkim smetnjama, povraćanje praćeno psihičkim smetnjama ili neki drugi nespecifikovani poremećaji, kao što je sindrom noćnog jedenja – rekla je za Tanjug doktorka Đurović.

Prejedanje, kako je objasnila, podrazumeva uzimanje hrane bez osećaja gladi i to se uočava kod osoba koje se, na primer, osećaju tužno, uznemireno ili napušteno. Postoji velika razlika između normalne gladi i emocionalnog prejedanja ili gladi. Bulimija nervoza ima neke elemente tog prejedanja i karakteriše je žudnja za hranom i impulsivnost u smislu da osoba u tom trenutku mora da pojede veću količinu hrane. To je nekada praćeno i fizičkim simptomima poput nadutosti stomaka, ali s druge strane i osećaj krivice i stida. Zato će osoba s bulimijom nervozom terati sebe na povraćanje. Kod atipične bulimije nema povraćanja i ona vodi ka gojaznosti.

U Beogradu će 6. aprila biti održan prvi Nacionalni simpozijum s međunarodnim učešćem na temu poremećaja u ishrani i to će biti prilika da se priča o tim bolestima, ali i prevenciji koja podrazumeva da se one prepoznaju i leče što ranije.

Anoreksija se najčešće javlja u periodu rane adolescencije, između 12. i 14. godine. Bulimija se javlja nešto kasnije od 15 do 20 godina. I ovo nisu bolesti isključivo mladih devojaka, među obolelima pet do 10 procenata čine muškarci. Klinička slika je ista, ali istraživanja pokazuju da se muškarci za kraće vreme oporave.

Dr Marija Đurović upozorava da perfekcionizam može da bude faktor rizika. Među devojčicama koje dobiju anoreksiju neretko su dobri đaci:

– To su dobra deca koja nikada roditeljima nisu rekla „ne” dok se bolest nije pojavila. Kod ove dece nema adolescentnog bunta. To su tiha deca i prvi put pokazuju bunt tako što neće da jedu – ističe psihoterapeutkinja. Ona upozorava i na opasnost koju u pojavi ovih bolesti mogu da imaju društvene mreže i sociokulturološki faktori.

– Devojčice koje imaju nisko samopoštovanje ideja da treba da izgledaju na određeni način može da dovede do odricanja i poremećaja u ishrani. Telesna dismorfija je pojava koja često prati poremećaje u ishrani. Ona podrazumeva da osoba sebe vidi na iskrivljen način, kao ružnu i defektnu i htela bi nešto da menja na svom telu i licu. Osobe s anoreksijom nervozom vide sebe debelim. Tako na odeljenju imamo devojke od 30 kilograma koje misle da su debele – kaže dr Marija Đurović i dodaje da na odeljenju u KBC „Dragiša Mišović” na kome radi zbrinjava pacijente od 15 do 25 godina.

Prestrašeni roditelji ovih mladih osoba traže pomoć i iniciraju lečenje, koje će, kako kaže doktorka, trajati  koliko traje i bolest. Oboleli od bulimije sami traže pomoć, ali se takođe desi da bolest pre javljanja lekaru traje i po nekoliko godina. Ove osobe dolaze kod lekara često zbog izražene depresivnosti, jer ne mogu da se nose s prejedanjem i pokušajima suicida.

Težak žreb za Đokovića

Od
miki
-
0

Najbolji teniser planete Novak Đoković je saznao imena potencijalnih rivala na mastersu u Monte Karlu koji počinje u nedelju. Srbin je dobio veoma težak žreb i neće mu biti nimalo lako na prvom turniru koji će ove sezone odigrati na šljaci, prenosi Tanjug.

Na startu turnira, u prvom kolu, Đoković će biti slobodan. U drugoj rundi srpski teniser će se sastati sa boljim iz duela Brendona Nakašime i Mekenzija Mekdonalda. U osmini finala Đoković bi mogao na Lorenca Musetija ili Miomira Kecmanovića.

U četvrtfinalu bi Srbin mogao da se sastane sa Janikom Sinerom, ali i Hubertom Hurkačem, Laslom Đereom, Dijegom Švarcmanom, Džekom Drejperom ili Davidom Gofanom.

U polufinalu je moguć duel Novaka i Danila Medvedeva, ali potencijalni rivali su i Kameron Nori, Aleksandar Zverev i Holger Rune. Sa te strane žreba šansu vrebaju i Lorenco Sonego, Roberto Bautista Agut, Aleksander Bublik, Maksim Kresi i Mateo Beretini.

U finalu su Novaku najverovatniji mogući rivali branilac trofeja Stefanos Cicipas, Karen Hačanov, Tejlor Fric, Andrej Rubljov i Frensis Tijafo.

Đoković je prošle sezone ispao već u drugoj rundi od Alehandra Davidoviča Fokine.

Intrige oko nabavke koncertnog klavira u Nišu: „Ko kupuje i za čiji novac?“

Od
miki
-
0
person playing piano

Danima nakon što je objavila da Grad Niš učestvuje u kupovini koncertnog klavira, čije su cene i do 200.000 evra, gradonačelnica odbija da odgovori na pitanja kako tačno i sa koliko novca Nišlija, jer te pozicije nema u budžetu, niti jedne objavljene odluke koja se odnosi na ovu nabavku. Dok analitičari ukazuju na obavezu vlasti da odgovara građanima, pijanisti na to da je i njima i publici potreban koncertni klavir, ispostavilo se da zvanični kupac uopšte i nije Grad, već Eparhija niška.

„Klaviri jesu bitni, jesu jako bitni. Još je Platon govorio, kakva nam je muzika takva nam je država, odnosno društvo. Period 19. veka kada je konstruisan moderni klavir kakav danas znamo, koinsidira sa demokratizacijom obrazovanja i društva“, kaže Marija Dinov, pijanistkinja.

Početkom 19. veka prvi klavir stigao je u Srbiju, u Šabac. U Niš su od tada stigli mnogi, ali niška demokratska javnost pamti nabavku sprovedenu dva veka kasnije, početkom 21.

Grad, novcem Nišlija, bio je kupac. Cena se nije znala, niti tip, kupljen na neviđeno.

„Ono završno što znamo je da je taj klavir u suštini bio jedan Frankenštajn od tri različite marke klavira koji je bio sklepan u jedan i onda mu je bila nalepljena neka nalepnica da piše da je Stenvej“, kaže Danijel Dašić, analitičar budžeta.

Slučaj Stenvej Frankenštajn završio je na sudu, a klavir godinama pod ključem.

Sada, dvadeset godina kasnije, nova nabavka koncertnog klavira.

Urađeno je sve suprotno – da izaberu novi klavir od proizvođača poslati su pijanisti i štimer. Sve je, međutim, sprovela Eparhija niška.

Ali, gradonačelnica objavljuje na svom Fejsbuk profilu: „Kupovinu je, osim Grada, pomogla i Eparhija niška“.

I onda kreće nova intriga.

„Ko je kupio? Za čije pare?“, pita Dašić.

Jer, ako Grad učestvuje u kupovini klavira, ta stavka morala bi da bude u budžetu i odlukama.

„Bez obzira kolika je cifra koju je Grad dao, to je morao da saopšti, jer su to novci poreskih obveznika, a ne gradskih zvaničnika“, kaže Zorica Miladinović, novinarka Danasa.

Iz Eparhije kažu da će u skladu sa dogovorom sa proizvođačem cenu objaviti kada klavir bude isporučen, a iz Grada govore kako koji dan i kako kome.

Lora Nikolić iz informativne službe gradonačelnice na pitanje N1 koliko tačno daje Grad, odnosno Nišlije, ne govori o novcu, ali ponavlja da je Grad samo podrška. Sama gradonačelnica odgovara na pitanje Nove S i kaže suprotno, da ta pozicija u budžetu jeste planirana.

A „kada se novac sakupi i klavir kupi, bićete obavešteni o svemu“, piše gradonačelnica Sotirovski i, takođe, optužuje novinare da prave zabunu.

„Na kraju niko više ne sme da da informaciju, jer ne zna kakva se informacija planira za sutra da bude zvanična, da ne bi slučajno napravili neku grešku“, kaže Dašić.

Zvanično, čeka se donatorska večera ovog vikenda na kojoj će biti prikupljen deo novca koji nedostaje. Čeka se i klavir.

„Treba, klavir treba. Klaviri treba da postoje svuda, naročito u velikim prostorima gde se ljudi skupljaju. Tome i služi muzika“, kaže Dinov.

Automobili bez vozača, roboti, veće plate: Obećao Vučić pred kineskom tablom

Od
miki
-
0
Printscreen RTS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras gostujući na RTS da će do kraja 2023. godine prosečne penzije iznositi 387 evra, već 2024. između 424 i 434 evra, a 2025. godine 450 evra.

Kako je dodao, 2012. godine prosečna penzija u Srbiji bila je 203 evra, a da je danas posle povećanja naša penzija 323 evra.

Kada je reč o platama, predsednik je ispred čuvene „kineske table“ u studiju RTS istakao da je 2012. prosečna plata bila 331 evro, a da je u decembru 2022. bila 718 evra.

„U decembru ili novembru ove godine prosečna plata u Srbiji biće između 837 i 840 evra. Već 2024. plate će biti 930 evra, 2025. 1.025 evra, a 2026. 1.124 evra“, ispisao je Vučić na tabli.

Predsednik je naveo i podatak povodom dolaska Rusa u Srbiju da je samo u martu bilo 10.000 zahteva stranih državljana za boravišne dozvole i 5.000 zahteva za radne dozvole od kojih je 80 odsto iz Rusije.

Dodao je i da će zbog dolaska obrazovanih ljudi iz Rusije i njihovih kompanija, Beograd uskoro imati robote koji će razvoziti namirnice po kućama i da ćemo prvi u Evropi imati automobile bez vozača.

Sumirajući rezultate povodom godinu dana od izbora za drugi predsednički mandat, Vučić je rekao da će „ovo biti zapamćeno kao najbolje vreme u istoriji Srbije“, da su devizne rezerve na istorijskom maksimumu, kao i da se gradi više nego ikada.

„Nisu ljudi idioti u ovoj zemlji, nisu ljudi kreteni da možete da im prosipate prazne priče. Ipak, ova zemlja napreduje. Kako izgleda Beograd, kako izgleda Novi Sad, kakve auto puteve imamo“, istakao je predsednik.

Od prvog trenutka se nikada nisam borio za sledeće izbore, naveo je on, dodavši da za četiri godine ne može da se kandiduje više i da niko zbog toga neće da menja Ustav,.

„Ja ne mogu da se kandidujem više i nemam problem sa tim i niko zbog toga neće da menja Ustav. Znam svoje limite“, rekao je.

Komentarišući izbor Jakova Milatovića za predsednika Crne Gore, naveo je da je on uvek dobrodošao u Srbiju.

Partizanu se otvorilo za peto mesto: Ko će na broj 1?

Od
miki
-
0

Mnoge stvari u Evroligi jasnije su posle nepotpunog 33. kola. Zna se da Anadolu Efes neće braniti titulu, jer je ostao bez šansi da se nađe u Top 8, što znači da su za tri preostala mesta u Top 8 ostala još samo četiri kandidata.

Makabi je i pored poraza u Kaunasu obezbedio plasman u Top 8 i postao peta ekipa koja je to uspela. Tako da su za preostala tri mesta ostala četiri kandidata: Fenerbahče (19-14), Partizan (18-14), Baskonija (18-15) i Žalgiris (18-15). Partizan svoju meč loptu ima već u petak protiv Monaka u gostima, a ako izgubi tu je Panatinaikos u Štark Areni u poslednjem kolu.

Tek ukoliko ekipa Željka Obradovića potpuno kiksne postoji mogućnost za njenu eliminaciju. A to je da Baskonija dobije Olimpijakos u Pireju, a Žalgiris Bajerna u Minhenu. Dakle, objektivno gledano, male su šanse da Partizan ispadne iz kombinacije za plasman u osam najboljih. Naravno, ostaje da se vidi koji će na kraju biti crno-beli, a od toga zavisi i ko će im biti rival u plej-ofu.

Jasno je da Partizan neće imati prednost domaćeg terena, pošto neće završiti u prve četiri. Ali sa dve pobede Partizan može da bude peti. Da bi se to dogodilo moraju i da Makabi i Fenerbahče pretrpe poraze od Reala u Tel Avivu i Crvene zvezde u Beogradu u poslednjem kolu. Kada se gleda taj donji dom u borbi za Top 8 može da se dogodi i jedna zanimljiva situacija. Da na kraju Makabi, Fenerbahče, Partizan, Baskonija i Žalgiris završe sa istim skorom 19-15. U tom slučaju Partizan bi zauzeo peto ili šesto mesto, u zavisnosti od ukupne koš-razlike, a ona bi se gledala kako bi se odlučilo da li ispada Žalgiris ili Fenerbahče. Trenutno turski tim daleko bolje stoji od litvanskog po tom parametru. Pored Partizana u tom scenariju sigurni su i Baskonija i Makabi. Dakle, jasno je da Baskonija, Partizan i Fenerbahče drže sudbinu u svojim rukama, dok Žalgiris mora da se nada porazu Baskonije ili da Partizan izgubi oba meča ili porazu Fenerbahčea.

Zanimljivo je i na samom vrhu. Da je pobedio Zvezdu Olimpijakos bi obezbedio prvo mesto. Ovako dozvolio je da u poslednje kolo uđe poravnat sa Realom (23-10), a može da se desi da im se pridruži Barselona (23-10), kao i da Monako ako pobedi Partizan dođe na samo pobedu zaostatka (sada ima 21-11). Ipak, Olimpijakos zbog odličnog skora sa sve tri ekipe drži sudbinu u svojim rukama i ako pobedi Baskoniju u poslednjem kolu obezbeđuje prvo mesto. Takođe, jasno je da Monako ne može u prva dva, a jedino može da se pomeri sa četvrtog mesta ako Barselona izgubi obe utakmice do kraja a ekipa Saše Obradovića dobije obe. U svakom slučaju Kneževima ne gine prednost domaćeg terena u plej-ofu. Barselona može do prvog mesta samo u slučaju da Olimpijakos izgubi od Baskonije a ekipa Šarunasa Jasikevičijusa dobije oba meča, a Real u slučaju da ni Barsa ni Olimpijakos ne dobiju više nijedan meč do kraja, a on slavi u Tel Avivu.

Vreme razrešenja je blizu, a vi sve to možete da ispratite direktno i ekskluzivno na kanalima Sport Kluba.

Košarkaši Zvezde pobedili Olimpijakos u Evroligi

Od
miki
-
0
FOTO: KK CRVENA ZVEZDA

Košarkaši Crvene zvezde pobedili su večeras u Beogradu Olimpijakos sa 87:79 (26:30, 19:17, 20:12, 22:20), u utakmici 33. kola Evrolige.

Zvezdu je predvodio Fakundo Kampaco sa 20 poena uz osam asistencija i pet ukradenih lopti i Džon Holand sa 17 poena. Filip Petrušev dodao je 12 poena i pet skokova, a Luka Vildosa 12 poena, pet asistencija i četiri skoka.
U ekipi Olimpijakosa najefikasniji su bili Saša Vezenkov sa 16 poena uz osam skokova, Tomas Volkap sa 15 poena uz šest skokova i pet asistencija i Kostas Slukas sa 13 poena.

Olimpijakos je prvi sa 23/10.

U poslednjem kolu Zvezda će dočekati Fenerbahče, a Olimpijakos će biti domaćin Baskoniji.

Srbija prva po otpornosti bakterija na antibiotike

Od
miki
-
0

Srbija je, kao i zemlje u regionu, na vrhu liste po otpornosti bakterija na antibiotike i po neracionalnoj upotrebi tih lekova, rečeno je danas na panelu koji je organizovalo Udruženje pacijenata Srbije.

Mikrobiološkinja, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Ivana Ćirković rekla je da je pandemija koronavirusa dovela do povećanja potrošnje antibiotika, jer se na početku pandemije smatralo da neki od njih mogu biti dobra prevencija upale pluća, ali je kasnije promenjen način lečenja.

Ona je istakla da je u Evropi smrtnost od infekcija zbog otpornosti bakterija na antibiotike oko 35.000 slučajeva godišnje.

Direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović rekao je da je, kada se kod pacijenta javi otpornost bakterija na antibiotike, rizik po pacijenta veoma velik, lečenje je duže, samim tim i troškovi.

„Tada je bitno da znamo osetljivost bakterije na antibiotike i da li imamo jedan ili dva raspoloživa leka za tu bakteriju. Problem nastaje kada su klice toliko otporne na lekove, a mi imamo samo jedan lek prema kojem pacinjent nije tolerantan, onda moramo da kombinujemo više malih doza različitih antibiotika što je jako teško“, rekao je Stevanović.

Anesteziolog Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu Radmilo Janković kazao je da je ova pojava sve izraženija kod pacijenata koji su na intenzivnoj nezi u bolnici i da je ovaj problem sve češći, ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Evropi.

„Rekao bih da su antibiotici najomiljeniji lekovi naših lekara i da ih rado prepisuju. Njihova potrošnja je na prvom mestu. Najčešće se prepisuju oni koji utiču na infekcije gornjeg respiratornog trakta, odnosno u situacijama kada nazebemo“, rekao je Janković.

Na panelu o rezistentnosti bakterija na antibiotike rečeno je da se, po nekim istraživanjima procenjuje da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine dovoditi u rizik 10 miliona života godišnje.

Napomenuto je da antibiotici ne deluju u slučaju bolesti izazvanih virusnim infekcijama, niti sprečavaju prenošenje virusa, te antibiotik ne pomaže kod virusnih infekcija, već jača otpornost bakterija na njih.

Imajući u vidu rastući problem otpornosti bakterija, potrebno je sistemski rešiti dostupnost inovativnih bolničkih antibiotika koji se primenjuju kod teško obolelih pacijenata kod kojih su iscrpljene ostale dostupne terapijske opcije, rečeno je na panelu.

Milojević: Nepažnja u prekidima mogla da nas okrene u negativu

Od
miki
-
0
Foto: Crvena Zvezda

Trener fudbalera Crvene zvezde Miloš Milojević rekao je da je zadovoljan svim elementima posle pobede 4:1 nad Spartakom u Subotici u meču 29. kola Superlige Srbije. Zvezda je bilja ubedljiva u Subotici, a Milojević ističe da su mogli da postignu još koji gol.

“Zadovoljan sam svim elementima, mogli smo da postignemo još par golova, nepažnja na prekidama je mogla da nas okrene u negativu, ali nije, mislim da smo zasluženo pobedili”, rekao je Milojević.

Šef struke Spartaka Milan Milanović rekao je da njegova ekipa može bolje od prikazanog protiv Zvezde.

“Spremamo se za grčevitu borbu za opstanak. Stali smo posle datog gola, možemo bolje, da napredujemo pre svega u taktičkoj odbrani, na primer da štedimo energiju u odbrani za napad. Da tranzicija bude bolja”, istakao je Milanović.

Rikardo vratio Partizan na treće mesto Superlige

Od
miki
-
0
Foto: FK Partizan

Fudbaleri Partizana savladali su Voždovac 1:0 u 29. kolu Superlige Srbije na domaćem terenu.Partizan se posle dva poraza i pada na četvrto mesto, vratio jedan stepenik više.

Do tri boda “crno-beli” su došli golom Rikarda Gomeša u 5. minutu. Napadač domaćih je dobio loptu od Natha na ivici kaznenog prostora i posle puno vremena da se namesti uspeo da precizno pogodi mrežu pokraj desne stative.

Tim Igora Duljaja sa 57 bodova je treći na tabeli Superlige Srbije, ali glavne takmace drugoplasirani TSC i četvrti Čukarički tek čekaju mečevi 29. kola. Voždovac je sedmi sa 39 bodova.

U sledećem kolu “crno-beli” gostuju Čuki na Banovom brdu, Voždovčani dočekuju TSC.

Superliga Srbije, 29. kolo:

Utorak

Napredak Kruševac – Mladost Lučani 0:0

Sreda

Partizan – Voždovac 1:0

Mladost GAT – Kolubara 18:45

Spartak – Crvena zvezda 18:45

Četvrtak

Radnički 1923 – Radnički Niš 16:00

Javor – Čukarički 18:00

Novi Pazar – Radnik Surdulica 18:00

Petak

TSC – Vojvodina 17:00

Tabela Superlige Srbije:

1. Crvena zvezda 76
2. TSC 58
3. Partizan 57
4. Čukarički 53
5. Vojvodina 50
6. Novi Pazar 47
7. Voždovac 39
8. Radnički Kragujevac 34
9. Kolubara 33
10. Napredak 31
11. Javor 29
12. Radnički Niš 26
13. Spartak Subotica 25
14. Mladost Lučani 22
15. Radnik 20
16. Mladost Novi Sad 18

Gradske vlasti u Vankuveru i policija počinju uklanjati divlje naselje u ulici East Hastings

Od
Dara Milovanović
-
1

Policija se jutros uselila u centar Vancouvera, Eastside, od trenutka kada je grad Vankuver započeo da sprovodi plan uklanjanja postavljenih šatora sa ulice.

East Hastings Street, gde žive ljudi u šatorima i improviziranim kućama, zatvorena je, dok se proces odvija.

U saopštenju, grad Vancouver je naveo da je zatražio podršku od policijske uprave Vancouvera da se “zatvori logor East Hastings”, zbog javne sigurnosti i povećanog rizika zbog požara u tom području.

Kako navode iz grada, policija štiti gradsko osoblje dok radi svoj posao i tu su da sprovode ulične i saobraćajne propise.

Gradske vlasti održale su konferenciju za novinare u sredu ujutro, otprilike sat vremena nakon što se policija postavila u Hastings Street.

Gradski menadžer Paul Mochrie rekao je da je kamp učinio ovo područje opasnijim, a cilj je da se sve strukture uklone do kraja dana.

“Ovde se radi o vrlo ozbiljnom pitanju javne sigurnosti”, rekao je Mochrie.

Vatrogasna spasilačka služba Vancouvera prijavila je više od 400 požara na otvorenom u East Hastingsu u poslednjih osam meseci u kojima su povređene četiri osobe. Policijska uprava Vancouvera kaže da su napadi na ljude u okolini povećani za devet posto od prošlog avgusta.

U julu je šef vatrogasne službe Vancouvera Karen Fry izdala naredbu da se uklone strukture na ulici zbog ekstremnog rizika od požara. Fraj kaže da se od tada stanje pogoršalo.

“Ono što vidimo je da se sve više šatora postavlja, a to nije ništa bolje”, rekla je Fry. “Pitanje je vremena kada će biti izgubljeno još života.”

Uklanjanje objekata dolazi nakon objavljenih gradskih dokumenata  koji pokazuju dvostepeni plan za proces.

To curenje je izazvalo zabrinutost među zagovornicima koji rade sa ljudima koji se suočavaju sa beskućništvom i problemima sa mentalnim zdravljem i kao i sa upotrebom opijata, koji žive u kampu East Hastings.

“Učinićemo sve što možemo da osiguramo da se oni nakon ovog procesa osećaju kao ljudi, jer je to vrlo dehumanizirajući proces”, rekao je Ryan Sudds, član Stop the Sweeps.

Sudds je rekao da organizacija ima tim pravnih posmatrača koji će pratiti kako se uklanjanja sprovode.

Gradski radnici bacaju šator u kamion za smeće.
Đubretari guraju šator u kamion za smeće u Downtown Eastsideu 5. aprila 2023. Grad kaže da je cilj da do kraja dana ukloni sve strukture u ulici Hastings koje koriste ljudi koji su ostali bez doma. (Ben Nelms/CBC)

U otvorenom pismu objavljenom u sredu, koalicija DTES mreža koje predstavljaju organizacije, neprofitne organizacije, socijalna preduzeća i stanovnike odgovorila je na trenutni proces u gradu.

U pismu se navodi da će plan poslužiti samo za dodatnu traumatizaciju zajednice i održavanje tenzija između policije, gradskih zvaničnika i stanovnika DTES-a. Takođe se navodi da 89 stambenih jedinica koje su obećali grad i pokrajina još nije dostupno i da akcije grada neće skloniti ljude sa ulica.

“Pozivamo grad Vancouver i provinciju Britanska Kolumbija da prvo daju prioritet pružanju adekvatnog smeštaja i usluga podrške onima kojima je potrebna, umesto da raseljavaju pojedince”, navodi se u pismu koje je potpisala mreža za koordinaciju odgovora zajednice (CCRN) , Exchange Inner City, i Vancouver Urban Core Frontline Workline Worker’s Association.

SERBIANNEWS/CANADA

1...675676677...1.500Stranica 676 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković