Ideja da prva generacija koja na osnovu položene male mature izađe iz klupa osmoletki bude i prva koja će srednju školu završiti velikom maturom postojala je još 2001. godine
Матуранти прослављају последњи дан у школској клупи (Фото А. Васиљевић)
Pune dve decenije prosvetni sistem Srbije namerava, ali ne uspeva, da prijemne ispite za upis na fakultete zameni velikom maturom. Za to vreme promenilo se devet ministara prosvete. Nad pitanjem koliko je puta, do sada, velika matura najavljivana pa odložena, zamisle se i najupućeniji znalci koji su je krojili i oni koji je i danas osmišljavaju. Tačan odgovor glasi – najavljivana je šest puta, a odložena pet.

Ideja da prva generacija koja na osnovu položene male mature izađe iz klupa osmoletki bude i prva koja će srednju školu završiti velikom maturom postojala je još 2001. godine, kada je ministar prosvete bio Gašo Knežević. Od tada do 2011. godine, kada je polaganje male mature postalo obavezno na kraju osnovnog obrazovanja, naredni ministri prosvete imali su preča posla od državne mature (Ljiljani Čolić smetao je Darvin, Slobodana Vuksanovića mučila je afera „Indeks”, Zoran Lončar brinuo je o Kosovu više nego o prosveti) sve do Žarka Obradovića.

Prosvetni vrh s Obradovićem na čelu reformskim koracima krčio je put državnoj maturi nagoveštavajući njen dolazak. Izmenama prosvetnih propisa u to vreme bilo je predviđeno ukidanje prijemnih ispita, osim za umetničke fakultete, kao i uvođenje opšte i stručne mature na kraju školske 2014/15. godine. Međutim, proleća 2013. prosvetni vrh je odlučio da se velika matura odloži za tri godine, zato što nisu bili usvojeni standardi za opšteobrazovne predmete u srednjem obrazovanju. Nedugo zatim, u junu 2013, prosveta je „pala” na maloj maturi, provaljeni su testovi u čuvenoj „brusthalter aferi”, zbog čega je Obradović razrešen dužnosti. Ostao je plan da ministar prosvete do početka školske 2016/17. donese program završnog ispita u srednjem stručnom obrazovanju i godinu dana kasnije programe opšte, stručne i umetničke mature, da bi se prva velika matura polagala u leto 2018.

Na mesto prvog čoveka prosvete došao je Tomislav Jovanović i sa te pozicije otišao pre male mature 2014. godine, a ni velikom se nije bavio. Naredni ministar Srđan Verbić obećavao je da će đaci koji budu upisivali srednju školu 2015/16. godine u startu znati kako će izgledati matura za kraj srednjeg obrazovanja i da će je polagati 2019. To se nije desilo.

Državnu maturu kao prekretnicu posle koje više ništa neće biti isto u obrazovnom sistemu, i kao najvažniju polugu unapređenja kvaliteta obrazovanja, isticao je Mladen Šarčević, ministar prosvete. On se više nego svi njegovi prethodnici zajedno zalagao da velika matura bude uvedena, a odložio ju je dvaput. Čim je stupio na dužnost 2016. godine formirao je radnu grupu da uradi novi koncept velike mature i optimistično uveravao da će se ona polagati na kraju školske 2018/19. U martu 2017. novi koncept je usvojen i time je ispunjen preduslov da Srbija dobije novac za „Projekat državne mature” vredan više od četiri miliona evra, koje je finansirala Evropska unija za četiri godine trajanja ove stručne podrške pripremi obrazovnog sistema za sprovođenje državne mature. Projekat je započet u januaru 2019. godine i tada je predviđeno da matura zaživi od školske 2020/21. godine, a zatim je i taj termin odložen za kraj školske 2021/22.

Prvo pilotiranje državne mature trebalo je da se održi u martu 2020, ali je tada u Srbiju stigao kovid 19 i sve poremetio. Uprkos otežavajućim epidemijskim okolnostima, prvo pilotiranje realizovano je krajem oktobra 2020. Baš tada je na funkciju ministra prosvete stupio Branko Ružić. Kontinuitet u radu sa svojim prethodnikom on je osigurao utoliko što je državnu maturu i on odložio, za sada jednom, za kraj školske 2023/24. godine. Takvu odluku doneo je ubrzo nakon što je uvideo (ne)spremnost sistema koju su potvrdili i rezultati prvog pilotiranja – kad gimnazijalci nisu uspeli da reše više od dva – od datih 20 zadataka na testu matematike.

Drugo pilotiranje maturskog ispita trebalo je da se održi u proleće 2021. Sprovedeno je u aprilu prošle godine i tada su se potkrale greške u uputstvima za pregledanje, a detaljna analiza rezultata još nije objavljena. Posle dva pilotiranja, po konceptu, treba da se sprovedu i dve probe. Prva proba velike mature na republičkom nivou predviđena je krajem maja ove godine, a sledeće godine još jedna, kao poslednja simulacija provere znanja u okviru pripreme maturanata za zvanično i konačno prvo polaganje državne mature 2024. godine, pod uslovom da ne bude novih izmena i odlaganja.

Patrijarh srpski Porfirije čestitao je Vaskrs rimskom papi Franji, Arhiepiskopu kenterberijskom Justinu Velbiju, apostolskom nunciju nadbiskupu Santu Ganđemiju, nadbiskupu beogradskom Ladislavu Nemetu, zagrebačkom Draženu Kutleši, ljubljanskom Stanislavu Zoreu, biskupima i velikodostojnicima crkava reformacije.

“Neka radost nastupajućeg Vaskrsa ispuni dušu i srce svakog hrišćanina i da širom prolećem okupane Božje tvorevine gromko odjeknu reči prazničnog pozdrava, Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse”, navodi se između ostalog u čestitki patrijarha Porfirija.

Uoči Uskrsa na tržištu navala za prasićima, za koje proizvođači traže i do 600 dinara po kilogramu – jer ih nema

Koliko mora da košta tovljenik, ako je prase već 500 do 600 dinara po kilogramu, pita jedan od poljoprivrednika zabrinut zbog naglog skoka u poslednjih mesec dana. Taj neočekivano visok rast cena dogodio se mnogo pre Uskrsa, kada tradicionalno očekujemo poskupljenja.

Na brojnim poljoprivrednim forumima u Srbiji najveća potražnja je upravo za prasićima – jer ih nema, tvrde proizvođači. Primetno je i da se na internetu trguje po višim cenama jer prema podacima Sistema tržišnih informacija Srbije dominantna je cena prasadi, na stočnim pijacama, protekle sedmice bila je od 420 do 430 dinara.

Još jedan od pokazatelja da ćemo jesti skupo svinjsko meso i u narednom periodu je i iznenađujuća situacija da se u pojedinim pečenjarama u Srbiji izjednačila cena jagnjećeg i prasećeg pečenja – na 2.200 dinara po kilogramu. U beogradskim radnjama jagnjeće meso s ražnja i dalje je samo za desetak odsto skuplje. U supermarketima za kilogram svinjskih čvaraka treba izdvojiti i do 2.500 dinara, a za svinjsku pečenicu – 3.500.

– Već za koji mesec na tržištu će i sa tovljenicima biti ista situacija kao i sada sa prasićima – komentarišu proizvođači mesa.

Generalni pad količine mesa u maloprodaji industrija očigledno pokušava da nadomesti većom proizvodnjom profitabilnijih suhomesnatih proizvoda. U frižiderima supermarketa čini se da nikada nije bila raznovrsnija ponuda, ima dosta i uvozne robe a cene su izuzetno visoke.

– Činjenica je da imamo neobičnu situaciju na tržištu. Generalno je sve poskupelo i nema naznaka da će doći skoro do nekog drastičnijeg pojeftinjenja. Videćemo posle Uskrsa, tada će biti jasnije i na kom nivou će se formirati cene na evropskom tržištu – rekao je Vukoje Muhadinović iz Industrije mesa „Topola”. Svemu je, naveo je, prethodila afrička kuga koja je desetkovala broj svinja na svetskom tržištu, usledilo je gašenje farmi zbog nerentabilne proizvodnje, a što je dovelo do toga da je svinjetina skupa i u Evropi. A Srbija reaguje na ovakve okolnosti.

– Prasad je trenutno skupa, ali to je samo manji deo koji ulazi u ukupni trošak proizvođača. Ako se nastavi ovako drastičan i neplaniran pad cena žitarica to će pojeftiniti proizvodnju u narednom periodu. Stočari, kako trenutno stvari stoje, mogli bi bolje da prođu, ali za ratare je ova situacija ravna katastrofi – objasnio je naš sagovornik.

Nema mnogo naznaka da bi potrošači pojeftinjenju svinjskog mesa mogli da se nadaju pre jeseni.