Godišnja stopa inflacije u Kanadi pala je na 1,8% u februaru, a uticaj rata se još nije odrazio.
Godišnja stopa inflacije u Kanadi pala je na 1,8 posto u februaru, saopštio je u ponedeljak Zavod za statistiku Kanade, pri čemu se kraj prošlogodišnjeg “poreskog odmora” odrazio na godišnje brojke, ali rat s Iranom i dalje nedostaje.
Februarska stopa inflacije usporila je u poređenju s istim periodom prošle godine, jer su cene porasle kada je sredinom meseca završilo oslobađanje od poreza na robu i usluge , saopštila je agencija za podatke, što ekonomisti nazivaju “baznim efektom”.
Cene hrane zabeležile su najveće usporavanje, uglavnom zbog sporijeg rasta cena sveže i smrznute govedine. Međutim, StatsCan je primetio da su cene namirnica porasle za više od 30 posto od februara 2021. godine.
Cene benzina su, u međuvremenu, zabležile manji pad (14,2 posto) u odnosu na isto vreme prošle godine, uglavnom zbog viših cena sirove nafte u periodu pre rata na Bliskom istoku i nekih poremećaja u zemljama proizvođačima nafte.
Cene goriva će verovatno porasti u izveštaju o martu
Međutim, puni uticaj rata, koji je počeo poslednjeg dana februara, neće se odraziti do izveštaja o inflaciji u februaru. Jedan ekonomista očekuje da će cene benzina porasti za čak 15 posto.
To bi bilo “znatno iznad nivoa od pre godinu dana, što bi dovelo do porasta inflacije prema 3 posto u narednim mesecima”, napisao je Douglas Porter, glavni ekonomista Banke Montreala, u belešci klijentima.
Dok je prekid poreza na robu i usluge zasenio glavne brojke, a rat se nadvija nad izveštajem za sledeći mesec, preferirane mere bazne inflacije Banke Kanade – koje isključuju nestabilne komponente poput cena benzina ili poreskih promena – zapravo su se ublažile prošlog meseca.
Uobičajeni CPI pao je sa 2,7 posto na 2,4 posto, medijan CPI pao je sa 2,5 posto na 2,3 posto, a smanjeni CPI pao je sa 2,4 posto na 2,3 posto, čime je svaka od mera bliža ciljanoj inflaciji centralne banke od dva posto.
„S obzirom na to da je većina mera osnovne inflacije blizu ciljane vrednosti Svetske banke od 2 posto, kreatori politika mogu lakše ‘prevideti’ skok uzrokovan naftom koji će sigurno dovesti do ukupne inflacije u narednih nekoliko meseci“, napisao je Porter.
“A to je posebno slučaj s obzirom na slabljenje zaposlenosti čak i pre rata, te neizvesnu sudbinu USMCA [trgovinskog sporazuma] koja se još uvek nazire.”
SERBIANNEWS/CANADA
Politico: Prema podacima ankete, u Kanadi opada poverenje u SAD, raste uloga Kine
Građani Kanade i nekoliko zapadnih zemalja, sve više smatraju Kinu pouzdanijim partnerom od Sjedinjenih Američkih Država, pokazuje istraživanje Politica, koje ukazuje na pad poverenja u Vašington nakon spoljnopolitičkih poteza predsednika Donalda Trampa.
Prema rezultatima ankete koju je Politiko sproveo u saradnji sa britanskom istraživačkom firmom Public First, značajan deo javnosti u četiri ključne saveznice SAD veruje da bi 21. vek mogao da pripada Pekingu pre nego Vašingtonu.
Istraživanje pokazuje da ispitanici u Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji sve češće vide Kinu kao pouzdanijeg partnera, ali i kao zemlju koja prednjači u razvoju naprednih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju.
Istovremeno, mnogi ispitanici smatraju da je moguće smanjiti zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država, dok je to znatno teže učiniti u odnosu na Kinu, što ukazuje na rastuću povezanost sa kineskom ekonomijom i globalnim lancima snabdevanja.
Prema istraživanju, takav stav više je posledica promena u američkoj politici nego većeg poverenja u Peking.
Većina ispitanika u Kanadi i Nemačkoj navela je da se približavanje Kini razmatra zato što je na SAD sve teže osloniti se kao partnera.
Spoljnopolitička doktrina “Amerika na prvom mestu”, koju promoviše američki predsednik Donald Tramp, prema ocenama analitičara, promenila je dosadašnji međunarodni poredak zasnovan na pravilima i dovela do zahlađenja odnosa sa pojedinim saveznicima.
To uključuje sporiju isporuku pomoći Ukrajini, pretnje ekonomskim merama protiv saveznika u NATO-u, kao i povlačenje SAD iz pojedinih međunarodnih institucija, među kojima su Svetska zdravstvena organizacija i Savet UN za ljudska prava.
Dodatne tenzije izazvale su i visoke carine na uvoz, kao i izjave o mogućem pripajanju Grenlanda i pretvaranju Kanade u “51. saveznu državu”.
U međuvremenu, Kina pokušava, ističe Politico, da ojača trgovinske veze sa evropskim zemljama koje traže alternativu visokim američkim carinama na svoje proizvode.
Peking je prošlog oktobra organizovao forum o investicionoj saradnji sa Evropom, dok su kineski zvaničnici nedavno odnose sa Evropskom unijom opisali kao partnerstvo, a ne rivalstvo.
Istraživanje pokazuje i da su mlađe generacije sklonije jačanju odnosa sa Kinom.
Ispitanici uzrasta od 18 do 24 godine znatno češće podržavaju bližu saradnju sa Pekingom nego stariji građani.
Prema jednoj studiji Instituta za evropske studije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, gotovo 70 odsto mladih Evropljana informacije o Kini dobija putem društvenih mreža i kratkih video platformi.
U anketi se navodi i da većina ispitanika u Kanadi i evropskim zemljama smatra da Kina prednjači u globalnoj tehnološkoj trci, posebno u oblastima baterija, robotike, električnih vozila i solarnih panela.
Velika ulaganja u razvoj veštačke inteligencije dodatno su ojačala percepciju da bi Kina mogla prva da razvije takozvanu superinteligentnu veštačku inteligenciju.
Istovremeno, većina građana u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje veruje da američke tehnologije ostaju superiorne u odnosu na kineske.
Anketa pokazuje i velike razlike u percepciji globalne moći- oko polovine ispitanika u Kanadi i evropskim državama smatra da Kina brzo postaje vodeća svetska sila, dok 63 odsto Amerikanaca veruje da će SAD zadržati dominantnu poziciju u narednih deset godina.
SERBIANNEWS/CANADA
Velika pobeda Rajakovićevog Toronta – pao lider Istoka
Reptorsi Darka Rajakovića iskoristili su iscrpljenost Pistonsa usled pregustog rasporeda.
Prvoplasirani tim Istočne konferencije je “skoknuo” do Kanade za meč u ranijem terminu nakon pobede nad Memfisom na svom terenu 126:110 dan ranije.
Strpljivim i svežijim Reptorsima se otvorio put ka pobedi u trećoj deonici, koju su dobili 34:17. Detroit je pokušao da se vrati u završnici, ali je uspeo tek toliko da smanji zaostatak.
Brendon Ingram je prednjačio kod Reptorsa sa 34 poena. Ar Džej Beret ga je pratio sa 27. Dvojica igrača domaćih su zabeležila dabl-dabl učinke – Jakob Peltl je upisao 21 poen i 18 skokova, a Skoti Barns 14 poena, 10 skokova, uz osam asistencija.
Kejd Kaningen je za Pistonse ubacio 33 poena. Tobajas Heris je stao na 21, Džejlen Duren na 20 uz 11 skokova.
Reptorsi se održavaju među plej-of pozicijima, šesti su sa 38 pobeda i 29 poraza. Sledi im niz gostovanja, počevši od Čikaga.
Prvo mesto je svakako sigurno za Pistonse na skoru 48-19. Rival u naredna dva meča su im Vašington vizardsi.
Rezultati NBA lige:
Oklahoma siti tander – Minesota timbervulvs 116:103
Toronto reptors – Detroit pistons 119:108
Klivlend kavalirs – Dalas maveriks 120:130
Milvoki baks – Indijana pejsers 134:123
Filadelfija seventisiksers – Portland trejlblejzers 23.00
Njujork niks – Golden stejt voriors 1.00
Sakramento kings – Juza džez 3.00
Rok zvezda među arhitektama
Prickerova nagrada, najviše svetsko priznanje u oblasti arhitekture, dodeljena je čileanskom arhitekti Smiljanu Radiću Klarku (60), majstoru modernog dizajna poreklom iz Hrvatske, poznatom po sposobnosti da materijale uklopi u prirodno okruženje, saopštila je fondacija koja dodeljuje ovaj tzv. Oskar u oblasti arhitekture, sa sedištem u Čikagu, hvaleći njegov ikonoklastički rad, koji se proteže između istraživanja materijala, inženjerstva i „prostornog iskustva”.
Arhitekta iz Santjaga stekao je reputaciju po radikalnoj originalnosti i stvaranju različitih formi specifičnih za određene lokacije, navodi se u obrazloženju žirija i dodaje da njegov avangardni rad karakteriše „precizno inženjerstvo i konstrukcija”, sa posebnim akcentom na njegovim „optimističnim i tihim, radosnim” strukturama.
„Ako arhitektura daje oblik načinima na koje ljudi žive, Radićevo delo stvara prostorna iskustva koja su istovremeno iznenađujuća i potpuno prirodna”, dodaje žiri Prickerove nagrade, a prenose mediji.
Ovaj arhitekta već je dobio brojne nagrade za svoj rad, posebno od Američke akademije umetnosti i književnosti 2018. godine. Jedno od njegovih najpoznatijih dela u Evropi, ako ne i najpoznatije, jeste paviljon galerije „Serpentine” u Londonu, prozirna školjka od fiberglasa, koja počiva na monumentalnom grubom kamenju, nabavljenom iz lokalnih resursa. Smiljan Radić Klark izabran je 2014. godine da dizajnira ovaj letnji paviljon koji se u njegovoj kreaciji igra svetlošću i odnosom između skloništa i prirode: svetlost je filtrirana, a konstrukcija samo delimično zatvorena, što posetiocima omogućava da osete zaklon bez potpunog odvajanja od okolnog parka.
U njegovom rodnom Čileu, jedno od Radićevih najpoznatijih dela je Regionalno pozorište Bio-Bio u Konsepsjonu, pažljivo projektovana poluprovidna „opna” koja reguliše svetlost i doprinosi akustici kroz sveden dizajn. Svakako treba pomenuti i delo „Kuća za pesmu pravog ugla” koje se smatra njegovim magnum opusom. To je crna betonska struktura sa uglastim i vijugavim oblicima, inspirisana slikom Le Korbizjea, orijentisana ka kontemplaciji i zenitalnoj svetlosti.
Smiljan Radić Klark je rođen u Santjagu 1965. godine, u porodici obeleženoj migracijom – njegovi baba i deda po ocu su došli iz Hrvatske, a majčina linija iz Ujedinjenog Kraljevstva. Diplomirao je arhitekturu na Pontifikalnom katoličkom univerzitetu u Čileu 1989. godine, a zatim je studije estetike nastavio u Veneciji. Svoj studio osnovao je 1995. godine. Poznat je u intelektualnim i umetničkim krugovima, a „Njujork tajms” ga je 2014. godine opisao kao „rok zvezdu među arhitektama”. U jednom intervju je rekao da je kasno počeo da se bavi arhitekturom, a da je za tu profesiju najvažnije putovati i da on ne istražuje, već samo testira ideje, te da mu za sve ideje treba vremena. Smatra da budućnost arhitekture nije stabilna i da arhitekte treba da budu dosta fleksibilne da bi opstale.
Povodom nagrade Radić Klark je izjavio za Američki nacionalni radio da je to ogromna čast koja će mu možda vrlo brzo doneti i malo problema, jer će to verovatno značiti mnogo veću medijsku izloženost nego što bi on želeo.
Takođe je dodao da njegova praksa ima cilj da stvori „strukture koje će vekovima stajati pod suncem, čekajući da ih posetimo”.
„Trudimo se da stvaramo iskustva koja nose snažnu emocionalnu prisutnost i podstiču ljude da zastanu i ponovo razmisle o svetu koji pored njih tako često prolazi ravnodušno”, dodao je nagrađeni arhitekta.
Inače, objava ovogodišnjeg dobitnika je trebalo da bude saopštena nešto ranije, ali je odložena nakon što se ime Toma Prickera, koji predvodi fondaciju, pojavilo u nedavno objavljenim dokumentima povezanim sa Džefrijem Epstajnom. Pricker se u međuvremenu distancirao od fondacije, ali će ostati njen direktor i potpredsednik.
Inovativne terapije u oftalmologiji mogu spasti vid
Organizator Udruženje ”Žuta mrlja”
Bez inovativnih terapija pacijenti oboleli od degeneracije makule suočavaju se s neminovnim i trajnim gubitkom vida, naglašeno je na konfereciji za novinare koju je danas organizovalo Udruženje “Žuta mrlja”.
“U oftalmologiji inovativne terapije mogu presudno da izmene tok bolesti, ali samo ako se primene na vreme. Blagovremenim lečenjem pacijentima se obezbeđuje ne samo očuvanje vida, već i radna sposobnost i kvalitet svakodnevnog života”, istakla je predsednica udruženja “Žuta mrlja” Aleksandra Hadži Manić. Svake godine desetine novih, inovativnih lekova pojavi se na tržištu i to je dobra vest za pacijente, istakao je predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA Bojan Trkulja i naglasio potrebu za većim i konstantnim ulaganjima u nabavku lekova koji će se naći na pozitivnoj listi.
Kako je zaključeno, da bi se proširivala lista lekova, od velike važnost je da se uspostavi stabilan i sistemski mehanizam finansiranja. Vesna Vuković Kojović iz RFZO istakla je da je država prepoznala važnost inovativnih lekova, da se ulaže u nabavku savremenih terapija, da se slažu s tim da bi rast trebalo da bude još veći, kao i to da se na različite načine pronalaze rešenja da terapiju dobiju oni kojima je neophodna.
Pored inovativnih terapija trebalo bi istaći i inovativne preventivne preglede, jer na taj način možemo da steknemo rana saznanja o oboljenju oka i uspešno primenimo lečenje, navela je dr Sofija Davidović iz Kliničkog centra Vojvodine. Ona je istakla da ćemo sačuvati vid tako što treba da mislimo o svom opštem zdravlju, pritisku, šećeru u krvi, o zdravim higijenskim navikama, ali i o tome koliko vremena provodimo pred ekranom računara ili telefona.
U fokusu razgovora sa medijima, lekarima, predstavnicima države i farmaceutske industrije bila je i izrada Atlasa bolesti suve i vlažne senilne degeneracije makule (SDM) i dijabetičkog makularnog edema (DME), dokumenta koji se razvija u saradnji sa zemljama regiona i koji će prvi put na jednom mestu objediniti podatke o dostupnosti dijagnostike, terapija i puta pacijenta kroz zdravstveni sistem u različitim državama.
Kako je rečeno, cilj je da se sačini stvaran i uporediv pregled stanja u regionu, gde postoje dobre prakse, gde postoje razlike i gde postoji prostor za unapređenje. Tamo gde podaci nisu javno dostupni, biće jasno naznačeno, čime će se dodatno ukazati na potrebu za sistematičnijim prikupljanjem podataka.
Udruženje “Žuta mrlja” istaklo je da degeneracija makule nije samo oftalmološki problem – ona je i socijalno, ekonomsko i zdravstveno-političko pitanje čiji odgovor traži dugoročnu posvećenost.
Banalizacija estetske medicine i podmlađivanje za 15 minuta su veliki problem
Ljudi odlaze kod osoba za koje znaju da nisu lekari, jer „ceo grad ide”
Dermatolog Nevenka Dokmanović izjavila je da pravilna nega kože i konsultacija sa stručnjacima ostaju najpouzdaniji način očuvanja zdravlja i izgleda kože, dok nestručno ubrizgavanje preparata, prekomerno sunčanje i korišćenje solarijuma predstavljaju ozbiljan rizik.
Dokmanovićeva je za Tanjug rekla da se u Srbiji dugi niz godina nestručno ubrizgavaju preparati u lice, što nosi rizik od komplikacija, napominjući da koristi društvene mreže kako bi upozorila na crno tržište, falsifikovane botulinske toksine, neproverene hijalurone i lasere, čije posledice svakodnevno viđa u praksi.
Kako je istakla, ljudi odlaze kod osoba za koje znaju da nisu lekari, jer „ceo grad ide”. Navela je primer da su loše rađene usne kod žene koja je bila uhapšena zbog nadrilekarstva.
„Kažem: ‘Pa dobro, znate da ta osoba nije lekar’. ‘Znam, ali usne moje kume su ispale savršene’. Sve dok ne dođe do problema, to nekako prolazi”, navela je Dokmanovićeva.
Kako je navela, komplikacije mogu da nastanu zbog pogrešne tehnike, pogrešnog proizvoda ili nepravilnog mesta ubrizgavanja, što može da izazove kesaste podočnjake ili izobličenja lica.
Dokmanovićeva napominje da su korekcije poput hijalurona, botulinum toksina ili stimulacije kolagena rešive, dok trajni materijali i biopolimeri mogu da ostave trajne posledice.
Ona je dodala da postoji mnogo holivudskih zvezda koje su jako lepo negovane, a kao primer navela je glumice Šarliz Teron i Kejt Blančet, koje izgledaju „savršeno, sa znakovima starenja, ali sa korekcijama”.
„Sve one ih imaju. Granica između prirodnog i neprirodnog, je ono što često govorimo pacijentkinji – nećemo juriti baš svaku crticu. Nešto mora i da ostane, da pokaže godine. U jurenju crtice uvek dolazimo do bizarnih rezultata”, rekla je Dokmanovićeva.
Prema njenim rečima, glumac Bred Pit je imao brojne korekcije, kad je bio mlađi i sad kad je ušao u šezdesete godine, a ožiljke od akni je sve korigovao da se uopšte ne vidi.
„Te korekcije su sve u skladu sa muškim licem. Muška estetika i ženska estetika se potpuno razlikuju. Vi ako gledate njega, on nema neku boru. Uvek kažem – muškarac posle četrdesete bez bora uvek izgleda malo bizarno”, ocenila je.
Dokmanovićeva je dodala da je ženama dozvoljeno i posle šezdesete lice bez bora, ali muškarci uvek moraju da vode računa da postoje anatomske tačke, kao što je jača vilica da bi imao muževni izgled.
„Kod žene je već to nedopustivo. Oštra i jaka vilica vodi u agresivan i ne tako lep izgled. Muškarcima ne smemo da naglasimo jagodice, to vodi u feminizaciju. Ne smemo da radimo usne, potpuno da brišemo bore u gornjoj trećini lica. Ako podignete obrve, on će da izgleda čudno”, navela je doktorka.
Dokmanovićeva je naglasila da je sada trend regeneracija, obnavljanje kože na što prirodniji način i pravilna nega kod kuće.
„Ne postoji intervencija koju ja mogu da uradim, ako vi idete u solarijum, ne skidate šminku i ne negujete se, a da vi izgledate negovano i lepo. To je apsolutno nemoguće”, upozorila je Dokmanovićeva.
Kako je navela, prva tačka starenja je na početku tridesetih kada počnu da se primećuju prve promene na koži lica i najčešće je u pitanju samo starenje kože, dok je druga oko 44 godine.
„Tada promene nisu samo na koži, već i na dubljim strukturama, pre svega kostima lica. Ne menja se samo koža, menjaju se i mišići, potkožno masno tkivo i same kosti, te se nama lobanja smanjuje”, objasnila je Dokmanović.
Prema njenim rečima, čini se da starenje negde oko sedamdesete prestaje, odnosno „kad jednom ostarite – to je to”.
Koža ima sopstveni imuni sistem, i osnovno pravilo da joj pomognemo jeste skidanje prljavštine umivanjem ujutru i uveče sapunom, penom ili gelom, uz hidrataciju i fotoprotekciju.
Prema njenim rečima, „na koži se vidi ono što je unutra, apsolutno sve, ne samo šta proživljavate duševno, nego i u kakvom je stanju vaš organizam”.
„Često volim da naglasim da dermatolozi moraju biti i dobri internisti, jer veliki broj internističkih oboljenja se vidi upravo na koži”, navela je doktorka.
Dokmanović je protivnik sunčanja, i u njenom prisustvu solarijum „ne sme da se pomene” i smatra da „sunce zaista može naškoditi koži, organizmu, zdravlju i životu”.
„Kada idemo na more, šta da radimo? Sedimo u hladu, jer se i tad absorbuje vitamin D, glavni izgovor zašto se sunčamo. A možete da unesete i u hrani, verovali ili ne. Imate suplementaciju. Ne morate baš da gorite da bi napravili vitamin D”, navela je lekarka.
Dokmanovićeva je upozorila da se ne sme izgoreti na suncu, jer je opekotina zapaljenski proces koji pokreće ceo mehanizam loših stvari u koži, dok se višegodišnje izlaganje suncu itekako vidi.
Lekarka iz helikoptera donela je u Srbiju Teslinu medicinu
Doktorka Gordana Dragić donela je u Srbiju Informativnu vibracionu Teslinu medicinu, koja je bazirana na Teslinom otkriću da je ljudski organizam električno kolo i dva biopotencijala u dva različita smera, koja dodirujući se stvaraju lekoviti elektricitet. Svet se ubrzano i vrtoglavo menja. Važne informacije preplavljuju jedna drugu, čovek, obeznanjen, gubi smisao i orijentaciju, prepušten je haosu koji dominira svetom. U tom haosu tradicionalna medicinska nauka svojom praksom dovela je uglavnom do surovih činjenica da u tom haosu profitira skoro isključivo farmaceutska industrija.
Ova priča se bavi medicinom, ali bitno različitom od ove koju živimo. Pričamo o doktorki Gordani Dragić, Srpkinji iz Zrenjanina, koja je u Srbiju donela malo poznatu rusku vibracionu kvantnu medicinu koja počiva na Teslinim naučnim otkrićima, a uspešno i na sasvim drugačiji način leči i najteža oboljenja.
„Ovaj projekat začet je u Moskvi još 1903. godine kao tajni državni vojni projekat, da bi se 1953. uobličio u neverovatnu medicinsku granu. Vibraciona kvantna medicina počiva prvenstveno na Teslinom otkriću da u ljudskom telu teče električna struja, i dva biopotencijala u dva različita smera, i dodirujući se stvaraju lekoviti elektricitet, koji nam daje udah, treptaj oka, otkucaj srca, temperaturu tela i sve ostale funkcije. I da je u suštini protok elektriciteta kroz vibracione spirale, koje moraju biti apsolutno čiste, uslov dobrog zdravlja.
Svet Teslu uglavnom vidi kao čoveka koji je osvetlio planetu, koji se bavio samo naukom i električnom energijom. Međutim, Tesla je rodonačelnik nove civilizacije”, kaže doktorka Gordana Dragić.
Životni put doktorke Dragić je neverovatna priča. Odrastala je u saznanju da po majci kao pretke ima lozu Nemanjića, a da je po ocu naslednik ratnika Vitezova Zmaja iz rane nemanjićke države. O svemu ima kopije dokumenata koji se čuvaju u Pećkoj patrijaršiji… Ona je završila srednju vojnu školu u Rajlovcu i Vojnu akademiju. Stekla je čin poručnika, komandira ratnog helikoptera. Taj posao je, po njenoj priči, bio u suprotnosti s onom teorijom s Akademije, pa skida uniformu i odlazi u Moskvu na studije vibracione kvantne Tesline medicine.
U njenoj klasi od 180 pitomaca bila je jedina strankinja. Na kraju studija – po znanju i umeću, od profesora – zauzela je 30. mesto, što je izazvalo poštovanje. Sa tim ljudima radi i danas, jesu i ostaće jedinstven naučnoistraživački tim.
Doktorka Dragić ima ordinacije u Petrovaradinu i Rijeci. Postala je svetsko ime u informacionoj vibracionoj kvantnoj Teslinoj medicini. Kod nje stižu pacijenti iz celog sveta, to su često obični ljudi, ali i krunisane glave, generali, komandanti nacionalnih armija, političari, sportisti, monasi, sveštenici i njihove porodice, šamani iz Amazona i Sibira… u potrazi za zdravstvenim isceljenjem.
Ona objašnjava da smisao njenog posla nije novac, nego ozdravljenje, prvenstveno malog običnog čoveka koji ima veliko srce. S njima mi je zadovoljstvo raditi, pomagati im kako i koliko umem.
Gospođa Dragić priča da je, kad je stigla u Rusiju, bila iznenađena koliko Rusi poštuju Teslu. „Oni više poštuju Teslu, pridaju mu ogroman značaj, izučavaju ga, oni su ga unapredili u svemirsko znamenje, što mi nismo, a trebalo je. Ali opet je nekim čudnim putevima gospodnjim dospeo do mene, dospelo je do Srbije ovom medicinskom praksom, opet da bi se spasavao pravoslavni svet. Suština ovoga je da se naše naše društvo našlo u velikim previranjima, nalazimo se na prekretnici. Ne znam da li je blagoslov što živimo na kraju jednog veka i na početku drugog, ili je to prokletstvo, jer gledamo uništenje jednog sistema tadašnje nove civilizacije, ali i rađanje novog zlatnog doba i civilizacije”, priča doktorka Dragić.
Pokazuje nam mali aparat kojim otkriva uzroke bolesti: „Više od 150 akademika radilo je na razvoju ovog uređaja na kojem radim, koji je u suštini osmišljen 1903. godine i izum je Nikole Tesle. Tesla je rodonačelnik nove civilizacije, on je zapravo uspostavio temelje prirodne medicine. Malo ko zna da se Tesla bavio medicinom i da je čovečanstvu dao toliko korisnih izuma, među kojima je i jedan od aparata koji služi za dijagnostikovanje poremećaja u ljudskom organizmu i za terapije.
Energetske terapije traju dvadeset minuta i rade se svaki treći dan. O čemu je reč? Zbog čega sam se opredelila za rusku vibracionu medicinu i u čemu je razlika između one medicine na koju smo navikli i medicine kojom se ja bavim. Razlika je ogromna, zato što se konvencionalna medicina bavi maskiranjem simptoma. A Teslina elektromagnetna duhovna, božanska medicina bavi se uzrokom. Drugi razlog je što se konvencionalna medicina bavi samo materijalnim telom i materijalnim fizičkim promenama, a ova moja medicina ne odvaja um, duh i telo. Znači, ima holistički pristup, čoveka posmatra u celosti i ne leči bolest nego čoveka.
Mi tražimo i skeniramo uzrok, ciljano se skenira uzrok i onda idemo da odstranjujemo simptome. Znači, sama postavka stvari je drugačija, mi tražimo uzrok, a tradicionalna medicina maskira simptome – uzmi lekove i zaboravi na bol, do sledećeg puta kad opet uzmeš lekove”, objašnjava doktorka Gordana Dragić.
Doktorka Dragić je nemirnog duha. Ona slika, najčešće tehnikom ulje na platnu, radi i akvarel, slika i na drvenoj podlozi, ikonopisac je, ikone mahom poklanja crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji, rezbari ih i u duborezu… bavi se padobranstvom, uzbudljivo priča kako je do sada imala 24 skoka…
Rukometaši Srbije spremni za baraž sa Litvancima
Luis Gonzales smatra da je ažna nedelja ispred njih i drago mu je što su rukometaši motivisani
Veoma važna nedelja je ispred nas, želimo da se fokusiramo na dve izuzetno važne utakmice i drago mi je što su igrači došli veoma motivisani, rekao je selektor rukometaša Srbije Luis Gonzales uoči mečeva protiv Litvanije u kvalifikacijama za šampionat sveta.
Srbija će dočekati Litvance u četvrtak od 18 sati u Nišu, a revanš je u nedelju.
Ukoliko prođe dalje Srbija će se za mesto na finalnom turniru boriti sa Mađarskom.
„Najvažnije je da prođemo, ali sada je fokus na prvoj utakmici. Sve počinje od odbrane, a onda je lakše u napadu. Imamo više opcija a radujem se i što ćemo igrati u Nišu, pred velikom podrškom publike. Bitno je da budemo tim i opravdamo ulogu favorita”, istakao je Gonzales Tanjugu.
Srpski reprezentativci Dragan Pešmalbek i Lazar Kukić istakli su da takođe očekuju prolazak protiv Litvanaca i zatim duele sa Mađarima.
„Nemam puno informacija, znam par igrača Litvanije, ali znam da neće da bude toliko lako, zato što to je ipak baraž za Svetsko prvenstvo i postoji pritisak. Ipak, verujem da smo favoriti, a onda nas čekaju Mađari gde su šanse 50:50”, rekao je Pešmalbek.
Kukić je naglasio značaj dobre atmosfere u timu.
„Spremni smo da odigramo ove dve utakmice i da pokažemo da smo kvalitetniji i da se plasiramo u glavnu fazu kvalifikacija protiv Mađarske. Oni nemaju igrače najvišeg nivoa,osim Malašitskasa koji vuče sve konce i koji je pola tima. On je motor ekipa, sve kreće od njega i ukoliko ga zaustavimo rešili smo pola posla. Međutim, i pored svega, moramo da se skoncentrišemo na nas i onda smo odradili veći deo posla”.
Kukić, koji igra Mađarskoj, kaže da se odmah posle žreba priča o duelu sa njima.
„I oni su sigurni da ćemo proći Litvnaniju, tako da nas nestprljivo čekaju u baražu. Nije im prijatno što igraju sa nama, voleli bi da ispadnemo u ovim kvalifikacijama, ali to se neće desiti. Idemo korak po korak, da pobedimo Litvaniju, pa ćemo videti za dalje”, zaključio je Kukić, prenosi Tanjug.
Ko će trijumfovati na Oskarima 2026?
Kako se dodela Oskara približava, teško je setiti se godine u kojoj je trka bila ovoliko otvorena tako kasno u sezoni.