Orao Feliks se vraća kući

Viktor

16. februar 2026. | 06:13

Mladi orao krstaš Feliks će se, zahvaljujući diplomatskoj aktivnosti Srbije, vratiti kući nakon što su ga prvo krijumčari uhvatili u Siriji, a potom je prebačen u Liban, rečeno je iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Orao (Foto: ilustracija/ EPA/RONALD WITTEK)

Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije rekao je da su krijumčari u Siriji tražili novac za otkup Feliksa, što je Srbija odbila, a onda se mladi krstaš, koji je inače ugrožena vrsta i simbol sa nacionalnog grba, pojavio u Libanu.

– Vjerovatno ga je neko otkupio i uplašen medijskom pažnjom i međunarodnom reakcijom predao njihovom prihvatilištu sjeverno od Bejruta. Od trenutka kada su ga preuzeli, Feliks je brzo napredovao, dobio na masi i pokazuje znake da želi napolje – rekao je Stojiljković.

Prema njegovim riječima, ako bi Feliksa sada pustili u Libanu, vrlo vjerovatno bi bio ubijen ili ponovo uhvaćen, budući da su mu skinuti prstenovi i odašiljač i bez kontrole ne bi imao nikakvu zaštitu.

On je istakao da se u povratak Feliksa u Srbiju uključila i srpska Ambasada u Bejrutu, kao i građani, koje je Društvo pozvalo da pomognu da se plate troškovi njegovog prihvata i hranjenja u Libanu i avio-karta do Srbije, za šta je bilo potrebno 1.500 evra.

– Za svega nekoliko dana 153 donatora su na Feliksov račun uplatila 3.390 evra. Višak će biti iskorišten za preglede i analize, kupovinu nove telemetrije i akcije postavljanja. Sve što preostane biće usmjereno na akcije praćenja populacije krstaša, jer nova gnezdeća sezona uskoro počinje – rekao je Stojiljković.

Stojiljković je za Sputnjik naveo da Feliks sve više pokazuje želju da izađe iz kaveza, te će po povratku kući biti ponovo pušten u prirodu.

– Postoji mogućnost da opet krene na Bliski istok, negdje u tom pravcu, a vrlo je moguće i da neće. Često mlade jedinke, ne samo krstaša, neiskusne zalutaju. Ili ih ponesu vazdušne struje, vremenska nepogoda, imaju neki problem sa orijentacijom – pojasnio je Stojiljković.

Veliki broj građana na protestu u Sarajevu

Viktor

16. februar 2026. | 06:10

Veliki broj građana okupio se u Sarajevu na protestima zbog tramvajske nesreće u kojoj je poginuo mladić, a jedna djevojka teško povrijeđena.

Protesti u SarajevuFoto: RTRS

Zbog višednevnih protesta, predsjednik vlade Kantona Sarajevo Nihad Uk podnio je ostavku.

Tokom jučerašnjeg okupljanja došlo je i do manjih sukoba s policijom koja je nekoliko osoba privela.

Vozač tramvaja je, nakon šte je Kantonalni sud odbio da mu odredi pritvor, pušten na slobodu.

Vučić uručio Sretenjske ordene povodom Dana državnosti

Viktor

16. februar 2026. | 06:09

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je na svečanosti u Palati Srbija Sretenjske ordene prvog stepena mitropolitu bačkom dr Irineju Buloviću, ministru pravde u Vladi Republike Srpske Goranu Selaku i ambasadoru Srbije u Rumuniji i akademiku Draganu Simeunoviću.

Dodjela odlikovanja (Foto: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg)

Foto: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg

Svečanost završena izvođenjem kompozicije “Oj, Srbijo, mila moja mati”

Svečanost dodele odlikovanja povodom Dana državnosti Srbije u Palati “Srbija” završena je izvođenjem kompozicije “Oj, Srbijo, mila moja mati”.

—

Laureati Ordena Karađorđeve zvezde trećeg stepena

Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena uručen je prvakinji opere Narodnog pozorišta Sanji Kerkez, Šahovskom savezu Srbije, legendarnom košarkašu u penziji Radmilu Mišoviću, advokatu Igor Simić za naročite zasluge za razvijanje odnosa Srbije i Francuske.

—

Istaknuti pojedinci dobili Orden Karađorđeve zvijezde drugog stepena

Karađorđevu zvijezdu drugog stepena dobili su ortopedski hirurg Branko Krajnović, kao i poljoprivrednica iz sela kod Valjeva i majka petoro djece Ljiljana Gavrilović za iskazanu životnu hrabrost i upornost.

Karađorđeva zvijezda drugog stepena uručena je i doktoru Dušanu Pejinu, poljoprivrednom inovatoru i najstarijem aktivnom studentu doktorskih nauka za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i prosvjetnim djelatnostima, posebno u oblasti poljoprivrede, kao i Đorđu Đurkoviću, rudaru Elektroprivrede Srbije na površinskom kopu Drvno.

—

Dobitnici Ordena Karađorđeve zvijezde prvog stepena

Orden Karađorđeve zvijezde prvog stepena dobili su Matica srpska, ljekari Јelena Drulović u oblasti neurologije, Nikica Grubor u oblasti abdominalne hirurgije, Zoran DŽamić u oblasti urologije, Nenad Arsović u oblasti otorinolaringologije.

Ordenom Karađorđeve zvijezde prvog stepena posthumno je odlikovan novosadski inženjer i profesor fizike Đuro Raca za iskazani patriotizam i životnu hrabrost.

—

Ministar pravde Republike Srpske Goran Selak izjavio je da je za njega velika čast da dobije Sretenjski orden prvog stepena i istakao da je to ujedno poruka vlastima Srpske da dobro štite nacionalne interese.

—

Laureati Sretenjskog ordena drugog stepena

Sretenjski orden drugog stepena dobili su direktor Kulturno-prosvetne zajednice Beograda Živorad Žika Ajdačić, Porodilište u Pasjanu, Dom učenika srednjih škola Niš i režiser i scenarista Milutin Petrović.

Sretenjski orden trećeg stepena dobili su doktor biotehničkih nauka Luka Radoja, Udruženje Timočana i Krajinaca u Beogradu, Arhiv Kosova i Metohije, Dom kulture “Stevan Mokranjac” Negotin, Ustanova za fizičku kulturu Sportski centar “Čair” – Niš i Novinsko – izdavačka ustanova “Libertatea” Pančevo.

—

Sretenjski ordeni prvog reda dodijeljeni pojedincima i institucijama

Sretenjski ordeni prvog stepena mitropolitu bačkom dr Irineju Buloviću, ministru pravde u Vladi Republike Srpske Goranu Selaku i ambasadoru Srbije u Rumuniji i akademiku Draganu Simeunoviću.

Sretenjski orden prvog stepena dodijeljen je i piscu Selimiru Raduloviću, predsedniku Matice srpske, književniku i univerzitetskom profesoru Draganu Staniću, profesoru emeritusu Pravnog fakulteta u Beogradu dr Mirku Vasiljeviću, šefu Katedre za vazduhoplovna prevozna sredstva na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Olji Čokorilo, kao i profesorki na Fakultetu političkih nauka prof. dr Dragani Mitrović.

Sretenjski orden prvog stepena dobili su i Јavna ustanova “Pozorište Bora Stanković” iz Vranja, Arhiv Vojvodine i Vojnogeografski institut “General Stevan Bošković”.

—

Ordeni srpske zastave Balažu Hanku, Mihaelu Takaču i Maksimilijanu Krausu

Orden srpske zastave prvog stepena dodeljen je ministru kulture i inovacija Mađarske Balažu Hanku za unapređivanje odnosa između Republike Srbije i Mađarske, posebno u oblasti kulture.

Ordenom srpske zastave drugog stepena odlikovani su Mihael Takač, direktor Savezne policije Republike Austrije i Maksimilijan Kraus, šef poslaničke grupe Slobodarske partije Austrije u bečkom pokrajinskom parlamentu.

—

Vučić: Srpski narod je na Sretenje sreo svoju sudbinu

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju na početku svečanosti poručio da danas obilježavamo praznik koji u sebi nosi tri veličanstvene tradicije.

—

Na početku svečanosti intonirana himna “Bože pravde”

Svečanost povodom dodele odlikovanja u Palati “Srbija” počela je intoniranjem himne “Bože pravde”.

—-

Svečanosti u Palati Srbija prisustvuju srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, predsjednik Naordne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsjednik SNSD Milorad Dodik, ministar pravde Srpske Goran Selak, te Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, kao i zvaničnici Srbije.

Među više od 70 dobitnika ovih visokih državnih odlikovanja Srbije je i ministar pravde Republike Srpske Goran Selak.

—

Odlikovanja se dijele u tri grupe

Prema Zakonu o odlikovanjima, odlikovanja se dijele u tri grupe – ordeni, medalje i spomenice.

Među ordenima su Orden Republike Srbije, Orden srpske zastave, Orden Karađorđeve zvijezde, Sretenjski orden, Orden bijelog orla sa mačevima, Orden zasluga za odbranu i bezbjednost.

Medalje koje se dodeljuju su Medalja za hrabrost “Miloš Obilić”, Medalja za zasluge i Medalja za revnosnu službu.

Odlikovanja Republike Srbije predstavljaju najviši znak javnog priznanja koji se dodjeljuju za izuzetne zasluge i djela od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Odlikovanja dodeljuje predsjednik Republike, a ona mogu biti dodjeljena državljanima Srbije, domaćim pravnim licima i drugim subjektima, kao i stranim državljanima, stranim pravnim licima i međunarodnim organizacijama.

—

U Republici Srpskoj, povodom Sretenja, danas je neradni dan.

Centralna svečanost povodom obilježavanja Sretenja, održana je juče kod spomenika vojvodi Karađorđu u Orašcu.

Predsjednik Vlade Savo Minić poručio je da svaki čovijek koji živi u Republici Srpskoj i Srbiji mora da zna da je ideja koja se odnosila na slobodu, jednakost, ravnopravnost, bila ideja koju je jedino mogao da ostvari srpski ratnik i njegov duh.

Sretenje predstavlja buđenje nacionalnog duha i jedinstva Srba, izjavio je predsjednik Vlade Srbije Đuro Macut i istakao da ljubav prema otadžbini mora nadmašiti sve razlike koje postoje.

Јokić i Vembanjama ponovo briljirali – knjiga je i dalje tu, ali i potpis

Viktor

16. februar 2026. | 06:06

Nikola Јokić i Viktor Vembanjama prisjetili su se tokom Ol-star vikenda komičnog momenta iz prethodne godine, a srpski košarkaš je uspio i da dobije autentičan potpis francuskog asa koji je bio dominantan na glavnom događaju.

Nikola Јokić (Foto: EPA/ERIK S. LESSER SHUTTERSTOCK OUT)

“Tim Svijeta” nije mogao do pobjede u dva meča protiv američkih ekipa, te su ostali na posljednjem mestu na Ol-star turniru.

Nikola Јokić nije mnogo igrao, te je stoga i ostao bez poena, dok je Vembanjama sa druge strane briljirao i bio jedan od najzapaženijih aktera.

Svestan “Vembijevih” kvaliteta, želje za napretkom i nadmetanjem, ali i činjenice da ga očekuje blistava karijera, Јokić je tražio da mu francuski centar potpiše dres.

Tražio je srpski košarkaš i da mu saigrač nacrta vanzemaljca pored potpisa, što je Vembanjanin nadimak otkako je došao u ligu.

Osim toga, još u svlačionici, Јokić i “Vembi” su se prisjetili momenta iz 2025. godine, kada je Јokić bio šokiran činjenicom da Vembanjama nosi knjigu sa sobom i čita pred svaki meč.

– Јesi li ponio knjigu i ove godine – pitao je Јokić košarkaša San Antonija prilikom pozdrava, na šta je dobio potvrdan odgovor.

Penjaroja odredio tim za Kup: Vašington, Bonga, Braun i Fernando igraju od stranaca

Viktor

16. februar 2026. | 06:04

Trener košarkaša Partizana Đoan Penjaroja odredio je danas sastav za predstojeći Kup Radivoja Koraća, a među četiri strana igrača nalaze se Dvejn Vašington, Isak Bonga, Sterling Braun i Bruno Fernando.

Đoan Penjaroja, trener KK Partizan (foto: TANJUG/RADE PRELIĆ)

U ekipi Partizana biće još i Aleksej Pokuševski, Arijan Lakić, Mitar Bošnjaković, Uroš Mijailović, Aleksa Radanov, Đorđe Šekularac, Uroš Danilović i Nikola Đurović.

Partizan će u četvrtak od 20 časova igrati protiv FMP-a u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća, a pobjednik tog duela sastaće se u polufinalu sa boljim iz meča Mega-OKK Beograd.

U preostala dva četvrtfinala igraće: Crvena zvezda-Borac Čačak i Spartak Subotica-Zlatibor.

Finalni turnir Kupa Radivoja Koraća igraće se od 18. do 21. februara u dvorani “Čair” u Nišu.

Trofej brani Crvena zvezda, koja je prošle godine u finalu pobijedila Partizan.

„Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića – crna komedija našeg morala

Viktor

15. februar 2026. | 03:59

“Besmrtne ludosti gospođe Kubat” Milana Tripkovića, slojevito, ironično i intelektualno izazovno delo vešto se poigrava granicama između razuma i ludila, privatnog i javnog, intime i ideologije. U središtu romana nalazi se lik žene čija se „ludost“ postepeno razotkriva kao društveni konstrukt, ali i kao vid otpora svetu u kome su normalnost i moral ozbiljno kompromitovani.

„Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića – crna komedija našeg morala

Pred čitaocima je pravo ogledalo. U njemu će neko videti sopstveni lik, većina odraz sveta i vremena u kojem živimo. Ozbiljno delo koje će vas nasmejati, slatko i gorko. Istrajan u dubokom zahvatanju stvarnosti i duhovitosti je Tripković.

Don Kihot u doba lajf koučinga

Ni “besmrtnost” ni “ludost” nemaju ovde doslovno značenje.

Motiv besmrtnosti odnosi se na večnost određenih obrazaca ponašanja, zabluda i društvenih mehanizama. „Ludosti“ su neograničenog roka trajanja jer se neprestano ponavljaju u različitim oblicima i epohama. Time roman dobija univerzalnu dimenziju i prevazilazi konkretan prostor i vreme.

Neprilagođeni pojedinci postoje odvajkada, preglasani, marginalizovani, proglašeni opasnim i smešnim. Najpoznatiji živi u literaturi kao junak, u stvarnosti kao simbol već pet vekova – Don Kihot.

On je krenuo u borbu za plemenite ciljeve zaluđen viteškim romanima, gospođa Kubat, u duhu vremena, knjigama pozitivne psihologije.

Umesto da lamentira nad svojom sudbinom otpuštene službenice banke ona kreće “putem kojim se ređe ide” i svim drugim utabanim stazama gurua takozvanog lajv koučinga, sa svima koji su podučavali kako se živi “u saglasju sa univerzumom”.

Post na urinu i vodi – Tripkovićev smeh i podsmeh

Ona ne želi da pomogne samo sebi već i drugima, snima klipove za društvene mreže, organizuje treninge, čak zapošljava komšinicu Nadu kao ličnog asistenta. Tako stiže i do gostovanja u TV emisiji sa “prestižnim” učesnicima, stručnjacima za “alternativne načine rešavanja zdravstvenih problema”: sangejzerkom Nađom, osnivačicom Solero-praksis centra, Grbovićem, osnivačem Instituta za prirodnu medicinu, profesorom doktorom Momčilovićem, nutricionistom i urinoterapeutom.

A znate li šta ta njegova terapija podrazumeva? Masažu urinom koji je odstojao 3 do 7 dana, ili post na urinu i vodi… Ima toga još, ali neka vam Tripković ispriča na svoj duhovit način, jer je vrhunskom literarnom veštinom baratanja ironijom i sarkazmom ludilo iz stvarnosti doveo do savršeno smišljenog apsurda koji deluje otrežnjujuće, istovremeno podstičući na smeh i podsmeh.

“Ludost” kao otpor svetu kompromitovanog morala

Besmrtne ludosti gospođe Kubat Milana Tripkovića, slojevito, ironično i intelektualno izazovno delo vešto se poigrava granicama između razuma i ludila, privatnog i javnog, intime i ideologije. U središtu romana nalazi se lik žene čija se „ludost“ postepeno razotkriva kao društveni konstrukt, ali i kao vid otpora svetu u kome su normalnost i moral ozbiljno kompromitovani. Zato će je autor uplesti i u krimi priču od koje pravi uzbudljivi triler. U njemu čitalac istovremeno napeto očekuje rasplet i postavlja pitanje: šta bih ja učinio da sam na njenom mestu?

Tripkovićev roman je posebno zanimljiv jer nije linearan, već teče u nizu epizoda, duhovitih podnaslova, neočekivanih unutrašnjih monologa, refleksija i ironičnih komentara, čime se čitalac uvodi u unutrašnji svet junakinje, ali i u širi društveni ambijent.

Nasilje kolektiva nad individualnošću

Gospođa Kubat nije „luda“ u medicinskom smislu – njena ludost je pre svega simbolička, egzistencijalna i duboko subverzivna. Ona razotkriva licemerje društva, njegove lažne vrednosti, razoreni svet moralnih skrupula i mehanizme isključivanja svega što štrči iz norme.

Jedna od središnjih tema romana jeste odnos između pojedinca i kolektiva. Gospođa Kubat živi u svetu u kome se od pojedinca očekuje i saglasnost. Njena nespremnost da prihvati nametnute obrasce ponašanja čini je strankinjom u sopstvenom okruženju. Ništa lakše od principa: ono što ne razumeš proglasiš ludim. Tripković time jasno sugeriše da ludilo nije nužno osobina pojedinca, već često plod nasilja kolektiva nad individualnošću.

Posebnu vrednost romana čini način na koji je lik gospođe Kubat oblikovan. Ona nije ni heroina ni žrtva u tradicionalnom smislu, istovremeno ranjiva i snažna, tragična i groteskna. Njene misli i postupci često su zapečaćeni ironijom i crnim humorom, ali iza te površine krije se duboka egzistencijalna teskoba. U njenoj „ludosti“ prepoznaje se očaj zbog sveta koji je izgubio smisao, ali i prkos prema pravilima koja guše slobodu mišljenja i osećanja.

Da li je prilagođavanje uvek znak zdravlja?

Roman se može čitati i kao kritika savremenog društva, posebno sklonosti ka banalizaciji, površnosti i brzom osuđivanju. Tripković ne nudi jednostavne odgovore ali su poruke jasne, duhovito i ironično smišljene i izrečene, literarne moralne pridike. Budite spremni i na pitanja: ko ima pravo da definiše normalnost? Gde je granica između razuma i ludila? Da li je prilagođavanje uvek znak zdravlja ili ponekad upravo suprotno?

Zato su ludosti gospođe Kubat od one vrste književnosti koja namerno uznemirava čitaoca, terajući ga da preispita sopstvene stavove i navike mišljenja.

Ostaje zabeleženo da je ovaj roman bio u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu što utiče na čitanost. A ništa bolje od činjenice da čitaoci imaju dobar putokaz ka značajnom delu savremene srpske proze, intelektualno provokativnom, aktuelnom i svevremenom, tematski slojevitom i beskrajno duhovitom.

Hej, čitaoče, stani, čitateljko, ne okrećite stranicu, zaboga…

Prezauzeti čitaoče, znam da ti je pažnja ozbiljno poremećena i da nemaš vremena za suvišne reči, za duge, možda čak i besmislene prologe, znam i da od teksta očekuješ duboku i jasnu misao, mudrost i pouku, brzo, po mogućstvu odmah, sve znam, ali ja jednostavno moram prvo da ti objasnim o čemu se ovde radi kako ne bi došlo do zabune. Veruj mi da je bolje tako, nego da me posle proklinješ i psuješ: „Šta je, bre, ovo?! Kakvo je ovo sranje! Mesec dana života sam izgubio čitajući budalaštine iz života neke lude!” Naravno da bih ja onda, dragi čitaoče, ili draga čitateljko, bio prinuđen da ti uzvratim još grđim psovkama, braneći tu ludu jer stvarno ne bih mogao da dopustim da na taj način govoriš o gospođi Kubat, bez obzira na to što joj razum zaista nije jača strana i što joj često manjka elementarne razboritosti. Uostalom, šta je tvojih mesec dana naspram mojih pet, šest, pa možda i čitavih sedam godina, koliko ima otkako se pomenuta gospođa uselila u moju glavu i tu počela da živi kao podstanar. Znaj, nestrpljivi čitaoče, da se i sam sve to vreme pitam da li za gospođu Kubat uopšte ima mesta u priči i može li tako smetena i ćudljiva osoba ikome postati ideal i uzor, poput Antigone, ili Hasanaginice, ili… Hej, čitaoče, stani, čitateljko, ne okrećite stranicu, zaboga… Čekajte! Pa nisam završio…

Glava prva

U kojoj gospođa Kubat zaokuplja pažnju čitalaca i uvlači ih u priču na jedan suptilan i neočekivan način.

U polumračnom kupatilu kojem odavno treba renoviranje, u kadi prepunoj sapunice i okruženoj svećama, gospođa Kubat leži i snima se. Eto, sad će neko odmah pomisliti i prigovoriti kako golišavi kućni video baš i nije naročito suptilan način da se započne priča, ali ovo nije ta vrsta snimka, zaista. Ništa od nagog tela glavne junakinje nije izloženo očima javnosti – osim njenog nasmejanog lica. Dobro, istina, vire joj i kolena, ali samo zato što je morala da se malo skvrči zbog dimenzija kade, a ne zbog želje da, ne daj bože, erotski uzbudi svoje pratioce.

Ugađajte sebi – izgovara tiho i senzualno, pa posle duže dramske pauze nastavlja – to je najmanje što možete da učinite za nekog koga volite, a vi volite sebe, zar ne? Dok ne počnete da cenite sebe, nećete ceniti ni svoje vreme, a tek kad počnete da cenite svoje vreme, znaćete šta s njim treba da radite. I zato ponavljam po ko zna koji put, samopoštovanje, samopoštovanje, i još jednom, samopoštovanje i ljubav prema sebi. Sve počinje i sve se završava tu. Prestanite da tražite potvrdu svoje vrednosti izvan sebe… Opustite se… umirite svoje misli, svoje telo i svoj duh… pokušajte da ponavljate u sebi…

U pola rečenice je prekida energično kucanje na vratima kupatila. Zbog toga se prepadne i obori telefon, koji klizne s ivice kade i bućne u vodu.

– Uh, jebem ti! – izleti joj nehotice.
– Jesi dobro, mama? – oglasi se bojažljivo pred kupatilom zabrinuti muški tenor.
– Nisam! – zaurla razjareno dok panično grebe po dnu kade tražeći telefon, a onda, sva bela od sapunice, naglo đipi, držeći ga u ruci.
– Traži te neki gospodin.
Gospođa Kubat je, međutim, potpuno fokusirana na svoj mobilni telefon i ništa ne čuje. Umotava ga u peškir, panično briše i posmatra tužno, potajno se nadajući da će sve ipak biti u redu i da će telefon opet proraditi kad se osuši.

(Odlomak iz romana objavljujemo uz dopuštenje izdavača)

Čuveni ljubavni parovi, od antike do danas

Viktor

15. februar 2026. | 03:56

man and woman kissing and standing on road

O legendarnim ljubavima su ispevane najlepše pesme, zbog ljubavi su se vodili strašni ratovi. I stvarni život iznedrio je slavne ljubavne priče – romantične, ali i tragične. Dan zaljubljenih je prilika da ih se setimo.

Čuveni ljubavni parovi, od antike do danas

Verovatno je to bilo samo blisko muško prijateljstvo. Da li su Aleksandar Veliki i njegov bliski savetnik i telohranitelj Hefestion zaista delili postelju – o tome se istoričari ni danas ne slažu. Sigurno je, međutim, da je u Aleksandrovo vreme, u četvrtom veku pre nove ere, istopolni odnos bio uobičajen. Istorijski je potvrđeno i da su Aleksandar i Hefestion zajedno učestvovali u velikim vojnim pohodima makedonskog kralja.

Navodi da je Aleksandar smrt prijatelja oplakivao toliko duboko da ga je posthumno proglasio polubogom, zabranio sve svečanosti u carstvu, u svojoj tuzi pobio čitavo jedno pleme i naredio mučenje i pogubljenje Hefestionovog ličnog lekara – pojavljuju se u spisima antičkih hroničara, ali istorijski nisu potvrđeni.

Kleopatra i Cezar: Afera i politička dobit za obe strane

Godine 48. pre nove ere Kleopatra i njen brat Ptolemej vode borbu za vlast u Egiptu, koja prerasta u ogorčeni građanski rat. Kleopatra traži pomoć iz Rima. Rimskog vojskovođu Julija Cezara osvaja šarmom i lepotom. Cezar prihvata, jer mu, pored veze sa najlepšom i najmoćnijom ženom antike, savez sa Egiptom donosi i političku korist: kroz taj savez može da učvrsti svoj položaj u istočnom Mediteranu.

Sa svojom vojskom okončava građanski rat u Egiptu u korist Kleopatre. Ptolemej, gle čuda, doživljava smrtonosnu nesreću. Cezar živi sa Kleopatrom u Rimu. Njegova bliska veza sa egzotičnom kraljicom izaziva pažnju, ali mnogi Rimljani prepoznaju i političku korist te afere. Afera se završava Cezarovim ubistvom 44. godine pre nove ere. Kleopatra potom započinje još jednu ljubavnu vezu u Rimu, koja će imati jednako snažne političke posledice, ali to je već druga priča.

Heloiza i Abelard: Najčuveniji ljubavni par srednjeg veka

Dvanaesti vek: četrdesetogodišnji Pjer Abelard važi za najpametnijeg učenjaka u Evropi, a osamnaestogodišnja Heloiza za najlepšu devojku u Parizu. Abelard želi da osvoji mladu lepoticu, ali mora da pridobije njenog ujaka i staratelja, prvosveštenika Fulbera.

Počinje da joj daje privatne časove. Abelard Heloizu ne podučava samo nauci, već i ljubavi, a ona toliko napreduje da se on time hvali pred studentima. Ubrzo ceo Pariz zna za njihovu vezu – a Fulber saznaje poslednji.

Kada se Fulberov bes stišao, on i Abelard postižu dogovor: hitno venčanje sa Heloizom. Brak treba da ostane tajna, uloga supruga mogla bi da naruši Abelardov ugled svojevrsne „zvezde” među srednjovekovnim učenjacima. S tim se slaže i Heloiza. Međutim, kada je Fulber ipak obelodanio planove o venčanju, Abelard iznervirano šalje Heloizu u manastir.

Fulber ponovo besni, smatrajući to pokušajem da Abelard izbegne bračne obaveze. Naređuje da se grešni profesor kastrira. Abelard se potom i sam povlači u manastir, a sa Heloizom ostaje duboko povezan do kraja života.

Ana Bolen i Henri VIII: Ljubav i pogubljenje

Godine 1527. engleski kralj Henri VIII oženjen je Katarinom Aragonskom. Međutim, ona mu ne može roditi sina, a kralja sve više privlači mlada dvorska dama Ana Bolen. Obasipa je strastvenim ljubavnim pismima, ali Ana mu jasno stavlja do znanja da među njima neće biti ničega bez braka.

Henri je toliko opčinjen njom da raskida sa Rimokatoličkom crkvom kako bi se razveo od Katarine i oženio Anom. Ali ni Ana mu ne donosi muškog naslednika. Njihov odnos se pogoršava, a Henriju javljaju da Ana ima aferu. On naređuje da se njegova nekadašnja miljenica zatvori u londonski Tauer.

Proglašena je krivom za veleizdaju i pogubljena 19. maja 1536. godine. Hiljade ljudi posmatra kako dželat mačem odseca glavu Ani Bolen. Henri nije među njima. Oženiće se još četiri puta, a i petoj supruzi će zbog preljube odrubiti glavu.

Šah Džahan i Mumtaz Mahal: Svetsko čudo kao dokaz ljubavi

Bila je to ljubav na prvi pogled kada su se 1607. godine upoznali petnaestogodišnji princ Huram, budući mogulski vladar Šah Džahan, i godinu dana mlađa Arjumand Banu Begum. Pet godina kasnije su se venčali. Arjumand dobija ime Mumtaz Mahal – „dragulj palate” – i postaje njegova najvoljenija supruga.

Prati ga na svim putovanjima i rađa mu 14 dece. Posle poslednjeg porođaja umire od krvarenja. Na samrti od njega traži grobnicu tako veliku i veličanstvenu kakvu svet još nije video.

Udovac, kome je brada navodno preko noći osedela, u indijskoj Agri podiže mauzolej koji treba da postane najsavršenije zdanje čovečanstva. Tadž Mahal i danas blista u najsvetlijem belom mermeru.

Gertruda Stajn i Alis B. Toklas: Lezbejski boemski par

U salonu američke Jevrejke Gertrude Stajn u Parizu okuplja se elita avangardne umetničke scene. Stajn ima novac, ona je spisateljica i kolekcionarka umetnina sa istančanim osećajem za nove pravce. Na zidovima vise dela Gogena, Pikasa, Delakroa.

Tu dolaze i Ernest Hemingvej i T. S. Eliot. U pozadini deluje i radi žena koja je Gertrudina velika ljubav, spisateljica Alis B. Toklas.

Upoznale su se i zaljubile 1907. godine. Ali Alis nije bila samo Gertrudina ljubavnica, već i njena kuvarica, sekretarica, muza, urednica i kritičarka. Zajedno su živele skoro 40 godina, sve do Gertrudine smrti 1946. godine. Alis ju je nadživela 21 godinu.

Sahranjena je u Parizu pored Gertrude; njeno ime je zlatnim slovima upisano na poleđini nadgrobnog spomenika Gertrude Stajn.

Boni i Klajd: Poljupci i meci

Boni Parker (1910–1934) i Klajd Berou (1909–1934) su se upoznali 1930. godine u Teksasu. Oboje su odrasli u siromaštvu, sanjaju bolji život i do njega pokušavaju da dođu kriminalom.

Klajd više puta završava u zatvoru, a Boni ga čeka – pune dve godine. Kada konačno izađe, zajedno kreću u seriju pljački u više američkih saveznih država. Pljačkaju prodavnice, benzinske pumpe i banke i stalno izmiču policiji.

Novine objavljuju njihove fotografije na kojima poziraju kao zaljubljeni par sa oružjem i tokom Velike depresije postaju svojevrsni buntovnički idoli. Međutim, simpatije nestaju kada počinju ubistva. U maju 1934. godine upadaju u policijsku zasedu. Policajci 16 sekundi pucaju na njihov automobil – Boni i Klajd su izrešetani desetinama metaka.

Marija Kalas i Aristotel Onazis: (Samo)uništenje jedne dive

Marija Kalas je na vrhuncu karijere kao operska zvezda i još je u braku kada upoznaje bogatog brodovlasnika Aristotela Onazisa, takođe oženjenog. Na glamuroznoj zabavi na njegovoj luksuznoj jahti započinje njihova strastvena veza. Onazis je obasipa luksuzom, a ona je ludo zaljubljena u njega. Oba braka završavaju razvodom.

Kalas se nada venčanju, ali Onazis o tome ne razmišlja. Veza postaje sve toksičnija. Nastupa samo kada on to želi. Njena opsesija utiče i na glas – postaje nesigurna i greši na koncertima. Dok joj karijera propada, ona se sve više vezuje za njega, a on se sve više udaljava.

Kada upozna udovicu američkog predsednika, Džeki Kenedi, i oženi se njome, Marija može samo bespomoćno da posmatra. Iako se Onazis i Marija povremeno još viđaju, veza je nepovratno uništena, baš kao i glas Marije Kalas.

Gudrun Enslin i Andreas Bader: Dok nas smrt ne rastavi

Gudrun Enslin i Andreas Bader su se upoznali 1967. godine tokom studentskih protesta u Berlinu. Oboje deluju u okviru „vanparlamentarne opozicije“, pokreta koji se ne oseća politički zastupljenim kroz stranke u Bundestagu i to pokazuje politički motivisanim sabotažama.

Prvi zajednički zločin Bader i Enslin izvršavaju 1968. godine – podmetanjem požara u dve robne kuće. Izlaze pred sud i predstavljaju se kao ljubavni par.

Kasnije, zajedno sa Ulrike Majnhof, postaju vođe grupe „Bader–Majnhof“, odgovorne za prve terorističke napade Frakcije crvene armije (RAF), koji su snažno potresli Zapadnu Nemačku sedamdesetih godina.

Bader i Enslin su uhapšeni 1972. godine, a potom sledi dug i medijski praćen proces. U oktobru 1977. godine oboje su pronađeni mrtvi u svojim ćelijama. Okolnosti njihove smrti do danas nisu razjašnjene.

Koliko geni oblikuju naš životni vek

Viktor

15. februar 2026. | 03:53

a close up of a metal structure with a pattern on it

Nedavna analiza, koju su vodili istraživači sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu, sugeriše da je oko 55 procenata varijacija u ljudskom životnom veku pod uticajem gena.

Koliko geni oblikuju naš životni vek

Iako novo istraživanje delimično opovrgava ranije studije, ono sugeriše da podaci koje smo ranije koristili nisu ispričali celu priču kada je u pitanju ravnoteža između života i smrti.

Ako ostavimo po strani rizik od prerane smrti zbog nesreće ili povrede, geni mogu imati mnogo veći uticaj na naš životni vek, nego što se ranije mislilo (prema neuporedivoj studiji podataka o blizancima).

Genetiko starenje i potraga za genima povezana je sa dugovečnošću, prema rezultatima najnovijih istraživanja.

„Godinama se smatralo da je ljudski životni vek zavisi od faktora koji nisu povezani sa genetikom, što je dovelo do značajnog skepticizma prema ulozi genetike u starenju i prema izvodljivosti identifikacije genetskih determinanti dugovečnosti“, istakao je molekularni biolog Ben Šenhar iz Vajcmanovog instituta za nauku.

Podela faktora smrti

Načini na koje ljudski život može da se završi su bezbrojni, ali ih je nauka svrstala u dve kategorije: unutrašnju i spoljašnju.

Kada se govori o unutrašnjim faktorima smrti,to su starenje i genetika, spoljašnji faktori smrti obuhvataju nesreće, infekcije i druge spoljašnje uzroke.

U mnogobrojnim istorijskim podacima koji su korišćeni u ranijim studijama uzroci smrti nisu bili detaljno opisani, što je otežalo razlikovanje različitih faktora.

Podaci o blizancima su ključni za genetske studije

Istraživački tim analizirao je podatke o hiljadama blizanaca, uključujući podatke o braći i sestrama odgajanim odvojeno, što ranije nije bilo razmatrano u studijama nasleđivanja tokom životnog veka.

Podaci o blizancima su ključni za genetske studije, odvajajući efekte gena na pojedinca od svega što dolazi nakon rođenja, kao što su izbori načina života, ishrana i obrazovanje.

Истраживања генетике близанаца важна су за науку

Istraživanja genetike blizanaca važna su za nauku

Na spoljašnje uzroke smrti utiču matematički modeli smrtnosti koji sugerišu da je veća verovatnoća da će smrtni slučajevi biti izazvani unutrašnjim faktorima, što je intenzivnije kako starimo.

Rezultati nisu samo odgovarali podacima iz stvarnog sveta, već je nova procena od 55 procenata bliža postojećim procenama o genima koji objašnjavaju varijacije u drugim aspektima naše fiziologije, kao što je visina .

„Visoka heritabilnost slična je onoj kod većine drugih složenih ljudskih osobina i heritabilnosti tokom životnog veka kod drugih vrsta“, navode istraživači u svom objavljenom radu.

Iako novo istraživanje delimično menja rezultate studija koje su do sada rađene, ono sugeriše da podaci koje smo ranije koristili nisu dali sve odgovore kada je u pitanju ravnoteža između života i smrti.

Istraživači u novim studijama pokušavaju da testiraju svoje zaključke u odnosu na savremene podatake koji bolje razdvajaju različite uzroke smrti.

Saznanje da genetika ima toliki značaj u određivanju životnog veka pokreće pitanja o tome koji geni imaju najveći efekat i kako funkcionišu – dva moguća područja za buduća istraživanja.

„Ako je heritabilnost visoka, to stvara podsticaj za traženje genskih varijanti koje produžavaju životni vek, kako bi se razumela biologija starenja i potencijal da se ova tema terapeutski reši“, zaključio je molekularni biolog Ben Šenhar iz Vajcmanovog instituta za nauku.

Uloga veštačke inteligencije u globalnom lopovluku: Međunarodne korporacije za veliku krađu

Viktor

15. februar 2026. | 03:50

a man in a hoodie using a laptop computer

Vekovima su kriminalci krali vredne proizvode i švercovali ih preko granica, van domašaja zakona. Velika Britanija danas pokazuje kako se ovaj model razvio na nove i alarmantne načine. Šifrovane komunikacije su omogućile kriminalnim bandama da deluju i sarađuju slobodnije nego ikada ranije, uspostavljajući globalne lance snabdevanja. Uspeh tzv. „Korporacije za veliku globalnu krađu“ (Grand Theft Global Inc) je priča i o globalizaciji.

Ukradeni Ferari unutar kontejnera u luci Napulj, Italija

Izveštaji o krađama u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA) pokazuju koliko su logistika, tj. lanci snabdevanja ranjivi – i zašto je potrebno proaktivno praćenje kretanja kargoa u realnom vremenu. Naime, u ovim regionima je samo u maju 2025. preko 5,9 miliona evra vrednog tereta prijavljeno kao nestalo, odnosno ukradeno.

Radi se samo o incidentima koji su prijavljeni. Budući da samo 1 od 5 incidenata uključuje prijavljivanje, to implicira da je stvarni obim krađe daleko veći. Naime, procene su da je krađa robe u kargo transportu vredna čak 30 do 35 milijardi dolara svake godine.

Ono što iznenađuje je da je tehnologija omogućila da krađa automobila i elektronskih uređaja opet postane globalno raširen unosan posao. Naime, šansa da policija pronađe ukradene stvari među 11 hiljada kontejnera koji svakog dana napuste Felikstou (Felixstowe), najveću i najprometniju kontejnersku luku u Velikoj Britaniji, je obeshrabrujuće mala.

Pored ostalog, i zato što bi kontejneri sa ukradenim automobilima mogli izgledati kao kontejneri sa plišanim medvedićima.

Utovaranje kontejnera na brodove u luci Felikstou, Velika Britanija

Britanija je poslednjih godina postala vodeći globalni izvoznik ukradene robe. Tokom poslednje decenije broj ukradenih vozila u zemlji porastao je za čak 75%. Od toga, većina završi na kontejnerskim brodovima, a glavna destinacija je Zapadna Afrika.

Dodatno, od skora je London postao poznat kao „prestonica krađe telefona u Evropi“, a destinacija za tu robu je Kina. Destinacija za izgubljene traktore i GPS komplete za njihovo funkcionisanje (kojima se unapređuje njihova efikasnost, preciznost i produktivnost za britanske poljoprivrednike) je obično Istočna Evropa.

Kriminalna internacionala

Vekovima su kriminalci krali vredne proizvode i švercovali ih preko granica, van domašaja zakona, a Britanija danas pokazuje kako se ovaj model razvio na nove i alarmantne načine. Šifrovane komunikacije su omogućile kriminalnim bandama da deluju i sarađuju slobodnije nego ikada ranije, i da uspostave globalne lance snabdevanja. Kako su zemlje u Africi i Aziji postajale bogatije, potražnja za proizvodima kojih ima u izobilju na ulicama bogatih država snažno raste.

Inače, Britanija je „savršeno mesto“ za ovaj posao zbog svog zasićenog potrošačkog tržišta i slabe kontrole izvoza. Dodatno, postoji mnogo skupih automobila i telefona za krađu, i lako je do njih doći. Možda najvažnije, rizik je mali budući da britanska policija rešava samo 5% prekršaja i tek svaki pedeseti kada je u pitanju krađa vozila. U kontinentalnoj Evropi i Americi takvi kriminalni poduhvati takođe rastu, iako Amerika ima jači nadzor nad izvozom zbog straha od prevare i utaje poreza.

Ulica ispred robne kuće Harods, London

Automobili pokazuju kako se model razvijao. Kao i druge bogate zemlje, Britanija je doživela nagli pad kriminala u vezi sa vozilima 1990-ih, zahvaljujući imobilizatorima i drugim tehnologijama. Britanija je 2013. imala samo 2,7 krađa na svakih 1000 automobila u privatnom vlasništvu, da bi sada taj broj porastao na 4,4. Rast se ubrzao poslednjih godina, dok je u 2020. bilo 90 hiljada krađa, prošle godine je taj broj narastao na 130 hiljada, dovodeći do realnog rasta troškova osiguranja automobila od 45% (isti indikator u EU je rastao skromno).

Metoda je tipično sledeća: da bi savladali sofisticirane bezbednosne sisteme, lopovi koriste specijalizovanu opremu; kada uđu, maskiraju automobil lažnim registarskim tablicama i koriste ometače signala da bi zaobišli GPS praćenje. Zatim ga premeštaju, obično preko granica okruga (saradnja između policijskih snaga je često loša), gde će biti prodat grupi koja se bavi logistikom. Ponekad je automobil skriven u pošiljci druge robe, pod lažnim deklaracijom. Češće, banda angažuje treću grupu da automobilu da „novi identitet“ – ne samo papirologiju već i oznake, uključujući i identifikacioni broj vozila, jedinstveni kod utisnut na šasiji.

Čitav ovaj proces – od krađe do kontejnera – često traje manje od jednog dana. Naime, tzv. „Korporacija za veliku globalnu krađu“ (Grand Theft Global Inc) nije jedna kompanija, već sofisticirani lanac snabdevanja, naravno vrlo profitabilan.

Tojota Hajluks tokom relija Dakar 2025, Saudijska Arabija, januara 2025.

Zapadna Afrika i Šenžen kao „sekundarna tržišta“

Grupa koja ukrade jednu Tojotu Hajluks, koja kada je nova košta 54 hiljade dolara, može biti plaćena 1.500 funti za noć rada. Neko drugi u zapadnoj Africi, gde je ta marka tražena, može je prodati za više nego što za nju dobija u Britaniji. Naime, automobili te marke su sjajni terenci, mada je većina udubljena kaiševima sa zupčanikom (lopovima ne smeta jer se to može jeftino popraviti na drugom kraju). Ako se stvar iskomplikuje, postoji alternative sa prodajom komponenti, poput motora, baterija i raznih delova iz automobila odvezenih u „radionicu za sečenje“, gde će ih frilenser rasklopiti bez postavljanja bilo kakvih pitanja.

Bande su takođe počele da ciljaju lizing kompanije koristeći lažna dokumenta. Tako se, na primer, Porše 911 Karera S, iznajmljen u Nemačkoj pre dve nedelje, nekako našao u kontejneru koji putuje od Britanije ka Africi. Između 2021. i 2024. skoro četiri od deset ukradenih automobila presretnutih u britanskim lukama bili su na putu ka Demokratskoj Republici Kongo, koja služi kao ulazna tačka za šire afričko tržište. Jedan od pet je bio na putu ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odakle se do kupaca stiže preko Persijskog zaliva (većina krađa u Kanadi prati iste dve rute). Kupci uglavnom žele terenska vozila koja mogu da se nose sa lošim putevima kakvi su u Africi. Interesantno je da elitni kupci sve više žele i sportske automobile, koji se često mogu videti na ulicama Kinšase (razlog je i volan na desnoj strani).

„Korporacija za veliku globalnu krađu“ radi na sličan način sa telefonima. Oko 70 hiljade mobilnih telefona je ukradeno u Londonu tokom 2024. – porast za više od trećinu u odnosu na 2023. (inače, u Britaniji se ukrade čak 40% telefona ukradenih u Evropi). Kao i kod automobila, sitni lopovi ih prodaju posrednicima (lopov može dobiti 100-200 funti za otključan telefon ili 30-60 funti za onaj koji nije). Naravno, pojavile su se i usluge „prodavnica“ koje su specijalizovane za prevazilaženje bezbednosnih karakteristika. Veliki broj mobilnih se umotava u specijalan omot, kako bi se sprečilo praćenje i potom izvoze, često kontejnerskim brodovima.

Prodavnica na pijaci elektronike Huaćiangbej u Šenženu, Kina

Istrage pokazuju da većina njih završava na jednom mestu: pijaci Huaćiangbej, najvećem svetskom tržištu elektronike, u kineskom gradu Šenženu. Potražnja za polovnim telefonima u Kini je ogromna; oni koji se ne mogu otključati rastavljaju se i ponovo prave. Pošto je Šenžen mesto gde su mnogi telefoni prvobitno proizvedeni, postoji velika ponuda kvalifikovanih radnika. Britanske firme su postale meta povećanih krađa od početka rata u Ukrajini, odnosno sankcija Rusiji. U 2023. vrednost ukradenih GPS kompleta porasla je za čak 137%.

Faktori rasta krađe

Grand Theft Global Inc cveta u Britaniji jer je London grad u kojem se često po prvi put pojavljuju inovativne metode u kriminalu. Međutim, nema mnogo razloga za pomisao da se te metode neće izvoziti, postoje brojni faktori zašto će se to verovatno desiti. Funkcionisanje kontejnerskog transporta, gde se granične agencije uglavnom fokusiraju na uvoz, tražeći ljude i drogu, dok se u mnogim zemljama izvoz retko proverava (skoro svako može da rezerviše kontejner) je idealno za one koji hoće da prebace ukradenu robu.

Dodatno, način na koji se brodovi pune – „špediteri“ kupuju serije kontejnera i prodaju ih dalje – otežava kontrolu. Naime, samo mali deo kontejnera će ikada biti otvoren, a još manji pregledan rendgenom i to se obično dešava tek kada se dobije dojava. Stvar otežava i to što za svaku pretragu kontejnera policija mora da plati luci naknadu od 200 funti. Drugo, mogućnost tajne komunikacije, prodaje robe i prenosa novca onlajn olakšava posao kriminalnim grupama (neko ko želi Porše u Kinšasi može biti besprekorno povezan, preko nekoliko posrednika, sa nekim ko je spreman da ga ukrade u Kentu).

Policija ispred luke Felikstou, Velika Britanija, 2022.

Dodatno, kako su automobili i telefoni postajali sofisticiraniji, postali su i skuplji u odnosu na prihode, što je učinilo njihovu krađu atraktivnijom. Pojavila se posebna vrsta tražnje; naime, većina potrošača srednje klase u Kini ne može sebi da priušti nove ajfone. Takođe, bogatiji Afrikanci žele bolja vozila. Kako je legalnih dilera malo, a premijum automobili još nisu dostigli ekonomiju obima koja smanjuje troškove, tržište ukradene robe se nameće kao alternativa. Naravno, kako i to tržište bude postajalo efikasnije, cene će padati.

Policijske snage su uglavnom slabo uspešne – 2024. presretnuto je 550 ukradenih automobila u Britaniji, mali deo ukupno ukradenih auta. Ali, britanska policija još uvek nije uhvatila nijednog visokog igrača u poslu, dok evropske policije čak nemaju ni posebne istražne timove. Širom bogatog sveta, policijski resursi su uglavnom usmereni na krivična dela „veće štete“.

Rast krađe kao posledica globalizacije

U nekim aspektima, uspeh Grand Theft Global Inc je priča o globalizaciji. Naime, koristi se infrastruktura globalne trgovine, dizajnirane za brzu i jednostavnu trgovinu. Identifikacija ukradene robe među ogromnim brojem kontejnera je praktično nemoguća. Globalizacija je stvorila lanac snabdevanja koji omogućava da svaki ajfon – sastavljen od skoro 3000 komponenti – dospe do ruku potrošača. Iste sile, ovoga puta u delimično inverznim ulogama, vide taj telefon kako se rasklapa i ponovo sklapa, uvozi i ponovo izvozi.

Novi model Ajfon 16 u Eplovoj prodavnici, Bangkok, Tajland, septembra 2024.

Grand Theft Global Inc može da napreduje i u svetu koji je sve više fragmentiran. Carine čine ukradenu robu još konkurentnijom. Sankcije, poput onih prema Rusiji, podstiču potražnju za kriminalnim aktivnostima. Kada zemlje manje sarađuju, lakše je slati robu na mesta odakle je malo verovatno da će biti pronađena.

Dok Grand Theft Global Inc šteti potrošačima bogatog sveta, zemlje koje imaju koristi od trgovine imaju malo podsticaja da je obuzdaju. Za razliku od onih u Evropi, vlasti u Kini ne otežavaju prodaju ukradenih telefona. Zemlja nije deo globalne baze podataka koju mreže koriste za blokiranje ukradenih uređaja. Kada su u pitanju afričke zemlje koje bi želele da suzbiju krađu, imale bi problema zbog niskih kapaciteta za sprovođenje zakona u Kamerunu ili Kongu.

Teoretski, slanje robe preko pola sveta predstavlja dodatni trošak. Međutim, brodarska industrija funkcioniše tako što se trošak prevoza kontejnera plaća tek kada stigne na odredište. To znači da ako bude presretnut, troškove snosi špediter. Dodatna udaljenost takođe može smanjiti spremnost osiguravača da nastave sa naplatom štete.

Kontejnerski brod u zalivu Tejbl , Kejptaun, Južna Afrika, 2021.

Korišćenje veštačke inteligencije za krađu

Priča o visoko-tehnološkoj krađi bila bi nepotpuna bez veštačke inteligencije, koja je dramatično „proširila domet“ hakera, omogućavajući im da pogode više meta sa manje napora. Pojava Chatgpt-a 2022. bila je prekretnica. Pametni generativni modeli AI (veštačke inteligencije) omogućili su kriminalcima da ne troše velike sume na timove hakera i opremu.

Hakeri su se okrenuli velikim jezičkim modelima (LLM) kako bi proširili obim „malicioznog“ softvera. Generisanje dipfejkova, lažnih imejlova i napada društvenog inženjeringa koji manipulišu ljudskim ponašanjem sada su mnogo lakši i brži. XanthoroxAI, model veštačke inteligencije koji su dizajnirali sajber kriminalci, može se koristiti za kreiranje dipfejkova, zajedno sa drugim malicioznim aktivnostima, za samo 150 dolara mesečno.

Hakeri mogu da pokrenu velike fishing napade tražeći od LLM-a da prikupi ogromne količine informacija sa interneta i društvenih medija kako bi lažirao personalizovane imejlove. A za spearfishing – napadanje određene mete visoko personalizovanim napadom – mogu čak generisati lažne glasovne i video pozive od kolega kako bi ubedili zaposlenog da preuzme i pokrene sumnjiv softver.

Vebsajt modela veštačke inteligencije XanthoroxAI

Dodatno, AI se koristi da bi sam maliciozni softver učinila opasnijim. Na primer, softver prerušen u PDF dokument mogao bi da sadrži ugrađeni kod koji sarađuje sa AI kako bi se infiltrirao u mrežu (napadi na ukrajinske bezbednosne i odbrambene sisteme u julu koristili su takav pristup). Kada je zlonamerni softver dospeo do ćorsokaka, mogao je da zatraži pomoć LLM-a da generiše novi kod kako bi probio odbranu sistema.

Za preduzeća, rastuća pretnja je zastrašujuća – i potencijalno skupa. Prošle godine, AI je bila uključena u jednu od šest „provala“ u baze podataka. Takođe je pokrenula dve od pet fishing prevara usmerenih na poslovne imejlove. Konsultantska kuća Dilojt procenjuje da bi generativna veštačka inteligencija mogla da omogući prevare u iznosu od 40 milijardi dolara do 2027. – snažan rast u odnosu na 12 milijardi dolara u 2023.

Prirodno, kako se troškovi sajber napada veštačke inteligencije povećavaju, raste i posao zaštite od njih. Istraživačka firma Gartner predviđa da će korporativni izdaci za sajber bezbednost porasti za četvrtinu od 2024. do 2026, dostižući 240 milijardi dolara. To objašnjava zašto su se cene akcija firmi koje prate indeks Nasdaq CTA Cybersecurity uvećale za čak četvrtinu u poslednjoj godini, značajno nadmašujući rast šireg Nasdak indeksa.

Kraj petnaestogodišnje dominacije – kako je “Tojota” preuzela tron od “Nisana”

Viktor

15. februar 2026. | 03:47

Čuveni proizvođač automobila “Nisan” po prvi put u 15 godina rivalima je prepustio titulu najuspešnijeg prodavca električnih automobila u Japanu.

Poznati japanski proizvođač automobila “Nisan” poslednjih godina nalazi se u ozbiljnoj krizi i prolazi kroz teško restrukturiranje koje podrazumeva zatvaranje sedam fabrika širom sveta i otpuštanje 20.000 radnika.

Novi model Nisanovog “lifa”

Ti poremećaji, javljaju japanski mediji koji su sumirali poslovne rezultate za prošlu godinu, sada se odražavaju i na prodaju njegovih električnih (BEV) automobila.

Naime, kompanija je u poslednjem tromesečju 2025. godine po prvi put u poslednjih 15 godina prepustila tron najuspešnijeg prodavca te vrste vozila u Zemlji izlazećeg sunca drugima – “Nisan” je sa trona oborila “Tojota”, ukupno najprodavaniji japanski i svetski proizvođač četvorotočkaša.

Skromna prodaja

Neobično je to što je broj električnih vozila koja su u periodu od oktobra do decembar prodata u Japanu, zemlji sa 125 miliona stanovnika u kojoj se godišnje više od četiri miliona četvorotočkaša preseli iz fabrika i auto-salona u garaže građana i firmi, prilično nizak: “Nisan” je prodao 2.857 automobila na čisto električni pogon, što je pad od čak 56 odsto.

Nisan “lif” – prvi električni automobil koji je ušao u masovnu prodaju na svetu

Sa druge strane, “Tojota” zabeležila rast od čak 13 puta zahvaljujući uvođenju u prodaju najnovije verzije modela “bZ4X” – 3.684 jedinice.

U dalekoistočnoj carevini već više od dve decenije vrlo su popularni hibridi, a dosta energije, novca i vremena uloženo je i u usavršavanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem i automobila sa gorivnim ćelijama, koji osim električne struje koriste vodonik.

Ulaganje u hibride

Upravo je “Tojota”, koja poslednjih godina uspeva da proda i po više od deset miliona vozila svih vrsta širom sveta, tokom protekle decenije i po ulagala u razvoj i usavršavanje automobila na sve vrste pogona, uključujući i motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji umesto benzina kao gorivo koristi vodonik.

Nije, dakle, stavljala akcenat na čisto električna (BEV) vozila.

I drugi japanski proizvođači, poput “Suzukija”, “Honde” ili “Mazde”, dosta su kasnili za američkom “Teslom”, kineskim, pa i nekim evropskim proizvođačima kada su u pitanju vozila na čisto električni pogon i snage su usmeravali na hibride.

Mada je “Micubiši” bio jedna od prvih japanskih kompanija koja je ozbiljno eksperimentisala sa isključivo električnim pogonom, kao lider u tom domenu nametnuo se “Nisan”, koji je postao prva kompanija na svetu koja je u masovnu proizvodnju i prodaju pustila jedan električni model.

To je bio “lif” (srpski: “list”), koji je u auto-salone ušao 2010. godine i koji se i danas proizvodi.

Poznat je i “Nisanov” električni automobil “sakura (srpski: “trešnja”).

Zašto je “Nisan” zakazao

Oba ova modela, međutim, zakazala su krajem prošle godine, za šta je verovatan uzrok intenzivno izveštavanje medija o posrtanju “Nisana”, odnosno zabrinutost potrošača da bi održavanje automobila i druge prateće usluge tog proizvođača mogle biti ugrožene zbog krize i nereda koji su ga zahvatili.

U poslednjem tromesečju 2025. godine “Honda” zauzela je treće mesto sa 2.732 automobila, dok je “Tesla” prodala 2.600 vozila, što je skok od 62 odsto.

У Јапану аутомобили на чисто електрични погон чине мање од два процента продатих возила

U Japanu automobili na čisto električni pogon čine manje od dva procenta prodatih vozila

Još veći rast (od 72 odsto) zabeležio je i kineski “BID”, ali je apsolutan broj električnih automobila koje je taj novajlija na japanskom tržištu u periodu oktobar–decembar predao na korišćenje mušterijama u Japanu iznosio samo 832.

Prošle godine u Zemlji izlazećeg sunca automobili na električne baterije (BEV) činili su samo 1,9 odsto od svih prodatih vozila.

Taj procenat mogao bi se bitno uvećati ove godine, jer više modela jeftinih porodičnih mini-automobila na električni pogon treba da uđe u prodaju i jer je vlada povećala subvencije za kupovinu te vrste vozila na čak 1,3 miliona jena (što je iznos koji se, u zavisnosti od kursa nacionalne valute, obično kreće između osam i deset hiljada dolara).

1...565758...1.500 Stranica 57 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije rekao je da su krijumčari u Siriji tražili novac za otkup Feliksa, što je Srbija odbila, a onda se mladi krstaš, koji je inače ugrožena vrsta i simbol sa nacionalnog grba, pojavio u Libanu.

– Vjerovatno ga je neko otkupio i uplašen medijskom pažnjom i međunarodnom reakcijom predao njihovom prihvatilištu sjeverno od Bejruta. Od trenutka kada su ga preuzeli, Feliks je brzo napredovao, dobio na masi i pokazuje znake da želi napolje – rekao je Stojiljković.

Prema njegovim riječima, ako bi Feliksa sada pustili u Libanu, vrlo vjerovatno bi bio ubijen ili ponovo uhvaćen, budući da su mu skinuti prstenovi i odašiljač i bez kontrole ne bi imao nikakvu zaštitu.

On je istakao da se u povratak Feliksa u Srbiju uključila i srpska Ambasada u Bejrutu, kao i građani, koje je Društvo pozvalo da pomognu da se plate troškovi njegovog prihvata i hranjenja u Libanu i avio-karta do Srbije, za šta je bilo potrebno 1.500 evra.

Stojiljković je za Sputnjik naveo da Feliks sve više pokazuje želju da izađe iz kaveza, te će po povratku kući biti ponovo pušten u prirodu.

– Postoji mogućnost da opet krene na Bliski istok, negdje u tom pravcu, a vrlo je moguće i da neće. Često mlade jedinke, ne samo krstaša, neiskusne zalutaju. Ili ih ponesu vazdušne struje, vremenska nepogoda, imaju neki problem sa orijentacijom – pojasnio je Stojiljković.

Zbog višednevnih protesta, predsjednik vlade Kantona Sarajevo Nihad Uk podnio je ostavku.

Tokom jučerašnjeg okupljanja došlo je i do manjih sukoba s policijom koja je nekoliko osoba privela.

Vozač tramvaja je, nakon šte je Kantonalni sud odbio da mu odredi pritvor, pušten na slobodu.

Svečanost završena izvođenjem kompozicije “Oj, Srbijo, mila moja mati”

Svečanost dodele odlikovanja povodom Dana državnosti Srbije u Palati “Srbija” završena je izvođenjem kompozicije “Oj, Srbijo, mila moja mati”.

—

Laureati Ordena Karađorđeve zvezde trećeg stepena

Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena uručen je prvakinji opere Narodnog pozorišta Sanji Kerkez, Šahovskom savezu Srbije, legendarnom košarkašu u penziji Radmilu Mišoviću, advokatu Igor Simić za naročite zasluge za razvijanje odnosa Srbije i Francuske.

—

Istaknuti pojedinci dobili Orden Karađorđeve zvijezde drugog stepena

Karađorđevu zvijezdu drugog stepena dobili su ortopedski hirurg Branko Krajnović, kao i poljoprivrednica iz sela kod Valjeva i majka petoro djece Ljiljana Gavrilović za iskazanu životnu hrabrost i upornost.

—

Dobitnici Ordena Karađorđeve zvijezde prvog stepena

Orden Karađorđeve zvijezde prvog stepena dobili su Matica srpska, ljekari Јelena Drulović u oblasti neurologije, Nikica Grubor u oblasti abdominalne hirurgije, Zoran DŽamić u oblasti urologije, Nenad Arsović u oblasti otorinolaringologije.

Ordenom Karađorđeve zvijezde prvog stepena posthumno je odlikovan novosadski inženjer i profesor fizike Đuro Raca za iskazani patriotizam i životnu hrabrost.

—

Ministar pravde Republike Srpske Goran Selak izjavio je da je za njega velika čast da dobije Sretenjski orden prvog stepena i istakao da je to ujedno poruka vlastima Srpske da dobro štite nacionalne interese.

—

Laureati Sretenjskog ordena drugog stepena

Sretenjski orden drugog stepena dobili su direktor Kulturno-prosvetne zajednice Beograda Živorad Žika Ajdačić, Porodilište u Pasjanu, Dom učenika srednjih škola Niš i režiser i scenarista Milutin Petrović.

—

Sretenjski ordeni prvog reda dodijeljeni pojedincima i institucijama

Sretenjski ordeni prvog stepena mitropolitu bačkom dr Irineju Buloviću, ministru pravde u Vladi Republike Srpske Goranu Selaku i ambasadoru Srbije u Rumuniji i akademiku Draganu Simeunoviću.

Sretenjski orden prvog stepena dobili su i Јavna ustanova “Pozorište Bora Stanković” iz Vranja, Arhiv Vojvodine i Vojnogeografski institut “General Stevan Bošković”.

—

Ordeni srpske zastave Balažu Hanku, Mihaelu Takaču i Maksimilijanu Krausu

Orden srpske zastave prvog stepena dodeljen je ministru kulture i inovacija Mađarske Balažu Hanku za unapređivanje odnosa između Republike Srbije i Mađarske, posebno u oblasti kulture.

Ordenom srpske zastave drugog stepena odlikovani su Mihael Takač, direktor Savezne policije Republike Austrije i Maksimilijan Kraus, šef poslaničke grupe Slobodarske partije Austrije u bečkom pokrajinskom parlamentu.

—

Vučić: Srpski narod je na Sretenje sreo svoju sudbinu

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju na početku svečanosti poručio da danas obilježavamo praznik koji u sebi nosi tri veličanstvene tradicije.

—

Na početku svečanosti intonirana himna “Bože pravde”

Svečanost povodom dodele odlikovanja u Palati “Srbija” počela je intoniranjem himne “Bože pravde”.

—-

Među više od 70 dobitnika ovih visokih državnih odlikovanja Srbije je i ministar pravde Republike Srpske Goran Selak.

—

Odlikovanja se dijele u tri grupe

Prema Zakonu o odlikovanjima, odlikovanja se dijele u tri grupe – ordeni, medalje i spomenice.

Među ordenima su Orden Republike Srbije, Orden srpske zastave, Orden Karađorđeve zvijezde, Sretenjski orden, Orden bijelog orla sa mačevima, Orden zasluga za odbranu i bezbjednost.

Medalje koje se dodeljuju su Medalja za hrabrost “Miloš Obilić”, Medalja za zasluge i Medalja za revnosnu službu.

Odlikovanja Republike Srbije predstavljaju najviši znak javnog priznanja koji se dodjeljuju za izuzetne zasluge i djela od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Odlikovanja dodeljuje predsjednik Republike, a ona mogu biti dodjeljena državljanima Srbije, domaćim pravnim licima i drugim subjektima, kao i stranim državljanima, stranim pravnim licima i međunarodnim organizacijama.

—

U Republici Srpskoj, povodom Sretenja, danas je neradni dan.

Centralna svečanost povodom obilježavanja Sretenja, održana je juče kod spomenika vojvodi Karađorđu u Orašcu.

Predsjednik Vlade Savo Minić poručio je da svaki čovijek koji živi u Republici Srpskoj i Srbiji mora da zna da je ideja koja se odnosila na slobodu, jednakost, ravnopravnost, bila ideja koju je jedino mogao da ostvari srpski ratnik i njegov duh.

Sretenje predstavlja buđenje nacionalnog duha i jedinstva Srba, izjavio je predsjednik Vlade Srbije Đuro Macut i istakao da ljubav prema otadžbini mora nadmašiti sve razlike koje postoje.

“Tim Svijeta” nije mogao do pobjede u dva meča protiv američkih ekipa, te su ostali na posljednjem mestu na Ol-star turniru.

Nikola Јokić nije mnogo igrao, te je stoga i ostao bez poena, dok je Vembanjama sa druge strane briljirao i bio jedan od najzapaženijih aktera.

Svestan “Vembijevih” kvaliteta, želje za napretkom i nadmetanjem, ali i činjenice da ga očekuje blistava karijera, Јokić je tražio da mu francuski centar potpiše dres.

Tražio je srpski košarkaš i da mu saigrač nacrta vanzemaljca pored potpisa, što je Vembanjanin nadimak otkako je došao u ligu.

Osim toga, još u svlačionici, Јokić i “Vembi” su se prisjetili momenta iz 2025. godine, kada je Јokić bio šokiran činjenicom da Vembanjama nosi knjigu sa sobom i čita pred svaki meč.

– Јesi li ponio knjigu i ove godine – pitao je Јokić košarkaša San Antonija prilikom pozdrava, na šta je dobio potvrdan odgovor.

U ekipi Partizana biće još i Aleksej Pokuševski, Arijan Lakić, Mitar Bošnjaković, Uroš Mijailović, Aleksa Radanov, Đorđe Šekularac, Uroš Danilović i Nikola Đurović.

Partizan će u četvrtak od 20 časova igrati protiv FMP-a u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća, a pobjednik tog duela sastaće se u polufinalu sa boljim iz meča Mega-OKK Beograd.

U preostala dva četvrtfinala igraće: Crvena zvezda-Borac Čačak i Spartak Subotica-Zlatibor.

Finalni turnir Kupa Radivoja Koraća igraće se od 18. do 21. februara u dvorani “Čair” u Nišu.

Trofej brani Crvena zvezda, koja je prošle godine u finalu pobijedila Partizan.

„Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića – crna komedija našeg morala

Pred čitaocima je pravo ogledalo. U njemu će neko videti sopstveni lik, većina odraz sveta i vremena u kojem živimo. Ozbiljno delo koje će vas nasmejati, slatko i gorko. Istrajan u dubokom zahvatanju stvarnosti i duhovitosti je Tripković.

Don Kihot u doba lajf koučinga

Ni “besmrtnost” ni “ludost” nemaju ovde doslovno značenje.

Motiv besmrtnosti odnosi se na večnost određenih obrazaca ponašanja, zabluda i društvenih mehanizama. „Ludosti“ su neograničenog roka trajanja jer se neprestano ponavljaju u različitim oblicima i epohama. Time roman dobija univerzalnu dimenziju i prevazilazi konkretan prostor i vreme.

Neprilagođeni pojedinci postoje odvajkada, preglasani, marginalizovani, proglašeni opasnim i smešnim. Najpoznatiji živi u literaturi kao junak, u stvarnosti kao simbol već pet vekova – Don Kihot.

On je krenuo u borbu za plemenite ciljeve zaluđen viteškim romanima, gospođa Kubat, u duhu vremena, knjigama pozitivne psihologije.

Umesto da lamentira nad svojom sudbinom otpuštene službenice banke ona kreće “putem kojim se ređe ide” i svim drugim utabanim stazama gurua takozvanog lajv koučinga, sa svima koji su podučavali kako se živi “u saglasju sa univerzumom”.

Post na urinu i vodi – Tripkovićev smeh i podsmeh

“Ludost” kao otpor svetu kompromitovanog morala

Tripkovićev roman je posebno zanimljiv jer nije linearan, već teče u nizu epizoda, duhovitih podnaslova, neočekivanih unutrašnjih monologa, refleksija i ironičnih komentara, čime se čitalac uvodi u unutrašnji svet junakinje, ali i u širi društveni ambijent.

Nasilje kolektiva nad individualnošću

Gospođa Kubat nije „luda“ u medicinskom smislu – njena ludost je pre svega simbolička, egzistencijalna i duboko subverzivna. Ona razotkriva licemerje društva, njegove lažne vrednosti, razoreni svet moralnih skrupula i mehanizme isključivanja svega što štrči iz norme.

Da li je prilagođavanje uvek znak zdravlja?

Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena uručen je prvakinji opere Narodnog pozorišta Sanji Kerkez, Šahovskom savezu Srbije, legendarnom košarkašu u penziji Radmilu Mišoviću, advokatu Igor Simić za naročite zasluge za razvijanje odnosa Srbije i Francuske.

Orden Karađorđeve zvijezde prvog stepena dobili su Matica srpska, ljekari Јelena Drulović u oblasti neurologije, Nikica Grubor u oblasti abdominalne hirurgije, Zoran DŽamić u oblasti urologije, Nenad Arsović u oblasti otorinolaringologije.