Često možemo da prepoznamo kako se neko oseća na osnovu glasa ili izraza lica, ali postoji još jedan, neverbalni znak kojim okolini pokazujemo da li smo dobro raspoloženi ili ne. U pitanju je naš hod – svaki zamah ruku i nogu nosi tragove naših emocija, tako da se strah ili ljutnja mogu “pročitati” iz našeg načina kretanja.
“Hod je jedan od najpoznatijih i najbolje uvežbanih pokreta tela kod ljudi. Zato, kada se naše emocionalno stanje promeni, te promene se prirodno ogledaju u načinu na koji se krećemo”, objašnjavaju istraživači iz Japana.
Njihova studija se fokusirala na pokrete u hodanju, a zaključili su da određeni ritam i intenzitet zamaha ruku i nogu mogu da otkriju mnogo više o našim emocijama nego što bismo pretpostavili.
Pokreti sa većim zamahom ruku i nogu obično ukazuju na ljutnju ili agresivno raspoloženje, dok manji, kraći zamasi najčešće signaliziraju strah ili tugu.
Da bi istražili ovaj fenomen, naučnici su napravili eksperiment u kojem su glumci morali da se prisete trenutaka iz života koji su izazvali snažne emocije – bes, radost, strah ili tugu – i da tokom toga pređu kratku udaljenost hodajući. Učesnici su nosili usku odeću i reflektujuće markere, što je omogućilo da snimci zabeleže samo pokrete tela, bez izraza lica i drugih vizuelnih znakova. Na ovaj način, istraživači su mogli da izoluju zamah ruku i nogu kao glavni signal emocija.
Volonteri koji su potom gledali video snimke trebalo je da identifikuju emocije na osnovu pokreta glumaca, a rezultati su pokazali da su posmatrači bolje prepoznali emocije nego što je bilo očekivano. “Do izvesne mere, ljudi zaista mogu uočiti emocije hodača čak i bez dodatnih vizuelnih informacija”, ističu naučnici.
U drugom eksperimentu, naučnici su uzeli snimke hoda ljudi koji izražavaju neutralne emocije i manipulisali zamahom ruku i nogu – neke su pojačali, a neke smanjili. Ponovo se pokazalo da veći zamah deluje agresivno i ljutito, dok manji zamah utiče da hodač deluje uplašeno ili tužno. Ovo je dodatno pokazalo da je koordinisan zamah ruku i nogu ključna karakteristika koju posmatrači nesvesno primećuju kada procenjuju emocije.
“Mogućnost da procenimo emocije drugih na osnovu pokreta tela omogućava brzo razumevanje tokom društvenih interakcija, čak i bez reči”, navode istraživači. Ovo znači da možemo uočiti ljutnju ili tugu iz daljine i prilagoditi način na koji pristupamo osobi. Takvo uočavanje pokreta može biti korisno ne samo u svakodnevnom životu već i u situacijama gde je važno brzo proceniti ljude, poput rada u bezbednosti ili zdravstvu.
Istraživači ističu i druge potencijalne primene ovog znanja. Na primer, ako se emocije mogu pouzdano predvideti na osnovu hoda, to bi moglo pomoći u identifikaciji ranjivih ili potencijalno pretećih osoba na snimcima sa nadzornih kamera. Takođe, ovo bi moglo dovesti do razvoja nosivih uređaja koji prate mentalno stanje korisnika, jer je pokretima tela možda teže manipulisati ili ih prikriti nego govor ili izraz lica.
Nedavna istraživanja pokazuju i da sistemi veštačke inteligencije, mogu da predvide emocije kao što su ljutnja, tuga, radost i strah na osnovu hoda (mada sa ograničenom tačnošću), prenosi “Gardijan”. Jedna od prednosti je što je teško falsifikovati hod, što ga čini pouzdanijim pokazateljem emocionalnog stanja.
“Virtuelni asistenti zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli bi koristiti ovu sposobnost da tumače emocije osobe na osnovu hoda i adekvatno reaguju, što otvara nove mogućnosti u interakciji sa ljudima”, dodaju istraživači, naglašavajući da je ovo samo početak primene ovih uvida u budućim istraživanjima.
Ruski naučnici postigli su značajan proboj u borbi protiv kolorektalnog raka i ovo dostignuće ne samo da ubrzava dijagnostiku, već i omogućava lekarima da se fokusiraju na kritične delove samog tkiva.
Ruski naučnici su razvili sistem veštačke inteligencije za automatsko otkrivanje metastaza kolorektalnog karcinoma u limfnim čvorovima, saopštila je pres služba Univerziteta Sečenov za RIA Novosti.
“Naučnici Univerziteta Sečenov, zajedno sa ruskom kompanijom Medikal Neuronets i stručnjacima iz Moskovske gradske onkološke bolnice, razvili su sistem veštačke inteligencije za automatsko otkrivanje metastaza kolorektalnog karcinoma u limfnim čvorovima”, saopštio je univerzitet.
Objasnili su da novi sistem funkcioniše u dve faze. Prvo, algoritam skenira ceo digitalni uzorak i ukazuje na područja koja izgledaju sumnjivo. Zatim se vrši detaljnija analiza, a program ističe granice ćelija tumora preklapanjem providne maske preko slike. Ovaj pristup pomaže lekaru da se brzo orijentiše i fokusira na potencijalno značajna područja.
“Tehnologija ne zamenjuje lekara, već služi kao alat za podršku u donošenju odluka. U budućnosti, takva rešenja bi mogla biti integrisana u digitalne radne stanice patologa, smanjujući rizik od previđanja malih lezija i povećavajući standardizaciju onkološke dijagnostike”, zaključeno je.
Visoka efikasnost i bezbednost nove vakcine
Ruska vakcina protiv raka je spremna za upotrebu, studije su dokazale njenu bezbednost i visoku efikasnost, izjavila je nedavno za list “Izvestija” rukovodilac Federalne medicinsko-biološke agencije (FMBA), bivša ministarka zdravlja Veronika Skvorcova. Naglasila je da su studije su trajale nekoliko godina i da su poslednje tri godine bile regulisane pretkliničke studije.
“One su dokazale bezbednost vakcine, uključujući i ponovljenu višestruku upotrebu, kao i visoku efikasnost povezanu sa smanjenjem i usporavanjem rasta tumora”, navela je Skvorcova.
Efikasnost je, prema njenim rečima, značajna, a u zavisnosti od karakteristika oboljenja dostiže od 60 do 80 odsto. Osim toga, studije su pokazale smanjen broj smrtnih ishoda usled tumora.
Verovatno neće biti trojice ofanzivaca sa poslednjeg spiska iz novembra
Zvuči očekivano i logično: reprezentacija Srbije neće moći da računa na Dušana Vlahovića za predstojeće dve prijateljske utakmice sa Španijom (27. mart) i Saudijskom Arabijom (31. mart).
Italijanski mediji najavljuju da će Vlahović ostati u Torinu da se fizički priprema za finiš sezone u Juventusu. S obzirom na to da je iza srpskog napadača pauza duga skoro pet meseci, da se još nije vratio na teren, iako se prognoziralo da će zaigrati protiv Udinezea prošlog vikenda, onda je sasvim razumljivo što golgeter crno-belih neće moći da se stavi na raspolaganje selektoru Veljku Paunoviću.
Uostalom, u neku ruku Vlahović je i zaslužio poštedu, jer je povređen igrao protiv Engleske u Londonu, boreći se za poslednji gram šanse za baraž i sa jakim bolovima je napustio teren. Malo posle toga završio je na operacionom stolu. Kada je bio u naponu snage i najefikasniji napadač Juventusa, morao je na dužu pauzu.
Dušan Vlahović je poslednju utakmicu u sezoni odigrao 29. novembra protiv Kaljarija, kada je izašao iz igre posle pola sata i tada je postalo jasno da je operacija jedino rešenje. Nema ni logike da rovit, sa tolikom pauzom iza sebe, ide na megdan Španiji u prijateljskom odmeravanju snaga.
Selektor reprezentacije Srbije Veljko Paunović nije još saopštio spisak igrača na koje računa za martovsku akciju, ali ako se pogleda prethodni saziv, iz novembra, deluje da će nedostajati trojica igrača iz napada.
Pored Vlahovića, van terena zbog povrede i Jovan Milošević, koji je jesenas debitovao u dresu A tima protiv Letonije u Leskovcu. Napadač Verdera ima problem s leđima i propustio je poslednje dve utakmice svog tima u Bundesligi. Kako kažu nemački mediji, pozivajući se na izvore iz kluba, neizvesno je da li će doskorašnji fudbaler Partizana moći na teren i narednog vikenda. Samim tim i da li će moći da se stavi na raspolaganje selektoru Paunoviću.
Na spisku u novembru bio je i Nemanja Radonjić, koji istina nije „devetka“, ali se vodi u sekciji napadači. On je ovog proleća odigrao pola sata protiv Selte u Beogradu i to je bilo sve. Bez minuta u Crvenoj zvezdi teško da može da računa na poziv u reprezentaciju Srbije.
Tako da kada se pogleda novembarski spisak, očekuje se da među pozvanim napadačima ponovo budu tu Luka Jović, kao trenutno najproduktivniji srpski špic, potom Aleksandar Katai, kao najbolji strelac Mozzart Bet Superlige i Petar Ratkov, koji je ove zime prešao u Lacio, za koji je do sada odigrao sedam utakmica.
Naravno, očekuje se povratak u tim Aleksandra Mitrovića, najboljeg strelca u istoriji naše reprezentacije (63 gola), koji je na poslednjih pet utakmica za Al Rajan postigao dva pogotka, dok je za tri asistirao.
A, možda pored svih njih selektor Paunović ima i nekog novog džokera u rukavu…
Nacionalna avio-kompanija Srbije, Er Srbija, najavila je danas da će tokom predstojeće letnje sezone pokrenuti direktnu avio-liniju između Beograda i ostrva Brač u Hrvatskoj.Letovi između Beograda i Brača biće realizovani dva puta nedeljno, sredom i subotom, u periodu od 20. juna do 12. septembra, navedeno je u saopštenju.
Istaknuto je da uvođenjem direktnih letova do Brača, Er Srbija dodatno jača svoje prisustvo u Hrvatskoj i na turističkom tržištu, nadovezujući se na postojeće linije ka Splitu, Dubrovniku, Rijeci, Puli, Zadru i Zagrebu.
Nova avio-linija omogućiće putnicima brojne konekcije preko Beograda ka destinacijama iz široke mreže Er Srbije, kao što su Amsterdam, Barselona, Berlin, Kopenhagen, Rim, Frankfurt, Milano, Oslo, Prag, Beč, Cirih i druge, saopštila je Er Srbija.
Ako živite u Kanadi, već znate da je to jedna od najlepših zemalja na svetu, ali uvek je lepo videti da se to prepoznaje na globalnoj sceni.
Svake godine, turistički časopis Condé Nast Traveller objavljuje svoju listu najlepših zemalja, a Kanada se, naravno, našla na toj listi. Dok je časopis prošle godine uvrstio Kanadu među 40 najlepših zemalja , najnovija lista sužava je na samo 29, a Kanada i dalje drži to svoje mesto.
„Kako ove zemlje stare poput finog vina, razvijajući sve više nijansi i otvarajući sve više mesta za divljenje, volimo svake godine iznova pregledati ovu listu kako bismo istaknuli neke nove favorite i oduvali prašinu s bezvremenskih klasika“, navodi časopis.
Zemlje su odabrane na osnovu znamenitosti vrednih putovanja, kao što su mesta UNESCO-ve baštine, njihove plaže i „vanzemaljski pejzaži“.
Pa šta Kanadu čini najboljim izborom?
Prema Condé Nast Travelleru, postoji previše razloga zašto je zaslužila mesto na listi, uz napomenu da ova prostrana nacija „gotovo ima previše prekrasnih mesta da bi se počeli birati favoriti“.
Časopis ipak izdvaja Nacionalni park Torngat Mountains u Newfoundlandu i Labradoru, ističući njegove dramatične glečere i fjordove, kao i divlje životinje koje ga nazivaju domom, uključujući medvede i karibue.
Albertin Banff takođe je pohvaljen zbog svoje „mirne i netaknute“ lepote, kao i „ekstremniji“ Nacionalni park i rezervat Kluane na Yukonu, koji sadrži borealne šume, jezera i severni divlji svet.
A ako tražite više prirodnih lepota, Kanada ima ukupno 37 nacionalnih parkova i 11 rezervata nacionalnih parkova s pejzažima koji se kreću od planina do šuma i tundre.
Ako to nije dovoljno, prema podacima Parks Canada , zemlja je dom 22 lokaliteta svetske baštine UNESCO-a, uključujući neverovatni park dinosaura u Alberti, kanal Rideau u Ontariju, koji se proteže od Kingstona do Ottawe, i stanicu SG̱ang Gwaay u Britanskoj Kolumbiji, koja obeležava kulturu naroda Haida.
Kanađani u potrazi za lepotom i avanturom ne moraju tražiti dalje od vlastitog dvorišta.
Putovanje sa decom često je sve samo ne „opušten odmor“. Između dugih redova na aerodromima, nošenja tona opreme i dečijih kolica, čak i kratak vikend-beg može značajno podići nivo stresa kod roditelja.
Ipak, kako se bliže uskršnji i letnji praznici, platforma LateRoomsobjavila je svoj novi „Family Breaks Index“. Ovaj indeks rangira evropske gradove prema tome koliko su „laki“ za roditelje sa bebama i malom decom, uzimajući u obzir faktore koji su ključni: blizinu aerodroma, prohodnost ulica za kolica, broj atrakcija za decu i dostupnost porodičnog smeštaja.
Grad u koji se ide bez stresa
Danska prestonica Kopenhagenzauzela je prvo mesto kao najprijatnija destinacija za porodični „city break“. Razlog? Kopenhagen je praktično dizajniran po meri dece.
Od aerodroma do centra grada metroom se stiže za svega 15 minuta, što je spas za roditelje sa umornom decom. Sa ocenom 99/100 za prohodnost, grad je idealan za šetnju, a većina atrakcija je dostupna pešice. Čuveni vrtovi Tivoli (koji su inspirisali sam Diznilend) i šarene fasade luke Nyhavn čine da se deca osećaju kao u slikovnici.
Berlin za zabavu, Barselona za plažu
Drugo mesto zauzeo je Berlin, koji je proglašen za evropsku prestonicu dečije zabave. Sa više od 200 aktivnosti prilagođenih porodici, od čuvenog Berlinskog zoološkog vrta do interaktivnih muzeja tehnike, nemački grad je idealan za dinamičan vikend.
Barselona je na trećem mestu, kao najbolji spoj plaže i gradskog turizma. Sa preko 400 atrakcija za decu, ovaj grad nudi najviše sadržaja na listi, omogućavajući roditeljima da spoje obilazak arhitekture sa popodnevnim igranjem u pesku.
TOP 10 najlakših evropskih gradova za porodični odmor:
Kopenhagen (Danska) – Najbolji ukupni balans za roditelje.
Berlin (Nemačka) – Najveći broj atrakcija za decu.
Barselona (Španija) – Savršen spoj grada i plaže.
Firenca (Italija) – Za opuštene kulturne rute.
Amsterdam (Holandija) – Idealan za kratka putovanja.
Valensija (Španija) – Fokus na porodičnim aktivnostima na otvorenom.
Bazel (Švajcarska) – Najbolja kompaktna destinacija (sve je blizu).
Krakov (Poljska) – Najbolji odnos cene i kvaliteta.
Ovogodišnja dodela nagrada Oskar protekla je u znaku duela između dva filma, „Sinners“ i „Jedna bitka za drugom“. Ipak, film Pol Tomas Andersona „Jedna bitka za drugom“ je pobedio sa 6 nagrada, uključujući one za najbolji film, režiju, scenario, sporednu mušku ulogu (Šon Pen), montažu, kao i za kasting koji se prvi put dodelio ove godine.
„Sinners“, koji je imao rekordnih 17 nominacija, morao je da se zadovolji sa četri osvojene statue, među kojima je i za najbolju mušku ulogu (Majkl B. Džordan).
Kuriozitet je da smo večeras imali i izjednačeno u kategoriji Najbolji kratki film, pa su Oskare dobili filmovi „The Singers“ i „Two People Exchanging Saliva“.
Drugi put zaredom ceremoniju je vodio komičar Konan O’Brajen koji je pored klasičnih viceva, u uvodnom monologu probao da pronađe momenat optimizma u današnjim teškim vremenima.
Ovo su pobednici Oskara za 2026. godinu
Najbolji film
Pobednik: One Battle After Another
Bugonia
F1
Frankenstein
Hamnet
Marty Supreme
The Secret Agent
Sentimental Value
Sinners
Train Dreams
Najbolja režija
Pobednik: Pol Tomas Anderson – One Battler After Another
Kloi Žao – Hamnet
Džoš Safdi -Marty Supreme
Joakim Trir – Sentimental Value
Rajan Kugler – Sinners
A general view of the atmosphere at the Governors Ball after the Oscars on Sunday, March 15, 2026, in Los Angeles. (AP Photo/John Locher)
Najbolja glavna glumica:
Pobednica: Džesi Bakli – Hamnet
Rouz Birn – If I Had Legs I’d Kick You
Kejt Hadson – Song Sung Blue
Renate Reinsve – Sentimental Value
Ema Stoun – Bugonia
Najbolji glavni glumac
Pobednik: Majkl B. Džordan – Sinners
Timoti Šalame – Marty Supreme
Leonardo Dikaprio – One Battle After Another
Itan Hok – Blue Moon
Vagner Moura – The Secret Agent
Najbolja sporedna glumica:
Pobednica: Ejmi Madigan – Weapons
El Faning – Sentimental Value
Inga Ibsdoter Lileas – Sentimental Value
Tejana Tejlor – One Battle After Another
Vunmi Musaku – Sinners
Najbolji sporedni glumac
Pobednik: Šon Pen – One Battle After Another
Benisio del Toro – One Battle After Another
Džejkob Elordi – Frankenstein
Delroj Lindo – Sinners
Stelan Skarsgard – Sentimental Value
Najbolji originalni scenario
Pobednik: Sinners – Rajan Kugler
Blue Moon – Robert Kaplou
It Was Just An Accident – Džafar Panahi
Marty Supreme – Ronald Bronstin i Džoš Safdi
Sentimental Value – Joakim Trir i Eksil VOgt
Najbolji adaptirani scenario
Pobednik: One Battle After Another – Pol Tomas Anderson
Vodeća svetska kozmetička kompanija L’Oréal u potrazi je za idejama koje će oblikovati sutrašnjicu i poziva vas da se prijavite na jubilarno izdanje globalnog takmičenja L’Oréal Brandstorm! Prijave i predaja početne ideje otvorene su do 10. aprila 2026.
Ono što Brandstorm čini posebnim jeste njegova otvorenost: za učešće nije nužna diploma iz specifične oblasti niti prethodno radno iskustvo. Traže se mladi vizionari uzrasta od 18 do 30 godina, okupljeni u timove do tri člana, nezavisno od toga da li studirate medicinu, mašinstvo, dizajn ili filozofiju. Važna je strast, timski duh i želja za stvaranjem nečeg do sada neviđenog.
Misija 2026. je lepota koju pokreću nauka i tehnologija
Ovogodišnji izazov postavljen je pred mlade koji veruju da granice ne postoje. Svet lepote postaje raskrsnica nauke, napredne tehnologije i neustrašive kreativnosti.
Zadatak pod nazivom „Craft the Future of Luxury Fragrance!“ ambiciozan je i inspirativan: dizajnirati budućnost luksuznog parfimerstva kroz inovativne proizvode, usluge ili tehnologije, koristeći snagu čiste kreativnosti, nauke i personalizovanih iskustava. Bilo da je reč o održivim rešenjima, personalizovanim uređajima za negu kože ili digitalnim iskustvima koja brišu granice između stvarnog i virtuelnog, Brandstorm je platforma na kojoj „nemoguće“ postaje polazna tačka.
Kako postati deo Brandstorm priče?
Ako u vama tinja ideja koja čeka pravi trenutak ili jednostavno želite da testirate svoje granice na svetskoj pozornici, put do Pariza počinje jednostavnim korakom. Pozivamo vas da istražite sve mogućnosti koje nudi ovogodišnji izazov, okupite svoj tim i preuzmete kontrolu nad svojom profesionalnom budućnošću. Detalji o prijavi i koraci do uspeha dostupni su na zvaničnoj platformi brandstorm.loreal.com.
Više od 30 godina Brandstorm mladim inovatorima nudi više od pukog iskustva. Takmičenje je ključni deo L’Oréalove posvećenosti podsticanju zapošljavanja mladih, pružajući im jedinstven uvid u Beauty Tech industriju i priliku za međunarodno dokazivanje.
Putovanje u središte inovacije
Brandstorm je tokom decenija postao vrhunski tehnološki inkubator. Učesnici nisu prepušteni sami sebi i ceo proces osmišljen je kao intenzivno učenje. Svi učesnici dobijaju pristup ekskluzivnim edukacijama i Adobe Express alatima, obogaćujući svoj CV veštinama budućnosti.
Timove iz Srbije najpre očekuje regionalno Adria-Balkan finale koje će biti održano u maju 2026, a najuspešniji regionalni tim dobiće priliku da se predstavi na svetskom finalu u Parizu, koje se održava u junu, u sklopu VivaTech-a, jedne od najvećih svetskih tehnoloških konferencija.
Pobednički tim na globalnom nivou osvaja glavnu nagradu – tromesečno plaćeno stažiranje (internship) u sedištu L’Oréala u Parizu, gde će uz mentorstvo vrhunskih stručnjaka svoju ideju pokušati da pretvori u tržišnu stvarnost.
Pridružite se zajednici koja ne čeka budućnost, već je stvara!
O L’Oréalu
Već više od 116 godina, L’Oréal – svetski lider u lepoti – posvećen je ispunjavanju želja potrošača širom sveta. Naša svrha, stvarati lepotu koja pokreće svet, vodi naš pristup lepoti koja je inkluzivna, etična, velikodušna i usmerena na održivost. Sa širokim portfolijom od 37 međunarodnih brendova i ambicioznim ciljevima održivosti u okviru programa L’Oréal for the Future, nudimo svima najbolje u pogledu kvaliteta, efikasnosti, bezbednosti i odgovornosti, slaveći lepotu u njenoj beskrajnoj raznolikosti.
Sa više od 90.000 posvećenih zaposlenih, uravnoteženim globalnim prisustvom i prodajom kroz sve distributivne kanale (e-trgovina, masovno tržište, robne kuće, apoteke, parfimerije, frizerski saloni, sopstvene prodavnice i duty-free), Grupa je u 2024. godini ostvarila prodaju u iznosu od 43,48 milijardi evra. Uz 21 istraživački centar u 13 zemalja i više od 4.000 naučnika, kao i 8.000 digitalnih stručnjaka, L’Oréal je usmeren na budućnost lepote i izgradnju Beauty Tech divizije. Više informacija: https://www.loreal.com/en/mediaroom
Meril Strip koja je pre dvadeset godina tumačila neprikosnovenu Mirandu Prisli, glavnu urednicu modnog časopisa „Pista“ koja se poput ledene kraljice odnosi prema svojoj neposrednoj saradnici i asistentkinji Endi Saks, još jednom uskače u iste cipele i donosi na veliko platno svoju omiljenu ulogu i filmski nastavak „Đavo nosi pradu 2“.
Za nešto više od mesec dana film će se naći u svetskim i domaćim bioskopima, a ekskluzivne pretpremijerne projekcije kod nas održaće se u sredu 29. aprila od 20h, za čije prikazivanje se karte već sada mogu rezervisati na blagajnama bioskopa. Nakon toga, ostvarenje koji slovi za najveći hit godine, naći će se na redovnom repertoaru.
Još jednom pred istim kadrom gledamo holivudske zvezde Meril Strim, En Hatavej, Emili Blant i Stenlija Tučija, a deo ekipe su i dalje reditelj Dejvid Frankel i scenaristkinja Alin Broš Makena.
Oslanjajući se na originalni scenario, nova priča ponovo stavlja glavnu urednicu časopisa u centar zbivanja, ovaj put sa ozbiljnim poslovnim problemima pred sobom, Dok pokušava da se snađe u svetu u kojem štampano novinarstvo izumire. Miranda Prisli nevoljno se suočava sa svojom nekadašnjom asistentkinjom Emili Čarlton koju igra Emili Blant i koja je sada uticajni rukovodilac u luksuznoj poslovnoj grupi za oglašavanje. Prislijevoj je upravo to očajnički potrebno. Šta nas sve očekuje i kako se još jednom uspostavlja saradnja sa Eendi odnosno En Hatavej, producenti tek delimično otkrivaju u trejleru.
Prvi deo filma koji se pojavio pre dvadeset godina postao je planetarni hit ubrzo pri prikazivanju, a sam naslov zaradio je više stotina miliona dolara na svetskim blagajnama. Da se očekuje pravo osveženje i kada je nastavak u pitanju govori činjenica da je nakon objavljivanja prvog trejlera za drugi deo filma, samo za kratko vreme od 24 sata ostavrena gledanost od 222 miliona pregleda, što ga čini najgledanijim trejlerom u istoriji studija 20th Century.
Među prvim izjavama koje je dala vezano za svoju ponovnu ulogu, glumica Meril Strip za Vogue navodi da je bilo zanimljivo igrati Mirandu Prisli, u potpuno drugačijoj medijskoj eri: „Bilo je kao da odeš do zadnjeg dela svog ormana, pronađeš nešto i pomisliš: ‘Oh, pitam se da li mi ovo još uvek stoji?’,“ dodala je ona.
Godišnja stopa inflacije u Kanadi pala je na 1,8 posto u februaru, saopštio je u ponedeljak Zavod za statistiku Kanade, pri čemu se kraj prošlogodišnjeg “poreskog odmora” odrazio na godišnje brojke, ali rat s Iranom i dalje nedostaje.
Februarska stopa inflacije usporila je u poređenju s istim periodom prošle godine, jer su cene porasle kada je sredinom meseca završilo oslobađanje od poreza na robu i usluge , saopštila je agencija za podatke, što ekonomisti nazivaju “baznim efektom”.
Cene hrane zabeležile su najveće usporavanje, uglavnom zbog sporijeg rasta cena sveže i smrznute govedine. Međutim, StatsCan je primetio da su cene namirnica porasle za više od 30 posto od februara 2021. godine.
Cene benzina su, u međuvremenu, zabležile manji pad (14,2 posto) u odnosu na isto vreme prošle godine, uglavnom zbog viših cena sirove nafte u periodu pre rata na Bliskom istoku i nekih poremećaja u zemljama proizvođačima nafte.
Cene goriva će verovatno porasti u izveštaju o martu
Međutim, puni uticaj rata, koji je počeo poslednjeg dana februara, neće se odraziti do izveštaja o inflaciji u februaru. Jedan ekonomista očekuje da će cene benzina porasti za čak 15 posto.
To bi bilo “znatno iznad nivoa od pre godinu dana, što bi dovelo do porasta inflacije prema 3 posto u narednim mesecima”, napisao je Douglas Porter, glavni ekonomista Banke Montreala, u belešci klijentima.
Dok je prekid poreza na robu i usluge zasenio glavne brojke, a rat se nadvija nad izveštajem za sledeći mesec, preferirane mere bazne inflacije Banke Kanade – koje isključuju nestabilne komponente poput cena benzina ili poreskih promena – zapravo su se ublažile prošlog meseca.
Uobičajeni CPI pao je sa 2,7 posto na 2,4 posto, medijan CPI pao je sa 2,5 posto na 2,3 posto, a smanjeni CPI pao je sa 2,4 posto na 2,3 posto, čime je svaka od mera bliža ciljanoj inflaciji centralne banke od dva posto.
„S obzirom na to da je većina mera osnovne inflacije blizu ciljane vrednosti Svetske banke od 2 posto, kreatori politika mogu lakše ‘prevideti’ skok uzrokovan naftom koji će sigurno dovesti do ukupne inflacije u narednih nekoliko meseci“, napisao je Porter.
“A to je posebno slučaj s obzirom na slabljenje zaposlenosti čak i pre rata, te neizvesnu sudbinu USMCA [trgovinskog sporazuma] koja se još uvek nazire.”
