Vaša plata smanjiće se sledećeg meseca zbog povećanja poreza

Od

Dara Milovanović

-

8. decembar 2023. | 11:33

0

I kanadski penzijski plan i federalno osiguranje za zapošljavanje (EI) doživeće promene koje će na kraju uticati na vašu platu.

Kanadska federacija nezavisnog poslovanja (CFIB) dala je pregled onoga što dolazi za zaposlene i poslodavce u novoj godini.

Od 1. januara 2024., EI premija će se povećati sa $ 1,63 na $ 1,66 za svakih 100 dolara za zaposlene i, umesto sadašnjih $ 2,28 biće $ 2,32 za svakih 100 USD za poslodavce.

Neće rasti samo EI premije.

Svake godine zaposleni uplaćuju u EI fond,dok ne dostignu prag prihoda – poznat kao maksimalna osigurana zarada ili MIE . Ali 2024 i taj broj raste. Povećaće se sa 61.500 dolara na 63.200 dolara u 2023. To znači da se maksimalni godišnji doprinos za EI za poslodavca povećava za 65,34 dolara na 1,468,77 dolara po zaposlenom.

Vlada Kanade

Kada su u pitanju doprinosi za CPP, postoji godišnji plafon od 5,95% koji se mora platiti, a maksimalni doprinos će biti 3.867,50 dolara — u odnosu na 3.754,45 dolara u 2023.

Prema federalnoj vladi, maksimalna zarada za penziju prema CPP-u iznosiće 68.500 dolara, što je više od 66.600 dolara u 2023.

Druga gornja granica CPP-a će se takođe primeniti 2024. godine , u kojoj će zaposleni sa srednjim prihodima i njihovi poslodavci imati doprinos od 4% na prihode između 68.500 i 73.200 dolara, što znači da postoji maksimalni doprinos od 188 dolara za poslodavca i zaposlenog.

CFIB napominje da će ove promene dovesti do povećanja poreza na plate za poslodavce za 366 dolara po zaposlenom, a ukupni doprinosi poslodavaca za CPP i EI bi mogli dodati do 5,524 dolara po zaposlenom sledeće godine.

Štaviše, ovo ne uzima u obzir lokaciju preduzeća. U zavisnosti od lokacije, poslodavac može platiti između tri do sedam različitih poreza na zarade.

U oktobru je CFIB objavio izjavu u kojoj je izrazio svoje razočaranje saveznom vladom, jer nije iskoristila priliku da odbije povećanje EI premije.

“Kada vlada poveća poreze na plate, to povećava cenu rada, prisiljavajući mnoge vlasnike preduzeća da donose teške odluke”, rekla je Christina Santini, direktorka CFIB-a za nacionalne poslove, u izjavi za Daily Hive.

„Možda će od nekih vlasnika preduzeća biti potrebno da preispitaju plate i planove zapošljavanja, smanje rashode ili povećaju cenu svojih proizvoda i usluga. A preduzeća mogu samo toliko podići cene, a da pritom ostanu konkurentna.

“Povećanje poreza na plate čini poslodavcima manje pristupačnim podizanje plata i otvaranje novih radnih mesta”, dodala je ona.

SERBIANNEWS/CANADA

Broj umrlih od epidemije salmonele iz dinje u Kanadi porastao na 5: PHAC

Od

Dara Milovanović

-

8. decembar 2023. | 11:13

0

Pet osoba je umrlo u epidemiji salmonele koja je povezana sa dinjama Malichita i Rudy, koje se prodaju u kanadskih šest provincija.

Kanadska agencija za javno zdravlje kaže da je kod 129 ljudi potvrđena salmonela, što je skoro dvostruko više od broja u poslednjem ažuriranju od 1. decembra, kada je zabeležen samo jedan smrtni slučaj.

Agencija nije objavila detalje o smrtnim slučajevima u svom najnovijem ažuriranju u četvrtak, ali su slučajevi naglo porasli u Kvebeku, sa 91 potvrđenom infekcijom u poređenju sa 35 prošle sedmice.

Takođe ima 17 slučajeva u Ontariju, 15 u Britanskoj Kolumbiji i po dva na Princ Edvard ostrvu, New Brunswicku i Newfoundlandu i Labradoru.

Agencija kaže da je 45 posto obolelih imalo 65 i više godina, dok su više od trećine bila deca do pet godina i mlađa.

U njemu se navodi da su ljudi oboleli od sredine oktobra do sredine novembra, a 44 su hospitalizovane, dodajući da se istražuju i druge infekcije salmonelom.

“Ljudi koji su zaraženi bakterijom salmonele mogu preneti salmonelu na druge ljude od nekoliko dana do nekoliko sedmica, nakon što su se zarazili, čak i ako nemaju simptome”, kaže se u izvestaju.

Potrošači se upozoravaju da ne kupuju, jedu ili prodaju dinju marke Malichita ili Rudy. Agencija kaže da sve marke voća koje se ne mogu proveriti treba baciti.

U novembru je tri puta izdato upozorenje o opozivu malichita dinje, prodate između 11. oktobra i 14. novembra.

Dana 24. novembra je ažurirano upozorenjem kako bi uključila dinje marke Rudy prodavana između 10. oktobra i 24. novembra.

Tri osobe u Sjedinjenim Državama umrle su od zaraženenih dinja, dok zdravstveni zvaničnici utvrđuju da li postoje i dodatni proizvodi povezani s epidemijom, od koje je obolelo najmanje 230 ljudi u 38 država.

SERBIANNEWS/CANADA

Ivana živi u Kanadi i ovo joj najviše nedostaje iz Srbije: Tri su ključne razlike VIDEO

Od

Dara Milovanović

-

8. decembar 2023. | 11:02

0

Ivana je žena iz Srbije koja živi u Kanadi. Vodi uspešnu TikTok stranicu putem koje objavljuje videe o fitnesu, majčinstvu i svakodnevnom životu. A nedavno je ispričala šta joj to najviše nedostaje iz Srbije, a čega nema u Kanadi.

“Ljudi mi uvek pišu poruke: ‘šta ti je toliko bolje u Srbiji, bolje ti je u Kanadi, ostani u Kanadi’, i sad ću da vam kažem tri stvari koje meni mnogo nedostaju iz Srbije kao nekome ko živi u Kanadi već mnogo godina.

Nedostaje mi da šetam po centru

Prva stvar što mi jako nedostaje da se šetam, da odem do grada, ili kad idem negde ili kod nekoga jednostavno da se prošetam gradom i da odem gde god treba da odem, ovde toga stvarno nema jer je grad ogroman i stvarno ti je potreban auto. Na primer ja kad idem kod doktora, meni bukvalno treba 45 minuta do sat vremena da ja tamo stignem. Ne mogu da zamislim da kažem: ‘e odoh ja peške’, pa ne bih stigla za 2 meseca kod doktora.

Isto tako, iako je veliki grad, nema neki centar, neki trg ne postoji, gde možeš da prošetaš kao gradom, ovde centar može da bude bukvalno bilo koja lokacija u razdaljini od 10 do 15 km i sve su kao glavne ulice, al ne postoji neki centar ili neki trg, kao što imaš u Beogradu ili Novom Sadu, pa kad kažeš na primer prijateljima u Beogradu: ‘nađimo se u centru’, to je verovatno nađimo se kod Konja ili tako negde, ovde stvarno nema i baš mi je žao zbog toga.

Komšijska komunikacija ne postoji

Kao drugu stvar koja joj mnogo fali, Ivana je istakla osećaj zajednice koji postoji u Srbiji. Objasnila je da komšijska komunikacija ne postoji i da se retko ko komšijama i javlja.

“Mnogo puta se komšija u liftu ni ne javi, jer nemaju osećaj za to. A to mi dosta, dosta fali.”

Niko ne sedi po kafićima

Treća stvar koja joj nedostaje je to što ne postoji koncept kafića.

“Ovde svi uzimaju kafu za usput, jednostavno nemaš kafića gde ti kao sedneš i konobar te usluži i ti možeš pet sati da sediš tamo piješ jednu te istu kafu. Ne, ovde možeš da uđeš u neki kafić, odeš do šanka i poručiš sebi kafu, platiš i onda sedneš. Ali opet, nije to to. I to mi stvarno dosta fali.

ako sam primetila da svake godine kada dođem u Srbiju sam se toliko odvikla od tog kafenisanja po kafićima satima, da ja svaki put kad odem i nađem se s prijateljima, ja bukvalno eksiram svoje piće i popijem ga za pet minuta, da l je sok, kafa, čaša vina, nije ni bitno, jer sam se toloko odvikla da tako sedim i pijuckam.

Njen video je komentarisalo mnogo ljudi, a evo šta su joj najčešće govorili:

“Svega ima u Srbiji sem posla i para”, “Nikada ne bih menjala Kanadu za bilo koju zemlju na Balkanu, poseta je ok, ali da se vratim nazad, nikad!”, “U Srbiji čekamo kod lekara 3 sata kad je hitno, a u urgentnom sa težim pacijentima minimum 3 sata. Deo grada gde nema trotoar za šetnju. Uživaj!”

SERBIANNEWS/CANADA

Poljska posle preokreta savladala Srbiju i ostavila je bez četvrtfinala

Od

Dara Milovanović

-

7. decembar 2023. | 10:52

0

Rukometašice Srbije izgubile su od selekcije Poljske posle preokreta 22:21 u utakmici prvog kola druge faze takmičenja na Svetskom prvenstvu.

Srbija ispustila pobedu protiv Poljske

Rukometašice Srbije izgubile su od selekcije Poljske posle preokreta 22:21 u utakmici prvog kola druge faze takmičenja na Svetskom prvenstvu.

Srbija je dobro otvorila meč, već posle uvodnih nekoliko minuta utakmice izabranice Uroša Bregara vodile su 4:0.

Dobrom organizacijom pozicionih napada, i čvrstom igrom u odbrani srpske rukometašice su rutinski održavale prednost u prvom poluvremenu.

Srpske rukometašice su igrale dobar presing na bekovima Poljske koji nisu uspevali da organizuju igru, pa su svi golovi postignuti iz kontri i posle “brzog centra”.

Na poluvremenu su rukometašice Uroša Bregara vodile 13:10.

Drugo poluvreme donelo je neočekivan pad igre. Rukometašice Srbije su skoro 10 minuta bile bez gola.

Napadi su prestali da funkcionšu kao ranije, a Poljska je nastavila da igra u istom ritmu kao u prvom poluvremenu što im je brzo donelo poravnanje, a potom i preokret.

Imale su izabranice Uroša Bregara priliku da se vrate u poslednjim minutima meča, ali to nisu uspele, pa su upisale poraz koji ih ostavlja bez plasmana u četvrtfinale Svetskog prvenstva.

U redovima Poljkse najefikasnija je bila Košanijak sa šest golova, Balsan i Kobilinska postigle su po četiri.

U ekipi Srbije Sanja Radosavljević je bila najbolja sa šest golova, pet je dodala Laništanin.

Partizan izbegao bruku zahvaljujući Jovanovićima: Dušan i Aleksandar spasli crno-bele sramote (VIDEO)

Od

Dara Milovanović

-

7. decembar 2023. | 10:48

0

Grafičar vodio, ali penalima eliminisan iz Kupa Srbije

Koketirao je sa sramotom, a izbegao ju je. Mada, na šta je ličio Partizan, veliki deo Grobara je spreman da konstatuje kako je i ovo sramota, pošto se u četvrfinale Kupa Srbije doslovce – provukao. Nezasluženo, na mala vrata, jedva, pa će nastaviti takmičenje u kome je Grafičar jednom nogom bio u prolećnom delu, ali će tamo favorit.

I to tako što je bio bolji tek izvođenjem jedanaesteraca. Za 90 i kusur minuta nije našao način da razoruža tim iz Mozzart Bet Prve lige, da bi poentirao udarcima sa 11 metara 5:4 (1:1, 0:0).

Da li je moralo baš ovako, pitanje je za odogovorne u Humskoj, pošto je evidentno da je forma Partizana na nizbrdici da je izgubio dah u u završnici kalendarske godine. Tokom je izgledao kao da se takmiči sam sa sobom koji bi mu kiks u kolekciji poražavajućih izdanja draži. Teško je oceniti šta je veći fudbalski greh: ispadanje od Šerifa posle pobede u prvom meču, a inicijalne prednosti u revanšu, 0:4 kad je preko puta bila Mladost GAT ili kad je TSC na isti način nedavno zaledio u Humsku, možda 0:5 u Danskoj, da bi galeriju loših rezultata umalo upotpunilo ispadanje iz Kupa Srbije. Ovako, ako je za utehu crno-belima, napredovali su u odnosu na minuli ciklus, jer su tad na prvoj stanici zastali tako što protiv Radničkog iz Sremske Mitrovice nisu realizovali nijedan pena, a sad naspram filijale Crvene zvezde pucali nepogrešivo sa bele tačke.

Redom su pogađali Bibars Natho, Kristijan Belić, Aldo Kalulu, Gajas Zahid i Mateus Saldanja. Za Grafičar su bili precizni Vladimir Petrović, Aleksa Jovanović, Aleksej Vukičević i Branko Đukić, a jedini neuspešan bio Andrija Fratrović, čiji je udarac ukrotio Aleksandar Jovanović. Golman je jedan od junaka Partizana, dok je drugi njegov imenjak Dušan, pošto je ovog četvrtak debitovao za prvi tim i odmah nagevstio šta može, jer je pod pritiskom, kad je ekipa sa Topčiderske zvezde imala 1:0 pogodio za izjednačenje.

Sve što je Partizan pokazao u dve trećine susreta bilo je dovoljno jedva za dvojku. Ako i toliko. Što se osmišljavanja akcija tiče nešto je uspevalo Bibarsu Nathu, ali njegove pakerske sposobnosti propustio je da kazni Samed Baždar. I to iz čak četiri situacije tokom prvog poluvremena. Neke od njih su zaista bile povoljne, ali nijedan udarac Pazarca nije bio ni jak, kamoli precizan. A sve se u napadu svelo na njega, jer je Kvinsi Menig po običaju bio neupotreljiv, dok se talentovanom Nemanji Trifunoviću baš i nema šta zameriti, pošto je prethodno skupio tačno 100 minuta, a bio starter u ovoj utakmici.

Radost fudbalera Grafičara (Star sport)

Kao što je škripalo napred, tako je favorit imao problem i na drugom kraju terena. Možda zato što je prvi put sklopljena odbrana sa bekovskim parom Filipović-Šehović, te Medinom i Saničaninom u štoperskim ulogama. Biće da je i do stava fudbalera Grafičara, koji su ispratili uputstva trenera Marka Neđića i mučili takvu defanzivu rivala. Ne povremeno, nego često. Maltene svaki prelazak na polovinu protivnika predstavljao je potencijalnu opasnost po Aleksandra Jovanovića, jer se po travi stadiona na Topčiderksom brdu, poput bisera, prosuo talenat Marka Ćurića, Strahinje Stojanovića, Ognjena Ajdara i Babakara. Čak je Senegalac propustio da kazni indolentnost Partizanove defanzive, ali uprkos propuštenim šansama, način na koji je brzinom i stavom zadavao glavobolju Grobarima sugerisao je da gosti imaju petlju.

Imali su i prilike, posebno u prvom poluvremenu, a kad se situacija početkom drugog promenila ulascima Aranđela Stojkovića, Gajasa Zahida i Mateusa Saldanje, delovalo je da će se predati. Kakva varka. Čak ni tako pojačan domaćin, osim što je držao loptu, nije znao šta će sa njom, te iako je uglavnom zatvorio prilaze golu, jedan proput je kaznio Ajdar. Sve što je Baždar promašivao za Partizan, novajlija iz niškog Radničog je iskoristio, te iako je godinu stariji nagovestio šta može. I koliko je ovaj tim Grafičara napadački orijentisan, jer je na oko delovao vrlo zanimljivo.

Možda ključni detalj meča desio se samo dva minuta kasnije. Špic Babakar je sam sebe eliminisao iz igre isključenjem (drugi žuti karton), a Duljaj reagovao ubacivanjem Dušana Jovanovića, da bi mladi špic rođen 2006. posle svega tri minuta na terenu debi u crno-belom krunisao izjednačenjem. Nastao je tad opšti haos na terenu, nije se znalo ko šta radi, pa su se izrodile prilike rezervista Zahida na jednoj, a Petrovića na drugoj strani, a pošto nisu bili precizni meč je dobio novi čin drame. U vidu penala. A tamo se Partizanu ponovio Sabah, opet mu je svanulo, samo što sad nema mnogo razloga za zadovoljstvo, uprkos plasmanu u četvrtfinale.

Namenska industrija od države dobija poslove vredne 100 miliona evra

Od

Dara Milovanović

-

7. decembar 2023. | 10:42

0

Ministarstvo odbrane i odbrambena industrija potpisali su ugovore vredne 100 miliona evra, koji za cilj imaju dodatno jačanje domaćih proizvodnih i remontnih kapaciteta u funkciji intenzivne proizvodnje i modernizacije naoružanja i vojne opreme za potrebe Vojske Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Mile Jelić naveo je da će se kroz taj investicioni ciklus povećati proizvodni kapaciteti odbrambene industrije, kao i operativne, borbene i funkcionalne sposobnosti Vojske Srbije, prenelo je Ministarstvo u saopštenju.

Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović naveo je da je poseban značaj investiranja uspostavljanje proizvodnih linija za serijsku proizvodnju novog naoružanja i vojne opreme koje je uvedeno u Vojsku Srbije.

U proteklom desetogodišnjem periodu, kako se navodi u saopštenju, obim investicija Ministarstva odbrane, Odbrambene industrije Srbije i JP Jugoimport – SDPR iznosio je 530 miliona evra.

Na sajmu vina, rakije i hrane u Banjaluci predstavljeno više do 30 proizvođača (VIDEO)

Od

Dara Milovanović

-

7. decembar 2023. | 10:27

0

Proizvodnja rakije i vina svake godine je sve veća, a uz prehrambene proizvode su i sve važniji izvozni brendovi Republike Srpske. Svoje proizvode danas je na festivalu u Banjaluci predstavilo više od trideset proizvođača.

Sajam (Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC/ilustracija)

Na festivalu se tražila koja više čašica rakije – tradicionalnog pića svakog domaćinstva.

Porodica Babić iz Banjaluke godinama je proizvodi, a sada plasira i na svjetsko tržište.

– Učestovali smo i prošle godine na ovom festivalu. Pored toga učestvujemo i na drugim sličnim događajima u zemlji. Izvozimo rakiju na prostore Balkana, Rusije i Austrije – navela je Nataša Babić, proizvođač iz Banjaluke.

Na površini od šest hektara porodica Popović iz Laktaša 27 godina proizvodi najkvalitetnije sorte vina.

Festival je prilika da predstave svoje proizvode i unaprijede saradnju sa drugim proizvođačima.

– U ovom sektoru su potrbne dvije stvari – subvencija jer se radi o jako skupoj investiciji i regulacioni, kako bi se odredili mikroreoni za vinogradare – jazao je Zoran Popović, vinar iz Laktaša.

U Republici Srpskoj ima više od 40 registrovanih proizvođača vina i 90 destilaterija i to je dokaz je da je ova industrija u usponu.

– Dobili smo i novi zakon o vinu u BiH, tako da će i to značiti mnogo za regulisanje našeg tržišta. Naši proizvođači izvoze u zemlje koje su najveći konzumenti vina i rakije – rekao je Radovan Vukoje, predsjednik Grupacije proizvođanja vina u Privrednoj komori Republike Srpske.

Uz rakiju i vino dobro ide i sir. Sve je traženiji od kozijeg mlijeka.

– Važno je da vas što više ljudi upozna i proba vaše proizvode – navodi Dario Lemić, jedan od proizvođača mliječnih proizvoda.

Resorno ministarstvo koncipiralo je budžet za sljedeću godinu, a akcenat je na tekućoj proizvodnji i povećanju izvoza.

– Kvalitet naših proizvoda u posljednjih nekoliko godina bilježi uspjehe, gotovo da nema nijendog međunarodnog sajma da neko od naših proizvođača nije dobio nagrade – istakao je Goran Račić, predsjednik područne Privredne komore Republike Srpske.

Savo Minić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske kaže da postoji nekoliko mjera kojima se prati proizvodnja, odnosno finalni proizvodi rakije, vina i hrane.

– Sve od podizanja višegodišnjih zasada do otkupa voća i povrća – pojasnio je Minić

U okviru festivala potpisan je sporazum o saradnji između proizvođača vina u Srpskoj i partnera “Šumadija” iz Srbije.

Јahorina spremno dočekuje zimsku sezonu

Od

Dara Milovanović

-

7. decembar 2023. | 10:23

0

Јahorina spremna dočekuje zimsku sezonu, poručio je danas ministar trgovine i turizma Republike Srpske Denis Šulić.

ЈahorinaFoto: RTRS

– Na sastanku Operativnog tima smo razgovarali o finesama koje treba završavati i nekim problemima koji su se pojavili u samoj pripremi sezone, kako bi i oni bili otklonjeni – izjavio je Šulić nakon sastanka Operativnog tima za pripremu nove zimske sezone na Јahorini, kojem su prisustvovali predstavnici relevantnih institucija i preduzeća uključenih u realizaciju projekata na ovoj olimpijskoj planini.

Poručio je da vremenski uslovi idu u prilog za uspješnu zimsku sezonu, napominjući da će predstojeće godine pokazati benefite i opravdanost ulaganja značajnog novca na Јahorini u smislu ostvarivanja vizije predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, od čega će svi građani Sarajevsko-romanijske regije i ovog dijela Srpske imati značajnu korist.

Koncertom legendardnog pjevača Zdravka Čolića na Јahorini će sutra zvanično biti otvorena zimska turistička sezona.

Evo koliko će više koštati prehraniti četvoročlanu porodicu u Kanadi sledeće godine

Od

Dara Milovanović

-

7. decembar 2023. | 10:13

0

Novi izveštaj predviđa da će prehrambeni proizvodi u Kanadi imati prosečnu stopu inflacije između 2,5 i 4,5 posto sledeće godine, što je pad sa prosečnih pet do sedam posto u 2023.

Više od 30 stručnjaka sa Univerziteta Dalhousie, Univerziteta Guelph, Univerziteta Saskatchewan i Univerziteta Britanske Kolumbije sarađivalo je na godišnjem izveštaju koji predviđa inflaciju hrane u Kanadi, koji je objavljen u četvrtak.

Izveštaj ima za cilj da sagleda godinu u prehrambenoj politici i troškovima i predvidi stopu inflacije za narednu godinu.

Jedan stručnjak kaže da će 2024. biti važna jer je to prva puna godina u kojoj se očekuje da će se cene “normalizovati” od pandemije COVID-19.

“Ovo je dobra vest”, rekao je Sylvain Charlebois, jedan od autora publikacije i direktor Laboratorije za analizu agro-hrane na Univerzitetu Dalhousie, rekao je za CTVNews.ca u intervjuu. “Mislim da bi ljudi trebali biti pozitivni u vezi 2024. godine.”

U 2022. godini, u njihovom izveštaju su procenuli da će ukupna povećanja cena hrane biti između pet i sedam posto, a najnoviji podaci kanadskog statističkog zavoda navode da stopa inflacije hrane iznosi 5,9 posto.

U poslednjem izdanju godišnjeg izveštaja, autori veruju da će ukupna stopa inflacije biti niža 2024. godine i pasti između 2,5 i 4,5 posto.

Prema Charleboa, stvari su “sada mnogo mirnije”, što bi moglo rezultirati sa više poslova i potencijalnim ratovima cena između velikih trgovina.

“Marže će biti sve”, rekao je. “A pošto potrošači sada nemaju novca, trgovci će se boriti za mušteriju.”

Tokom sledeće godine, Charlebois veruje da će trgovine mešovitom robom ponuditi više podsticaja potrošačima, kao što su programi lojalnosti i ponude za privlačenje ljudi.

Jedna od taktika koja se koristi je, prodaja artikala sa namernim gubitkom, što dovodi kupca kroz vrata prodavnice, ali bi onda radnja povećala cene za druge artikle, nadajući se da će potrošač i njih kupiti, objasnio je on.

“Na primer, mogu vam reći da se negde ćurke trenutno prodaju s gubitkom, ali žele vas u radnji, kako biste kupili skupe brusnice, preskupi nadev, preskupu šargarepu i slične stvari”, rekao je Charlebois.

GODINA U PREGLEDU

Ovu godinu obeležila je velika inflacija hrane koja je napravila rupu u džepovima Kanađana. Ranije pristupačne osnovne namirnice, poput testenine, pirinča i pekarskih proizvoda, zabeležile su značajno povećanje u protekloj godini. Neki mesni proizvodi, kao što je govedina i dalje imaju povišene cene, dok su drugi, poput svinjetine, postali jeftinija alternativa u poslednjih 12 meseci.

Iako je inflacija u poslednjih nekoliko meseci počela da se hladi, cena nekih proizvoda ostaje tvrdoglavo visoka.

Povrće i voće tokom godine takođe su porasli u troškovima,međutim, proizvodi u velikoj meri zavise i od klime, rekao je Charlebois.

Jestiva ulja i masti beleže konstantan rast iz godine u godinu u 2023.

Iako su godinu obeležile poskupljenja, neki prehrambeni artikli su pojeftinili.

U najnovijem izveštaju o Indeksu potrošačkih cena iz oktobra, StatCan beleži pojeftinjenje zelene salate, banana i brašna.

ŠTA ĆE SE POSKUPETI U 2024.

Istraživači koriste analitičke modele predviđanja, za projektovanje budućih cena hrane, navodi se u izveštaju.

Cene svih kategorija hrane mogle bi u 2024. porasti za čak 4,5 posto, a najznačajnija su poskupljenja od pet do sedam posto kod pekarskih proizvoda, mesa i povrća.

“Iako očekujemo da će pekarski proizvodi nastaviti da rastu, rekao bih da je svinjetina imala dobru ponudu ove godine 2023., ali to neće biti slučaj u 2024.”

Očekuje se da će mlečni proizvodi i voće imati stope rasta između jedan i tri posto, a morska i restoranska hrana između tri i pet posto.

U izveštaju je takođe prikazano koliko bi sve to koštalo za različite tipove kanadskih porodica.

Prehrana porodice koju čine muškarac (od 31 do 50 godina), žena (od 31 do 50 godina), dečak (od 14 do 18 godina) i devojčica (od devet do 13 godina) godišnje će koštati oko 16.297,20 dolara.

Ovo je 701,79 dolara više u odnosu na 2023. godinu, zbog promene u kupovnim navikama, ali i usporavanje cena hrane, navodi se u izveštaju.

Analiza troškova hrane za prehranu različitih tipova porodica u Kanadi.

Procenjuje se da će porodica koju čine dve žene (31 do 50), devojčica (14 do 18) i dečak (od devet do 13) potrošiti 15.323,44 dolara na hranu u 2024.

Porodica, sa dva roditelja, bakom i dedom i troje dece mlađe od 13 godina potrošiće oko 21.704,64 dolara, predviđa izveštaj.

FAKTORI KOJI POVEĆUJU TROŠKOVE HRANE

Socio-ekonomska, ekološka i politička pitanja utiču na troškove hrane, kažu istraživači. Prema izveštaju, klimatske promene će “vrlo verovatno” igrati bitan faktor u povećanju troškova i imaće “veoma značajan” uticaj na cenu hrane tokom 2024. godine.

„Verovatno“ će geopolitički rizici i ulazni troškovi imati „značajan“ uticaj na neke namirnice, navodi se u izveštaju.

2023. godine rat u Ukrajini je uticao na nekoliko artikala kao što su pšenica, suncokretovo ulje i đubriva. U izveštaju se navodi da bi nedavni sukob na Bliskom istoku mogao povećati cene nafte, što bi moglo rezultirati inflacijom cena hrane.

Troškovi energije i inflacija će “vrlo verovatno” nastaviti povećavati i troškove hrane. Po pokrajinama, ukupna povećanja troškova hrane se očekuju za Albertu, Manitobu, New Brunswick, Novu Škotsku, Ontario i Saskatchewan u 2024.

Smanjenje inflacije hrane se očekuje za Njufaundlend i Labrador, Princ Edvard ostrvo i Kvebek.

Predviđa se da će stopa inflacije hrane u Britanskoj Kolumbiji ostati relativno ista.

“U 2023. neka tržišta su bila više pogođena od drugih, posebno Atlantska obala”, rekao je Charlebois. “Očekujemo malu pauzu za 2024. godinu… Verujem da će Ontario i Quebec biti poprište borbe za lojalnost.”

SERBIANNEWS/CANADA

UKRADENE PLAKETE TESLI, PUPINU, MILANKOVIĆU I MILEVI AJNŠTAJN: Lopovi odneli dela iz spomen parka u Kanadi, šteta 20.000$ (FOTO+VIDEO)

Od

Dara Milovanović

-

7. decembar 2023. | 06:15

0

Plakete u čast doprinosa srpskih naučnika ukradene su tokom vikenda iz parka u blizini grada Kalgarija u Kanadi. Zvaničnici kažu da je šteta procenjena na više od 20.000 dolara.

U parku, koji se nalazi u blizini srpske pravoslavne crkve Sveti Simeon, nalazile su se ploče sa priznanjem stvaralaštva Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića i Mileve Marić Ajnštajn.

Prema rečima zvaničnika festivala, sva umetnička dela, kao i znakovi donatora, ukradeni su u ranim jutarnjim satima nedelje.

Zvaničnici srpskog festivala SPARK rekli su da su sva umetnička dela, kao i znakovi donatora, ukradeni u ranim jutarnjim satima u nedelju.

Kanada, Kalgari, Nikola Tesla, Mileva Ajnštajn, Milutin Milanković, Mihajlo Pupin — FOTO: PRINTSKRIN/ YOUTUBE/ SERBIAN FEST CALGARY

Krađa je prijavljena policiji, a portparol festivala rekao je za Global News da se šteta procenjuje na više od 20.000 dolara.

Pozivaju se svi koji su svedočili krađi ili imaju informacije o počiniocima, da pozovu policiju.

Kako se navodi na sajtu Serbian fest u Kanadi, u pitanju je projekat Spomen parka naučnika Srbije.

Spomen park je posvećen četvoro renomiranim srpskim naučnicima – Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu, Milutinu Milankoviću i Milevi Marić Ajnštajn.

Građevinski odbor SPARK-a Srpskog festa je saopštio da je prva faza SPARK projekta uspešno završena u maju prošle godine.

U drugoj fazi treba da se završi uređenje parka, dok je treća faza početak prikupljanja sredstava za spomenik Nikoli Tesli.

SERBIANNEWS/CANADA

NewsWeekPRO

Od sledeceg meseca budite spremni na niži iznos plate zbog povećanja poreza.

I kanadski penzijski plan i federalno osiguranje za zapošljavanje (EI) doživeće promene koje će na kraju uticati na vašu platu.

Kanadska federacija nezavisnog poslovanja (CFIB) dala je pregled onoga što dolazi za zaposlene i poslodavce u novoj godini.

Od 1. januara 2024., EI premija će se povećati sa $ 1,63 na $ 1,66 za svakih 100 dolara za zaposlene i, umesto sadašnjih $ 2,28 biće $ 2,32 za svakih 100 USD za poslodavce.

Neće rasti samo EI premije.

Kada su u pitanju doprinosi za CPP, postoji godišnji plafon od 5,95% koji se mora platiti, a maksimalni doprinos će biti 3.867,50 dolara — u odnosu na 3.754,45 dolara u 2023.

Prema federalnoj vladi, maksimalna zarada za penziju prema CPP-u iznosiće 68.500 dolara, što je više od 66.600 dolara u 2023.

Druga gornja granica CPP-a će se takođe primeniti 2024. godine , u kojoj će zaposleni sa srednjim prihodima i njihovi poslodavci imati doprinos od 4% na prihode između 68.500 i 73.200 dolara, što znači da postoji maksimalni doprinos od 188 dolara za poslodavca i zaposlenog.

CFIB napominje da će ove promene dovesti do povećanja poreza na plate za poslodavce za 366 dolara po zaposlenom, a ukupni doprinosi poslodavaca za CPP i EI bi mogli dodati do 5,524 dolara po zaposlenom sledeće godine.

Štaviše, ovo ne uzima u obzir lokaciju preduzeća. U zavisnosti od lokacije, poslodavac može platiti između tri do sedam različitih poreza na zarade.

U oktobru je CFIB objavio izjavu u kojoj je izrazio svoje razočaranje saveznom vladom, jer nije iskoristila priliku da odbije povećanje EI premije.

“Kada vlada poveća poreze na plate, to povećava cenu rada, prisiljavajući mnoge vlasnike preduzeća da donose teške odluke”, rekla je Christina Santini, direktorka CFIB-a za nacionalne poslove, u izjavi za Daily Hive.

„Možda će od nekih vlasnika preduzeća biti potrebno da preispitaju plate i planove zapošljavanja, smanje rashode ili povećaju cenu svojih proizvoda i usluga. A preduzeća mogu samo toliko podići cene, a da pritom ostanu konkurentna.

“Povećanje poreza na plate čini poslodavcima manje pristupačnim podizanje plata i otvaranje novih radnih mesta”, dodala je ona.

Pet osoba je umrlo u epidemiji salmonele koja je povezana sa dinjama Malichita i Rudy, koje se prodaju u kanadskih šest provincija.

Kanadska agencija za javno zdravlje kaže da je kod 129 ljudi potvrđena salmonela, što je skoro dvostruko više od broja u poslednjem ažuriranju od 1. decembra, kada je zabeležen samo jedan smrtni slučaj.

Agencija nije objavila detalje o smrtnim slučajevima u svom najnovijem ažuriranju u četvrtak, ali su slučajevi naglo porasli u Kvebeku, sa 91 potvrđenom infekcijom u poređenju sa 35 prošle sedmice.

Takođe ima 17 slučajeva u Ontariju, 15 u Britanskoj Kolumbiji i po dva na Princ Edvard ostrvu, New Brunswicku i Newfoundlandu i Labradoru.

Agencija kaže da je 45 posto obolelih imalo 65 i više godina, dok su više od trećine bila deca do pet godina i mlađa.

U njemu se navodi da su ljudi oboleli od sredine oktobra do sredine novembra, a 44 su hospitalizovane, dodajući da se istražuju i druge infekcije salmonelom.

“Ljudi koji su zaraženi bakterijom salmonele mogu preneti salmonelu na druge ljude od nekoliko dana do nekoliko sedmica, nakon što su se zarazili, čak i ako nemaju simptome”, kaže se u izvestaju.

Potrošači se upozoravaju da ne kupuju, jedu ili prodaju dinju marke Malichita ili Rudy. Agencija kaže da sve marke voća koje se ne mogu proveriti treba baciti.

U novembru je tri puta izdato upozorenje o opozivu malichita dinje, prodate između 11. oktobra i 14. novembra.

Dana 24. novembra je ažurirano upozorenjem kako bi uključila dinje marke Rudy prodavana između 10. oktobra i 24. novembra.

Tri osobe u Sjedinjenim Državama umrle su od zaraženenih dinja, dok zdravstveni zvaničnici utvrđuju da li postoje i dodatni proizvodi povezani s epidemijom, od koje je obolelo najmanje 230 ljudi u 38 država.

Ivana je žena iz Srbije koja živi u Kanadi. Vodi uspešnu TikTok stranicu putem koje objavljuje videe o fitnesu, majčinstvu i svakodnevnom životu. A nedavno je ispričala šta joj to najviše nedostaje iz Srbije, a čega nema u Kanadi.

“Ljudi mi uvek pišu poruke: ‘šta ti je toliko bolje u Srbiji, bolje ti je u Kanadi, ostani u Kanadi’, i sad ću da vam kažem tri stvari koje meni mnogo nedostaju iz Srbije kao nekome ko živi u Kanadi već mnogo godina.

Nedostaje mi da šetam po centru

Komšijska komunikacija ne postoji

Kao drugu stvar koja joj mnogo fali, Ivana je istakla osećaj zajednice koji postoji u Srbiji. Objasnila je da komšijska komunikacija ne postoji i da se retko ko komšijama i javlja.

“Mnogo puta se komšija u liftu ni ne javi, jer nemaju osećaj za to. A to mi dosta, dosta fali.”

Niko ne sedi po kafićima

Treća stvar koja joj nedostaje je to što ne postoji koncept kafića.

Njen video je komentarisalo mnogo ljudi, a evo šta su joj najčešće govorili:

Rukometašice Srbije izgubile su od selekcije Poljske posle preokreta 22:21 u utakmici prvog kola druge faze takmičenja na Svetskom prvenstvu.

Srbija ispustila pobedu protiv Poljske

Rukometašice Srbije izgubile su od selekcije Poljske posle preokreta 22:21 u utakmici prvog kola druge faze takmičenja na Svetskom prvenstvu.

Srbija je dobro otvorila meč, već posle uvodnih nekoliko minuta utakmice izabranice Uroša Bregara vodile su 4:0.

Dobrom organizacijom pozicionih napada, i čvrstom igrom u odbrani srpske rukometašice su rutinski održavale prednost u prvom poluvremenu.

Srpske rukometašice su igrale dobar presing na bekovima Poljske koji nisu uspevali da organizuju igru, pa su svi golovi postignuti iz kontri i posle “brzog centra”.

Na poluvremenu su rukometašice Uroša Bregara vodile 13:10.

Drugo poluvreme donelo je neočekivan pad igre. Rukometašice Srbije su skoro 10 minuta bile bez gola.

Napadi su prestali da funkcionšu kao ranije, a Poljska je nastavila da igra u istom ritmu kao u prvom poluvremenu što im je brzo donelo poravnanje, a potom i preokret.

Imale su izabranice Uroša Bregara priliku da se vrate u poslednjim minutima meča, ali to nisu uspele, pa su upisale poraz koji ih ostavlja bez plasmana u četvrtfinale Svetskog prvenstva.

U redovima Poljkse najefikasnija je bila Košanijak sa šest golova, Balsan i Kobilinska postigle su po četiri.

U ekipi Srbije Sanja Radosavljević je bila najbolja sa šest golova, pet je dodala Laništanin.

Grafičar vodio, ali penalima eliminisan iz Kupa Srbije

I to tako što je bio bolji tek izvođenjem jedanaesteraca. Za 90 i kusur minuta nije našao način da razoruža tim iz Mozzart Bet Prve lige, da bi poentirao udarcima sa 11 metara 5:4 (1:1, 0:0).

Ministarstvo odbrane i odbrambena industrija potpisali su ugovore vredne 100 miliona evra, koji za cilj imaju dodatno jačanje domaćih proizvodnih i remontnih kapaciteta u funkciji intenzivne proizvodnje i modernizacije naoružanja i vojne opreme za potrebe Vojske Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Mile Jelić naveo je da će se kroz taj investicioni ciklus povećati proizvodni kapaciteti odbrambene industrije, kao i operativne, borbene i funkcionalne sposobnosti Vojske Srbije, prenelo je Ministarstvo u saopštenju.

Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović naveo je da je poseban značaj investiranja uspostavljanje proizvodnih linija za serijsku proizvodnju novog naoružanja i vojne opreme koje je uvedeno u Vojsku Srbije.

U proteklom desetogodišnjem periodu, kako se navodi u saopštenju, obim investicija Ministarstva odbrane, Odbrambene industrije Srbije i JP Jugoimport – SDPR iznosio je 530 miliona evra.

Na festivalu se tražila koja više čašica rakije – tradicionalnog pića svakog domaćinstva.

Porodica Babić iz Banjaluke godinama je proizvodi, a sada plasira i na svjetsko tržište.

– Učestovali smo i prošle godine na ovom festivalu. Pored toga učestvujemo i na drugim sličnim događajima u zemlji. Izvozimo rakiju na prostore Balkana, Rusije i Austrije – navela je Nataša Babić, proizvođač iz Banjaluke.

Na površini od šest hektara porodica Popović iz Laktaša 27 godina proizvodi najkvalitetnije sorte vina.

Festival je prilika da predstave svoje proizvode i unaprijede saradnju sa drugim proizvođačima.

– U ovom sektoru su potrbne dvije stvari – subvencija jer se radi o jako skupoj investiciji i regulacioni, kako bi se odredili mikroreoni za vinogradare – jazao je Zoran Popović, vinar iz Laktaša.

U Republici Srpskoj ima više od 40 registrovanih proizvođača vina i 90 destilaterija i to je dokaz je da je ova industrija u usponu.

– Dobili smo i novi zakon o vinu u BiH, tako da će i to značiti mnogo za regulisanje našeg tržišta. Naši proizvođači izvoze u zemlje koje su najveći konzumenti vina i rakije – rekao je Radovan Vukoje, predsjednik Grupacije proizvođanja vina u Privrednoj komori Republike Srpske.

Uz rakiju i vino dobro ide i sir. Sve je traženiji od kozijeg mlijeka.

– Važno je da vas što više ljudi upozna i proba vaše proizvode – navodi Dario Lemić, jedan od proizvođača mliječnih proizvoda.

Resorno ministarstvo koncipiralo je budžet za sljedeću godinu, a akcenat je na tekućoj proizvodnji i povećanju izvoza.

– Kvalitet naših proizvoda u posljednjih nekoliko godina bilježi uspjehe, gotovo da nema nijendog međunarodnog sajma da neko od naših proizvođača nije dobio nagrade – istakao je Goran Račić, predsjednik područne Privredne komore Republike Srpske.

Savo Minić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske kaže da postoji nekoliko mjera kojima se prati proizvodnja, odnosno finalni proizvodi rakije, vina i hrane.

– Sve od podizanja višegodišnjih zasada do otkupa voća i povrća – pojasnio je Minić

U okviru festivala potpisan je sporazum o saradnji između proizvođača vina u Srpskoj i partnera “Šumadija” iz Srbije.

Koncertom legendardnog pjevača Zdravka Čolića na Јahorini će sutra zvanično biti otvorena zimska turistička sezona.

Novi izveštaj predviđa da će prehrambeni proizvodi u Kanadi imati prosečnu stopu inflacije između 2,5 i 4,5 posto sledeće godine, što je pad sa prosečnih pet do sedam posto u 2023.

Više od 30 stručnjaka sa Univerziteta Dalhousie, Univerziteta Guelph, Univerziteta Saskatchewan i Univerziteta Britanske Kolumbije sarađivalo je na godišnjem izveštaju koji predviđa inflaciju hrane u Kanadi, koji je objavljen u četvrtak.

Izveštaj ima za cilj da sagleda godinu u prehrambenoj politici i troškovima i predvidi stopu inflacije za narednu godinu.

Jedan stručnjak kaže da će 2024. biti važna jer je to prva puna godina u kojoj se očekuje da će se cene “normalizovati” od pandemije COVID-19.

“Ovo je dobra vest”, rekao je Sylvain Charlebois, jedan od autora publikacije i direktor Laboratorije za analizu agro-hrane na Univerzitetu Dalhousie, rekao je za CTVNews.ca u intervjuu. “Mislim da bi ljudi trebali biti pozitivni u vezi 2024. godine.”

U 2022. godini, u njihovom izveštaju su procenuli da će ukupna povećanja cena hrane biti između pet i sedam posto, a najnoviji podaci kanadskog statističkog zavoda navode da stopa inflacije hrane iznosi 5,9 posto.

U poslednjem izdanju godišnjeg izveštaja, autori veruju da će ukupna stopa inflacije biti niža 2024. godine i pasti između 2,5 i 4,5 posto.

Prema Charleboa, stvari su “sada mnogo mirnije”, što bi moglo rezultirati sa više poslova i potencijalnim ratovima cena između velikih trgovina.

“Marže će biti sve”, rekao je. “A pošto potrošači sada nemaju novca, trgovci će se boriti za mušteriju.”

Tokom sledeće godine, Charlebois veruje da će trgovine mešovitom robom ponuditi više podsticaja potrošačima, kao što su programi lojalnosti i ponude za privlačenje ljudi.

Jedna od taktika koja se koristi je, prodaja artikala sa namernim gubitkom, što dovodi kupca kroz vrata prodavnice, ali bi onda radnja povećala cene za druge artikle, nadajući se da će potrošač i njih kupiti, objasnio je on.