Električni „fijat panda” – izvozni adut Srbije
Zbog najave početka proizvodnje tog modela u Kragujevcu, italijanski sindikat pominje proteste i traži garancije sadašnjeg nivoa proizvodnje i zapošljavanja u tamošnjoj fabrici u Pomiljanu
(Фото EPA-EFE/Alessandro Di Marco)
Međunarodni konzorcijum proizvođača vozila „Stelantis” potvrdio je odluku da će svoju buduću verziju modela „fijata pande”, sa pogonom isključivo na struju, proizvoditi u Srbiji, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio u nedelju tokom posete premijerke Italije Đorđe Meloni Beogradu. Taj „Fijatov” plan je izazvao žučne proteste italijanskih sindikata zabrinutih za sudbinu radnih mesta u italijanskim fabrikama te firme, prenela je agencija AFP. „Fijat panda” se, inače, proizvodi u fabrici „Pomiljano d’Arko” kod Napulja, a električna verzija se očekuje sredinom 2024. godine, prenosi Beta.
Sadašnja verzija „pande” koja se proizvodi u Italiji u potpunosti odgovara potrebama velikog broja korisnika, posebno Italijana, rekao je portparol „Stelantisa” i preneo da zato „ne mislimo da će biti u konkurenciji sa modelom koji će se proizvoditi u Srbiji i koji će biti na drugačijoj platformi i drugačije pozicioniran”.
Međutim, sindikat FIOM CGIL je, protestujući, naveo da je sklapanje električnog modela „fijat pande” u Srbiji neprihvatljiva odluka kojoj se protivi svim sredstvima i u ime radnika u Pomiljanu traži garancije sadašnjeg nivoa proizvodnje i zapošljavanja u toj fabrici.
Ta tema će biti na dnevnom redu prvog okruglog stola o automobilskom sektoru koji organizuje resorno ministarstvo, a učestvovaće „Stelantis”, sindikati i predstavnici regija.
Da li pritisci italijanskih radnika mogu da utiču na početak proizvodnje električnog „fijata pande”, koji bi sa kragujevačke trake trebalo da izađe već u drugoj polovini sledeće godine?
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, ne očekuje probleme na tom planu, dodajući da je proizvodnja novog električnog modela u Kragujevcu dobra stvar za fabriku, ali i za prepoznatljivost Srbije na širem planu, kao lokacije za investicije.
– Ako ovaj model bude opstao kod nas, ponovo možemo da očekujemo značajnije izmene u strukturi izvoza. Naš glavni izvoz iz te sfere su bili kablovi, setovi za paljenje, a sada kao glavni vanizvozni proizvod može postati automobil – poručuje Stanić, dodajući da bez obzira na pritiske, u Srbiji svakako kreće proizvodnja „fijata pande”.
– To je već sve dogovoreno, ali trenutni pritisci italijanskih radnika na tamošnje vlasti mogu da nas ugroze na neki način. Postoji ipak neka doza rizika, sve može da se promeni za kratko vreme, jer pitanje je koliko će uopšte ta proizvodnja trajati. Iskustva pokazuju da veća potražnja za konkretnim modelom traje nekoliko godina, no ipak smatram da ceo posao oko proizvodnje električne „pande” u Srbiji ne može da bude trajno ugrožen – izričit je Stanić.
Zbog toga je, dodaje on, važno pitanje da li će se u perspektivi ponuditi neke modifikacije na tom modelu ili će možda u ponudi biti neki sasvim novi model automobila.
– To faktički treba da bude glavni interes Srbije, da postoji kontinuirana proizvodnja automobila i da se non-stop nešto inovira na tom polju kako bi proizvodnja imala zamajac – ističe Stanić.
S obzirom na to da je Karlos Tavares, direktor grupacije „Stelantis”, nedavno najavio da će u julu naredne godine sa trake u Kragujevcu početi da izlaze prva vozila ovog tipa, u fabrici potvrđuju da će serijska proizvodnja početi kako je i planirano.
– Prema ranijem planu, bilo je reči da će serijska proizvodnja početi u trećem kvartalu 2024. Ipak, bez obzira na to, mi ćemo svakako u junu ili julu naredne godine već morati da imamo ozbiljnije popunjenu traku u montaži automobila – potvrdio je Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike.
Sveštenstvo SPC ušlo u posed svog provaljenog i oskrnavljenog hrama kod Podujeva
Sa blagoslovom Episkopa raško-prizrenskog Teodosija danas je u selu Rakitnica kod Podujeva služena sveta Luturgija u hramu Svetog Arhangela Mihaila.
Liturgiju je služio iguman manastira Visoki Dečani Arhimandrit Sava uz sasluženje nadležnog paroha protojereja Staniše Arsića. U vharistijskom sabranju učestvovali su predstavnici Eparhije raško-prizrenske SPC.
Budući da je u ovaj hram 28. novembra ove godine provalila grupa lica koju je predvodio samozvani “sveštenik” Nikola Džufka iz Albanije, koji ni tamo nije priznat kao svešteno lice i koji je poznat po širenju etničke i verske netrpeljivosti, predstavnici Eparhije raško-prizrenske danas su najpre odslužili malo osvećenje oskrnavljenog hrama i odslužili Svetu liturgiju.
U vreme Liturgije izvan crkve su bili prisutni predstavnici monitoring tima Euleksa, patrola karabinjera koji rade pri Euleksu, kao i predstavnici Kosovske policije. Događaj je protekao mirno i nakon završetka liturgije brava na ulasku hram je zamenjena.
U besedi u toku Liturgije otac Sava je naglasio da je osvećenjem hrama i svetom liturgijom hram Svetoga Arhangela Mihaila vraćen u svoj redovni crkveni poredak kao bogomolja Srpske pravoslavne crkve – Eparhije raško-prizrenske. Otac Sava je izrazio nadu da će i ovaj hram kao i svi drugi objekti Srpske Pravoslavne Crkve na ovim prostorima biti poštovani i zaštićeni od daljeg skrnavljenja, jer je uloga naše Crkve da širi poštovanje među svim građanima na ovom prostoru, ali i da se brine o svojoj baštini.
Nakon liturgije otac Sava i predstsvnici Eparhije su se zadržali u kraćem razgovoru sa predstavnicima Euleksa i Kosovske policije.
Eparhija raško-prizrenska izražava zabrinutost zbog toga što je Kosovska policija u Podujevu odbila da primi krivičnu prijavu Eparhije zbog provale i skrnavljenja crkve i sprovede istragu protiv lažnih sveštenih lica Nikole Džufke i Kristijana Zagalija, kao i lica koja su učestvovala u ovom nezakonitom delu, među kojima su prema navodima portala kosovapost.net bili i zaposleni u opštinskoj administraciji u Podujevu. Krivična prijava Eparhije u policiji je odbijena u dva navrata: 1. decembra i juče 5. decembra kada je Eparhija ponovo pokušala preko svoga advokata da podnese krivičnu prijavu policiji u prisustvu Euleks monitoring tima.
Kosovska policija je odbila da primi krivičnu prijavu, iako je to dužna po zakonima Kosova, što je ozbiljan prekršaj zakona, o čemu su obavešteni svi međunarodni predstavnici na KiM.
Javni dug Srbije oko 35,4 milijarde evra
Javni dug Srbije na kraju oktobra ove godine iznosio je oko 35,42 milijarde evra, što je 51,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Na kraju septembra javni dug Srbije je bio 35,46 milijardi evra, odnosno 51,3 odsto BDP. Dug je na kraju 2022. bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP.
Deficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio je 5,6 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana predviđenog rebalansom za 21,9 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
U odnosu na originalni plan budžeta ovaj rezultat je bolji za 125,4 milijarde dinara budući da je planiran deficit u iznosu od 131 milijarde dinara.
Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.545,5 milijardi dinara, a rashodi su iznosili 1.551,2 milijarde dinara.
U oktobru je ostvaren budžetski suficit u iznosu od 7,7 milijardi dinara. Naplaćeni su prihodi u iznosu od 172,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 153,9 milijardi.
PDV je naplaćen u iznosu od 85,1 milijardu dinara, a akcize u iznosu od 38,3 milijarde dinara. Neporeski prihodi iznosili su 18,3 milijarde dinara, a priliv donacija bio je 700 miliona dinara.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 165,2 milijarde dinara. Troškovii za zaposlene bili su 34,4 milijarde dinara, kapitalni izdaci 34 milijarde, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 19,8 milijardi, subvencije 18,3 milijarde, a kupovina roba i usluga 14,1 milijardu dinara.
Na nivou sektora države u periodu januar – oktobar je ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 10,2 milijarde dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 130,1 milijardu dinara, navelo je Ministarstvo finansija.
Poilievre kaže da će konzervativci predložiti hiljade amandmana kako bi parlament zasedao tokom Božića
Lider konzervativaca Pierre Poilievre rekao je u sredu da su njegovi poslanici spremni uneti “hiljade amandmana” na zakone kako bi parlament zasedao tokom Božića, ako liberalska vlada ne ukine porez na ugljenik.
“Nećete imati odmora dok porez ne nestane”, rekao je Poilievre u poruci premijeru Džastinu Trudou i poslanicima iz vladajuće stranke.
Pretnja dolazi nakon što su senatori koje je imenovao Trudou izmenili deo zakona C-234, kojim bi se nekim poljoprivrednicima omogućilo smanjenje poreza na ugljenik.
Amandman senatora Pierrea Dalphonda, usvojen sa 40 prema 39 glasova, zadržava oslobađanje od poreza na ugljenik za sušenje žitarica, ali briše deo koji je predviđao poreske olakšice za grejanje štala i staklenika.
Toryjevski zakon se bavi prirodnim gasom i propanom — druga goriva za poljoprivredna gospodarstva poput dizela i benzina već su izuzeta pod liberalskim poreskim režimom. Poljoprivrednici takođe imaju pravo na popust na ugljenik.
Većina glasova za izmenu zakona došla je od nezavisne grupe senatora (ISG), koju uglavnom čine senatori koje je imenovao Trudo.
Poilievre je tvrdio da je Trudo lobirao kod svojih izabranika u Senatu za usvajanje amandmana, koji ugrožava budućnost zakona.
Zakon je već prošao Parlament, ali konzervativci, farmeri i njihovi lobisti strahuju da će, ako se izmenjeni i dopunjeni nacrt zakona vrati, on će umreti na papiru ili biti povučen pod pritiskom liberala.
“Imam vesti za Džastina Trudoa”, rekao je Poilievre u jutarnjem obraćanju poslaničkom odboru konzervativaca. “Upropastili ste Božić Kanađanima. Konzervativci će vam upropastiti i odmor. Unećemo hiljade amandmana u Parlament, prisiljavajući na rad cele noći. Glasajte za blokiranje 20 milijardi dolara inflatorne potrošnje i ekonomski destruktivnih planova, sve dok ne pristanu na naš zahtev: skinite porez sa poljoprivrednika, domorodaca i porodica.”
To je pretnja obustavke vladine ekonomske objave, koja traži 20,8 milijardi dolara više u potrošnji u narednih šest godina.
Lider Parlament nazvao je ultimatum “potpuno neodgovornim”
Poilievre nije precizirao da li je njegov zahtev da vlada ukine celi plan poreza na ugljenik, koji je središnji deo vladine politike klimatskih promena, ili samo odredbe koje se odnose na poljoprivrednike, domoroce ( poglavice u Ontariju osporavaju zakonitost program) i goriva za grejanje kuća.
Čelnica Vladine kancelarije Karina Gould rekla je da su Poilievrovi postupci “potpuno neodgovorni”.
“Ono što gospodin Poilievre trenutno radi nije liderstvo”, rekla je ona. “To će uticati na Kanađane, jer ono što on radi je da najavljuje hiljade amandmana za stvari kao što je zakon o održivim poslovima – to je zakon od 11 stranica. Njegova stranka je tu stavila skoro 20.000 amandmana. On nije u ozbiljnoj poziciji . On je nepromišljen.”
Gould je rekao da je Poilievre “nasilnik”.
“Kanađani bi ga trebali videti kakav je. Ovde se ne radi o odgovornom vodstvu, već o igranju igrica. Jer na kraju krajeva, politika je za njega igra .”
Konzervativni poslanik Ben Lobb, koji je predstavio C-234, rekao je da je “razočaran zbog kanadskih farmera” što je amandman usvojen i što se zakon sada suočava sa neizvesnom budućnošću.
“Bili smo tako blizu dobrog rezultata,” rekao je Lobb.
Poslanik iz ruralnog Ontarija, Lobb, rekao je da je uzgajivač svinjskog mesa u svom jahanju nedavno dobio račun za prirodni gas od 4.300 dolara – 3.300 dolara od te naknade je za pokrivanje poreza na ugljenik.
“Očigledno to nije fer. Robna poljoprivreda je posao s niskom maržom i svako pomalo pomaže i ovo bi im bila velika pomoć”, rekao je Lobb.
Lobb je sugerisao da su Trudoovi novoimenovani senatori ti koji su doneli amandman.
Premijer je imenovao pet novih senatora, uključujući bivšeg poslanika liberala Rodgera Cuznera, 31. oktobra.
Četiri od njih glasalo je sinoć za Dalphondov amandman o brisanju ograničenja za grejanje farmerskih štala.
“Uklonite tih pet i amandman bi sinoć propao”, rekao je Lobb.
Senat se takođe bavi stalnim pitanjima prisustva.
Značajan broj senatora je stalno odsutan.
Od 94 senatora, njih 15 sinoć nije glasalo o amandmanu.
SERBIANNEWS/CANADA
Centralna banka Kanade zadržala referentnu kamatnu stopu na pet odsto
Centralna banka Kanade saopštila je danas da je odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na pet odsto i time nastavi pooštrenu monetarnu politiku.
“Globalna ekonomija i dalje usporava, a inflacija se smanjuje. U SAD je rast bio jači nego što se očekivalo, vođen snažnom potrošnjom građana, ali će verovatno oslabiti u narednim mesecima pod uticajem visokih kamatnih stopa”, navodi se u saopštenju BOC.
Podaci za četvrti kvartal sugerišu da kanadska privreda nema višak tražnje i da više kamatne stope očigledno ograničavaju potrošnju, dok je tržište rada i dalje u padu.
Banka Kanade će narednu odluku o kamatnoj stopi objaviti 24. januara, zajedno sa izgledima za privredu i inflaciju, zaključuje se u saopštenju.
Rajaković: Častim večeru za celu ekipu, ako pobedimo tri u nizu
Srpski stručnjak na klupi Toronto reptorsa Darko Rajaković izjavio je za kanadski “Sportsnet.ca” da će platiti večeru za kompletnu ekipu i stručni štab ukoliko uspeju da nanižu tri trijumfa u sezoni.
Rajaković vodi mladu ekipu Toronto reptorsa sa kojom mu je prevashodni cilj postavljanje sistema za rezultate na duže staze i razvoj budućih nosioca franšize.
Problem sa mladim timovima je taj što ne može da se očekuju instant uspesi od neiskusnih i nesazrelih momaka. Reptorsi su na 11. poziciji na Istoku, tik ispod plej-in konkurencije, sa devet pobeda i 11 poraza. Ono što je njima potrebno jeste trening, a usled dvodnevne pauze zbog NBA kupa su imali dovoljno vremena i prostora da se pozabave timskim i igračkim nedostacima.
U izjavi posle treninga, koji je preneo kanadski “Sportsnet”, pa i ostali američki mediji, Rajaković je istakao da će častiti čitavu ekipu ako uspeju da zabaleže seriju od tri pobede, što im nije polazilo za rukom od starta sezone.
“To je nešto što uzimam k srcu, da budem iskren sa vama. Kada sam izjavio da je Paskal (Sijakam) rekao da će tim to platiti, on to misli da sam škrtica. A to nije tačno, pa kada dobijemo tri pobede zaredom, vodim stručni štab i igrače na večeru i to će mi biti iz mog džepa”, rekao je Rajaković.
Sledeći meč Reptorsa biće na domaćem parketu protiv prošlogodišnjeg finaliste Majami hita.
Milomir Glavčić iz Nijagare napunio 99 godina
Milomirov životni put bio je trnovit i pun neizvesnosti, kad se skrasio okrenuo se da pomaže Srbiji pogotovo svom rodnom kraju
Foto: RINA
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uputio je Milomiru Glavčiću, Srbinu u Kanadi, čestitku za 99. rođendan.
,,Poštovani gospodine Glavčiću srećan Vam 99. rođendan, da još dugo poživite u dobrom zdravlju i raspoloženju, a mi ćemo zauvek pamtiti sve što ste, kao čovek dobre duše i velikog srca, učinili za građane Srbije” – kaže se u čestitki prvog potpredsedniak Vlade i ministra spoljnih poslova.
Milomir Glavčić je poreklom iz sela Pope kod Jošaničke Banje.
Iz Srbije je u svet otišao davne 1947. godine. Njegov životni put bio je trnovit i pun neizvesnosti.
Posle boravka u nekoliko evropskih država skrasio se u Kanadi, u Nijagari Fals, gradiću pokraj poznatih vodopada. Tu se uz naporan rad obogatio, ali od odlaska, u otadžbinu više nije dolazio.
Ali, uz uvek izraženi patriotski osećaj i životni cilj ,,da radi i zaradi, da ima za sebe ali i da drugima pomogne” poklonio je Srbima u Srbiji oko deset miliona evra.
Uz njegove donacije, posebno u rodnom kraju, odnosno na području Raške i Kraljeva sagrađene su dve crkve, dom kulture, biblioteka, dva dečija vrtića, most preko Ibra, asfaltirano desetak kilometara puta, opremljena je brojnim skupocenim medicinskim aparatima kraljevačka bolnica i kupljena dva sanitetska vozila, a godinama je upućivao i novčanu pomoć brojnim pojedincima u nevolji.
Milomir Glavčić pomaže i svoje sugrađane u Nijagari Fals, a posebno tamošnju srpsku zajednicu.
Ubedljiva Srbija se plasirala u drugu fazu Svetskog prvenstva
Rukometašice Srbije plasirale su se u drugu fazu Svetskog prvenstva u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj pobedom u odlučujućem meču Grupe E nad Čileom 30:16 (10:5). Srbija prelazi u novu grupu gde će igrati protiv Nemačke, Poljske i Japana i ne prenosi niti jedan bod.
Srpske rukometašice su posle poraza od favorita Danske i Rumunije sigurnom igrom opravdale ulogu favorita protiv tima iz Južne Amerike i pored podmlađenog sastava.
Naša reprezentacija je odlično počela sa prednošću 3:0. Usledili su neuspeli eksperimenti sa izvođenjem golmana zarad dodatnog igrača u napadu, što nije poslužilo. Čileanke su to iskoristile da golovima u nebranjenu mrežu dođu do egala, pa čak i prednosti 4:3.
Generalno, u prvom poluvremenu nije viđen dobar rukomet. Srbija je imala bolje napade i čvršću odbranu, ali su naše igračice promašile zicere u kontranapadima i na krilu. Aleksandra Stamenić je sa tri pogotka donela preokret Srbiji 6:5, na šta su se nadovezale saigračice. Srbija je na poluvremenu imala prednost 10:5.
Početak drugog poluvremena i ponovo ideja sa izmenom golmana. Golmanka Kortez postaje ljubimac publike sa dva uzastopna pogotka u praznu mrežu, pa pivotmen Lorea smanjuje na 10:9. Nije došlo do izjednačenja, niti novog preokreta, već su se srpske rukometašice uozbiljile i izgradile ubedljivu prednost.
Najefikasnija u našem sastavu bila je Stamenić sa sedam pogodaka, dok su Dunja Radević i Sanja Radosavljević dodale po četiri. U reprezentaciji Čilea najbolja je bila Maura Andrea Alvarez Giljen sa četiri gola.
Pošto su pobedile samo poslednjeplasirani Čile i poražene su od Danske i Rumunije, srpske rukometašice idu u narednu fazu bez prenesenih bodova. Protivnice će biti Nemačka, Poljska i Japan. Svi mečevi igraju se u Hernigu, tako da se naša ekipa ne seli.
Rekordni broj putnika na niškom aerodromu
