Crna Gora: Zloupotreba postupka popisa kažnjava se od 100 do 500 evra
Trećeg dana popisa stanovništva u Crnoj Gori, Uprava za statistiku upozorila je da će fizičko lice koje zlouptrijebi postupak popisivanja biti kažnjeno prekršajno novčanom kaznom u iznosu od 100 do 500 evra.
Crna GoraFoto: RTRS
Kazne će biti izrečene onim građanima koji budu snimali ili fotografisali tok intervjua ili popunjene popisne upitnike ili ako snimak ili fotografiju javno objave putem interneta ili medija.
Upozorenje Monstata je došlo nakon što su se juče na društvenim mrežama nizale fotografije popisnica.
U saopštenju za portal RTCG pojasnili su da je ovo pitanje regulisano Zakonom o popisu stnaovništva, domaćinstava i stanova.
– Lice koje je obuhvaćeno popisom dužno je da ne zloupotrebljava postupak popisivanja i prisustvo popisivača na način što će snimati ili fotografisati tok intervjua ili popunjene popisne upitnike i snimak ili fotografiju javno objaviti putem interneta ili medija – saopšteno je iz Monstata.
Nakon dva odlaganja i dve godine kašnjenja popis u Crnoj Gori je počeo u nedjelju i trajaće do 18. decembra, sa mogućnošću da bude produžen.
Onlajn kupovina sve popularnija u Srbiji
U trećem tromesečju ove godine obavljeno je 10 miliona transakcija građana preko internet sajtova trgovaca, od čega je na sajtovima trgovaca u zemlji realizovano više od 9,3 miliona kupovina, čija je vrednost dostigla 27,3 milijarde dinara.
To je objavila Narodna banka Srbije (NBS), uz isticanje da je ovakva kupovina u Srbiji sve popularnija.
Znatan rast broja dinarskih transakcija građana preko internet sajtova u trećem kvartalu, od 27,72 odsto i vrednosti od 35,86 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine ukazuje na to da popularnost kupovine robe i usluga preko interneta, karticama i elektronskim novcem nastavlja da raste, objavila je NBS na svom sajtu.
Kada je reč o plaćanjima na stranim internet sajtovima, ako se posmatraju odabrane valute, u evrima je porastao broj transakcija za 61,55 odsto (2,7 miliona naspram 1,7 miliona plaćanja) u odnosu na treće tromesečje 2022. godine, dok je njihova vrednost veća za 43,61 odsto (147,6 miliona naspram 102,8 miliona evra).
Slično, broj plaćanja u američkim dolarima na internetu porastao je za 68,09 odsto (1,8 miliona naspram 1,1 milion plaćanja), dok je njihova vrednost veća za 36,86 odsto (44,3 miliona naspram 32,4 miliona dolara) u odnosu na treće tromesečje 2022. godine.
Ukupan broj transakcija kupovine robe i usluga karticama i elektronskim novcem na internetu u svim valutama iznosi 14,8 miliona, što je za 36,72 odsto više nego u trećem tromesečju 2022. godine.
Kako su naveli iz NBS, podaci ukazuju na to da građani Srbije pretežno kupuju na domaćim internet prodavnicama i da se uzlazni trend nastavlja iz godine u godinu.
Iz NBS su ukazali i da se u skupu podataka ne nalaze kupovine kod kojih se plaćanje vršilo pouzećem robe, s obzirom na to da centralna banka ne raspolaže pomenutim podacima.
U Montrealu 2 pacijenta umrla čekajući u hitnoj pomoći, pokrenute istrage
U toku su višestruke istrage, nakon što su prošle sedmice dva pacijenta umrla u odvojenim incidentima u hitnoj pomoći bolnice u Montrealu.
Pacijenti su umrli u bolnici Anna-Laberge u Châteauguayu, gradu koji se nalazi na južnoj obali Montreala. Ovu vest je prvi objavio digitalni medij na francuskom jeziku La Presse.
Sindikat profesionalnih radnika Montérégie-Ouest (FIQ-SPSMO), sindikat koji predstavlja zdravstvene radnike u bolnici, rekao je da su članovi obavestili predsednika sindikata Dominica Caissea o smrti.
Prvi pacijent je preminuo dok je čekao na negu u bolničkoj urgentnoj ambulanti prošle srede, navodi sindikat. Smrt drugog pacijenta dogodila se sledećeg dana.
Regionalni zdravstveni odbor, Centre intégré de santé et de services sociaux de la Montérégie-Ouest (CISSS), potvrdio je da su pokrenute istrage. Interni timovi i mrtvozornici uveliko istražuju.
CISSS je izrazio saučešće porodicama pacijenata, rekavši da situaciju shvata “veoma ozbiljno” i da će sarađivati sa istražiteljima. Zdravstveni odbor je takođe potvrdio da su u toku sastanci kako bi se pronašli načini za ublažavanje prenatrpanosti bolnice Anna-Laberge.
“Trenutno imamo napetu situaciju i vreme čekanja je veoma dugo”, navodi CISSS u e-poruci Global News-u.
Zdravstveni odbor je dodao „svi napori se čine da se smanji pritisak na hitne slučajeve, za dobrobit timova i pacijenata. Nikada nećemo ugroziti sigurnost pacijenata.”
Kancelarija ministra zdravlja Kvebeka Christiana Dubea kaže da je on, u nedelju posetio bolnicu Anna-Laberge kako bi stekao uvid u situaciju.
SERBIANNEWS/CANADA
Prodaja nekretnina u Torontu je u padu, ali se očekuju bolje vesti
TORONTO -Prodaja nekretnina u Torontu pala je za šest posto prošlog meseca u poređenju sa novembrom 2022. uprkos prilivu novih oglasa, jer su i dalje visoki troškovi zaduživanja i neizvesni ekonomski uslovi.
Regionalni odbor za nekretnine u Torontu saopštio je u utorak da je prošlog meseca u regiji bilo 4.236 prodatih nekretnina, u poređenju sa 4.507 godinu ranije. Podaci o prodaji za prošli mesec su takođe pali za 8,7 % sa 4.640 u oktobru ove godine.
„Malo ljudi se seli“, rekla je prodavac nekretnina u Torontu Nasma Ali.
Jedina vrsta očaja koju trenutno vidimo, dolazi od ljudi koji zaista trebaju prodati, obično od investitora.”
Odbor je rekao da je nedostatak pristupačnosti uzeo danak na tržištu, koje je i dalje osetljivo na trenutno okruženje visokih kamatnih stopa, ali se čini da je to olakšanje na pomolu.
“Prinosi na obveznice, koji podupiru hipoteke s fiksnom kamatnom stopom, su sve niži i sve veći broj prognostičara predviđa smanjenje kamatnih stopa Banke Kanade u prvoj polovini 2024.”, rekao je predsednik TRREB-a Paul Baron u saopštenju za javnost.
„Niže stope pomoći će u ublažavanju problema pristupačnosti postojećim vlasnicima kuća i onima koji žele ući na tržište.“
Prosečna cena kuće prošlog meseca iznosila je 1.082.179 dolara, što je u suštini stabilno u poređenju sa novembrom 2022. godine, jer je na tržištu došlo do veće ponude.
Širom GTA-e, prodaja je opala na godišnjoj osnovi u svim kategorijama osim prodaja townhousa, koji su zabeležili rast od 6,6 %.
Ali, osnivač One grupe, koja je deo Real Brokerage, rekla je da je videla kako prodaja stanova posebno usporava, posebno u poređenju s dugoročnim.
„Proteklih nekoliko godina, minus nekoliko meseci tokom COVID-a, stanovi su se prodavali odmah, u roku od jednog dana ili u roku od nedelju dana“, rekla je ona.
“Sada prodavci čekaju bilo kog kandidata i jedva da ima pokazivanja. Nekada smo imali 100 prikazivanja možda u sedmici. Sada smo sretni ako imamo dva do tri prikazivanja sedmično.”
U gradu Torontu prošlog meseca je bilo 1.607 prodaja, što je pad od 10,2 % u odnosu na isto vreme 2022. U ostatku GTA, prodaja nekretnina je opala za 3,2 % na 2.629.
Ali je rekla da su neki kvartovi pod velikim udarom, posebno kada su u pitanju kuće u kojima potencijalni kupci vide crvene zastavice.
“Cene kuća su se prilagodile od svog vrha kao odgovor na veće troškove zaduživanja”, rekao je glavni tržišni analitičar TRREB-a Jason Mercer u izjavi.
“Kada stope na kredite iduće godine budu niže, stanovništvo će svakako nastaviti da raste rekordnim tempom, očekujte povećanje potražnje u odnosu na ponudu. To će na kraju dovesti do ponovnog rasta cena nekretnina.”
SERBIANNEWS/CANADA
OVO JE PRAVA ISTINA O ŽIVOTU SRBA U KANADI Goran ispričao sve o platama, kiriji, šansi za zaradu ( VIDEO )
“Danas, ova i ovakva Kanada jeste zemlja u koju ja ne bih želeo da dođem”, kaže Goran Kojundžić koji se sa porodicom iz Srbije preselio u Vankuver pre 12 godina. Priča da se sve promenilo čak i u ovoj zemlji koja se obično smatra odličnom za život, ali kada ste jednom tamo, daleko je sve od bajke.
Goran je bio gost na YouTube kanalu Dragana Rakonjca i tu ispričao sve o životu u Kanadi, o cenama, platama, koliko se sve promenilo u odnosu na prethodnih desetak godina.
– Bolje reći šta se nije promenilo… – počinje uz osmeh Goran priču o svom životu izvan Srbije:
“Kad smo mi došli 2011, tad je Kanada bila nekako živahna, energična, dolar je bio uparen s američkim, plate su bile vrlo pristojne a cene nekretnina niske, prema imigrantima su se ponašali fino… Ulice uredne, nema grafita, ljudi prijatni iako je bilo teško… Meni je bilo malo lakše jer sam imao struku koja se tražila programiranje, mašinac… pa sam počeo da radim već posle 10 dana. Supruzi je bilo teže, bila je u Srbiji nastavnica u osnovnoj školi, a ovde to ne možeš da budeš dok ne položiš neke ispite i dok se ne doškoluješ što je makar dve godine pa da dobiješ licencu. Ono malo para što smo imali, brzo se istopilo, srećom imao sam stalan posao i plus sam našao dodatni posao”.
Kad dođeš s nekoliko kofera, moraš da grebeš kako znaš i umeš
On kaže da su se ipak, vrlo brzo snašli jer je i njegova žena pronašla posao, kupili su stan, u međuvremenu dobili i drugo dete.
– Kao da je nešto kliknulo ali mi to nismo ni primetili jer smo bili u euforiji, za tri godine stekli smo što u Srbiji nismo mogli ni za deset… Rekao sam sam sebi – nama je super, imamo stan, auto, još jedno dete i sve je dobro. Ali, kad dođeš s nekoliko kofera, moraš da grebeš kako znaš i umeš da ostaneš i bilo je teško posebno prvih godinu dana ali srećom nailazio sam na neke fine ljude, dobio sam sjajan posao i uspeli smo da nađemo jeftiniji stan koji je inače jako teško naći… – priča Goran koji je inače inače mašinski inžinjer, ii dodaje da nije naravno sve bilo lako jer je u početku prihvatao šta god mu se od poslova nudilo kao većina naših gastarbajtera.
Kolika je kirija
Mnoge je interesovalo da čuju koliko para treba izdvojiti za kiriju. Goran objašnjava da jednosoban stan u Vankuveru košta 3.000 dolara mesečno a dvosoban 4.000 i više. Ta računica ima ipak još nekoliko elemenata dodaje Goran, jer prosečna plata iznosi 50.000 dolara bruto ali valja odbiti doprinos za penziju i porez. Tad, kaže on, ostane 3.000 – 3.500 mesečno što je negde cifra na koju mogu da računaju pridošlice u Kanadu jer će u startu najverovatnije moći da nađu poslove koji se toliko plaćaju i podseća da treba računati i na druge troškove, osiguranje auta, račune, namirnice…
– Kad je reč o nekretninama, ono što je 2005. koštalo 100.000, sad u 2023. košta 1,2 miliona a plata nije porasla toliko već možda dva-tri puta, kaže Goran i pita se:
Cene nekretnina
Prosečna cena za stan u Vankuveru je 800.000 dolara a kuća se može kupiti za od 1,8 do 2,5 miliona. I to je ono što je Goranu trenutno jedan od najvećih utisaka o Kanadi.
– Kako neko mlad ko sad dođe a ima prosečnu platu, i ne može da pokrije ni ratu, ni kiriju, i kako će on da stavi na stranu 100.000 dolara minimalnog depozita da uopšte dođe u priliku da otplaćuje 700.000 dolara kredita s kamatom od 6 odsto, pa to je mesečna rata od 5.000 ili 6.000 dolara?! A gde je internet, pa komunalije, pa održavanje zgrade, pa osiguranje, pa rata za auto…
Isplati li se selidba u Kanadu?
Goran ne krije da je pomalo razočaran u kom pravcu se danas razvija Kanada i kako kaže njena moderna evolucija.
– Da li ova zemlja vredi tih para koje mogu da stvorim da bih u njoj živeo ? Definitivno moram da kažem ne! Kanada zahteva izuzetno mnogo truda i rada. Koliko treba da budeš hrabar ili lud da se u to upustiš? Ja ne žalim što smo mi došli, ali mi smo došli u neko drugo vreme kad su cene nekretnina bile male a plata pristojna… Razmišljam o ćerkama, posebno mlađoj, kad bude punoletna i tražila posao koliko će u Kanadi naći prostora za sebe, u Kanadi u kojoj se struktura stanovništva primetno promenila, a forsiraju se i nameću zakoni i obrasci ponašanja kojih nekad nije bilo. Samo prošle godine u Kanadu je došlo milion novih ljudi – zaključuje Goran.
SERBIANNEWS/CANADA
Da li je popodnevna dremka dobra? Evo šta kažu istraživanja
Sigurno je prva stvar koja vam pada na pamet kada pomislite na popodnevno spavanje da na ovaj način obnavljate energiju koju ste izgubili u toku napornog radnog dana…
Postoje i drugi razlozi zbog kojih je po podne dobro odspavati. Takođe je veoma važno koliko vremena svaki dan odvojite za popodnevni san i koliko dugo ste budni u toku dana.
Ima dana kada se zaista osećamo umorno. Kada se tako osećate, popodnevna dremka može da vam pomogne. Verovatno već znate da kratka popodnevna dremka može pomoći više nego spavanje nekoliko sati nakon napornog dana. Zato je veoma važno da popodnevno spavanje bude kraće, a da tokom noći nadoknadite potrebu za spavanjem. San je veoma važan za organizam, naročito za ljude koji se bave sportom i tokom dana potroše više energije.
Spavanje smanjuje stres i anksioznost
Nedostatak sna vas čini osetljivijim i ranjivim. Da bi se izbegao ovaj problem, obratite pažnju na popodnevnu dremku. Istraživanje iz 2012. je pokazalo da samo pola sata spavanja po podne znatno smanjuje stres.
Smanjuje apetit
Smatra se da zamor povećava glad i apetit. To se obično dešava u popodnevnim satima jer se trudite da ostanete budni, pa pijete sok ili kafu da stabilizujete nivo šećera u krvi. Ako imate vremena, odvojte 30 minuta za popodnevnu dremku. Na ovaj način ćete poboljšati raspoloženje i smanjiti želju za hranom.
Spavanje je dobro za zdravlje srca
Osim što donosi stres i depresiju, nedostatak sna može i skratiti godine života, ali ne brinite, popodnevna dremka vam može pomoći. Prema istraživanjima naučnika, najbolje je da spavate 30 minuta, tri puta nedeljno. Stres uzrokuje bolesti srca. Zbog toga je veoma važno da spavate po podne i opustite se.
Bolja mentalna i fizička aktivnost
Možda ste primetili da ljudi koji spavaju po podne imaju bolje pamćenje, pripravnost, unutrašnju temperaturu i puls. Drugim rečima, popodnevno spavanje pomaže da bolje učite i pamtite stvari. Dakle, ako treba nešto da naučite, odspavajte 60–90 minuta u toku dana radi poboljšanja mentalne aktivnosti.
Čuvari zdravlja monaha i gostiju Hilandara
Članovi Hilandarskog lekarskog društva naizmenično dežuraju u manastiru. – U slučaju potrebe po teže bolesnike dolazi gliser i prevozi ih u Solun
Манастирска амбуланта свима пружа помоћ ( Фото/ Н. Андрић)
Specijalno za „Politiku”
Hilandar – Činjenica da u manastiru Hilandar pored 50 monaha, svakodnevno boravi veliki broj ljudi, što poklonika, što radnika angažovanih na obnovi ili poljskim radovima, kao i da se manastir nalazi na izolovanom mestu, na Svetoj Gori, ukazala je na potrebu za stalnim prisustvom lekara, u odgovarajuće opremljenoj ambulanti i osnovnom apotekom.
Na osnovu odluke Skupštine grada Beograda iz 2013. godine, KBC „Dragiša Mišović” je preuzeo brigu o zdravstvenoj zaštiti hilandarskog bratstva. Na osnovu dvogodišnjeg iskustva boravka lekara u Hilandar, 2015. godine je zaključeno da je neophodno dodatno unaprediti rad na tom polju. Na inicijativu prof. dr Radisava Šćepanovića, tadašnjeg direktora KBC „Dragiša Mišović”, i njegovih saradnika, srpskih lekara, Hilandarsko lekarsko društvo osnovano je 24. decembra 2015. godine kao strukovno udruženje sa osnovnim zadatkom pružanja i unapređenja zdravstvene zaštite monaškog bratstva.
Zdravstveni radnici, članovi Hilandarskog lekarskog društva (HLD), od kraja 2015. godine brinu o zdravlju monaha, iskušenika, poklonika, kao i svih koji borave u svetom manastiru Hilandaru.
Primarijus dr Željko Radić, član ovog dobrovoljnog i dobrotvornog udruženja, kaže da angažovanjem u Hilandaru ispunjava svoju misiju kao lekar da nesebično pruža pomoć svakome kome je potrebna, i da kao vernik i čovek sa ogromnim životnim iskustvom pomaže savetima.
„Monasi su posebna kategorija ljudi koji najveći deo vremena provode u kelijama u molitvama. Ne komuniciraju mnogo sa drugim ljudima i kod lekara dolaze tek kad ’zagusti’. Ima i starijih monaha sa hroničnim bolestima, kojima je svakodnevna pomoć potrebna. Svima njima smo na raspolaganju 24 časa, sedam dana u nedelji”, objašnjava dr Radić.
„Najvažnije je da smo svojim radom, tokom proteklih godina, stekli ogromno poverenje hilandarskog bratstva i da smo praktično postali njihov deo”, ističe dr Radić, neurolog u Kliničko-bolničkom centru „Dragiša Mišović”.
Dr Radić je napomenuo da tokom više sedmodnevnih dežurstava nije imao ozbiljnih intervencija, sem uobičajenih – problemi sa krvnim pritiskom, glavobolje, povišene temperature, bolovi u grlu, alergije. Dolazili su i radnici koji rade na obnovi manastira ili na ekonomiji, sa lakšim povredama.
„Sa takvim zdravstvenim problemima dolaze i monasi iz obližnjeg manastira Esfigmen, kao i Grci koji borave na Svetoj Gori. Za ozbiljnije intervencije, koje mi ovde ne možemo da uradimo, dolazi brzi čamac za transport u Vojnu bolnicu u Solun, sa kojom manastir ima dogovor”, napomenuo je dr Radić.
„U životu sam imao dramatične periode. Bio sam Ratni lekar na kninskom ratištu, u Krajini, iz koje sam, kao i većina srpskog stanovništva, prognan 1995. godine. Zaposlio sam se juna 1996. u KBC „Dragiša Mišović”, i kada sam pomislio da su ratne strahote iza mene, došla je agresija 1999. godine, i ponovo su me užasi rata stigli.
Tog 20. maja, nešto posle ponoći, pogođen je „Dragiša Mišović”. U trenutku bombardovanja bio sam dežuran na Odeljenju za neurologiju sa dve medicinske sestre. Bombe su direktno pogodile odeljenje. Jedva smo se izvukli iz ruševina. Ispod gomile krša i kroz prašinu, po mraku, izvlačili smo pacijente. Jedan mi je preminuo na rukama… Pod ruševinama preminula su još dva moja pacijenta…… Zbog svih tih traumatičnih zbivanja koja su me pratila kroz život, boravak na ovom svetom mestu, liturgija, molitve, druženje sa monasima, na mene deluje blagotvorno i smiruju me u svakom pogledu, a i duhovno me oplemenjuju”, zaključio je dr Radić.
Sekretar HLD Stefan Milenković napominje da je najdramatičniji period od kako dežuraju u Hilandaru bio tokom pandemije virusa korona, kada je Grčka zatvorila granice za državljane Srbije, što je u martu 2020. godine dovelo do privremenog prekida dežurstava.
„U takvim okolnostima HLD je organizovao slanje neophodnih lekova i sredstava i, po potrebi, pružalo medicinske savete telefonom sve do jula 2021, kada je ukinuta zabrana ulaska u Grčku, i kada su nastavljene redovne aktivnosti HLD u manastiru”, objasnio je Milenković.
On je naglasio da je novembra 2021. zabeleženo više slučajeva kovida 19 među hilandarskim bratstvom, i da je doneta odluka o zatvaranju manastira za posete. Monasi pozitivni na virus su stavljeni u izolaciju i pod stalni lekarski nadzor i brigu. U manastiru su tada boravili lekari i medicinski tehničari HLD sa velikim iskustvom u borbi protiv virusa korona, a mnogi su radili u „crvenim zonama”.
Milenković je istakao da su tada obezbeđeni svi neophodni lekovi, medicinski materijal i oprema i da je terapija sprovođena po najnovijem protokolu za lečenje kovida 19, uključujući i „hajflou” aparat.
„Niko od obolelih monaha nije imao težu kliničku sliku, tako da su se bogosluženja i svakodnevne aktivnosti skoro normalno odvijale”, zaključio je Milenković.
Ambulanta, koja se nalazi u samom manastiru, opremljena je savremenim aparatima za dijagnostiku i terapiju, koje je donirao KBC „Dragiša Mišović”, kao i veliki broj donatora.
Koristi se ultrazvučni aparat, oftamoskop, aparat za EKG, kiseonik za respiratorne probleme, sterilizator. Nedavno je dobijen i savremeni uređaj za fizikalnu terapiju za „transmagnetnu stimulaciju”.
U ambulanti se po potrebi mogu uzimati uzorci za laboratorijske analize, koji se šalju u Solun na obradu. U funkciji je i stomatološka ordinacija koja se nalazi van zidina manastira. Jednom godišnje sprovode se sistematski pregledi celokupnog monaštva i za svakog monaha vodi se zdravstveni karton.
Po završetku potpune obnove Hilandara od posledica požara 2004. godine, u planu je proširenje ambulante dodatnim prostorijama za dijagnostiku, ležeće pacijente i smeštaj lekara na dežurstvu. Kao doprinos unapređenju opšteg zdravstvenog stanja bratstva, članovi HLD nastavljaju obuku monaha u pružanju prve pomoći.
Danas HLD ima blizu osam stotina lekara raznih specijalnosti i medicinskih tehničara iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije i dijaspore, a na njegovom čelu je prof. dr Šćepanović.
Prva srpska bolnica
Medicina u Hilandaru ima veoma duboke korene. Manastir je prva srpska bolnica, a ustanovio je Sveti Sava, koji u svom „Hilandarskom tipiku” iz 1200. godine piše: „…Zapovedamo da se za bolne izabere ćelija koja ima oblik bolnice, i da se postave postelje bolnima za ležanje i odmor, i da im se nađe bolničar da ih dvori u svemu…”
U Hilandarskom arhivu rukopisne knjige čuva se još jedan značajan spomenik srpske medicine – „Hilandarski medicinski kodeks” iz sredine 16. veka. U kodeksu su sabrani spisi evropske medicinske nauke. Otkriven je 1952. godine u manastirskoj riznici.
Moderna osnovala odeljenje za praćenje Novaka Đokovića
Ugledni američki list „Njujork post“ objavio je informaciju da je farmaceutska kompanija Moderna napravila posebno odeljenje za praćenje najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića zbog njegovog stava o vakcini.
„Njujork post“ je preneo istraživanje koje su objavili nezavisni američki novinari Li Fang i Džek Poulson. Oni su u tekstu pod nazivom „Moderna vas špijunira“ napisali da je ova farmaceutska kompanija osnovala obaveštajno odeljenje za praćenje protivnika vakcinacije. Fang i Poulson su došli do informacije da je kompanija tražila izveštaj pod nazivom „Đoković krunisani heroj protiv vakcine posle pobede na Ju-Es openu“.
Novak Đoković
Zvaničnike kompanije Moderna je posebno zabrinula činjenica da protivnici vakcinacije širom sveta slave sportske uspehe koje postiže Novak Đoković nakon što se vratio na turnire koji su mu bili zabranjeni. Posebnu pažnju izazvao je ovogodišnji Ju-Es open koji je osvojio naš teniser, a jedan pod sponzora turnira bila je upravo Moderna. Srbin je osvojio svoj 24. grend slem i na taj način postao nesumnjivo najbolji teniser svih vremena.
„Prizor Đokovića kome je zbog protivljenja vakcinaciji bilo zabranjeno da se takmiči na Ju-Es openu 2022. godine, kako se vraća i osvaja turnir koji sponzoriše Moderna ojačao je tvrdnje da su vakcine nepotrebne“, deo je izveštaja dvojice novinara koji je preneo „Njujork post“.
Odeljenje za obaveštajni rad
Moderna je formirala tim koji su nazvali „Odeljenje za dezinformacijame“ koje će voditi bivši agent Ef-Bi-Aj-a Niki Rutman. Odeljenje će imati zadatak da prati sve javne ličnosti koje su odbile da se vakcinišu, a jedan od najistaknutijih je Novak Đoković. Pored srpskog tenisera na spisku su se našli Ilon Mask i glumac Rasel Brend.
Niki Rutman, kojoj je dodeljen Novakov „slučaj“ dve decenije je radila agent Ef-Bi-Aj-a, a trenutno je zaposlena u Moderni na poziciji direktora Odeljenja za globalni obaveštajni rad.
Kompanija Moderna
Kompanija Moderna je među prvima na svetu plasirala na tržište mRNK vakcine protiv korona virusa čije se delovanje bazira na uticaju na ljudsku DNK. Tokom pandemije korona virusa Moderna je od tek osnovane biotehnološke kompanije postala jedan od najprepoznatljivijih brendova u svetu farmaceutske industrije. Procenjuje se da je kompanija od mRNK vakcina zaradila više od 100 milijardi dolara, a izvršni direktor Stefan Bansel, predsednik Nubar Afejan, suosnivač Robert Langer, predsednik Stefan Hogea i Timoti Springer profesor na Harvardu i jedan od prvih investitora, postali su milioneri.
Međutim, kako je pandemija proglašena završenom, a vakcinacija protiv korona virusa više nije aktuelna, kompanija se suočava sa sve većim gubicima, preneo je američki Vol strit Džurnal.
Spisak za praćenje
Novak Đoković nije jedini koji je na spisku za praćenje Moderne, navodi se u izveštaju Fanga i Poulsena koji je preneo „Njujork post“.
Glumac Rasel Brend optuživao je na društvenim mrežama farmakološke kompanije da svakodenvno stiču profit tokom pandemije i u svojim tvrdnjama dobio podršku Ilona Maska i novinara Takera Karlsona.
Li Fang i Džek Poulsen pišu da se u izveštaju Moderne, u koji su imali uvid, svaka vrsta protivljenja vakcinaciji označava kao “dezinformacija”.
Pod oznakom „visoko rizične“ osobe je i Ilon Mask, naročito zbog video snimka koji je objavio u kome ismeva zvanično objavljene podatke i dovodi u pitanje efikasnost vakcine.
U Višegradu skup “Sve za Srbiju, Republiku Srpsku ni za šta” – najvažnije jedinstvo naroda (FOTO/VIDEO)
U Višegradu je održan skup “Sve za Srbiju, Republiku Srpsku ni za šta” gdje je još jednom pokazano da su Srbi sa obje strane Drine jedan narod .
Skup u VišegraduFoto: RTRS
Iz Udruženja “Naša Drina”, koje je organizator skupa, kažu, da je najvažnije jedinstvo srpskog naroda u vrijeme orkestriranih napada na institucije Republike Srpske.
– Poslata je poruka podrške i predsjedniku Republike Srpske, institucijama Republike Srpske. I to je poruka, koja je danas otišla iz Višegrada – rekao je načelnik Višegrada Mladen Đurević.
Predsjednik Udruženja “Naša Drina” Igor Braunović istakao je da Drina nikada neće razdvajati braći.
– Za Srbiju ćemo dati sve, a Srpsku nikada. Јer, mi Drinu smatramo poveznicom srpskog naroda, a nikako nešto što razdvaja braću – istakao je Braunović.
Skup u Višegradu (foto: RTRS)
Skupu je prisustvovao veliki broj građana, načelnici i gradonačelnici iz regije, zvanice iz javnog, društvenog i političkog života Srpske i Srbije.
Skup u Višegradu (Foto: RTRS)