MENISNC
Pretraga
11 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 557

Pomoć Srbije oživela Hercegovinu

Od
Dara Milovanović
-
0

Srbija je od 2018. u dva navrata pomogla opštini Nevesinje sa više od tri miliona evra, kaže načelnik ove opštine

Banjaluka – Zahvaljujući pomoći Srbije, u Nevesinju je u potpunosti rekonstruisan Dom kulture, u kojem su smeštene Muzička škola, Spomen-soba, kino-dvorana. Rekonstrukcija Doma kulture omogućila je ovoj hercegovačkoj opštini da ima reprezentativan objekat u centru grada, rekao je načelnik Nevesinja Milenko Avdalović.

Istakao je da je uz pomoć Srbije proširen vrtić, adaptirana je mala zgrada osnovne škole, urađene intervencije na zgradi Gimnazije, kanalizacija u prigradskim naseljima Donja Šehovina, Miljevac i Šajbe.

„Rekonstruisane su tri gradske ulice, zatim ulice u prigradskim naseljima Lapčevine i Brežine, kao i veliki broj saobraćajnica u seoskim područjima”, rekao je Avdalović za banjalučke medije, prenosi Radio-televizija RS.

Deo sredstava uložen je u privredu, između ostalog i 500.000 KM (oko 250.000 evra) podsticaja za otvaranje radnih mesta u tekstilnoj fabrici „Mraz”, gde je zaposleno 130 žena.

„Srbija je od 2018. u dva navrata pomogla Nevesinju s više od tri miliona evra, koji su uloženi u infrastrukturne i privredne projekte, a ova hercegovačka opština očekuje još jednu tranšu pomoći”, izjavio je Avdalović, koji kaže da bi ova mala opština teško obezbedila tri miliona evra za infrastrukturu. „Zahvaljujući sredstvima Srbije u potpunosti smo obnovili mnoge objekte, putnu infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju”, kaže.

Plan je da od predstojeće očekivane pomoći Srbije u iznosu od oko 950.000 evra u Nevesinju budu realizovani projekti putne infrastrukture i vodovodne mreže u seoskim naseljima.

Obeleženo sto godina košarke u Srbiji

Od
Dara Milovanović
-
0

Košarkaški savez Srbije (KŠ) je večeras svečanom akademijom u Beogradu obeležio vek postojanja košarke u Srbiji.

„Imam veliku čast i zadovoljstvo da vam se obratim kao predsednik KŠ-a u godini ovog jubileja. Naš Savez osnovan je na današnji dan pre 75 godina, a košarka se prvi put pojavila na ovim prostorima pre 100 godina. Zato naš slogan glasi ‘Duže od veka, više od igre’“, rekao je Danilović obraćajući se prisutnima u MTS dvorani u Beogradu.

„U tom sloganu prožeti su i prošlost, sadašnjost i budućnost, ali i naš nacionalni ponos koji osećamo prema košarci. Košarka u Srbiji počela je kao mala vest u listu Politika 1923. godine, u vreme kada su neki drugi sportovi već stekli veliku popularnost… Iza nas je vek ponosa, a ispred nas vek novih izazova”, istakao je on.

On je naveo da osnivačima košarke u Srbiji „dugujemo sve ono što smo proživeli i doživeli”.

„Oni su trasirali put do toga da Srbija postane zemlja košarke. Danas je normalna stvar kad kažete – Srbija mislim košarka – uz dužno poštovanje prema drugim sportovima. Ali ne smemo nikad da zaboravimo da smo mi samo jedna karika u tom lancu i da imamo obavezu da uradimo sve što je u našoj moći da svaka naredna karika bude još snažnija. Siguran sam da naši prethodnici mogu da budu ponosni na ovaj trenutak, kada krunišemo vek postojanja košarke u Srbiji”, rekao je Danilović.

On je podsetio da je Srbija u godini jubileja osvojila četiri medalje – tri zlatne i jednu srebrnu.

„Pred nama je obaveza da nastavimo ovim putem i u novom veku srpske košarke. Kako bismo u tome uspeli neophodno je da se još više fokusiramo na rad sa mlađim kategorijama, da usmerimo svoje snage na razvoj klubova koji su uvek bili temelj zdrave i uspešne košarke, da stvorimo uslove da decu u najmlađem uzrastu približimo našem sportu, da ponovo afirmišemo domaću ligu i razvijemo novu generaciju uspešnih trenera”, rekao je Danilović.

Danilović je na kraju svim prisutnim poželeo srećne predstojeće praznike, a sportistima uspehe u olimpijskoj godini.

Generalni sekretar Međunarodne košarkaške federacije (FIBA) Andreas Zaglis rekao je da je „košarka u Srbiji izgrađena na temeljima strasti i ljubavi”. On je pomenuo velikane srpske košarke poput Bore Stankovića, Aleksandra Nikolića, Nebojše Popovića, Radomira Šapera…

„Nemoguće je sastaviti top 10 listu najboljih igrača po decenijama u istoriji košarke, a da nema nekoliko srpskih košarkaša… Srpska škola košarke učinila je velike stvari i divim joj se”, rekao je Zaglis.

„Srbija je odlična u mnogim sektorima koji je čine globalnom poznatom, ali čak i ako mnogi ljudi širom sveta voze automobil sa srpskim prezimenom, dozvolite mi da kažem da nema boljeg ambasadora Srbije u svetu od košarke. Održavajte strast živom, opsesiju stvaranja elitnih igrača kojima se čitav svet divi, odžite sistem deljenja znanja i pre svega održite reprezentaciju kao biser srpske škole košarke”, zaključio je on.

Za osmoro zaslužnih posthumno su dodeljene nagrade za životno delo, za njihovo učešće u rastu i razvoju srpske košarke u njenom prvom veku postojanja. To su Nebojša Popović, Bora Stanković, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Sonja Mladenović, Radivoj Korać, Ranko Žeravica i Dušan Ivković.

Svečanoj akademiji KŠ-a prisustvovali su, između ostalog, selektori muške i ženske reprezentacije Svetislav Pešić i Marina Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković, trener Partizana Željko Obradović, kao i Zoran Savić, Srećko Jarić, Vladimir Dragutinović, Nebojša Ilić, Zoran Stevanović, Pero Antić…

35 odsto Evropljana ne želi Srbiju u EU

Od
Dara Milovanović
-
0

Evropljani su podeljenog mišljenja o tome da li vide korist od proširenja Evropske unije, ali i o tome koje države žele da vide kao države članice, pokazalo je novo istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose.

Građani Austrije, Danske, Francuske, Nemačke, Poljske i Rumunije u velikoj meri podržavaju ulazak Ukrajine u EU, nešto slabiju podršku imaju Moldavija i Crna Gora, ali nisu entuzijastični u vezi sa prijemom većine država regiona Zapadnog Balkana, Gruzije i Turske.

Oko 35 odsto ispitanika koje je ECFR upitao kaže da Srbija „ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži EU“. Isti broj ispitanika dao je taj odgovor kada je u pitanju Albanija, a 37 odsto kada je u pitanju Kosovo.

Mišljenja su ravnomernije podeljena kod pitanja u vezi sa članstvom Severne Makedonije (26 odsto za, 27 odsto protiv) i Bosne i Hercegovine (28 odsto za, 29 odsto protiv), dok podrška za Crnu Goru iznosi 30 odsto u odnosu na 25 odsto onih koji su protiv.

Evropska unija, EU

Kandidatura Turske ima posebno nisku ocenu, širom Evrope, pri čemu više od polovine ispitanika (51 dosto) odgovorilo da joj ne treba omogućiti članstvo u EU.

Sa druge strane, 44 odsto ispitanika podržava pristupanje Ukrajine, dok samo 27 odsto veruje da ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži EU.

Upitani o tome da li treba da dođe do proširenja EU, ispitanici u Austriji (53 odsto) i Nemačkoj (50 odsto) rekli su da ne žele da vide da EU kako prima nove članice.

Sa druge strane 51 odsto Rumuna i 48 odsto Poljaka reklo je da do proširenja EU treba da dođe.

Višković: Ukupni javni dug na istorijskom minimumu (VIDEO)

Od
Dara Milovanović
-
0

Ukupni javni dug Srpske trenutno na istorijskom minimumu, odnosno da nikada nije bio manji od postojanja Republike, rekao je danas premijer Srpske Radovan Višković.

– Republika Srpska se ove godine kreditno zadužila u iznosu oko 700 miliona KM, a otplatila više od 1,1 milijardu KM. Dakle, oko 400 miliona KM je više otplaćeno nego što smo se zadužili i nesmetano izvršavamo svoje obaveze prema budžetskim korisnicima – rekao je Višković.

On je istakao da ne vidi nikakav problem Srpske u servisiranju zaduženja i ispunjavanju njenih obaveza.

– Srpska, na sreću, ima i brojne prijateljske zemlje koje žele da joj pomognu ukoliko se za to u budućnosti ukaže potreba. To potvrđuju i zvanične statistike koje, između ostalog, pokazuju i da je drastično smanjen broj nezaposlenih – rekao je premijer.

Višković je rekao da je za Srpsku vrijedna pohvale pokrivenost uvoza izvozom od gotovo 80 odsto i konstatovao da je sve ono što je planirano budžetom Srpske za narednu godinu realno ostvarivo.

Pivo, vino i gotovi kokteli bi se trebali prodavati u prodavnicama i benzinskim pumpama u Ontariju 2026

Od
Dara Milovanović
-
0

Vlada premijera Douga Forda sprema se otkriti svoj plan za promenu načina na koji se alkohol prodaje u Ontariju, uključujući omogućavanje svim supermarketima, trgovinama i benzinskim pumpama da prodaju pivo, vino i mešana pića u konzervi, počevši od 2026. godine, rekli su izvori za CBC News.

Plan se razmatra danas na Vladi, a saopštenje bi trebalo da bude objavljeno u četvrtak, reklo je više izvora.

Tri izvora u industriji kažu da ključne promene uključuju:

  • Dozvoljava se svim prodavnicama i svim benzinskim pumpama koje prodaju hranu da prodaju pivo, vino i alkoholna gotova pića, kao što su seltzeri ili premiksovani kokteli (pod zajedničkim nazivom RTD).

  • Omogućavanje svim trgovinama mešovitom robom da prodaju pivo, vino i RTD, ukidajući postojeće ograničenje broja supermarketa s licencama za maloprodaju.

  • Ukidaju se ograničenja koja trenutno dozvoljavaju samo The Beer Store-u da prodaje kutije od 12 i 24.

Reforme u sektoru maloprodaje alkohola u Ontariju vrednom 10 milijardi dolara godišnje, neće stupiti na snagu do 1. januara 2026. godine, rekli su izvori.

To je zato što je do tada na snazi ​​ugovor kojim se utvrđuju pravila prodaje piva u pokrajini. Ugovor – poznat kao  Glavni okvirni sporazum  (MFA) – je između vlade i multinacionalnih kompanija za proizvodnju piva koje poseduju The Beer Store.

Vlada će ove sedmice objaviti službeno obaveštenje da namerava raskinuti sporazum kada istekne krajem 2025. godine, rekli su izvori.

Pivo, vino, jabukovača i hladnjaci u frižiderima sa oznakom „Samo pristup zaposlenima“ u prodavnici 7-Eleven u Niagara Falls, Ont.,

Pivo i vino u frižiderima se prodaju na ovoj lokaciji 7-Eleven u Niagara Falls, Ont., ali samo za konzumaciju na licu mesta uz hranu, pod licencom za alkoholna pića u restoranskom stilu koju je dobio od lanca lanac prodavnica. (Pelin Sidki/CBC)

Raskid ugovora neće značiti kraj The Beer Store-a, jer će njegovim maloprodajnim radnjama biti dozvoljeno da nastave prodaju, rekli su izvori.

Zvaničnici u Fordovoj kancelariji u ponedeljak uveče nisu odgovorili na zahteve za komentarom tačnosti informacija koje su izvori dali.

Sam Ford je nedavno ukazao da The Beer Store ima budućnost u Ontariju.

“Nastavićemo pregovarati sa The Beer Storeom i oni će i dalje igrati važnu ulogu u celom sistemu”, rekao je Ford novinarima krajem novembra na konferenciji za novinare o nepovezanoj temi.

CBC News je prošlog meseca objavio da se Fordova vlada sprema promeniti pravila o prodaji piva, vina i žestokih pića u Ontariju.

Njegovi progresivni konzervativci dali su predizborno  obećanje  još 2018. da će dozvoliti trgovinama da prodaju pivo i vino, ali je Ministarstvo spoljnih poslova stajalo na putu da to ispuni.

Fasada Pivnice, sa natpisima "Dobro došli" i "Otvoreno"

Prema promenama koje će stupiti na snagu u Ontariju 2026., The Beer Store će izgubiti svoj monopol nad prodajom piva u formatima većim od pakovanja od šest komada, ali će zadržati svoje prisustvo kao maloprodaja, prema izvorima iz industrije. (Colin Butler/CBC)

Trenutni sporazum potpisan od strane tadašnje liberalske vlade Kathleen Wynne, ograničava broj trgovina na 450 lokacija u kojima se može prodavati pivo ili vino, onemogućuje supermarketima prodaju piva u bilo kojem formatu većem od šest u kutija i zabranjuje maloprodaju u trgovinama.

Fordova vlada je otišla toliko daleko da je 2019. godine podnela nacrt zakona o ukidanju MFA. Iako je zakon usvojen, vlada ga zapravo nikada nije sprovela.

Prema uslovima MFA, raskid ugovora pre nego što on istekne, kaznio bi pokrajinu za neodređene finansijske kazne, koje bi trebalo platiti velikim pivarima. Izvori iz industrije rekli su da bi iznos mogao dostići stotine miliona dolara .

Tokom prošle godine, Fordova vlada je održala konsultacije iza zatvorenih vrata sa zvaničnicima industrije o onome što naziva “modernizacijom” režima prodaje alkohola u Ontariju. Vlada je zatražila od svih učesnika u konsultacijama da potpišu ugovore o neotkrivanju podataka.

Tri izvora iz industrije izjavila su da će se vlada obavezati na promene u oporezivanju vina i piva, ali nijedan od izvora ne može potvrditi kakve će promene biti.

Maloprodajno tržište alkohola u Ontariju vredno 10 milijardi dolara godišnje uskoro će doživeti promenu. Izvori kažu za CBC News da Fordova vlada razmatra promene koje idu dalje od dopuštanja trgovinama da prodaju pivo i vino.

Slično tome, dva izvora su izjavila da će vlada zahtevati od trgovaca da deo svog prostora na policama posvete zanatskim pivarima i malim vinarijama iz Ontarija, ali nisu naveli detalje.

Reforme neće promeniti ulogu ili strukturu LCBO-a u maloprodaji, kažu izvori.

Neki izvori rekli su da će The Beer Store biti u dobroj poziciji da proširi potencijalno unosno tržište za distribuciju piva, na hiljade novih lokacija u supermarketima, prodavnicama i benzinskim pumpama zbog širine svoje postojeće distribucijske mreže.

Savetnik za alkoholnu politiku preporučio je 2019. da Fordova vlada izaće iz zagrljaja LCBO-a i Beer Store-a u distribuciji, nazivajući politiku Ontarija previše restriktivnom.

Lancima supermarketa trenutno je zabranjeno da učestvuju u distribuciji alkohola u Ontariju. To znači da moraju koristiti LCBO i Beer Store za transport piva i vina do svojih maloprodajnih lokacija.

SERBIANNEWS/CANADA

Kako su visoka inflacija i kamatne stope potopile liberale u anketama

Od
Dara Milovanović
-
0

Vladavina Džastina Trudoa nadvladala je mnoge oluje poslednjih osam godina.

Kontroverza oko SNC-Lavalina. Stara fotografija iz godišnjaka, gde je premijer obojen u crno. Zabrana protesta. Višestruka kršenja etike. Pandemija COVID-19.

Ali kako sada vladajući liberali nastavljaju da padaju u anketama, čini se da je to uragan koji se sporo kreće i koji bi ih zapravo mogao oduvati, a glavni sastojak tog uragana je ekonomija.

Za mnoge je pandemija loše pamćenje. Ali ekonomski domino efekat koji ju je dotaknuo se nastavlja, izazivajući izborni haos sa vladama širom sveta.

Visoka inflacija i kamatne stope dovele su do toga da se ljudi osećaju još gore, iako kanadska ekonomija na mnogo načina nadmašuje očekivanja.

Ankete pokazuju da vladajuća stranka u velikoj meri zaostaje za konzervativcima. Pitanja troškova života dominiraju federalnom politikom, a oživljavajuća stranka torijevca prebacuje krivicu za eroziju pristupačnosti, direktno na Trudoova ramena.

Kada su stvari krenule tako loše za liberale?

Podrška konzervativcima je uzela maha ovog leta, baš kada je Banka Kanade ponovo počela podizati kamatne stope nakon što je pauzirala svoj ciklus povećanja kamatnih stopa ranije u godini.

“To je bilo kada su ljudi počeli prolaziti kroz prvi talas obnavljanja hipoteka”, rekao je Tyler Meredith, bivši šef ekonomske strategije i planiranja ministarke finansija Chrystie Freeland.

Kanađani koji ove godine obnavljaju svoje hipoteke imaju veće mesečne uplate jer plaćaju više novca za finansiranje svojih domova. To ostavlja manje novca na stolu za sve ostalo.

Savezna vlada zapravo ne postavlja kamatne stope, ali podaci ukazuju na blisku korelaciju između povećanja kamatnih stopa Banke Kanade i pada podrške liberalima.

Čak i pre ovogodišnjeg skoka, ankete Abacus Data u to vreme sugerisale su, da su konzervativci prvi počeli da prestižu liberale nakon prvog povećanja stope centralne banke u martu 2022.

“Mislim da je to bila prekretnica,” rekao je David Coletto, izvršni direktor kompanije za istraživanje javnog mnjenja i istraživanja tržišta sa sedištem u Ottawi.

Od tada se niz anketnih pokazatelja okrenuo protiv liberala, dodao je on.

Mesecima se savezna vlada suočava sa nemilosrdnim nadzorom, stranačkim i drugim, zbog svoje percipirane uloge u krizi pristupačnosti.

Neki ekonomisti su optužili Ottawu da troši previše, suočena sa naglom inflacijom, u vreme kada je, kako su rekli, fiskalna politika trebala da se okrene.

Zagovornici stambenog pitanja, stručnjaci za politiku i ekonomisti takođe su prozivali liberale zbog neusklađenih stambenih i imigracionih politika.

Oni tvrde da je brz rast stanovništva usred ograničene ponude stambenih objekata pojačao efekat viših kamatnih stopa na pristupačnost.

Ali mnogo toga što liberali doživljavaju je takođe globalni fenomen. Inflacija je poharala ekonomije širom sveta, terajući centralne banke da agresivno podižu kamatne stope i okrećući glasače protiv sadašnjih vlada.

Inflacija sada opada u mnogim istim zemljama. Ipak, aktuelni lideri se i dalje bore.

U Sjedinjenim Državama, predsednik Joe Biden je blizu najnižeg nivoa odobravanja svih vremena. Tamo je stopa inflacije u oktobru iznosila 3,2 posto, dok referentna kamatna stopa Federalnih rezervi iznosi oko 5,4 posto, što je najviši nivo u poslednje 22 godine.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, rejting konzervativnog premijera Rishija Sunaka takođe je pao na rekordno nizak nivo – čak niži od onog Liz Truss, koja je morala podneti ostavku nakon samo 49 dana na funkciji.

Stopa inflacije u Velikoj Britaniji je u oktobru iznosila 4,6 posto, dok referentna kamatna stopa Banke Engleske iznosi 5,25 posto.

U Holandiji je inflacija znatno pala otkako je prošle godine dostigla vrhunac iznad 14 posto. Ali zabrinutost oko imigracije – i njenog uočenog uticaja na pristupačnost – dovela je do raspada četverostranačke koalicione vlade u leto.

Krajnje desničarska Partija slobode osvojila je najviše mesta na izborima prošlog meseca. Njegov vođa, Geert Wilders, vodio je kampanju protiv imigracije koja je takođe bila fokusirana na troškove života.

“Inflacija je rak popularnosti vlade i nema lakog lečenja”, rekao je Coletto.

Centralne banke su na visoku inflaciju odgovorile velikim povećanjem kamata koje su potrošačima i preduzećima učinile skupljim pozajmljivanje novca.

Ključna kamatna stopa Banke Kanade trenutno iznosi pet posto, najviša je bila od 2001. godine.

Povlačenje potrošnje usporilo je kanadsku ekonomiju ove godine i povećalo stopu nezaposlenosti, trendovi za koji se očekuje da će se nastaviti u 2024.

Istovremeno, kanadska ekonomija je u poslednjih nekoliko godina imala mnogo bolje rezultate nego što su ekonomisti očekivali. Oporavila se nakon pandemije, gurnuvši stopu nezaposlenosti na skoro najniži nivo od 4,9 posto u leto 2022.

Zemlja je takođe zaobišla recesiju do sada, suprotno mnogim prognozama. A inflacija je 3,1 posto, što je značajno manje u odnosu na prošlogodišnji maksimum koji oduzima dah.

Politički izazov za liberale je pronalaženje načina da se premosti nepovezanost između negativnog javnog raspoloženja i istine o ekonomiji, dodala je Meredith.

U međuvremenu, agresivna, ali jednostavna poruka o troškovima života lidera konzervativaca Pierrea Poilievrea zapalila je javnost. Njegov 15-minutni video o stambenoj krizi prikupio je milione pregleda na društvenim mrežama otkako je objavljen ranije ovog meseca.

Video u stilu objašnjavanja, koji koristi grafiku i statistiku da ilustruje razmere stambene krize, tvrdi da kanadska kriza dostupnosti stambenog prostora ima jednostavan uzrok: samog Trudoa.

Ali prerano je zaključiti da je za liberale gotovo, rekla je Meredith, napominjući da se mnogo toga može dogoditi od sada do sledećih izbora. Planirano je da se izbori održe do jeseni 2025. godine, iako bi mogli biti raspisani i pre toga.

Na ekonomskom planu stvari bi do tada trebale izgledati drugačije.

Većina ekonomista predviđa da će se inflacija vratiti na dva procenta do 2025. godine, dok se očekuje da će centralna banka početi s smanjivanjem stope negde sledeće godine.

Niže kamatne stope bi signalizirale bolje izglede za privredu, ali to neće nužno značiti niže troškove hipoteke za sve.

Centralna banka je signalizirala da se kamatne stope možda neće vratiti na nivoe pre pandemije, čak i kada inflacija postane kontrolisanija. To znači da će mnogi Kanađani nastaviti da obnavljaju svoje hipoteke po višim kamatnim stopama, čak i kada stope padaju.

Što se tiče inflacije, Kanađani su zaglavljeni s višim cenama, čak i ako se tempo rasta cena vrati na dva posto.

S obzirom na zabrinutost koju ljudi osećaju zbog troškova s ​​kojima se suočavaju, Meredith je rekla da je liberalima potrebna drugačija ekonomska poruka.

“Ako govore, ‘poslovi i rast’ – što je često bila mantra koju je vlada ponavljala – nisam siguran da to bilo kome značilo”, rekao je.

“Da biste to prevazišli, morate stati ispred problema i reći: ‘Evo šta radimo da smanjimo troškove za vas’.”

SERBIANNEWS/CANADA

Teo presudio junačkoj Megi pod “NBA lupom” – maestralni Topić namučio svoje

Od
Dara Milovanović
-
0

Košarkaši Crvene zvezde savladali su Megu rezultatom 98:88 u meču 11. kola ABA lige.

Time je tim sa Malog Kalemegdana produžio niz nepobedivosti protiv Mege i na 24. meč.

Meč igran u novobeogradskoj dvorani “Ranko Žeravica” bio je prilika i da brojni NBA skauti iz prvih redova posmatraju talentovane košarkaše oba tima.

To kao da je bio podstrek za igrače Marka Baraća koji su protiv crveno-belih pružili možda i najbolju partiju ove sezone.

Svi su naročito gledali Nikolu Topića, košarkaša Zvezde na kaljenju u Megi. Imali su šta i da vide, naročito u drugom poluvremenu u kom je Topić blistao.

Mladi plejmejker kojeg mnogi visoko kotiraju na narednom NBA draftu je meč završio sa 21 poenom uz po pet skokova i asistencija, a 19 od 21 poena je postigao u drugom poluvremenu.

Uroš Plavšić je imao 16 uz 11 skokova, Đurišić 12, a dvocifreni su bili još Ilijasoglu i Jelavić sa po 11 poena.

Kod Zvezde se istakao Miloš Teodosić sa identičnom statistikom kao i Topić – 21 poen, pet skokova, pet asistencija. Efikasniji je bio Nedović sa 23 poena, a dvocifren je bio još samo Bolomboj sa 12 poena.

Sporo je Mega ušla u meč i više od dva uvodna minuta su bili bez poena. Nisu ni gosti blistali, ali teško da je na osnovu toga iko mogao da nasluti da će domaćin u uvodnih 10 minuta postići čak 27 poena.

Eksploatisali su, kao i mnogi pre njih, očajnu odbranu Zvezde ponajviše Plavšić koji je postigao gotovo polovinu od pomenutog broja koševa.

Briljirao je i mladi Nikola Đurišić koji je u jednom trenutku vezao sedam poena i doveo Megu do opipljivije prednosti. Međutim, pitanje je u kom pravcu bi meč otišao da je u poslednjem minutu uvodne deonice pogodio barem jedno slobodno bacanje.

To bi njegov tim odvelo na 29:20, ali je Đurišić promašio što je na drugoj strani kaznio Jago Dos Santos i na pauzu odveo svoj tim sa zaostatkom od samo pet poena.

Znala je ekipa Janisa Sferopulosa na tome da gradi i 2/4 započela serijom 7:0 kojom je stigla do preokreta. Na drugoj strani Mega nije uspela da postigne koš više od četiri minuta u tom delu igre.

Uspela je Mega da se vrati iz blagog zaostatka, imala 40:40 pred finiš prvog poluvremena, ali je potom neiskustvo uzelo danka i dozvolilo Zvezdi da serijom 8:0 okonča uvodnih 20 minuta. Sve se moglo svesti na faul Maloveca na šutu za tri Teodosića, koji je bio nepogrešiv sa penala.

Prava drama je ostavljena za drugih 20 minuta, iako još jednom početak baš i nije obećavao za Megu.

Mitrović je poentirao na asistenciju Jaga i tako po prvi put (a i jedini sve do kraja) doneo jednom timu dvocifrenu prednost.

Bio je to poziv za buđenje Baraćevim momcima koji su serijom 12:2 stigli do izjednačenja. Zanimljivo je da se ponovila scena iz prvog poluvremena kada je Zvezda stekla dobar deo prednosti kada je Teodosić imao tri slobodna bacanja.

Ovaj put je Oleksandar Kobzistij bio taj koji je fauliran na šutu iz daljine i sigurnom rukom doveo svoj tim na prag povratka.

Od tada preuzima Topić koji je do kraja uspevao da održava Megu u igri, pa i prednosti sve do pred sam kraj meča. Međutim, njegova trojka za 83:80 za Megu je poslednje smisleno što smo videli od tog tima.

Sferopulosova ekipa je u finišu predvođena sjanom rolom Dejana Davidovca najpre preokrenula, a potom posle četvrte trojke Teodosića na ovaj meč stavila i tačku.

Zvezda se sa ovom pobedom vratila na čeonu poziciju u ABA ligi sa 10. pobedom u 11 kola. Mega je šesta sa isto toliko poraza i pet pobeda.

U sledećem kolu Zvezda gostuje Studentskom centru, a Mega Splitu.

Sony najavio PlayStation 5 remaster jedne od najpopularnijih igara VIDEO

Od
Dara Milovanović
-
0

Igra stiže na PlayStation 5 sa novim “rouglike” modom, a vlasnici PS4 konzole koji imaju nastavak ove igre moći će da izvrše nadogradnju za 10 dolara.

Naughty Dog je zvanično najavio The Last of Us Part II Remastered za PlayStation 5, nakon velikog broja procurelih informacija.

Igra će biti objavljena 19. januara 2024. godine.

Najveći dodatak novoj verziji igre je “roguelike survival mode”, pod nazivom No Return, koji je dizajniran da igračima omogući da dokažu svoju hrabrost u nasumičnim scenarijima i iskuse The Last of Us Part II borbu kao novo iskustvo.

Bićete u mogućnosti i da igrate sa novim likovima, da se šunjate i borite se sa različitim neprijateljima, uz jedinstvene obrte koji mogu da daju neočekivane rezultate tokom gejmpleja.

Tu su i još neki dodaci, a više detalja je moguće videti i u najavnom trejleru.

The Last of Us Part II je originalno objavljen 2020. godine za PlayStation 4, a godinu dana kasnije je dobio PS5 optimizaciju. Sony je prošle godine za PS5 lansirao rimejk za originalnu The Last of Us Part I igru.

Partizan zaribao u Nišu, sjajni Radnički preokretom ustoličio Zvezdu na lidersku poziciju

Od
Dara Milovanović
-
0
Foto: FK Partizan

Crno-beli ispustili vođstvo na Čairu, jedan štoper skrivio penal, drugi dao autogol, za drugi poraz u šampionatu – 2:1 za preporođenog domaćina.

Čair ostaje nerešiva enigma za Partizan. Ni sedmi put u poslednjih devet pokušaja crno-beli nisu uspeli da trijumfuju u Nišu. Ne samo to, već su tek drugim porazom u tekućem prvenstvu, na devet dana pred večiti derbi, zbog lošije gol-razlike, prepustili lidersku poziciju Crvenoj zvezdi, sa kojom su sada bodovno poravnati.

Ono što je u dosadašnjem toku prvenstva pošlo za rukom samo TSC-u, uspelo je sada i fudbalerima Radničkog. Iako će se sigurno izvlačiti naslovi kako je “Parni valjak zaribao u blatu niškog Čaira” – s pravom, jer teren je zaista bio u očajnom stanju – treba reći da je na naplatu stiglo provlačenje crno-belih koje traje već duže vreme, a da su Nišlije odigrale utakmicu na gornjoj granici svojih mogućnosti i sasvim zasluženo slavile sa 2:1.

U situaciji su da je za njih svaki bod kapitalan, jer su im čak i timovi u zoni baraža bežali po četiri boda rastojanja, pravi podvig ekipe Slavoljuba Đorđevića, dok su Partizan preskupo koštali gafovi štopera. Jedan je skrivio penal (Saničanin), drugi je postigao autogol (Ilić), pa ni vođstvo koje je doneo Saldanja nije pomoglo. Krčag ide na vodu dok se ne razbije…

Fudbalere Radničkog kao da posebno inspiriše crno-bela boja. Izgledali su ove večeri najbolje ne samo otkako ih predvodi Slavoljub Đorđević, več i uopšte od početka sezone. Ekstremno motivisani, nazad zategnuti tako da ni muva ne može da proleti, pa su gosti u nekoliko situacija malo i prekombinovali u kaznenom prostoru rivala, ali su ih redovno čekala najmanje po dvojica igrača u bloku.

Pretile su Nišlije u tranziciji, bile opasnije u prvom poluvremenu, ugrožavale protivnika udarcima Pejovića iz daljine, brzinom Save Petrova, lucidnošću Mesarovića. Pa ipak, najbolju šansu imale posle prekida i poklona svog nekadašnjeg golmana. Igrao se 16. minut kada je Aleksandar Jovanović iz čista mira ispustio loptu, a Bakić pokušao improvizovanim makazicama – preko gola. Neverovatnom promašaju Petrova u finišu prvog dela igre prethodio je naknadno sankcionisani ofsajd, mlakom udarcu glavom Belakovića iz odlične pozicije – nesankcionisani prekršaj istog igrača.

Nije bilo ideje na drugoj strani kako da se razbije jak blok Radničkog. Zahid se izvlačio i tražio loptu, ali nije uspevao da iskreira, najčešće su crno-beli loptom gađali Kalulua, ali se on nije snalazio, a jedini pravi udarac na gol gosti su uputili pred ssm odlazak na odmor. Odapeo je Natho sa ivice kaznenog prostora, ali je Rosić bio na mestu.

Kao što je izvesno da će Ptica trkačica nadmudriti Peru kojota, da će se gosti na veselju uz Bajaginu “Moji su drugovi” uhvatiti u vozić, pa maltene koliko je sigurno da će posle utorka svanuti sreda, baš toliko je u fudbalu sigurno da će promašena stopostotna šansa biti kažnjena na drugoj strani. Glavni akteri bili su Bazil Jamkam I Mateus Saldanja, a između dve situacije jedva da je prošlo par desetinma sekundi u 52, odnosno 53. minutu. Mesarović je spojio svog Kamerunca sa golom, ovaj to nije znao da iskoristi, isto je uradio Kristijan Belić sa svojim Brazilcem, a on greši.

Crno-beli su odahnuli, ali nakratko. Na isteku 57. minuta Aleksandar Jovanović iskupio se za grešku iz prvog poluvremena neverovatnom intervencijom. Bukvalno je izvukao loptu iz gola nakon pokušaja Belakovića.

I onda, u 64. minutu, parvo niotkuda, Saničanin je udario rukom u glavu Belakovića, a sudija Marko Ivković bez imalo razmišljanja pokazao na belu tačku. Loptu je uzeo Sava Petrov, samo je bocnuo i tako prevario Jovanović, postigavši već drugi gol ove sezone protiv svog matičnog kluba, ali i prekinuvši post fudbalera Radničkog koji je trajao preko 450 minuta takmičarskog fudbala.

Ekspresno je Duljaj ubacio u igru Nikolića umesto Natha, rasla je nervoza na terenu, ali je Radnički bio taj koji je bivao sve opasniji. Jovanović je još jednom vadio kestenje iz vatre posle udarca Mesarovića, međutim posle kornera u 73. minutu nije mu bilo spasa. Mihajlo ilić je nespretno reagovao i zatresao sopstvenu mrežu. Od početka sezone u Radničkom čekaju gol posle kornera, prizvao ga je trener Đorđević u najavi utakmice, a eto, za to su se pobrinuli sami fudbaleri Partizana.

Najveću šansu za izjednačenje imao je Zahid u 90. minutu kada je izašao sam ispred Rosića, ali je šutirao pored gola. Opsedali su crno-beli gol Radničkog, no bez prave ideje kako da ga ugroze. Štoperi jesu tragičari, ali je ceo tim zaribao. Onako kako je najčešće dolazio do pobeda ove sezone, sada je izgubio – preokretom.

“Kec u Nišu” nije imao ko da skandira – Radnički je opet bio bez podrške svojih najvernijih navijača. Ipak, to mu nije smetalo da prvi put pobedi na Čairu još od 17. septembra. I to kako!

I izviđači Vojske Srbije dobili „hamvije”

Od
Dara Milovanović
-
0

U izviđačkim četama brigada kopnene vojske u toku je obuka na višenamenskim vozilima točkašima visoke mobilnosti, saopštila je Vojska Srbije.

Reč je o popularnim „hamvijima”, koji se sada, osim u specijalnim i delu drugih jedinica Vojske Srbije, nalaze na upotrebi i u izviđačkim četama u brigadama Kopnene vojske.

Obuka se sprovodi u terenskim uslovima, a cilj je da se profesionalni sastav u potpunosti osposobi za borbenu upotrebu ovog vozila.

Ova vozila američke proizvodnje mogu da prevezu do četiri vojnika sa balističkom opremom.

Opremljena na su teškim mitraljezom domaće proizvodnje 12.7 mm M-87 koji odlikuje velika probojna moć, brzina gađanja do 700 metaka u minutu i maksimalni efektivni domet od 1.500 metara.

Osim ovim vozilima, izviđačke čete su opremljene i novim bespilotnim letelicama, višenamenskim osmatračkim uređajima, balističkom opremom i širokom paletom naoružanja.

1...556557558...1.517Stranica 557 od ukupno 1.517

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković