Jače od belog luka i limuna: Ovo ulje je dragoceno kod prehlada, virusa i upala
Zadržimo se još malo ovde. Bakterije u urinu su česta pojava, posebno nakon određenih zdravstvenih stanja, nekada nakon hospitalizacija, a veoma često usled korišćenja antibiotika. Najbolji način, kao što smo već napomenuli opisujući problem sa upalom bešike, jeste da se bakterije uklone prirodnim putem i tu opet ulje divljeg origana pomaže. Kako se radi o biljci i njenom ulju koje predstavlja jedan od najjačih prirodnih antibiotika, onda je razumljivo da ulje poseduje antibakterijsko dejstvo i da je sasvim efikasno u procesu lečenja.
Maksvitis: Partizan je jedan od retkih timova gde svi šutiraju trojke
Trener košarkaša Žalgirisa Kazis Maksvitis izjavio da očekuje pobedu svog tima protiv Partizana i dodao da klub iz Beograda ima jedan od najboljih napadačkih timova.
Košarkaši Žalgirisa dočekaće u četvrtak od 19 sati ekipu Partizana u 14. kolu Evrolige.
Казис Максвитис
“Što se tiče napada, Partizan je jedan od najboljih timova, iniciraju dosta faulova. Veoma svestran tim, napad im je takav jer imaju nekoliko lidera kao što su Kevin Punter, Pi-Džej Doužer i Džejms Naneli… Oni su jedan od retkih timova gde praktično svi šutiraju trojke. To im omogućava da igraju nestandardne situacije. Partizan je u dobrom ritmu, ali mi, pre svega, moramo više da gledamo sebe”, rekao je Maksvitis na konferenciji za medije, prenosi zvanični sajt kluba.
Žalgiris će protiv Partizana sigurno igrati bez Arnasa Butkevičijusa, Bredija Maneka i Lukasa Lekavičijusa.
“Imamo dosta povreda. Ned Montvila nije trenirao zbog bolesti, Edmond Samner se nije u potpunosti oporavio od povrede. Ostin Holins treba da ima tek prvi trening. Videćemo u kakvoj je formi. Moramo da rešimo probleme i pokušamo da se borimo sa Partizanom”, dodao je trener Žalgirisa.
Košarkaši Partizana su prošle sezone u Evroligi dva puta pobedili Žalgiris.
“Gledali smo mečeve od prošle godine, jer je Partizanovo jezgro ostalo. Ove godine se nadamo da ćemo promeniti taj trend. Njihov sastav je ove godine nešto drugačiji. Nešto više atletski, počevši od visokih defanzivaca. Rekao bih da je njihov napad ove godine još jednostavniji. Igraju manje kombinacija, ali imaju mnogo koristi od toga”, izjavio je Maksvitis.
Partizan će biti oslabljen u Litvaniji, pošto za “crno-bele” neće igrati Uroš Trifunović, Aleksa Avramović i Frenk Kaminski. Pod znakom pitanja su Zek Ledej, Džejms Naneli i Ognjen Jaramaz.
“Po mom mišljenju, igraće i Ledej i Naneli. Slični problemi i kod nas i kod njih. Naravno da Partizan igra mnogo bolje kod kuće, uz viši nivo kontakta. Sada ćemo mi da igramo kod kuće, pa se nadamo da ćemo zadržati Partizanov trend u gostima”, naveo je trener Žalgirisa.
Crnogorski BDP u trećem kvartalu porastao za 6,6 odsto
Bruto domaći proizvod Crne Gore porastao je u trećem kvartalu 6,6 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata.
BDP je, prema preliminarnim rezultatima, u trećem kvartalu iznosio 2,17 milijardi evra, dok je u istom periodu prošle godine bio 1,87 milijardi evra.
To je drugi najveći rast ekonomije zabeležen u posmatranom periodu u Evropi.
Ispred Crne Gore je samo Malta sa rastom od 7,1 odsto.
Od zemalja regiona, Srbija je rasla 3,6 odsto, Hrvatska 2,8 odsto, a Slovenija 1,1 odsto, prenosi RTCG.
U Srbiji jedan lekar na 350 pacijenata
U Srbiji na jednog lekara ide oko 350 pacijenata, kažu najnoviji podaci koje je ove godine objavio Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.
Prema podacima „Batuta“, koje je objavio i Republički zavod za statistiku (RZS) u svom Statističkom godišnjaku za 2023. godinu, u Srbiji trenutno radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta.
Broj stanovnika na jednog lekara iznosi 339, dok na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.
Kako govore podaci RZS, broj pacijenata na jednog lekara uopšte se nije smanjio u periodu od 2012. do 2021. godine. već ostao gotovo identičan i konstantno se kretao oko brojke od 350.
Dr Rade Panić, anesteziolog i doskorašnji predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže za Danas da ovakvi podaci postoje kako bi se videlo kako Srbija stoji u poređenju sa Evropskom unijom kada je u pitanju broj pacijenata na jednog lekara.
Nove bolnice – a ko će tu da radi?
U državama Evropske unije, prema podacima Eurostata, u proseku radi 350 lekara na 100.000 stanovnika, što znači da u EU na jednog lekara dolazi oko 250 potencijalnih pacijenata što je za 100 manje nego u Srbiji.
Panić kaže kako je besmisleno graditi i otvarati nove bolnice ako nemamo kadrove koji će tamo raditi.
„Slušamo stalno kako se prave nove bolnice, kako se opremaju, diskutabilna je ta priča, ali prvo i osnovno pitanje koje se postavlja jeste: a ko će tu da radi?“, zaključuje dr Panić.
U oktobru ove godine ministarka zdravlja Danica Grujičić je uručila ugovore o radu za 100 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta pet državnih univerziteta u Srbiji.
Ovi diplomci su zaposleni u okviru Programa zapošljavanja dipolomaca medicinskih fakulteta 100 najboljih.
Na sajtu Ministarstva zdravlja stoji da je zahvaljujući ovom programu od 2018. godine pa do danas u Srbiji zaposleno 911 doktora, međutim, podaci „Batuta“ kažu da se broj lekara u Srbiji u odnosu za 2018. povećao za 247.
Memorijalna bolnica Surrey razmatra mogućnost iznajmljivanja stanova, uključujući hotele, kako bi se smanjila pretrpanost
Zdravstveno telo koje nadzire jednu od najprometnijih bolnica u BC-u razmatra zakup prelaznog smeštaja za pacijente kojima više nije potrebna hitna nega, nadajući se da će premeštanje tih pacijenata van lokacije smanjiti pretrpanost koja muči bolnicu mesecima.
Fraser Health je u utorak saopštio da će smeštaj biti namenjen pacijentima kojima nije potrebna akutna nega, ali koji ne mogu ići kući iz raznih razloga. Obližnji hoteli se razmatraju kao moguća opcija.
“Fraser Health će pružati smeštaj u blizini za pacijente kojima je potreban kratak boravak u prelaznom stambenom okruženju. Ovi pacijenti obično više ne trebaju usluge akutne nege i mogu se bezbedno otpustiti iz bolnice Surrey Memorial kako bi dobili odgovarajuću negu u prelaznom stambenom okruženju . Prelazni stambeni prostori će ponuditi podršku zajednice na licu mesta”, stoji u saopštenju poslatom e-poštom.
“Imaćemo više da kažemo o ovome u narednim nedeljama.”
Fraser Health je najnovija zdravstvena ustanova u Kanadi koja je tražila prelazno stanovanje,dok se bavi nedostatkom prostora unutar vlastitih zidova.
Strategiju, koja se koristila u Ontariju i Novoj Škotskoj, pozdravljaju neki lekari koji očajnički žele još više kreveta. Ali neki to vide kao simptom većeg pritiska na zdravstveni sistem BC.
“Uvek je zabrinjavajuće kada imate pacijente koji su ili otpušteni ili još uvek tu zbog primanja bolničke nege”, rekao je Andrew Longhurst, istraživač zdravstvene politike i doktorant na Univerzitetu Simon Fraser u Burnabyju BC.
“Mislim da to govori o stvarno preopterećenosti našeg zdravstvenog sistema.”
Bolnica je godinama pretrpana
Prenatrpanost nije ništa novo u bolnici Surrey Memorial, koja opslužuje jedan od najbrže rastućih gradova u BC. Lekari na više odeljenja ovog proleća su govorili o preopterećenju, koje je ugrozilo sigurnost pacijenata, uključujući ostavljanje ljudi da umiru u hodnicima .
Pokrajinska vlada je u junu najavila dodatna sredstva za bolnicu. Fraser Health je rekao da će iznajmljeno stanovanje biti deo rešenja za prenaseljenost o kojoj se tada razgovaralo, ali predstavik za štampu nije ništa pružio CBC News-u o prelaznim centrima.
Ministarstvo zdravlja BC-a je odložilo komentar Fraser Healthu.
Claudine Storness-Bliss, akušer i ginekolog u bolnici Surrey Memorial, rekla je da bi rentanje moglo pomoći ako bi oslobodilo krevete, ali bi određivanje, koji pacijenti ostaju, a koji se pacijenti sele moglo biti izazovno.
“Mislim li da je to dugoročno rešenje? Apsolutno ne… ali trenutno nemamo dovoljno kreveta da primimo sve”, rekla je ona. “Mislim da moraju postojati vrlo, vrlo, vrlo, vrlo jasne smernice o tome kako doneti te odluke.”
Tranzicioni centri su rastući trend u Ontariju. Bolnice u Otavi, na primer, premestile su pacijente kojima više nije potrebna akutna njega u prelazne jedinice za negu u domovima za penzionere i dugotrajnu njegu, dok je preuređeni hotel u Hamiltonu korišten kao “pomoćna ustanova” za lokalnu bolnicu.
U Novoj Škotskoj, zdravstveni službenici otvaraju novi centar u zajednici Bedford negde sledeće godine. Centar sa 68 kreveta, u blizini Halifaxa, takođe će delovati kao srednji put za pacijente kojima nije potrebna dugotrajna akutna nega, a ne mogu ići kući.
Pružanje alternativnog nivoa nege
Objekti su bili namenjeni pacijentima kojima je potrebno ono što se zove alternativni nivo nege ili ALC.
Neki od tih pacijenata još uvek trebaju fizikalnu terapiju, dok drugi čekaju prostor u ustanovi za dugotrajnu negu ili neki oblik pristupačnog smeštaja. Petnaest doktora i više od 100 medicinskih sestara radilo je u ustanovi u Hamiltonu kako bi zadovoljili neke od tih potreba, istovremeno pružajući pristup specijalistima kao što su logopedi i socijalni radnici . Dr. Samir Sinha, direktor gerijatrije u Sinai Health-u i Univerzitetskoj zdravstvenoj mreži u Torontu, rekao je da pacijenti sa oznakom ALC popunjavaju otprilike 15 posto bolničkih kreveta u akutnoj nezi širom Kanade – što znači da je jedan od skoro sedam bolničkih kreveta zauzet pacijentima koji ne moraju da budu tu, ali nemaju gde da odu.
Longhurst, istraživač zdravstvene zaštite, kaže da prelazni centri mogu biti od pomoći kao kratkoročno rešenje, ali se nadležni ne bave osnovnim uzrocima prenatrpanosti bolnica.
“Mislim da je to duboko zabrinjavajuće”, rekao je Longhurst. „Pokrajinski zdravstveni sistemi širom ove zemlje su u teškoj nevolji, a ipak se čini da nemamo rukovodstvo i ljude koji su spremni da razgovaraju o tome, kako pokušavamo da smanjimo teret zdravstvenih usluga.“
Storness-Bliss se složio da je širem sistemu potrebna revizija.
“Moramo prestati stavljati flastere na slomljene kosti”, rekla je.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanađanin koji je učestvovao u bombardovanju Jugoslavije 1999. godine: Nismo želeli da gađamo civilnu TV stanicu, Srbi su zamalo oborili B-1B
Kako je nekadašnji vojni pilot kanadskog ratnog vazduhoplovstva Antoni „Bones“ Ledšam ispričao u svom gostovanju na „10 percent true – tales from the cockpit“ podkastu, komandant kanadskih vojnih vazduhoplovnih ekspedicionih snaga koje su sa avionima CF-18 (CF-188A) učestvovali u agresiji NATO-a na Jugoslaviju odbio je da bombarduje civilnu medijsku kuću na teritoriji naše zemlje. Ledšam navodi jedino da je u pitanju bila „TV stanica koja je širila propagandu“ što se može odnositi na RTS iako nije jasno da li se radilo o cilju koji naknadno jeste bio uništen (Beograd) ili ciljevima RTS-a blizu Novog Sada.
Ledšam je u svom svedočenju potvrdio da Vojska Jugoslavije nekoliko nedelja nije isključila civlni ATIS sistem iz međunarodne cirkulacije koji je NATO-u omogućavao dobijanje preciznih podataka o meteo uslovima iznad svakog aerodroma na koji su dejstvovali. Ispričao je i kako je svojim očima gledao kako je američki B-1B izbegao uništenje samo zato što ga srpska posada nije gađala iz prednje polusfere kao i nekoliko do sada neispričanih dešavanja iz konkretnih borbenih dejstava tokom borbenih misijama u kojima je učestvovao.
Njegovo detaljno svedočenje o dejstvu po avionu B-1B otvara mogućnost da se radi o drugom gađanju na ovaj tip letelice tokom rata sa NATO savezom.
„Iscrpeli smo sve vojne mete za dve nedelje“
Antoni „Bones“ Ledšam, sada pukovnik-pilot u penziji, gostovao je u „10 percent true“ podkastu u (za sada) tri dela. Tokom prva dva gostovanja ispričao je svoja iskustva o letenju avionom CF-5, detalje ture u Velikoj Britaniji kada je kao pilot na razmeni leteo Tornado F3, kao i priče o letenju i borbenoj upotrebi višenamenskog borbenog aviona CF-188A.
Ledšam prilično detaljno i direktno priča i o nedostacima kanadskog ratnog vazduhoplovstva nakon njegovog smanjivanja u post-hladnoratovskom periodu, kritikuje saveznike zbog nekih praktičnih problema i posebno priča o svom učešću u misiji „Saveznička Snaga“ koju, kako kaže, nije mogao da uporedi sa operacijama iznad Bosne i Hercegovine (gde je takođe učestvovao) jer misli da su razlozi za agresiju država NATO saveza, među kojima je bila i Kanada, bili „mnogo kompleksniji da bi se okrivila samo jedna strana“.
Čitaoci našeg portala već su čuli za „10 percent true“. Početkom godine preneli smo svedočenje američkog F-15E WSO-a Majka Petruke koji je takođe gostovao na istom podkastu u nekoliko epizoda i koji je do detalja ispričao kako je američko ratno vazduhoplovstvo uništilo jugoslovensku vojnu akro-grupu „Leteće Zvezde“, kako je bombardovao most u Grdeličkoj klisuri kada je pogođen putnički voz prilikom čega je ubijeno najmanje 13 civila.
Svedočenje Petruke koje je Tango Six obradio tada su preneli gotovo svi srpski mejnstrim mediji.
Petruka, koji je kao i Ledšam, tada bio baziran u Avianu, izjavio je da je „preko 100 najbitnijih meta uništeno za prva tri dana i da je sve nakon toga, kada je reč o izboru vojnih ili civilnih ciljeva, praktično bilo natezanje i improvizacija“. Sada, njegov kanadski kolega potvrđuje ovu izjavu i kaže:
– Svi značajni vojni ciljevi uništeni su posle dve nedelje bombardovanja. Nakon toga počeli smo da napadamo „druge stvari“. – priča i postavlja pitanje da li je to ono što su trebali da rade uz konstataciju da nakon prve dve nedelje ostale mete nisu bile vojno značajne.
Ledšam svojom pričom o OPSEC nemarnosti Vojske Jugoslavije koja nije isključila zemlju iz civilnog ATIS sistema potvrđuje Petrukino svedočenje koji je u januaru to prvi ispričao. NATO je tako u planiranju misija uvek imao tačne podatke o meteo uslovima iznad vojnih aerodroma u Jugoslaviji.
Kanađanin je od prve noći bombardovanja učestvovao u borbenim misijama i opisuje dejstvo po jednom od aerodroma (najverovatnije Batajnici) i praktično ilustruje koliko američko ratno vazduhoplovstvo nije obaveštavalo svoje saveznike, pa ni Kanađane, o svojim ATO (Air Tasking Order): sastavu udarnih paketa, ubojnim sredstvima koje će koristiti i drugim bitnim aspektima misija dejstava po zemaljskim ciljevima. Kaže da su verovali Amerikancima da će tokom planiranja uraditi bezbedna razdvajanja svih učesnika u misiji ali da često nisu znali druge detalje tih planova.
Otvoreno priča o tome koliko je i na NATO strani bilo dezorganizacije, kako na kanadskoj, tako i na američkoj strani.
B-1B otpozadi
Najinteresantnija Ledšamova priča svakako je njegovo svedočenje o tome kako je jugoslovenska PVO „zamalo“ oborila USAF-ov B-1B. Kako je kazao, svojim očima je video tragove plamena dodatnog sagorevanja američkog aviona u trenucima kada je ovaj izbegavao srpsku protivavionsku raketu metodom nadzvučnog bežanja.
Ledšam je mišljenja da bi avion sigurno bio oboren da je raketa bila ispaljena u prednju polusferu i priseća se članka u američkom vojnom mediju koji je naknadno opisao ovaj događaj. Prema tom članku posada aviona je poletela u borbenu misiju iako joj je pred poletanje otkazao ECM sistem (Electronic Countermeasure).
Ovde stvari postaju zanimljivije kada je RV i PVO Vojske Jugoslavije u pitanju.
Tango Six je već detaljno obradio jedno dejstvo PVO snaga po američkom B-1B „85-0075“ koje se odigralo takođe iznad Kosova i Metohije, kao i ono o kojem Ledšam priča. Avion je tada izbegao salvo raketa srpskog Kuba ali je doživeo određena oštećenja koje je posada pripisala „udaru groma“.
Da li se zaista radilo o meteo fenomenu ili je reč o donekle uspešnom desjtvu jugoslovenske PVO (avion ipak nije oboren niti otpisan) nije do kraja poznato. Poznato je, prema svedočenju njegove posade, da su tom prilikom koristili vučeni radarski mamac AN/ALE-50 koji svakako spada u ECM sredstvo. Dejstvo B-1B koje smo već obradili desilo se „nedaleko od Prištine“ i ciljevi su, prema tim svedočenjima, bili „koncentrisane snage tenkova i oklopnih transportera zapadno od Prištine“. Ledšamovo svedočanstvo je o B-1B čija je misija, kako tvrdi, bila prištinski aerodrom (koji se nalazi jugo-zapadno od grada). Opisuje da je na ovaj avion lansirana samo jedna raketa.
Da li Ledšamovo svedočenje sada zapravo otvara mogućnost da je jugoslovenska RV i PVO zamalo srušila drugi američki nadzvučni bombarder ili se zapravo radi o različitim tumačenjima istog događaja?
SERBIANNEWS/CANADA
“Taco, nedostaješ nam” Još uvek traje potraga za nestalom Taniom Varajić, a porodica je sada uputila PORUKU KOJA SLAMA SRCA
Policija još uvek traga za državljankom Kanade Taniom Varajić čiji je nestanak prijavljen u Doboju u julu ove godine.
Tanja je nestala 4. jula ove godine i od tada porodica traga za nestalom devojkom, prenosi Srpskainfo.
U cilju pronalaska napravljena je i Fejsbuk stranica Traži se Tanja Varajić, a porodica je uputila poruku koja slama srca, prenosi Srpskainfo.
– Taco nedostaješ nam. Svaki dan se nadamo da ćemo da ugledamo i zagrlimo ili da čujemo od tebe, tu sam, dobro sam. Nije važno ni zašto, ni kako, ni ko. Ko god ti pomaže, hvala mu. Neka se ne brine, ne treba da se ne boji. Nikoga ne krivimo, niti se ljutimo. Nema razloga da se plaši. Vrati se Taco. Javi da znamo da si dobro. Ako ne možeš sama, zamoli neka ti neko pomogne, a mi ćemo pomoći njima. Tvoji tata, mama, brat i sestre.
PS. Tifani is fine and waiting for you.
U poruci je ostavljen i kontakt telefon 065 625 575
Tanji Varajić izgubio se svaki trag 4. jula ove godine tokom noći kada se nakon što je preskočila balkon stana u ulici Jug Bogdana udaljila u nepoznatom pravcu.
Zašto su srpski velikani nepoželjni u Kanadi
Toronto – Srpska zajednica u Kalgariju iznenađena je i šokirana vandalizmom u Srpskom parku na crkvenom imanju u ovom kanadskom gradu, kaže za „Politiku” Majda Đorđević, penzionisana profesorka Univerziteta u Kalgariju.
Naime, pre nedelju dana iz Memorijalnog parka posvećenog srpskim velikanima – naučnicima nestale su bakarne spomen-ploče Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu, Milutinu Milankoviću i Milevi Marić. Ove bronzane ploče koštaju oko 20.000 dolara, ali njihova nematerijalna vrednost je mnogo veća.
Srbi iz Kalgarija uznemireni su zbog ovog događaja jer je njihov park oskrnavljen.
„Ostali su samo stubovi i park sada izgleda kao šuma posle požara. Pripadnici srpske zajednice skupili su 35.000 dolara za realizaciju projekta obeležavanja srpskog kulturnog nasleđa. Uradili smo to za ljude koji za nas predstavljaju svetinje u polju nauke”, objašnjava Majda Đorđević.
Spomen-park nalazi se van grada, na imanju Crkve Svetog Simeona Mirotočivog, u lepo uređenom prostoru koji je neograđen i pristupačan svima. Spomen-park je nastao na crkvenom imanju jer je prethodno odbijena inicijativa Srba da se Teslina bista postavi u univerzitetskom parku u ovom kanadskom gradu. Potom su gradske vlasti odbacile i projekat da se statua Tesle postavi na gradskom prostoru s obrazloženjem da se „ne favorizuje određena etnička zajednica”.
Iako je prošlo više od nedelju dana od nestanka spomen-ploča, policija još nije objavila ništa konkretno, osim što je pozvala ljude da jave ako nešto znaju o ovom nemilom događaju.
U srpskoj zajednici samo mogu da spekulišu da li je ovaj događaj delo vandala i lopova ili je akt mržnje protiv njih.
Vojska Srbije nabavila nova vozila
Novonabavljena vozila deo su Modela opremanja Vojske Srbije neborbenim vozilima prema različitim kapitalnim projektima čija je realizacija predviđena do 2028. godine, a u okviru aktuelnog težište je na vozilima za prevoz lica, teretnim vozilima velike nosivosti, kao i specijalnim neborbenim vozilima.
Predstavljena su nova vozila koja su prvi put nabavljena za potrebe jedinica Vojske Srbije – kvadovi, namenjeni za prevoženje po svim vrstama terena. Reč je o tzv. Off – road vozilima koja su na osnovu svojih tehničkih karakteristika sposobna da savladaju najteže terene i podloge, a gusenice omogućavaju kretanje u zimskim uslovima po snežnim površinama, gde će posebnu namenu imati u službi traganja i spasavanja.
Takođe, među vozilima koja su danas prikazana su i vozila veće nosivosti – tegljači sa teretnom poluprikolicom i savremeni teretni automobili sa utovarnim rampama, zatim autobus i vatrogasna vozila za gašenje svih vrsta požara.
Današnjem obilasku prisustvovali su načelnik Operativne uprave (J-3) general-major Tiosav Janković, načelnik Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove (J-2) brigadni general Dragan Arsenijević, šefovi kabineta potpredsednika Vlade i ministra odbrane Žarko Mićin i brigadni general Goran Momčilović i načelnik Kabineta načelnika Generalštaba pukovnik Slađan Hristov.
Srbija obeležava 150 godina postojanja dinara, ovo je šest činjenica o našoj moneti
Zakonom o kovanju srebrne monete 12. decembra 1873, dinar je pre vek i po u Srbiji postao zvanična novčana jedinica. Prvi srebrni novčići, u apoenima od 50 para, jednog i dva dinara, iskovani su 1875. i na aversu – prednjoj strani novčića – imali su lik kneza Milana Obrenovića. Naziv dinar izvorno je rimski i latinski, a kovao se i u srednjovekovnoj Srbiji. Izdvojili smo šest činjenica koje bi trebalo da znate o srpskom dinaru.
Srpski dinar obeležava 150 godina otkako je postao zvanična moneta i novčana jedinica.
Век и по српске монете
Tokom vek i po postojanja, dinar je svedočio transformaciji Srbije od kneževine u kraljevinu.
Važio je za zvaničnu valutu u proširenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, te Jugoslaviji, kao i u posleratnoj socijalističkoj Jugoslaviji i “okrnjenoj” SRJ, sve do Državne zajednice Srbije i Crne Gore i samostalne Srbije.
Dinar u Kneževini Srbiji
Zakonom o kovanju srebrne monete 12. decembra 1873. godine, pre vek i po, dinar je u Srbiji postao zvanična novčana jedinica.
Odluku je potvrdio knez, kasnije i kralj, Milan Obrenović i uvođenjem dinara razrešen je monetarni haos nastao zbog upotrebe više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca, među kojima su bili dukat, forinta, talir i cvancik.
Bila je to posledica petogodišnjih diplomatskih napora srpskih vlasti u vreme vazalne Srbije da obezbede samostalnu monetu, čemu se Turska protivila.
Narodni poslanici su tokom zasedanja vodili polemiku o nazivu monete. Osim dinara, predlagano je ime franak, ali i domišljatiji nazivi, poput srbljaka, stoparca, stopara, petgrošića.
Od odluke do upotrebe dinara u Kneževini Srbiji
Od odluke o stvaranju monete iz 1873. do izrade prvog kovanog novca prošle su dve godine. Prvi srebrni novčići iskovani su 1875. i na aversu – prednjoj strani novčića – imali su lik kneza Milana Obrenovića, u apoenima od 50 para, jednog i dva dinara.
_413x620 "Папирна новчаница једног динара из 1876. године (Фото: Википедија )")
Папирна новчаница једног динара из 1876. године
Prva papirna novčanica, kao simbol modernizacije, pojavila se 1876. tokom Srpsko-turskog rata. Iako praktično nije bila u upotrebi, novčanica je označila prelazak sa tradicionalnog metalnog novca na papir kao novi nosilac vrednosti.
Praktična primena papirnog novca usledila je tek 1884. kada je odštampana prva novčanica od sto dinara koja je imala podlogu u zlatu.
Новчаница од 100 динара из 1884. године
Prve srpske i jugoslovenske novčanice sve do 1929. godine su štampane u Belgiji i Francuskoj, a jedna serija i u Sjedinjenim Državama. Od početka rada Zavoda za izradu novčanica 1929. godine sve novčanice štampaju se u zemlji. Izuzetak je serija iz 1943. godine, štampana u Londonu.
Kada je Srbija postala kraljevina 1882. izdata je specijalna serija zlatnika od 10 i 20 dinara, koji su u narodu nazivani i kao “Milanovi zlatnici” ili “milandori” – po imenu kralja i francuskoj reči za zlato.
Poreklo imena
Naziv dinar izvorno je rimski i latinski. Prvobitno je u opticaju bila srebrna kovanica, koja se pojavila sredinom trećeg veka pre nove ere. Latinsko značenje (denarius, denarii) bilo je desetica. Novac tog naziva kovan je u Rimskom carstvu narednih 500 godina, a termin je postao sinonim za novac uopšte.
Termin je u nešto izmenjenom obliku prihvaćen među Grcima, kao dinarion, a potom i među Arapima. Zlatni dinar kovan je u Damasku, počev od 696. godine, po uzoru na vizantijske zlatnike. Naziv kovanice dinar posredno se vraća na Stari kontinent sa ekspanzijom Arabljana na Mediteranu.
Upotreba dinara u srednjovekovnoj Srbiji
Među Srbima, naziv dinar pojavljuje se 1214. godine, u vreme vladavine Stefana Prvovenčanog (1196–1227), prvog kralja dinastije Nemanjić.
Сребрни трахеј Стефана Радослав
Srpski kralj Stefan Radoslav je potom u 14. veku naredio kovanje srebrnog i bakarnog novca, kada je naziv “dinar” sa sobom nosio ne samo ekonomske već i kulturne konotacije. Tadašnji dinar predstavljao je važno obeležje samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku.
Brojnost, raznovrsnost i lepota novca, shodno vrhuncu moći srednjovekovne Srbije, dolaze do izražaja u kovanju novca tokom vladavine kralja, a potom i cara, Dušana u 14. veku.
Novac su sve do pada despotovine, 1459. godine, nastavili da kuju gotovo svi srpski vladari, i to širom teritorije srpske srednjovekovne države, u kovnicama koje su se nalazile u blizini brojnih rudnika srebra. Neki od njih su Brskovo, Trepča i Novo Brdo.
Kratak vodič dinara kroz 20. vek
Promene u političkom sistemu početkom 20. veka i osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, donosile su i potrebu za izmenama u monetarnom sistemu, jer su u novoj državi u upotrebi bili srpski dinar, crnogorski perper, austrougarska kruna, ali i novac savezničkih država.
Uspostavljeno je jedinstveno sredstvo plaćanja, a prve novčanice Kraljevine SHS izdate su 1919. i imale su vrednost označenu u dinarima i krunama. Poslednja novčanica izdata u Kraljevini Jugoslaviji pre okupacije vredela je 500 dinara i nosila je datum rođenja maloletnog kralja Petra Drugog Karađorđevića.
Tokom Drugog svetskog rata, vlada Kraljevine Jugoslavije je emigrirala, a Narodna banka je nastavila rad na teritorijama savezničkih država.
Sedište joj je bilo u Londonu gde su izdate su novčanice koje znatno podsećaju na američki dolar, ali nikada nisu bile u upotrebi, niti su dospele na teritoriju Jugoslavije.
Nakon Drugog svetskog rata, država je imala nekoliko uređenja, a samim tim i novčanica. Demokratska Federativna Jugoslavija izdala je prve posleratne novčanice.
Банкнота 1965.
Od 1945. do 1992. emitovano je ukupno 12 serija novčanica za različitim motivima socijalističkog društva i partizanske borbe u Drugom svetskom ratu.
Tokom devedesetih je nastupio period hiperinflacije, a produkcija novčanica bila je nesaglediva. Novčanica sa likom Jovana Jovanovića Zmaja tokom 1992. i 1993. godine imala je najveću nominalnu vrednost u doba SR Jugoslavije, koja je ujedno jedna i od najvećih u istoriji svetskih moneta.
Najnoviji dinar
Centralna banka je 2003. u novonastaloj Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore postala Narodna banka Srbije, a jedan od prvih ciljeva bio je izdavanje novih novčanica i kovanica koje su nosile grb institucije.
Нови динар у употребиод 2003. године