Najezda šakala u Evropi i Srbiji – ima li razloga za brigu
Sve češće se šakali viđaju nadomak gradova, a nije retkost da su ulazili i u dvorišta kuća. Njegovo širenje se karakteriše kao brza i snažna ekspanzija sa verovatno najvećom gustinom u Evropi. Treba li da se brinemo, koliko je šakal opasan i zašto prilazi gradovima za Jutarnji program objašnjava prof. dr Duško Ćirović, sa Biološkog fakulteta.
Šakal već više od decenije vrlo uspešno širi svoju teritoriju u Evropi. Kako navodi profesor dr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, svega nekoliko zemalja danas nema šakala na svojoj teritoriji, čak su prešli i polarni krug. Slična situacija je i u Srbiji.
„Poslednje tri decenije on širi svoje rasprostranjenje i povećava svoju brojnost. Tako da ga danas imamo na celoj teritoriji Srbije. Samo su gustine malo različite. U ovim nizijskim delovima to su visoke, među najvišim gustinama u Evropi, dok su u planinskim predelima te gustine daleko manje“, navodi profesor.
Nažalost, nemamo relevantne statističke podatke jer se ne beleže se sve opažene jedinke, ali eksperstka procena je da populacija šakala iznosi oko 30.000 i 40.000 na području Srbije, možda i više.
Prilagođavanje šakala promenama u prirodi
Očigledno da promene koje ljudi proizvode u prirodi, ovoj vrsti odgovaraju, tako da možda šakal krije neke odgovore o procesima koji se dešavaju u ekosistemima i biosferi u celini, napominje dr Ćirović.
„Mi menjamo staništa, transformišemo ih u urbane zone, transformišemo ih u poljoprivredno zemljište, gradimo turističke, sportske komplekse. Nekim organskim vrstama to ne odgovara. Oni traže nešto što bismo mi nazvali onako figurativno netaknutom prirodom. Ali opet postoje životinje koje mogu da se prilagode na čoveka. Mnoge životinje mogu vrlo lako da se prilagode na urbane uslove života. Kod nekih, recimo, imate dosta brojnije ili gušće populacije u gradovima nego što su to njihove prirodne populacije“, ističe profesor.
Šakal je jedna od takvih vrsta i verovatno je jedan od razloga zašto se toliko širi upravo to.
„Jedan od razloga zašto se on širi, hipoteza je u istraživanjima, je njegov oportunizam. Oportunizam u pogledu ishrane, jer ide u pravcu lako dostupne hrane, a to po pravilu u prirodi su antropogeni izvori hrane. To je jedan od razloga zašto se veruje da se šakal širi danas”, dodaje gost Jutarnjeg programa.
Smatra se da im pogoduju i klimatske promene, kao i odsustvo vuka koji mu nije konkurent, ali može da ih potisne sa svojih staništa.
Ishrana šakala
Šakal ima vrlo fleksibilnu socijalnu organizaciju. Može da živi sam, može u paru, a može da živi i u grupi koje mogu da broje i više od desetak jedinki. Život u grupi mu daje prednost jer lakše može da dođe do plena, što mu daje prednost u lovu u odnosu na životinje slične veličine, na primer lisice ili neke druge životinje.
„Šakal se hrani i divljim plenom, lovi plemenite vrste divljači, ali njegov glavni plen u stvari u prirodi su mišoliki glodari, i to sve pre svega glodari sa poljoprivrednih površina. Ali iznad svega najvažnija njegova hrana je animalni otpad koji danas u Srbiji, nažalost tako široko i u velikoj količini ostavljamo u prirodi“, ističe prof. Ćirović.
Pored toga, privučeni antropogenim izvorima hrane šakali prilaze sve bliže naseljima i povremeno upadaju u torove i činiti štete. Pre svega na mladuncima, ovcama, kozama itd.
Brojnost populacije šakala u Srbiji
Najtipičnija staništa za šakala su šumovite doline reka ili bilo kakvih drugih vodotoka koji imaju gustu vegetaciju oko sebe. Pre svega drvenastu ili žbunastu vegetaciju koja im daje dobar zaklon. Ako u dolini ima polja privrednih površina, blizina naselja, onda to daje dobru hranidbenu bazu za šakale.
„Telemetrijska istraživanja koja smo radili poslednjih nekoliko godina, govore da teritorije šakala mogu da budu od svega nekoliko kilometara pa do nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Imamo šakale koji su odlazili sto kilometara daleko vazdušnom linijom od mesta gde smo ih mi uhvatili i markirali. I to dosta govori već o njihovoj fleksibilnosti u pogledu tipa staništa“, napominje biolog.
Ono što je zapaženo na osnovu istraživanje je da reproduktivne grupe imaju manju teritoriju, dok solitarne jedinke, posebno ako su u pitanju mužjaci, onda imaju mnogo veću teritoriju nego ženke i po pravilu mužjaci češće odlaze u disperzivno kretanje.
Markiranje šakala
Do sada su uglavnom markirani šakali na teritoriji opštine Surčina, a sada su biolozi u saradnji sa lovačkim društvom markirali šakale u okolini Donjeg Tovarnika u opštini Pećinci.
„Tamo je malo drugačije stanište i moram da priznam, nakon mesec dana praćenja, rezultati su dosta zanimljivi. Obrasci kretanja i korišćenje staništa su malo drugačiji, ali potrebno je još malo vremena pa da izvedemo neke preciznije zaključke i da damo neke bolje odgovore“, napominje profesor.
Ovo je sedamnaesti šakal koji je obeležen i čije kretanje se prati. Kako navodi profesor Ćirović od sledeće godine će se intenzivnije pratiti jer je istraživačka grupa Biološkog fakulteta koja se bavi karnivornim vrstama uključena u dva projekta, Prizme i Promisa dobijena od Ministarstva nauke.
U planu je da se sledeće godine markira još osam jedinki.
Rizici po ljude
Rizik od velike brojnosti populacije šakala je u prenosu bolesti, naglašava prof. dr Duško Ćirović. Ukoliko prilaze naseljima onda je mogućnost transmisije bolesti veća, a samim tim i rizik je veći.
„Šakal može da donose neke parazite i neke zarazne bolesti koje mogu da se prenesu na čoveka, a mogu da se prenesu na druge domaće životinje. U tom smislu, kao jedan prirodni rezervoar potencijalno može da bude veoma značajan i da poveća rizike od prenosa nekih od tih patogena na čoveka ili na domaće životinje”, kaže profesor na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
Posle šest decenija pronađen grob Pupinove kćerke
Свештеник Ђокан Мајсторовић служи помен Пупину на гробљу Вудлон (Фото приватна архива)
Specijalno za „Politiku”
Toronto – Duže od šest decenija nije se znalo gde počiva kćerka Mihajla Pupina. Sada je poznato da se grob Varvare Pupin Smit nalazi na istoj parceli gde počivaju i njeni roditelji, ali da to nije bilo obeleženo. Do ovog otkrića došla je novinarka iz Kanade Marina Bulatović istražujući za svoj novi roman „Srećna srpska Nova godina” i podelila s nama dokument koji o tome svedoči.
Varvara Pupin, kćerka našeg naučnika i profesora na Univerzitetu Kolumbija Mihajla Idvorskog Pupina, koju je dobio u braku s Katarinom Sarom Džekson, rođena je 1889, a preminula 31. jula 1962. u hotelskoj sobi. Njen život bio je obavijen velom tajne, a mesto gde je sahranjena bilo je do sada nepoznato. Mnogi Pupinovi biografi navodili su različita mesta sahrane, kao i da počiva na Sirotinjskom groblju u Njujorku, u Nju Džerziju ili u Bronksu, ali svakako daleko od roditelja.
„Varvara je sahranjena na istoj parceli gde se nalazi i grob njenih roditelja – na groblju Vudlon”, kaže Marina Bulatović, koja je od Suzan Olsen, zaposlene na groblju Vudlon u Bronksu, saznala za Varvarin grob, kao i to da je pored nje sahranjen i njen bivši suprug Luis G. Smit, od koga se razvela posle očeve smrti.
„Luis je bio advokat, a imao je veliku manu – kockao se. Umro je 10 godina pre Varvare, pa ga je ona najverovatnije iz sažaljenja sahranila u porodičnoj grobnici jer je umro siromašan i sam”, priča Bulatovićeva.
Pupin se zaljubio u Katarinu Saru u Berlinu. Mladi par se venčao u grčkoj pravoslavnoj crkvi u Londonu krajem 1888. Naredne godine dobili su ćerku Varvaru. Katarina Sara je bila udovica kad je upoznala Pupina i imala je sina i kćerku iz prethodnog braka. O dečaku koji je imao samo osam godina i šestogodišnjoj devojčici koje je dovela sa sobom, Pupin je brinuo s očinskom ljubavlju. Nažalost, kad je krenula u osnovnu školu, Varvara je ostala bez majke, koja je iznenada preminula. Nije imala srećno detinjstvo, a ni mladost.
Kako Varvara nije imala potomstvo, na groblju Vudlon nema njene nadgrobne ploče, a Marina Bulatović za „Politiku” pojašnjava: „Pupin je za života kupio veliku parcelu na ovom groblju. Naši ljudi su tu postavili i klupu, na kojoj krupnim slovima piše Pupin. Varvarini brat i sestra po majci umrli su pre nje, pa njeno grobno mesto nije imao ko da obeleži. Brat Frederik J. Agat umro je 1951, a sestra Meri Virdžinija Agat 1950. Ne treba zaboraviti da je Varvara umrla u vreme kad je u Jugoslaviji još skrivan Pupinov značaj. Tako smo zbog aktuelne politike propustili da nam Varvara lično priča o svom ocu, pa smo tek 17 godina nakon njene smrti shvatili koliki su Pupinov značaj i veličina.”
Svake godine, na dan kada je Pupin preminuo (12. marta), protojerej-stavrofor Đokan Majstorović iz Njujorka drži pomen velikom naučniku i njegovoj supruzi, ali nije ni slutio da na istom mestu počiva i njihova kćerka jedinica.
Sveštenik Đokan je 18 godina služio u Crkvi Svetog Save u Njujorku, a od 2016. je paroh Crkve Začeća Sv. Jovana Krstitelja u Nju Džerziju. Pomen na Pupinovom grobu služi od 2006. i tog dana okuplja se veći broj Srba. Ovom događaju uvek prisustvuje i konzul Srbije u Njujorku.
U martu sledeće godine starešina hrama Sv. Save u Njujorku protojerej-stavrofor Živojin Jakovljević i otac Đokan prvi put će služiti pomen i Varvari, tačno 62 godine nakon njene smrti, a Srbi će moći da polože cveće na njen grob.
„Mnogo nam je drago zbog ovog otkrića. Varvaru ćemo uključiti u naše molitve prilikom pomena na groblju Vudlon. Sada znamo da porodica počiva zajedno i očekujemo dolazak velikog broja naših ljudi na pomen u martu naredne godine. Nadamo se da će matica i dijaspora zajedno podići spomenik Varvari, sličan onom podignutom njenom oci i majci”, kaže protojerej-stavrofor Đokan Majstorović.
Kako Varvara nije imala potomstvo, na groblju Vudlon nema njene nadgrobne ploče, a Marina Bulatović za „Politiku” pojašnjava: „Pupin je za života kupio veliku parcelu na ovom groblju. Naši ljudi su tu postavili i klupu, na kojoj krupnim slovima piše Pupin. Varvarini brat i sestra po majci umrli su pre nje, pa njeno grobno mesto nije imao ko da obeleži. Brat Frederik J. Agat umro je 1951, a sestra Meri Virdžinija Agat 1950. Ne treba zaboraviti da je Varvara umrla u vreme kad je u Jugoslaviji još skrivan Pupinov značaj. Tako smo zbog aktuelne politike propustili da nam Varvara lično priča o svom ocu, pa smo tek 17 godina nakon njene smrti shvatili koliki su Pupinov značaj i veličina.”
Svake godine, na dan kada je Pupin preminuo (12. marta), protojerej-stavrofor Đokan Majstorović iz Njujorka drži pomen velikom naučniku i njegovoj supruzi, ali nije ni slutio da na istom mestu počiva i njihova kćerka jedinica.
Sveštenik Đokan je 18 godina služio u Crkvi Svetog Save u Njujorku, a od 2016. je paroh Crkve Začeća Sv. Jovana Krstitelja u Nju Džerziju. Pomen na Pupinovom grobu služi od 2006. i tog dana okuplja se veći broj Srba. Ovom događaju uvek prisustvuje i konzul Srbije u Njujorku.
U martu sledeće godine starešina hrama Sv. Save u Njujorku protojerej-stavrofor Živojin Jakovljević i otac Đokan prvi put će služiti pomen i Varvari, tačno 62 godine nakon njene smrti, a Srbi će moći da polože cveće na njen grob.
„Mnogo nam je drago zbog ovog otkrića. Varvaru ćemo uključiti u naše molitve prilikom pomena na groblju Vudlon. Sada znamo da porodica počiva zajedno i očekujemo dolazak velikog broja naših ljudi na pomen u martu naredne godine. Nadamo se da će matica i dijaspora zajedno podići spomenik Varvari, sličan onom podignutom njenom oci i majci”, kaže protojerej-stavrofor Đokan Majstorović.
Korisnici GuglMapa će imati veću privatnost, policija neće imati pristup
Kompanija Gugl je saopštila da će čuvati podatke o lokaciji korisnika aplikacije GuglMap na njihovim uređajima, a ne na serverima u klaudu, što predstavlja veliku promenu koja će policiji otežati pristup podacima.
Kontroverzni nalozi (“geofence warrants”) omogućavaju organima za sprovođenje zakona da prikupe podatke tehnoloških kompanija o mobilnim telefonima koji su prošli kroz određeno područje tokom određenog vremenskog perioda, prenosi tehnološki portal Verdž.
Ova mera je izazavala zabrinutost za privatnost korisnika, a kritičari su naglašavali mogućnost da bilo koja osoba koja se slučajno kretala u određenom području bude automatski otpužena za zločin.
Gugl je godinama bio pod pritiskom da promeni način na koji se čuvaju lokacije korisnika GuglMapa, a ovo ažuriranje će biti dostupno tokom sledeće godine.
Promena se odnosi na funkciju vremenske linije u GuglMapama, koja pamti lokacije na kojima su korisnici ranije bili.
Istorija lokacija je podrazumevano isključena, ali za korisnike koji se odluče da je uključe, Gugl obično čuva te informacije na serverima u klaudu.
Kompanija Gugl nakon ove promene neće imati na raspolaganju podatke o kretanju korisnika koje bi mogla da preda policiji.
Putujete ove zime? Šta očekivati na aerodromima nakon haotične 2022
Nakon haotične 2022. godine, kanadski sektor vazdušnog prometa kaže da je “spreman za zimu” jer će putnici ove godine imati manje turbulentno vreme tokom perioda odmora.
Prošle zime, velika snežna oluja poremetila je planove putovanja hiljadama Kanađana, otkazivši ili odgodivši letove oko Božića, uz mehaničke probleme, loše komunikacije i izgubljenog prtljaga koji je pogoršao situaciju.
Ministar saobraćaja Pablo Rodriguez rekao je prošle sedmice da se sastao sa izvršnim direktorima različitih avio-kompanija i da su ga uverili da imaju “programe” sa povećanim brojem osoblja i protokolima koji će, nadamo se, izbeći ono što se dogodilo prošle godine.
“Videli smo šta se dogodilo prošle godine za vreme Božića. Videli smo i šta se desilo prošle godine u leto. I to je bio veliki izazov za sve”, rekao je novinarima u Otavi 12. decembra.
U pripremama za ovu zimu, kanadski avioprevoznici i aerodromi kažu, da su uveli niz novih mera od povećanja osoblja, naprednih snežnih mašina, do opreme za praćenje vremena u realnom vremenu i drugih digitalnih alata za putnike.
“Zima će uvek doneti izazovno vreme, pa pojačavamo alate kako bismo putnicima pružili više informacija i kontrolu nad njihovim iskustvom putovanja,” kaže Deborah Flint, predsednica i izvršna direktorka uprave za aerodrome u Greater Torontu u izjavi prošlog meseca, najavljujući GTAA zimske planove putovanja.
Osim povećanja broja osoblja na međunarodnom aerodromu Pearson u Torontu, biće pušteni u rad napredni sistemi za čišćenje snega, kapaciteti za odmrzavanje i tehnologije za prognozu vremena, navodi GTAA u saopštenju od 30. novembra.
Aerodrom će takođe koristiti veštačku inteligenciju za “efikasnije rukovanje prtljagom”.
Međunarodni aerodrom Montreal-Trudeau ostao je “potpuno operativan” prošle zime uprkos snežnoj oluji.
Za decembar, aerodrom predviđa da će putnički promet biti veći od nivoa pre pandemije 2019. godine, kada je bilo 1,6 miliona putnika, rekao je Eric Forest, predstavnik Aéroports de Montréal (ADM).
“Operativni timovi ADM-a su radili ruku pod ruku sa svim partnerima u zajednici aerodroma, uključujući aviokompanije i vladine agencije, kako bi optimizovali operacije aerodroma i osigurali da proces bude što je moguće lakši za putnike”, rekao je on u odgovoru e-poštom za Global Vesti.
Na zapadu, Međunarodni aerodrom Vankuver (YVR) očekuje oko dva miliona putnika tokom decembra – povećanje od 10 odsto u odnosu na 2022. – sa najvećim brojem putovanja od 20. do 22. decembra.
“Nakon izazova u najprometnijoj sedmici putovanja na odmor u decembru 2022., YVR je ovu godinu proveo proaktivno pretvarajući naučene lekcije u planove koji se mogu primeniti,” objavila je Uprava aerodroma Vancouver u izjavi 5. decembra.
Tokom prošle godine, aerodrom je uložio 40 miliona dolara u poboljšanje svog poslovanja, uključujući instalaciju opreme za praćenje vremena u realnom vremenu, nove protokole za ulaz i vuču, dodavanje većeg broja osoblja, tehnologije za prtljag, digitalnih senzora i drugih alata koji pomažu protok putnika, navodi VAA u svom saopštenju.
Pet novih električnih vozila za odleđivanje dodato je postojećoj floti, a u slučaju veće snežne oluje, YVR će koristiti više od 100 komada opreme za čišćenje snega.
U Alberti, Međunarodni aerodrom u Kalgariju (YYC) je takođe povećao broj zaposlenih i unapredio svoju flotu čistača snega.
“Ovi novi čistači omogućiće nam da brže očistimo naše piste, a da istovremeno nastavimo da naše operacije na aerodromu rade sigurno i efikasno”, rekao je Chris Miles, glavni operativni direktor Uprave aerodroma Calgary, za Global News u odgovoru e-poštom.
Kako se aviokompanije pripremaju za zimska putovanja
Među velikim severnoameričkim avioprevoznicima, dve najveće kanadske aviokompanije zauzele su poslednje mesto po dolasku na vreme u oktobru, prema nedavnom izveštaju prema podacima kompanije Cirium.
Zimsko vreme može samo dodatno zakomplikovati stvari.
Air Canada je za Global News saopštila da je u potpunosti popunjena i da je izvršila pripreme za zimsku sezonu, kao što je osiguranje dovoljno glikola za odmrzavanje aviona, njihova oprema pripremljena za zimsko vreme, kao i izdvajanje određenih rezervnih aviona.
“Teško vreme može uticati na naše operacije, ali naš glavni prioritet je da uvek radimo bezbedno, čak i ako se zahtevaju odlaganja ili otkazivanja”, rekao je portparol avio-kompanije.
Dodajući svom zimskom kompletu alata, Air Canada je 1. decembra uvela novu funkciju praćenja prtljaga na svojoj mobilnoj aplikaciji kako bi pomogla putnicima da budu u toku gde je njihov prtljag.
WestJet predviđa letove sa skoro 1,5 miliona putnika – slično obimu putovanja u 2019. – za predstojeći period praznika.
Predsavnik aviokompanije sa sedištem u Calgary-ju rekao je da se očekuje da će 22, 28. i 29. decembar biti njihovi najprometniji dani s više od 70.000 putnika rezervisanih za let WestJetom.
Sistem SMS tekstualnih obaveštenja omogućiće putnicima da promene ili otkažu svoje planove putovanja tokom prekida, nešto što sami nisu mogli učiniti bez kontaktiranja aviokompanije prošle zime.
Izvršni direktor Flair Airline-a rekao je da je sektor avio putovanja “sada mnogo bolje pripremljen” s poboljšanim komunikacijskim protokolima između aviokompanija i aerodroma.
“Mislim da je industrija izvukla mnogo lekcija iz onoga što se dogodilo prošle zime”, rekao je Stephen Jones u intervjuu za Global News. “Radili smo dosta posla sa aerodromima tokom prošle godine. Oni su dali veliku refleksiju o tome šta je pošlo po zlu prošle godine i kako možemo bolje da radimo zajedno.”
Air Transat je rekao da njegova strategija za zimske praznike uključuje rad u razumnom kapacitetu, posedovanje rezervnih posada i blisku saradnju sa svojim partnerima i dobavljačima.
„U slučaju događaja koji su van naše kontrole, kao što su loše vremenske prilike, naš prioritet je da brzo ponudimo alternativne opcije leta kako bismo smanjili neprijatnosti “, rekla je Marie-Christine Pouliot, viša savetnica za odnose s javnošću, u izjavi poslanoj e-poštom.
Sunwing je dodao više pilota, kabinskog osoblja i osoblja kontrolnog centra kako bi podržao svoje zimske operacije. Aviokompanija je saopštila 16.novembra da je “poboljšala svoj sistem upozorenja o letovima kako bi klijentima pružila pravovremenu i doslednu komunikaciju u vezi s bilo kakvim prekidima leta.”
SERBIANNEWS/CANADA
Ovaj ski centar u BC-u je Vogue uvrstio na listu najboljih na svetu
Ski centar u BC-u je jedan od najboljih skijališta na svetu.
Vogue lista “8 najboljih skijališta na svetu” uključuje destinacije koje oduzimaju dah, od Severne Amerike do francuskih Alpa.
A sasvim blizu vrha, Whistler Blackcomb zauzima visoko drugo mesto Vogue na listi.
“Dve planine, Whistler i Blackcomb, kombinuju se i stvoraju najveći skijaški centar u Severnoj Americi; njegova gondola PEAK 2 PEAK je najduži i najviši kontinuirani sistem lifta na svetu,” objasnio je Vogue. „Globalni status odmarališta dokazuje i to što je Whistler Blackcomb bio domaćin brojnih sportskih događaja tokom Zimskih olimpijskih igara 2010.
Katey Hamill/Whistler Blackcomb
Vogue je nastavio pohvale o susednom selu, koje “ima uzbudljiv noćni život i, koje moze da zadovolji vaše potrebe za obedovanjem ili apres-ski.”
“Od prodavnica i kafića, do barova i nezaboravnog noćnog života u mestima kao što su GLC i Dusty’s”.
Ovogodišnja skijaška sezona je krenula jer je Whistler Blackcomb otvoren krajem prošlog meseca.
SERBIANNEWS/CANADA
Moj otac se žrtvovao, došao ovde da bih ja imala bolji život
„E kad sam smo mi bili mali…” Ovom rečenicom često počinje prekor starijih. Ako odugovlačiš sa stavljanjem sudova u mašinu za pranje bićeš suočen s komentarom: „Kad sam ja bila mala, mašina za pranje suđa nije ni postajala”.
Nećeš da pokosiš dvorište?
„Kad sam ja bila mala, naše dvorište je bilo 10 puta veće”.
Ne ide ti se do autobuskog stajališta?
„Kad smo mi bili mali išli smo pješke u školu.”
Svi smo mi čuli priče naših najbližih, kojima je ranije bilo mnogo teže, a mislili smo da je to plod njihove bujne mašte. Mislili smo da nije bilo moguće sve to doživeti za to životno doba. Tako je i bilo i sa mojim ocem i njegovim pričama iz djetinjstva.
Moj otac je odrastao u malom selu u Srbiji (tako kaže on, mada to selo pripada Crnoj Gori). Njegovo djetinjstvo se razlikovalo od mog. Najstariji od četvoro djece, morao je vrlo rano preuzeti obaveze oko domaćinstva, kao i svako drugo dijete toga vremena.
Bez vode i struje u kući, moj otac je živio u domaćinstvu koje je proizvodilo sve što im je bilo potrebno; krave su davale mlijeko, koke jaja, iz rijeke su uzimali vodu…
Prihod moga dede i babe poticao je od vodenice i od babinih odlazaka u grad, gdje bi na pijaci prodavala sir i druge domaće proizvode.
Ustajali su rano, a na počinak išli kasno, i tako iz dana u dan, mjesec za mjesece, godinu za godinom. Nije bilo odmora, bolovanja ili slobodnih dana.
Ljetos sam imala zadovoljstvo da se vratim u selo moga oca, gdje sam kao dijete, svake godine, provodila mjesec dana.
Vremenom razlike u načinu života između Srbije i Kanade postale su jasnije, kao i život o kome moj otac priča počinjući sa „kad sam ja bio mali dječak”.
Ja uživam slušajući o očevim nestašlucima sa njegovim drugovima na putu do škole. On bi često ponosito govorio o dužini i naporu tog putovanja. Prošavši ljetos lično tim putem shvatila sam da nije pretjerivao.
Otprilike šest kilometara, do i natrag do osnovne škole. Ipak, to je sitnica u poređenju sa 17 kilometara do i natrag do srednje škole.
Pošto bi ustao u pet sati i na brzinu doručkovao otac bi već bio na putu u školu. Spustio bi se do rijeke koju bi prešao skačući sa kamena na kamen, zatim bi ga put vodio uz rijeku, gdje bi se sreo sa društvom. Zatim bi se penjali uz brdo, prolazeći kroz livade, pored ljudi zauzetih radeći na zemlji, stoke koja je bila na ispaši, sretajući drugu djecu na putu ka školi.
Od kuće su odlazili ranije nego što je bilo potrebno da stignu u školu na vrijeme, da bi imali vremena za fudbal i druge nestašluke.
Do momenta kada se ja probudim i počnem spremati za 1.300 metara do Stratford hola, oni bi već imali nisku događanja i doživljaja ravnu nečijem cijelom danu.
Vremena su se promijenila, sada je malo ljudi u selu. Osnovna škola davno je zatvorena, a u srednjoj ima nekoliko đaka.
Rijeka u kojoj sam kao dijete plivala ljetos je izgledala kao potočić. Puteljci nekada utabani prolaskom domaće stoke obrasli su u šiblje i rastinje.
Vodenica još stoji, kao i kuća u kojoj je moj otac odrastao, ali tu više niko ne živi.
Vraćajući se u ovo selo, za mene će uvijek imati specijalno mjesto u mom srcu. Veoma cijenim žrtvu moga oca koju je podneo dolazeći u Kanadu da bih ja imala bolji život.
Srećna sam i ponosna da govorim njegov maternji jezik, i da sam upoznala kulturu i tradiciju moje dalje familije. Upoređujući moje djetinjstvo i život sa očevim proizvodi osjećaj skromnosti i nedoraslosti u meni.
Priče prenijete s generacije na generaciju čine bogatstvo naših zajednica. Možda će riječi „kad smo mi bili mali” ponekad u nama proizvesti negativnu reakciju ali ne smijemo zanemariti veliku vrijednost koju takve priče imaju je govore o životu naših najbližih i najdražih, oživljenih ne tako davno.
Katarina Đačić, Vankuver, Kanada
Nestrpljivo brojimo do otvaranja „Palate nauke“ – centra sa 19 savremenih laboratorija
Dela pojedinaca još mogu da nas podsete na zaboravljenu tradiciju zadužbinarstva kroz koju imena znamenitih Srba žive vekovima. Srbija bi sledeće godine trebalo da dobije „Palatu nauke“ čiju će izgradnju i opremanje finansirati „Zadužbina Miodraga Kostića“.
Projekat „Palata nauke“ vredan 25 miliona evra najveći je zadužbinarski poduhvat u novijoj srpskoj istoriji. Po ideji Miodraga Kostića, zamišljeno je da bude prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji.
„On je uvek bio poseban u davanju ideja u našim fabrikama. Imao je izraziti interes za tehniku i za nova tehnološka rešenja, i to je odgovor zašto Palata nauke. Palata će imati dva velika dela. Jedan su istraživački centri koji će voditi ETF, a drugi deo je izložbeni prostor edukativnog sadržaja“, kaže Jovan Purar iz MK Grupe.
Izbor partnera za upravljanje 19 laboratorija, koliko će se nalaziti u palati, pao je na ETF – školu koja ove godine slavi 75 godina od osnivanja, i predstavlja najstariju obrazovnu instituciju u oblasti tehnike u Srbiji.
„MK grupa se potrudila da opremi taj prostor savremeno na najvišem mogućem nivou sa potencijalom da se pruži podloga mladim ljudima da realizuju svoje ideje, da sprovode svoja istraživanja i da ta istraživanja primene u privredi“, izjavio je prof. dr Aleksandar Nešković sa ETF-a.
Miša Anastasijević, Ilija Kolarac, Nikola Spasić… znameniti su srpski zadužbinari čija su imena otrgnuta od zaborava.
Svi oni ponikli su iz naroda i njemu ostavili deo ili sve što su stekli kako bi se razvijala srpska privreda, gradile škole i bolnice, pomagali siromašni đaci i studenti ili razvijala kultura.
Ta vekovna praksa prekinuta je nakon Drugog svetskog rata.
„Pod tim imenom obuhvaćeni su vekovi, od srednjeg veka, zadužbina naših vladara. Pa onda osobito u 18. veku među Srbima Karlovačke mitropolije, koji su živeli u Habzburškoj monarhiji. Da pomenemo ime Dimitrija Anastasijevića. Ta svest da treba ostaviti nešto generacijama koje će doći, nezavisno od lične i porodične sudbine je postojala. Nakon 1945, nakon pobede revolucije, komunisti koji su bili ljuti protivnici privatne svojine i privatne inicijative oni su to prosto ukinuli i zabranili“, ispričao je istoričar Nebojša Damnjanović.
„Verujem da će u budućnosti taj koncept da se proširi kao što je bilo pre Drugog svetskog rata, kada se dosta takvih stvari pokretalo i gde, i dan-danas uživamo plodove takvog pristupa. Ovo bi mogao da bude korak da ohrabri i druge investitore i kompanije da pomognu nauku u našoj zemlji“, dodao je prof. Nešković.
Plan je da Palata nauke, koja će se nalaziti u Ulici kralja Milana 11, bude otvorena krajem sledeće godine.
Studenti bez rešenja za Luku Mitrovića – Zvezda slavila u Podgorici
Košarkaši Crvene zvezde pobedili su u Podgorici ekipu Studentskog centra rezultatom 91:77 u utakmici 12. kola regionalne ABA lige.
Studenti bez rešenja za Luku Mitrovića – Zvezda slavila u PodgoriciKraj utakmice – pobeda Zvezde 91:77
Sferopulos: Zvezda i Partizan bi trebalo da dobiju stalni ugovor sa Evroligom
