MENISNC
Pretraga
14.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 553

Ljudi iz BC-a se sele u Albertu usred velike međuprovincijske migracije: StatCan

Od
Dara Milovanović
-
0

Usled rasta troškova života koji smanjuju budžete ljudi koji žive u Metro Vancouveru, najnoviji brojevi pokazuju da mnogi odustaju od zapadne obale i, sele se u druge delove Kanade, posebno u Albertu.

Najnoviji podaci o stanovništvu Kanade pokazuju još jedan veliki kvartalni međuprovincijski pomak u populaciji Britanske Kolumbije, sa skoro 13.000 ljudi koji su migrirali u druge provincije ili teritorije od jula do septembra. Od njih, 9.589 je odabralo Albertu za svoj novi dom.

Iako StatCan nije ulazio u razloge međuprovincijske migracije, CityNews je objavio mnoge priče o ljudima koji se bore s visokim troškovima života u Metro Vancouveru.

“Jako je stresno. Idem da kupim namirnice i svaki put osetim kako je skupo. Odlučio sam da pravim poklone za svoje prijatelje i porodicu jer nemam novca da kupim poklone. Gotovo u potpunosti sam smanjio potrošnju, jedem samo kod kuće, kupujem uglavnom povrće i moram ograničiti meso koje kupujem. Teško je.”

Drugi govore o poteškoćama u plaćanju stanovanja i prevoza dok zavidno gledaju na druge, pristupačnije regije Kanade.

Nedavna kampanja provincije Alberta “Alberta zove” svakako je igrala na tom osećaju, reklamirajući zemlju divlje ruže kao pristupačnu, prijateljsku i bogatu mogućnostima.

Podaci iz Statistike Kanade pokazuju da BC gubi ljude vec 15 uzastopnih meseci, usled međuprovincijske migracije u Albertu, koja je najpopularnija destinacija.

Međutim, ukupna populacija BC-a nastavlja da raste — 1,1 posto u prvih devet meseci ove godine, pri čemu je međunarodna imigracija najviše tome doprinela.

StatCan procenjuje da se više od 13.000 imigranata doselilo u pokrajinu iz drugih zemalja u poslednjem tromesečju.

SERBIANNEWS/CANADA

Svi novi automobili u Kanadi biće sa nultom emisijom od 2035.

Od
Dara Milovanović
-
0

Očekuje se da će Kanada objaviti plan da svi novi automobili koji se prodaju u toj zemlji moraju imati nultu emisiju 2035. godine. Rojters i CBC News izveštavaju da se najava očekuje u utorak i da će tranzicija biti postepena.

Iako možemo očekivati da ćemo detalje saznati nakon zvanične objave, Rojters je već citirao izvor koji kaže da vozila sa nultom emisijom “moraju činiti 20% svih novih automobila u prodaji 2026, 60% 2030. i 100% 2035.”.

Međutim, čini se da ovo nije potpuna zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem, barem ne u početku. Prema izveštajima, plug-in hibridi će takođe potpasti pod grupaciju automobila sa nultom emisijom, baš kao i čisto električna vozila i vozila na vodonik.

CBC News je citirao drugi izvor koji je rekao da su pravila “smišljena da osiguraju da proizvođači automobila prave dovoljno pristupačnih vozila sa nultom emisijom štetnih gasova da mogu zadovoljiti potražnju”.

Srbija godišnje proizvede 50 miliona litara rakije – 20 miliona za lične potrebe

Od
Dara Milovanović
-
0

Od toga 30 miliona litara proizvedu destilerije registovane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok se preostalih 20 miliona litara proizvede za lične potrebe, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Takođe, u Srbiji se godišnje osnuje oko 100 novih destilerija.

Najviše proizvođača rakije je, prema podacima tog udruženja privrednika, u Rasinskom, Zlatiborskom i Šumadijskom okrugu, a među najpopularnijim rakijama je šljivovica, te rakije od kruške i dunje.

Podaci PKS pokazuju i da je u Srbiji registrovano oko 730 proizvođača žestokih alkoholnih pića i da izvoz rakije na inostrana tržišta godišnje raste po stopi većoj od 20 odsto. Rakija se najviše izvozi u Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Nemačku i SAD, ali je počela da se izvozi i Azerbejdžan, Litvaniju i Letoniju.

Kako prenosi Infostud, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, Aleksandar Bogunović, navodi da poslednjih godina postoji veće interesovanje za otvaranje destilerija, ali da se uglavnom radi o ljudima koji žele da ovo rade kao dodatni posao, odnosno kao hobi kojim bi da se bave na zakonom propisan način.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se godišnje osnuje oko 100 novih destilerija, ali se istovremeno i određen broj briše iz registra.

“Činjenica je da broj proizvođača raste, kao i proizvodnja rakije u Srbiji. Usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima znatno je pojednostavljena procedura registracije proizvođača, pa se zbog te činjenice veliki broj onih koji su prethodno pekli rakiju odlučio da registruje i posluje na legalan način”, kazao je Bogunović.

Srpska šljivovica je prošle godine i zvanično uvrštena u Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra.

Da li je neolitska Vinča bila metropola ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

Budući da je eponimni lokalitet po kome je ponela ime cela jedna blistava kultura stara 7000 godina, nameće se pitanje da li je Vinča bila metropola

Poznato je da se metropolama smatraju gradovi sa više od pola miliona stanovnika, a kako je broj stanovnika u neolitu bio mnogo manji, komunikacije i migracije bile drugačije od današnjih, Vinča se može smatrati metropolom neolitske Evrope.

Izraz praistorijska metropola ušao je u javnost tokom istoimene izložbe upriličene 2008. godine. Nakon decenija proučavanja nova geofizička istraživanja pokazala su postojanje pravih manjih i većih naselja, a potom i većih gradova, koji se polako uzdižu iz zemlje.

Grad podrazumeva zajednički život ljudi na ograničenom prostoru, a jedna od važnih osobina gradova je specijalizacija poslova i korišćenje javnih prostora, kao i razvijanje životne kulture u zbijenim prostorima sa mnogo ljudi. U nauci vlada opšte uverenje da su gradovi nastali tek po završenom procesu sedentarizacije i pošto su zajednice počele da proizvode hranu, a stvaranje viška proizvoda najčešće se ističe kao neophodnost za postojanje grada.

Novija istraživanja vinčanske kulture pokazala su ne samo da su naselja te kulture bila mnogo veća i mnogoljudnija nego što se pre mislilo već i da su bila visokourbanizovana.

„Ako se u srednjovekovnoj istoriji gradovima smatraju naselja od nekoliko stotina ljudi, moramo istaći da su u vinčanskoj kulturi oni bili mnogoljudniji. Istraživanja geofizikom i geofizičkim metodama, prvi put su upotrebljena na istraživanjima lokaliteta vinčanske kulture Divostin i Grivac u Šumadiji, na zajedničkom projektu srpskih i američkih institucija, kada su tim predvodili Elizabet Ralf sa Univerziteta u Pensilvaniji sa Alanom Mekferonom sa Univerziteta u Pitsburgu i Dragoslavom Srejovićem sa Univerziteta u Beogradu. Kako je tada ova metoda bila tek u razvoju, bilo je potrebno još pedesetak godina da ona uznapreduje, kako bismo mogli da vidimo u velikim detaljima šta se zapravo nalazi ispod zemlje“, objašnjava  dr Miroslav Kočić, upravnik Centra za arheologiju „Dragoslav Srejović“ Univerziteta u Kragujevcu.

Jedan od najvećih šokova za naučnike je bio kada se krenulo sa primenom geofizičkih istraživanja na lokalitetu Stubline kod Obrenovca, a kasnije na lokalitetima Oreškovica, Belovode, Drenovac, Grivac i Kusovac.

„Kada smo te lokalitete u Šumadiji počeli da snimamo geofizičkim metodama, počeli smo da nailazimo na kuće uređene u pravilnim redovima, stotine kuća između kojih se nalazio javni prostor na kome se nešto dešavalo. Kada smo u sklopu mog doktorata uradili statističku analizu materijala sa površine, alata, posuda, videli smo da su u pojedinim delovima naselja postojale specijalizovane za pojedine aktivnosti, to jest već imamo specijalizaciju na nivou celog naselja, što je bio veoma značajan podatak, jer tu ulazimo u onaj drugi deo koji nije bio samo kvantitativni oko karakterizacije grada i gradskog stanovništva i protourbanizacije, već sada vidimo da počinjemo da dobijamo javne prostore, javnu komunikaciju“, dodaje arheolog.

„Dobijamo specijalizaciju poslova na nivou na kome nismo očekivali, a to je postavilo temelje za dalja proučavanja i na tome radimo trenutno projekte. Jedno od najfascinantnijih pitanja koje postoji u vezi sa neolitom i vinčanskom kulturom su upravo rana pojava i rani procvat trgovine, metalurgije, inovacija, kreativnosti, umetnosti za koje je bilo neverovatno bitno to okruženje i osećaj zajednice, saradnja i komunikacija više stotina ili više hiljada ljudi istovremeno, a potom razvijanje veza između različitih naselja“, ističe dr Miroslav Kočić.

Modernim istraživanjima može se videti i pratiti da su jedni pored drugih živeli i radili ribari, zemljoradnici, tkalje, grnčari, lovci, stočari, kamenoresci.

Kako su arheološkim iskopavanjima otkriveni mnogobrojni zanatski proizvodi vrhunske izrade, može se pretpostaviti da je bilo više delatnosti za koje je specijalizacija bila neophodna.

U neolitskoj Vinči je živeo i privređivao veliki broj stanovnika, a kao ekonomski i kulturni centar intenzivno je komunicirao sa mnogim manjim naseljima u okruženju, i to razmenom dobara, usluga i ljudi.

Tajna miročkog sira

Od
Dara Milovanović
-
0

Prestižni gastronomski sajt „Tejst atlas” objavio je nedavno listu 50 najboljih sireva na svetu, među kojima se našao i miročki sir iz Srbije, ali i sirevi iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Pljevaljski sir se našao na devetom mestu, ispred mnogih poznatih svetskih sireva, njeguški je na 34. mestu, miročki sir iz Srbije je na 44. mestu, a livanjski sir iz Bosne i Hercegovine na 45. mestu.

Prva dva mesta na listi od 50 najboljih sireva na svetu su italijanski parmezan i mocarela.

U čemu je tajna miročkog barenog sira, koji je, inače, još 2018. uvršten u izbor najboljih svetskih sireva? Ovaj autohtoni srpski proizvod slatkaste note pravi se, po objašnjenju stručnjaka, od punomasnog kravljeg mleka, s tim što se nekada u teksturu dodavalo ovčije ili kozje mleko. Karakteristično je da se proizvodi isključivo u oblasti Đerdapa i na planini Miroč, po kojoj je i dobio ime. Najbolji je kada se griluje na roštilju i u tom smislu najbliži poznatom grčkom halumi siru.

Međutim, u razgovoru sa Ljubinkom Pavlović – Japankom iz sela Miroč, saznajemo da se njegovom proizvodnjom trenutno bavi svega nekoliko proizvođača iz ovog kraja.

– Ovo je tradicionalni sir, pošto je Miroč odavno naseljen stanovnicima sa Kosova, pretpostavljam da je receptura odande doneta i sačuvana. S tim što se sada naravno koristi drugačija oprema i posuđe u proizvodnji. Sir ima poseban ukus i dugotrajan je. Kad se jede, škripucka pod zubima, zato ga mnogi zovu „škripavac” – objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da ne postoji dovoljno proizvodnje ovog sira kolika je prodaja i tražnja, a kod nje se ovaj sir može kupiti za 1.000 dinara po kilogramu.

Prema njenim rečima, miročki kraj obuhvata predeo od Donjeg Milanovca sve do Slatinskog mosta, a trenutno se tamo malo ljudi bavi stočarstvom.

– Kod mene u selu postoje samo još tri žene koje proizvode miročki sir. Kod Tekije ima još proizvođača. Svako još ponešto doda u proizvodnji, tako da krajnji proizvod nije isti, ali jesu jako slični i trenutno se za njegovo spravljanje koristi isključivo kravlje mleko– objašnjava ona.

Sir se vodi kao sveži, punomasni i polutvrdi i ima slatkastu notu. Idealan je za grilovanje i može da se zamrzava.

– Kažu da je po strukturi i ukusu sličan halumiju. Međutim, ja ne delim to mišljenje. Mi koristimo isključivo kravlje mleko za pripremu, a deo masnoće se gubi prilikom potapanja u vrelu surutku, ali je baš zbog toga izuzetno dugotrajan – objasnila je Ljubinka Pavlović.

EBRD kreditira pešački most Novi Beograd – Ada Ciganlija

Od
Dara Milovanović
-
0

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) će kroz kredit Gradu Beogradu od 17 miliona evra finansirati projekat izgradnje pešačko – biciklističkog mosta od Novog Beograda do Ade Ciganlije.

Ukupni troškovi posla procenjuju se, kako je objavio EBRD – do 20 miliona evra.

Prema podacima koje je objavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), datum odobrenja ove investicije je 28. jun 2024. godine.

„Reč je o kreditu od 17 miliona evra Gradu Beogradu za razvoj i izgradnju pešačke i biciklističke veze između Novog Beograda i Ade Ciganlije preko mosta na reci Sava. Projekat će promovisati aktivnu i mikro mobilnost i bolju povezanost unutar grada i biće finansiran u okviru EBRD linije za zelene gradove“, navodi EBRD.

EBRD navodi da je izgradnja pešačko-biciklističkog mosta preko reke Save „deo strateškog opredeljenja Grada da podstakne biciklizam kao čist vid transporta, poboljša dostupnost i poveže najnaseljenije područje Beograda (Novi Beograd) sa glavnom prirodnom rekreativnom zonom grada – Adom Ciganlijom“.

Početkom decembra, predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da će izgradnja pešačko-biciklističkog mosta, koji će spojiti Novi Beograd od Bloka 70 do Ade Ciganlije, početi, kako je rekao – na proleće naredne godine, te da će za taj posao biti potrebno oko 12 meseci.

Najveći prosjek plate u Srpskoj zabilježen u Stanarima

Od
Dara Milovanović
-
0

Najveća prosječna neto plata od 1.455 KM u prošloj godini u Srpskoj bila je u opštini Stanari, navedeno je u publikaciji “Gradovi i opštine Republike Srpske 2023” Republičkog zavoda za statistiku.

Zavod za statistiku Republike Srpske - Foto: RTRS

Zavod za statistiku Republike SrpskeFoto: RTRS

Druga opština sa najvećom prosječnom neto platom je Ugljevik sa 1.415 KM, zatim slijede Banjaluka sa 1.305 KM i Gacko sa 1.304 KM.

Prosječna neto plata u Srpskoj prošle godine bila je 1.144 KM, dok je u 12 lokalnih samouprava njen prosjek bio veći od republičkog.

Najnižu prosječnu visinu neto plate imali su Kupres /Republika Srpska/ 787 KM i Donji Žabar 801 KM.

Prema projekcijama, prosječna starost stanovništva u Srpskoj u prošloj godini bila je 43,68 godina, dok je najveći prosjek od 60,22 godine imala opština Kupres /Republika Srpska/.

U Srpskoj, ni u jednoj jedinici lokalne samouprave u prošloj godini prosjek nije bio niži od 41 godine.

Prosječan broj članova domaćinstva u Srpskoj u prošloj godini bio je 2,85.

Najveći prosjek članova domaćinstva od 3,31 bio je u opštini Osmaci, a najmanji od 1,61 u opštini Istočni Drvar.

Prihod koji vam je potreban za kupovinu prosečne kuće u Vancouveru skočio 25.000 dolara za osam meseci

Od
Dara Milovanović
-
0
Golden hour lighting up the fall colors of Vancouver's West End

Porodični prihod potreban za kupovinu prosečne kuće u Vancouveru porastao je za više od 25.000 dolara tokom osam meseci 2023 godine.

To je prema novim proračunima Ratehub.ca, koji je uzeo prosečnu cenu kuće u nekoliko velikih kanadskih gradova i pogledao stres test na kredit, kako bi se utvrdio minimalni godišnji prihod potreban za kvalifikaciju uz učešće od 20%.

Ratehub procenjuje da je godišnji prihod domaćinstva od 246.900 dolara sada potreban da bi se osigurala hipoteka za prosečnu kuću u Vancouveru.

To je više u odnosu na 221.580 dolara prihoda iz Ratehubovih proračuna iz marta 2023. – razlika od 25.000 dolara.

Nepotrebno je reći da se zahtevi za prihodima za kupovinu prosečne kuće povećavaju mnogo brže nego što bilo koja plata raste u istom vremenskom okviru.

Deo povećanja zahteva za prihodom je zbog cena kuća koje su u regionu porasle od proleća, pri čemu je prosečna kuća koštala 3,5% više nego u martu, prema Ratehub-u. Za novembar 2023. prosečna kuća je nešto manje od $ 1.200.000.

Povećanje kamatnih stopa i teži stres testovi takođe povećavaju potrebu za prihodima. Banka Kanade je povećavala svoju ključnu kamatnu stopu tokom 2022. i 2023. godine, zbog čega je pozajmljivanje novca za hipoteku bilo mnogo skuplje nego pre samo nekoliko godina.

Štaviše, potencijalni kupci moraju proći stres test kojim dokazuju da još uvek mogu plaćati čak i ako kamatne stope nastave rasti. Sada se moraju kvalifikovati uz kamatu od 8,5% za kredit sa kamatnom stopom od 6,5%

Cene kuća omekšavaju u nekim delovima Kanade, ali cena njihove kupovine je skuplja nego ikad zahvaljujući ovim višim troškovima.

Ipak, nisu sve vesti loše. Prihod potreban za kupovinu prosečne kuće u Vancouveru zapravo je neznatno smanjen od oktobra do novembra 2023. – za 1.666 dolara.

Ali to je još uvek daleko više od onoga što zarađuje prosečna porodica u Vancouveru. Prema Canada Mortgage and Housing Corporation, prosečni prihod porodice u Vancouveru je 96.423 dolara. 

SERBIANNEWS/CANADA

Statistički zavod Kanade izveštava o rekordnom porastu stanovništva, više od 430.000 u trećem kvartalu

Od
Dara Milovanović
-
0

Stanovništvo Kanade poraslo je za više od 430.000 tokom trećeg tromesečja, što predstavlja najbrži tempo rasta stanovništva od 1957.

Statistički zavod Kanade objavio je u utorak svoje procene broja stanovnika 1. oktobra, prema njima taj broj iznosi više od 40,5 miliona.

Agencija kaže da je rast stanovništva u prvih devet meseci 2023. već premašio ukupan rast u bilo kojoj drugoj punoj godini, uključujući rekord postavljen 2022. godine.

Tome je zaslužna međunarodna migracija, uključujući oko 313.000 ljudi koji su došli u zemlju od jula do septembra.

StatsCan kaže da su ti imigranti uglavnom bili nosioci dozvola za rad i studiranje, a u manjoj meri i podnosioci zahteva za izbeglice.

Stručnjaci upozoravaju da snažan tempo rasta stanovništva u Kanadi narušava pristupačnost stambenog prostora, s obzirom na to da se zemlja bori da ubrza izgradnju kuća.

Ranije ovog meseca, zamenik guvernera Banke Kanade Toni Gravelle održao je govor o efektu imigracije na ekonomiju, a posebno na inflaciju.

Gravelle je priznao da ima mnogo koristi od ovog porasta imigracije, ističući da je pomoglo rastu ekonomije, proširenju radne snage i suzbijanju starenja stanovništva.

Ali on je upozorio da to takođe povećava pritisak na stambeno tržište prepuno izazova, uključujući ograničenja zoniranja i nedostatak građevinskih radnika.

Kanadska populacija premašila 40 miliona

Kanadska populacija prestigla je 40 miliona ljudi. Istorijski tempo povećanja vođen je imigracijom i potrebom za radnicima, ali to takođe uzrokuje da se ionako strašna stambena kriza još više pogorša.

“Ovaj skok demografske potražnje u kombinaciji sa postojećim problemima strukturalne ponude mogao bi objasniti zašto inflacija rente nastavlja da raste u Kanadi. To takođe pomaže da se delom objasni zašto cene nekretninaa nisu pale onoliko koliko smo očekivali,” Gravelle je rekao Regionalnoj privrednoj komori Windsor-Essex.

Ankete pokazuju da su Kanađani prilično zabrinuti zbog uticaja koji imigracija ima na infrastrukturu i usluge u zemlji.

U prošlomesečnoj anketi Legera, oko tri četvrtine ispitanika složilo se da povećanje broja imigranata dodatno opterećuje i tržište nekretnina i zdravstveni sistem.

U poređenju sa martom 2022. godine, procenat Kanađana koji su rekli da žele da zemlja primi više imigranata nego što je to bio slučaj u prošlosti, pao je sa 17 posto na devet posto.

SERBIANNEWS/CANADA

Prva analiza izbora: Ko su najveći pobednici, a ko najveći gubitnici?

Od
Dara Milovanović
-
0

Pokazalo se da je podrška vladajućoj koaliciji stabilna, dok su neke druge liste pokazale da nemaju tako lojalne birače.

Rezultati glasanja u Srbiji se i dalje zbrajaju, ali se već na osnovu prvih projekcija može zaključiti ko su najveći dobitnici, a ko najveći “luzeri” na izborima za republički parlament.

Pod pretpostavkom da je na birališta danas izašlo gotovo 60 odsto od ukupno 6.500.666 birača sa pravom glasa u Srbiji, u odnosu na rezultat ostvaren na prethodnim izborima, SNS je, čak i bez Aleksandra Vučića na listi a samo uz njegovo ime, uspeo da privuče dodatnih oko 200.000 glasova, tako da se ostvarila prognoza predsednika da će “pobeda SNS-a biti ubedljivija nego što su jutros, tokom glasanja, pričali”.

“Nijedno biračko mesto još nismo videli u kojoj je lista Srbija ne sme da stane dobila manji broj glasova nego na prethodnim izborima”, rekao je Vučić

Bez obzira na to što su naprednjaci, kako stvari stoje, sveukupni pobednici ovih izbora, puno razloga za slavlje ima lista koja do juče nije ni postojala.

Lista “Mi – glas iz naroda” Branislava Nestorovića uzdigla se praktično ni iz čega i uspela da osvoji oko 200.000 glasova iako se tek pojavila na političkoj sceni.

Još jednom se na primeru ove stranke pokazalo da prognostičari iz kladionica malo kad omaše – budući da je baš ova lista tokom cele predizborne kampanje smatrana za jedno od najvećih iznenađenja. “Fantastičan rezultat”, smatra Nestorović. I ne samo to, nego su sve prilike da će upravo ova partija odlučiti ko će praviti vlast u Beogradu.

Razloga za relativno zadovoljstvo ima i koalicija Srbija protiv nasilja. U odnosu na prethodne izbore, stranke koje čine ovu listu, po svemu sudeći popravile su imidž, i udruženo dobile 190.000 novih glasova. To je ipak bilo nedovoljno da osvoje vlast.

A kad pričamo o neostvarenim snovima, uprkos nameri da postane premijer, Ivica Dačić nije uspeo da tu svoju želju potkrepi i dovoljnim brojem osvojenih glasova.

Lider SPS-a moraće ove godine da proveri šta to “ne štima” u njegovoj stranačkoj infrastrukturi, i kako mu je “nestalo” oko 170.000 glasova u odnosu na prethodne izbore. Uprkos ovakvom Dačićevom “kiksu”, jasno je, međutim, da je izborno telo vladajuće koalicije stabilno i da očigledno dolazi do “prelivanja” podrške od SPS-a ka SNS-u, ali sve u okviru i ranije beleženih brojki koje su u zbiru ovom prilikom i kudikamo popravljene u odnosu na prošlogodišnje parlamentarne izbore.

Kao dobar prognostičar predizbornih rezultata pokazao se i predsednik Vučić predvidevši da će desničarske stranke osvojiti manje glasova nego što se očekivalo.

A računica pokazuje da je DSS ostao bez, otprilike, 15.000 glasova. Kako i reče lider ove partije Miloš Jovanović, stranka je praktično ostvarila “istovetan rezultat kao pre godinu i po dana na izborima”, te je “s obzirom na okolnosti, to izvanredan rezultat”.

No, najviše razloga da brine ipak ima koalicija Dveri i Zavetnika koja, združeno ne samo da nije uspela da privuče nove birače, već je u odnosu na prethodne izbore izgubila čak oko 170.000 glasova, što znači da su izgubili podršku čitavog jednog Kragujevca i zamalo još čitavog Priboja pride.

Državotvorna opozicija priznala je da nije zadovoljna izbornim rezultatom, ali je to pripisala “surovoj kampanji” tokom koje se njihova koalicija našla između dva bloka koji su želeli da ostvare monopol na političkoj sceni. Dalje prebrojavanje glasova pokazaće da li je ova lista osvojila bar utešnu nagradu – ulazak u parlament, budući da su prema trenutnim projekcijama velike šanse da ove stranke postanu i vanparlamentarna opozicija.

1...552553554...1.517Stranica 553 od ukupno 1.517

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković