Huti najavili vojna iznenađenja u akcijama u Crvenom moru
Jemenski Huti upozorili su danas da će svojim neprijateljima prirediti “iznenađenja” tokom akcija u Crvenom moru.
“Naše vojne operacije će se nastaviti i napredovati i imamo iznenađenja koja naši neprijatelji uopšte neće očekivati“, rekao je lider grupe Huti Abdul Malik Al-Huti u televizijskom govoru.
Huti su više puta lansirali dronove i rakete ka međunarodnim komercijalnim brodovima od novembra, rekavši da to čine iz solidarnost sa Palestincima i protiv vojnih akcija Izraela u Gazi.
Njihovi napadi u Crvenom moru poremetili su globalno brodarstvo i primorali firme da se preusmere na duža i skuplja putovanja oko južne Afrike, a ove akcije su podstakle strah da bi se rat između Izraela i Hamasa mogao proširiti i i destabilizovati širi Bliski istok, navodi Rojters.
SAD i Britanija počele su da napadaju položaje Huta u Jemenu prošlog meseca u znak odmazde za napade na brodove u Crvenom moru, prenosi Tanjug.
Teško vreme za skijaše
Bela odmarališta više liče na blatnjavu pustoš nego skijališta, 90 odsto koristi veštački sneg, a zbog dugotrajne suše presušila jezera pa nema ni vode za veštački sneg.
Na samo sat vožnje od Rima, lokalni skijaši decenijama su odlazili na planine u Alpima gde su uživali u zimskim sportovima.
Ove sezone, obično netaknuta bela odmarališta više liče na blatnjavu pustoš nego na skijališta. Nekoliko žičara koje rade klize preko neplodnih brda, prepunih planinara gde inače snouborderi jezde niz padine.
Zbog izuzetno tople zime odmarališta poput Kampo Feličea imaju veliki problem – nema snega. Dugotrajna suša smanjila je dotok vode potrebne za pravljenje veštačkog snega kako bi se planinske padine obojile u belo.
I ono malo snega koje proizvedu vlasnici odmarališta u stalnoj je opasnosti da se otopi na toploti. Ipak, uspeli su da naprave dovoljno snega za četiri staze koje izgledaju kao bele trake na ćelavim smeđim brdima.
I to je nešto, ali daleko od svojih uobičajenih 14 staza.
Februar je na putu da bude najtopliji zabeležen na planeti, nakon rekordno vruće godine, jer su klimatske promene i El Ninjo zajedno stvorili bednu sezonu skijanja u mnogim delovima severne hemisfere.
Klimatska kriza čini zime blažim i kraćima u mnogim delovima sveta, ali Andrea Lalini, koji sa bratom vodi Kampo Feliče, kaže da se zima ove godine uopšte nije pojavila.
To je bilo najgore u 23 godine koliko njegova porodica vodi odmaralište. Sav sneg koji imaju je veštački.
„Problem ove godine je što nije bilo padavina, plus nikada nije postalo hladno. Trebalo je da otvorimo u decembru, ali nismo mogli ni da pravimo sneg do sredine januara. Moraćemo da zatvorimo mesec ranije ovim tempom“, kaže Andrea za Si-En-En.
Temperature moraju biti ispod nule da bi se veštački sneg zalepio, a takvih dana ove godine jednostavno nije bilo dovoljno. A zbog nedostatka kiše i rekordnih toplotnih talasa, jezera koja inače obezbeđuju vodu za veštački sneg su presušila. Odmaralište ove sezone bukvalno kupuje vodu da bi hranilo svoj sneg.
Kampo Feliče nije jedino odmaralište koje je pogođeno toplim zimskim vremenom. U svim italijanskim skijalištima, skoro 90 odsto koristi veštački sneg u određenoj meri, kaže Karlo Karmanjola, stručnjak za sneg iz Meteo Fransa koji proučava uticaj klimatskih promena na skijališta.
U francuskim Alpima je 40 odsto a u Austriji je i do 80 odsto, rekao je on.
Pravljenje snega je energetski intenzivan proces, a ako topovi koji se koriste za njegovu proizvodnju rade na fosilna goriva, taj proces doprinosi globalnom zagrevanju zbog čega prirodni sneg brže opada.
Takođe postoji zabrinutost da bi snežni pokrivači mogli da dođu do tačke kada će brže opadati. Nedavna studija je pokazala da kada prosečne zimske temperature porastu iznad 17 stepeni na određenom mestu, snežni pokrivači tamo u suštini padaju sa ivice litice. Čak i delimični porast temperature iznad te tačke ubrzava gubitak snega.
Lalini i njegov brat Luka Lalini vode porodični posao u radikalno drugačijim uslovima od onih sa kojima se njihov otac suočio kada je otvorio odmaralište.
Tokom 1980-tih i 1990-tih, Kampo Feliče uopšte nije imao potrebu za veštačkim snegom, kaže Luka Lalini za Si-En-En.
On pokazuje stare fotografije snega tako dubokog da je morao da se izlazi kroz prozore u restoranima i barovima ovog odmarališta. Sada su ta mesta zatvorena, okružena prljavštinom.
Ove promene nisu bile teške samo za braću Lalini, već i za njihove zaposlene, kojih u skijaškoj sezoni obično ima 250. Do sada je ove godine na posao pozvano samo njih 50.
„U proseku u nedelju u februaru, videli bismo više od 6.000 ljudi na svim stazama. Ove godine nemamo čak ni 500 za ceo vikend,” kaže Lalini.
Kanadska ekonomija nije u recesiji, ali je 2023. bila jedna od njenih najslabijih zadnjih godina
Kanadska ekonomija je u četvrtom tromesečju porasla po godišnjoj stopi od jedan posto, jer su visoke kamatne stope opterećivale rast, ali nedovoljno da gurnu ekonomiju u recesiju.
Povećanje realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) prati pad u trećem kvartalu od 0,5 odsto na godišnjem nivou.
Kanadska statistika kaže da je rast u četvrtom tromesečju bio vođen rastom izvoza, dok su stambene i poslovne investicije opale.
U decembru je realni BDP bio na nivou, jer su se industrije za proizvodnju robe smanjile, a štrajk radnika javnog sektora u Kvebeku uticao je na rast.
Federalna agencija kaže da ako izuzmemo 2020. ekonomski rast u 2023. rastao najsporijim tempom od 2016. godine.
Visoke kamatne stope opteretile su finansije Kanađana, jer Banka Kanade drži svoju ključnu kamatnu stopu na pet posto, najvišu od 2001. godine.
Domaćinstva nastavljaju da obnavljaju svoje hipoteke po višim stopama, što uzrokuje smanjenje potrošačke potrošnje i usporavanje prodaje za preduzeća.
Izveštaj od četvrtka kaže da je potrošnja porasla u ovom kvartalu, ali je nastavila da opada po glavi stanovnika jer zemlja doživljava snažan rast stanovništva.
Preliminarne procene pokazuju da je realni BDP u januaru porastao za 0,4 posto.
Odluka o stopi centralne banke je dugo očekivana
Banka Kanade je signalizirala da je njen sledeći potez najverovatnije smanjenje stope jer inflacija popušta, a više stope usporavaju ekonomski rast.
Godišnja stopa inflacije u Kanadi je u januaru pala na 2,9 posto usled širokog usporavanja rasta cena.
Većina ekonomista očekuje da će centralna banka početi snižavati svoju ključnu stopu oko sredine godine, ali ako ekonomija jača vise od očekivanog, mogla bi smanjiti hitnost da centralna banka reaguje uskoro.
Banka Kanade trebala bi objaviti svoju sledeću odluku o kamatnoj stopi sledece srede.
SERBIANNEWS/CANADA
Samo pet grama ove namirnice štiti jetru i štitnu žlezdu
Foto: Diana Vyshniakova / Alamy / Alamy / Profimedia
Njen sadržaj beta-karotena je skoro 30 puta veći od onog koji se nalazi u šargarepi, dnevna doza ove plavo-zelene alge sadrži više gvožđa od dve šolje spanaća i pokazala se efikasnom u zaštiti od štetnog zračenja.
Ovo su samo neke od prednosti spiruline, alge koja raste u alkalnim jezerima i slanoj vodi. Zbog svoje otpornosti, može da izdrži i preživi ekstremne alkalne uslove veoma slane vode koja sadrži 30 grama do 270 grama soli po litru. Uz sve to, ova biljka je bogat izvor proteina, minerala i drugih hranljivih materija. Dovoljno dobrih razloga zašto ga možemo nazvati savršenim zdravstvenim saveznikom.
Preporučena dnevna doza ove plavo-zelene alge je oko pet grama, a može se postepeno povećavati do 10 grama dnevno. Obično se prodaje u obliku tableta ili praha, tako da će sedam grama praha zadovoljiti dnevne potrebe od 14 odsto tiamina (vitamina B1), 20 odsto riboflavina (vitamina B2), 11 odsto potreba za gvožđem i 47 odsto preporučenih dnevnih potreba za bakrom. Osim pomenutih, ostali minerali koji se mogu naći u ovoj algi su kalcijum, hrom, magnezijum, mangan i cink, ali i vitamini C i E.
Neke od zdravstvenih prednosti spiruline su navedene u nastavku:
1. Jaka antioksidativna i antiinflamatorna svojstva
Spirulina je bogat izvor antioksidanata koji mogu zaštititi od oksidativnog oštećenja. Glavna aktivna komponenta se zove fikocijanin, pigmentno-proteinski kompleks koji spirulini daje jedinstvenu plavo-zelenu boju. Pored toga, fikocijanin se može boriti protiv slobodnih radikala i sprečiti proizvodnju inflamatornih signalnih molekula, nudeći impresivne antioksidativne i antiinflamatorne efekte.
2. Doprinosi boljem varenju
Spirulina sadrži aminokiseline koje obezbeđuju probavne enzime, što olakšava varenje. Takođe pomaže u borbi protiv crevnih infekcija jer ima imune ćelije koje se bore protiv virusa i tako podstiču varenje.
3. Smanjuje nivoe LDL i triglicerida
Redovna upotreba spiruline može smanjiti ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceride, dok povećava HDL holesterol. U maloj studiji od 25 ljudi sa dijabetesom tipa 2, dva grama spiruline dnevno značajno su poboljšala gore navedene markere. Druga studija sprovedena na ljudima sa visokim holesterolom pokazala je da jedan gram spiruline dnevno snižava trigliceride za 16,3 odsto i LDL za 10,1 odsto.
4. Štiti jetru
Pomenuti fikocijanin prisutan u spirulini je kroz istraživanja pokazalo da spirulina pomaže u zaštiti ćelija jetre od oštećenja toksinima.
Pored ovih blagodeti, spirulina povećava energiju, smanjuje anksioznost i stres, regeneriše štitnu žlezdu, suzbija alergije, pomaže kod PMS-a, poboljšava koncentraciju i pamćenje, hrani telo pomenutim hranljivim materijama. Zbog čitavog niza prednosti, predlažemo kako ovu algu uvrstiti u obrok, prenosi živim.hr.
Zašto ljudi ponekad imaju crvene zenice na fotografijama?
Foto: Koldunov / Shutterstock.com
Ako ste ikada snimili grupnu fotografiju u okruženju sa slabim osvetljenjem, verovatno znate kako se slika lako može pokvariti ako odlučimo da uključimo blic, jer neki ljudi na njoj mogu imati crvene zenice, što često izgleda jezivo.
No, pokazalo se da postoji vrlo specifičan razlog zašto vam zenice pocrvene na fotografijama, a neki ljudi tek shvataju o čemu se radi. Štaviše, neki od njih su toliko izbezumljeni nakon ovog saznanja da su se zakleli da nikada više neće koristiti blic, piše Mirror, prenosi Večernji list.
Razlog za crvene zenice otkrio je Nikolas Grant (@nicholas_grant_) u TikTok videu.
Why do you get red eyes in photos?
„Verovatno ste čuli da su crvene oči na fotografijama izazvane blicem, čija se svetlost odbija od foto-aparata, ali izgleda da je ono što se zapravo događa puno zanimljivije. Ako ste u mračnoj prostoriji, zenica vam se jako raširi kako bi propustila svetlo, a mi baš u toj bi situaciji upotrebljavomo blic. U normalnim okolnostima, ako vaše oko vidi jaku svetlost, ono se zatvori. Ali blic je prebrz da bi zenica reagovala. Otvorena zenica izaziva crvenilo očiju. Zato neki foto-aparati imaju dvostruki blic – jedan za zatvaranje zenice i jedan za stvarno pravljenje fotografije“, objasnio je Grant.
Sada kada razumemo šta izaziva crvene zenice, možemo odgovoriti na najvažnije pitanje – zašto crvene? Pa, to je ono što je ljude iznenadilo, jer je Grant objasnio da crvenilo izazivaju krvni sudovi u vašim očima.
„Ispostavilo se da je boja koju vidite zapravo blic koji osvetljava unutrašnjost vaših očiju i dobija crveni izgled zbog krvnih sudova u vašim očima“, dodao je.
Prema Američkoj oftalmološkoj akademiji, crvene zenice na fotografijama koje su nastale sa uključenim blicem su zapravo dobra stvar, jer to znači da su vam oči zdrave.
O avionima, ordenju, ali i sukobu na relaciji Vučić – Obradović | Šta je Danas na meniju?
Turizam i fotografija: Da li opada broj selfija sa putovanja
Pre skoro 10 godina, petogodišnjeg sina Kartike Gupte su u Nacionalnom parku Jeloustounu oborili turisti koji su želeli da se slikaju sa bizonom u pozadini.
Od tog neprijatnog događaja, Gupta, fotografkinja i spisateljica, primećuje porast nasilnog ponašanja turista u potrazi za savršenim selfijem.
Tokom putovanja na Šri Lanki neposredno pre pandemije kovida-19, videla je horde turista koji su se gurali da naprave što bolju fotografiju čuvenog brdašca sa kokosovim palmama u primorskom gradiću Mirisi.
Iako nije videla da je neko povređen, Guptino uživanje je pokvareno.
Iznervirala se, jer nije mogla dobro da vidi, a kamoli da uslika čuveni zalazak sunca.
-
Šta bi Frojd mislio o našoj opsednutosti selfijima
-
Šta zove 80.000 Kineza u Srbiju – gde mogu da slikam selfi?
-
„Ta divna stvorenja“: Turisti na plaži
-
Pet mesta sa previše turista
Gupta nije protiv fotografisanja – i sama se nadala da će napraviti nekoliko slika za svoj portfolio – ali ne može da podnese ono što opisuje kao „nedostatak obzirnosti prema drugima“.
Ono što je trebalo da bude prekrasan, zapanjujući prizor pokvarilo je previše grubih ljudi koji su pokušavali da uslikaju spektakularno okruženje.
„To nije lepa uspomena“, kaže Gupta o njenoj poseti najpopularnijem mestu na Šri Lanki (u vreme objave ovog teksta hešteg #MirisaŠriLanka imala je više od 20.000 reakcija na Instagramu).
Kultura selfija nije ništa novo, a nije ni „devijantno ponašanje“, kaže Vanja Bogićević, vanredna profesorka u Centru za utostiteljstvo i turizam Tiš na Univerzitetu Njujorku.
Napominje da je takvo ponašanje prisutno u društvima već duže vreme.
Ali, kako posle ukidanja kovid mera ljudi pokušavaju da nadoknade propuštena putovanja, broj prekomernih turista raste, a kao posledica toga, kultura selfija cveta, objašnjava ona.
Horde turista hrle ka brdašcetu sa kokosovim palmama da naprave savršenu sliku za Instagram
Pojedina odredišta pokušavaju da usmere posetioce ka manje poznatim turističkim atrakcijama i oblastima.
Na primer, Amsterdam nastoji da posetioce četvrti crvenih fenjera preusmeri na predgrađa, a Firenca da promoviše manje poznata gradska naselja.
Međutim, neki gradovi, poput Beča, izgleda ne uspevaju da odvrate turiste od najpoznatijih atrakcija, što izaziva ogorčenost njegovih stanovnika, objašnjava Bogićević.
U Veneciji se nedavno prevrnula gondola, jer grupa turista iz Kine nije htela da sedne i prestani da fotografiše.
To nije bio prvi put da su turisti izazvali probleme u poznatom italijanskom gradu, a verovatno neće biti ni poslednji.
Uprkos naporima destinacija širom sveta da ukažu turistima da mogu da uživaju u obilascima i bez neprestanog fotografisanja, neki posetioci se „ponašaju suprotno društvenim normama,“ čime iskazuju „nepoštovanje prema lokalnoj kulturi“, naglašava Bogićević.
-
Austrijski Halštat se pobunio zbog velikog broja turista
-
Ruski turista se slikao nag na svetoj planini na Baliju, vlasti ga deportuju
-
Ovog leta Venecija zabranjuje velike turističke grupe i zvučnike
-
Šarao po rimskom Koloseumu, pa izjavio da „nije znao koliko je stara građevina“
Bilo da su neprikladno odeveni u verskim objektima (što potvrđuju selfijima), poziraju kod spomenika ili se rizično ponašaju zbog fotografisanja (kao slučaj u Veneciji), takvo ponašanje može da bude problematično za lokalno stanovništvo i druge posetioce.
Međutim, broj prigovora i žalbi lokalnog stanovništva na neprimereno ponašanja turista raste, i vlasti počinju da preduzimaju određene mere.
Pojedina najpopularnija odredišta uvode mere kao što su ograničenje broja posetilaca ili visoka cena ulaznica.
Negde se čak sankcionišu turisti koji prave duge foto sesije i selfije.
U jeku sezone, Halštat u Austriji dnevno poseti i 10.000 turista
Novi Zeland je pre dve godine uveo novi pristup.
Turisti su zamoljeni da umesto slikanja na najpopularnijim mestima gde to čine i influenseri, pronađu neko novo mesto i to podele na društvenim mrežama.
Na najpoznatijem mestu za pravljenje selfija u gradu Halštatu u Austriji, prošlog maja je podignut drveni zid da zakloni pogled na Alpe.
Bio je to vid protesta protiv zagađenja bukom i saobraćaja.
Posle negodovanja na društvenim mrežama, zid je uklonjen.
A Vermont je u proleće 2023. godine bio glavna vest u medijima, jer je influenserima zabranio da slikaju idilično jesenje lišće.
Rob O’Kif, glavni izvršni direktor i predsednik turističke kompanije See Monterey, koja organizuje obilaske Montereja i okoline i promoviše odgovorno ponašanje duž živopisnog državnog puta uz pacifičku obalu u Kaliforniji, kaže da oni nisu protiv selfija, ali da pokušavaju da objasne posetiocima da putovanja pružaju mnogo sadržajnija iskustva od mogućnosti pravljenja selfija.
„Selfiji počinju da predstavljaju problem onog trenutka kada slika postane važnija od užitka u putovanju“, kaže O’Kif, koji se nada da će ljudi shvatiti da ih takve slike ne predstavljaju u pravom svetlu.
Bogićević smatra da popularna odredišta i turističke agencije, pa čak i influenseri treba da upute turiste kako da se ponašaju, pogotovo na destinacijama kojima su potrebni promocija i prihod od turizma.
Gupta sada posećuje Jeloustoun zimi kada je mnogo manje turista
„Ako neki influenser poziva ljude da posete određeno mesto, onda bi trebalo i da im objasni kako da se ponašaju“, smatra ona.
Međutim, neki pripadnici generacije X će selfije uvek smatrati dosađivanjem drugima, a ne nadahnućem za buduća putovanja.
Gupta i njena porodica koji žive u Čikagu obožavaju Jeloustoun, ali ga sada posećuju zimi, kada ima mnogo manje turista.
Oni obilaze manje poznata mesta da bi izbegli turiste koji su opsednuti selfijima i koji mogu da im pokvare užitak u putovanju.
„Nervira me kada ljudi samo drže telefone i ne uživaju u trenutku“, kaže Džeremi Harlan, producent CNN-a (pripadnik generacije X) koji živi u Denveru, u Koloradu, i često putuje, kako poslovno tako i privatno.
„Ako šetate po Montseratu, samo zastanite i osmotrite okolnu lepotu i urežite je u pamćenje.
„Ajfon 15 ne može ni približno da dočara takve prizore“.
-
Kako je živeti u preterano posećenom gradu
-
„Brazilski Dubai“ i plaža koja je „izgubila sunce“
-
Ovog leta Venecija zabranjuje velike turističke grupe i zvučnike
Kultura selfija je uništila kaldrmisane ulice u naselju Dambu u Bruklinu, gradskoj oblasti Njujorka, kaže Aliston Tik, dizajnerka enterijera koja se izjašnjava kao pripadnica generacije Iks.
Dambo je „savršen primer“ kako je ovaj „fenomen otišao predaleko“, dodaje Tik.
Sada je „selfiranje“ zabranjeno u čitavoj ulici u naselju.
To više nije mesto gde može da se uživa i to je sramotno, ističe ona.
„Znam da ovakav stav prvenstveno odražava moje godine, ali mrzim čak i reč selfi.
„Samo slikaju sami sebe“.
Ili, slikate sebe i mačku lutalicu u prolazu i propuštate suštinu lova na tartufe koji ste platili, a kasnije se žalite, kao što je učinio učesnik ture koju organizuje agencija Experience BellaVita u Italiji.
Zbog toga je agencija uvela novi pristup koji tragače primorava da „urone“ u lov na tartufe, objašnjava Marino Kardeli, vlasnik ove firme.
Da bi aktivno učestvovali u lovu, a ne samo posezali za njihovim telefonima, tragačima se dodeljuju posebne vrste motike za tartufe i poslastice za pse tragače.
Kardeli kaže da agencija želi da obeshrabri upotrebu mobilnih telefona, a da ljude podstakne da „dožive iskustvo putovanja koje je sadržajnije od površne želje da se naprave selfiji“.
Ipak, Kardeli razume želju da se ovekoveči iskustvo lova na tartufe i zato je angažovao profesionalnog fotografa da slika umesto turista.
Turistička agencija FILO, koja uglavnom organizuje grupna putovanja za milenijalce i generaciju Z (zumeri), nedavno je uvela putovanja bez mobilnog telefona da promoviše bogatija i spontanija iskustva na putovanjima.
„Ako neko ne može da se odrekne telefona tokom celog putovanja, onda tražimo da to bude bar par dana“, kaže Tara Kepel, glavna izvršna direktorka i osnivačica agencije.
Veruje da će tako turisti biti potpuno prisutni na putovanjima i oslobođeni pritiska da stalno postavljaju objave na društvenim mrežama i budu „stalno dostupni“.
Turističke agencije sada nude putovanja bez mobilnih telefona kako bi ponudili bogatije i smislenije iskustvo
Iako se selfija uglavnom gnušaju pripadnici generacije Iks, Kepel veruje da su milenijalci i zumeri jednako željni putovanja na kojima ih ništa ne ometa, odnosno digitalne detoksikacije tokom koje će odložiti telefone i istinski se povezati sa drugim putnicima i okruženjem.
„Velika je razlika u iskustvima sa putovanja bez selfi štapa“, ističe Kepel.
Tik kaže da nije neophodno da se na putovanja ne nose telefoni, jer i sama voli da ima slike koje može kasnije da gleda.
Ono što ne može da podnese, objašnjava, jeste poziranje i težnja ka savršenstvu ne bi li sve to izgledalo iskreno.
„Volim fotografije, i volim da putujem i da imam slike koje me na njih sećaju“, kaže Tik.
Ali, želi da fotografisanje bude jednostavnije.
„Ako želite da napravite fotografiju, jednostavno škljocnite“.
Ali, ako ipak postoji potreba da se prave savršene slike za Instagram, onda neodgovorno ponašanja mora da se obuzda kako obrazovanjem turista, tako i sprovođenjem zakona, smatra O’Kif.
„Nemojte da se ponašate protivzakonito samo da biste napravili selfi“, naglašava on.
Pogledajte video o Svetom Stefanu:
Sveti Stefan, Crna Gora i turizam: Hotelsko ostrvo između legendi i istine
The British Broadcasting Corporation
Sajam automobila u Ženevi: Električni Reno Senik automobil godine
EPA-EFE/CYRIL ZINGARO
Električni Reno senik osvojio je titulu automobila godine koju dodeljuju novinari na Međunarodnom salonu automobila u Ženevi, u Švajcarskoj.
Na neformalno najvažnijoj takvoj izložbi u svetu Renoov model je za dlaku nadmašio novu limuzinu BMW Serije 5, objavio je žiri od 58 novinara automobilske štampe, prenela je agencija AFP.
U konkurenciji su bili i Volvo EX30, Kia EV9, Pežo E-3008/3088, Tojota C-HR i BYD Seal, prvi otakako taj kineski proizvođač nastupa u Ženevi.
Senik je kao novinarski laureat nasledio Jeep Avenger nagrađen prošle godine.
Taj model je pobedio konkurenciju oslabljenu time što je Reno jedina evropska grupa koja učestvuje na ovogodišnjem Salonu, a nisu nastupili Folksvagen i Stelantis sa svojim mnogobrojnim brendovima.
Salon automobila u Ženevi je priređen posle četiri godine prekida zbog pandemije kovida i njenih posledica, koje su teško pogodile i auto-industriju.
EPA-EFE/CYRIL ZINGARO
EPA-EFE/CYRIL ZINGAROReno koji kaže da je „Seniku promenio sve sem naziva“, te je to sada modernizovana i elektrifikovana verzija njegovog porodičnog bestselera, promovisao ga je krajem 2023. godine, a prve isporuke kupcima bi trebalo da budu obavljene u proleće ove godine.
Kompaktan i sa 1.890 kilograma prilično lagan za električno vozilo, taj model sa električnim motorom snage 220 konjskih snaga, dometa do 625 kilometara (VLTP), prtaljžnikom od impresivnih 545 litara, po želji kupca uz doplatu može biti opremljen sa više od 50 e-aplikacija – posebno bezbednosnih, i drugih dodataka.
Početna cena je manja od 40.000 evra, te je realtivno skup u odnosu na konkurente, a kada se automobil upotrebom potroši, može da se reciklira 90 odsto materijala od kojeg je napravljen, te se time može povratiti nešto uloženog novca.
Reno ističe da Senik ima ultra-tanku bateriju u podu, te i veoma nisko težište, zbog čega je stabilniji od mnogih iz konkurencije, a ima i toplotnu pumpu, opremu obično korišćenu u kućama – koja racionalno troši nastalu energiju i produžava domet e-vožnje.
Ima i veliki stakleni panoramski krov koji se automatski zatamnjuje po volji putnika, te ne treba ispod njega rukom navlačiti ili uklanjati presvlake kao u drugim vozilima koja ga imaju.
Prva verzija Senika je bila krunisana u Ženevi 1997. godine, a poslednji Reno koji je dobio titulu automobila godine bio je Clio 2006.
U Ženevi je predstavljeno još nekoliko modela e-automobila, uključujući legendarni britanski brend MG i kinesku kompaniju BYD koja niskim cenama osvaja svetsko tržište kao oluja, ocenila je agencija AP.
Svega pet velikih svetskih proizvođača automobila ove godine na Salonu u Ženevi predstavilo je 15 svetskih i evropskih premijera što je delić od 140 premijera na Salonu 2019, pre pet godina kada je izbrojano i više od 600.000 posetilaca.
Bitkoin dostigao najvišu vrednost od novembra 2021: Probijena granica od 60.000 dolara
foto EPA-EFE/ROBERT GHEMENT
Bitkoin je u poslednjih 24 sata porastao za više od šest odsto, dostižući vrednost od 60 hiljada dolara, pokazuju podaci Bajnensa, najveće svetske berze kriptovaluta.
Tolika vrednost bitkoina nije bila još od novembra 2021. godine kada se nalazio na silaznoj putanji sa do sada rekordnih 66.000 dolara za jedan koin.
Ukupna trgovina u poslednja 24 sata ovom kriptovalutom iznosila je 53 milijarde dolara, a „Indeks straha i pohlepe“ (Fear & Greed Index) nalazi se na ekstremno visokom nivou od 80 odsto, što ukazuje da su investitori optimistični povodom njenog rasta.
foto EPA-EFE/SASCHA STEINBACH
foto EPA-EFE/SASCHA STEINBACHPrema podacima sa sajta Kriptomarketkap (Cryptomarketcap), prva kriptovaluta na svetu porasla je oko 19 odsto na nedeljnom nivou i 37 odsto u poslednjih mesec dana.
Druga najpopularnija kriptovaluta eterijum sada košta oko 3.400 dolara, a obim prometa raste takođe dvocifrenom stopom.
Kanada u ofanzivi protiv štetnosti interneta
Kanada je predložila novi zakon koji cilja na borbu protiv zloupotreba na internetu sa strogim kaznama za zločine iz mržnje, među kojima je i doživotni zatvor za podsticanje genocida.
Predloženi zakon o nanošenju štete na internetu traži od platformi društvenih medija da u roku od 24 sata uklanjaju postove, poput onih koji seksualizuju decu i čine ih ranjivim za predatore na mrežama, pišu svetski mediji.
Sedam kategorija štetnog sadržaja
Novi kanadski zakon će regulisati kampanje na društvenim mrežama, platforme za prenos uživo i stranice na koje se postavljaju “korisnički sadržaji za odrasle”.
Zakon navodi sedam kategorija štetnog sadržaja čiji provideri će imati obavezu da ih uklone sa njihovih web-stranica. Zabranjeni sadržaji uključuju objave koje ciljaju na zlostavljanje dece ili one koji podstiču samopovrijeđivanje.
Pod predloženim zakonom će se formirati “Kanadska komisija za digitalnu sigurnost” kako bi regulisala online platforme.
“Znamo da štete koje doživljavamo na internetu mogu da imaju uticaj u stvarnom svetu sa tragičnim, a ponekad i fatalnim posledicama”, rekao je ministar pravosuđa Arif Virani na konferenciji za medije 26. februara. Naveo je kako će zakon zabraniti deep-fakes, kao što su slike koje su nedavno pokazivale američku zvezdu Taylor Swift u laznoj montaži .
Privatne poruke koje se šalju među pojedincima neće potpadati u okvire koji se regulišu zakonom.
Vlada premijera Justina Trudeaua takođe planira da izmeni kazneni zakon kako bi povećala kazne za zločine iz mržnje, uključujući uvođenje novog kaznenog dela kažnjivog i doživotnim zatvorom za one koji budu proglašeni krivim za podsticanje na genocid.
Kanadski zakon za ljudska prava takođe će biti proširen amandmanom kako bi se označio govor mržnje kao diskriminacija i dozvoliće Tribunalu za ljudska prava da se bavi kaznenim delima govora mržnje.
Traži se veća odgovornost platformi
Kanadski portal Globe and Mail piše kako zakon pruža mogućnost da se obuhvate i platforme društvenih medija koje su manjeg obima, ali koje predstavljaju značajan rizik od mogućeg nanošenja štete.
To bi nateralo platforme da objave planove digitalne sigurnosti, pokazujući kako su smanjile izloženost štetnom sadržaju. Morali bi imati kontinuitet u procenama, ublažavati i izveštavati o rizicima za korisnike svojih usluga te biti locirani u Kanadi kako bi se nosili sa mogućim štetama. Morali bi da osiguraju da imaju alate za označavanje sadržaja i blokiranje korisnika, te obezbediti mesto za kontakt za pritužbe korisnika, kao i povećati transparentnost o uslugama i alatima društvenih medija.
Očekuje se da će predlog zakona ponovo podstaknuti strahove od pokušaja da se utiče i kontroliše algoritam platformi, što je kontroverza koja je takođe bila živi deo debate tokom donošenja vladinog Zakona o streamingu, poznatog kao C-11.
Konzervativci u Kanadi su signalizirali da se planiraju usprotiviti zakonu, ali su ga pozdravile grupe koje su želele više alata za borbu protiv mržnje na internetu.
Kanadska fondacija za rasne odnose (CRRF) rekla je da je to pozitivan korak u zaštiti ljudi od online dela mržnje, pretnji i nasilja, dok se štiti sloboda govora.
“Sloboda govora ne znači slobodu činjenja dela mržnje”, rekao je u izjavi Mohammed Hashim, izvršni direktor CRRF-a. “Nacrtom zakona takođe se prvi put stvara samostalno kazneno delo u Kaznenom zakonu za zločine iz mržnje i povećavaju kazne za kaznena dela propagiranja mržnje, omogućujući našim zakonima da uhvate korak s današnjom realnošću, a to je da smo u digitalnom dobu u kojem se mržnja i nasilje mogu širiti bez ograničenja.”
Korisnici će imati mogućnost da označe štetni sadržaj direktno kod platformi i da ulože žalbu novoformiranoj Komisiji za digitalnu sigurnost.
U slučaju da se platforma ne povinuje zakonskim odredbama kazne bi mogle da dosegnu i 10 miliona američkih dolara, a oni koji istrajno ignorišu zakon mogu da se suoče sa kaznama i do 25 miliona dolara. Žrtve govora mržnje mogu da dobiju odštetu u visini od 20.000 dolara.
Strožija kontrola interneta u Kanadi
Kompanija koja bude kršila zakon mogla bi biti kažnjena sa najmanje šest posto ukupnog globalnog godišnjeg prihoda, kako su naveli vladini zvaničnici, prenosi agencija Reuters.
“Za one koji krše pravila na internetu, moraju da postoje posledice. Zlonamerni akteri ciljaju na našu najranjiviju grupu, našu decu. Oni šire mržnju i podstiču one koji su podložni uticajima da počine nasilje”, rekao je novinarima ministar pravosuđa Arif Virani.
Oni koji nude sadržaj morali bi da uvedu posebnu zaštitu za decu, uključujući roditeljski nadzor, sigurne postavke pretraživanja i oznake upozorenja na sadržaj.
Nejasno je hoće li sve odredbe dospeti do konačne verzije, jer predlog zakona mora biti stavljen na uvid parlamentarnom odboru, a potom i Senatu. Oba ova tela mogu zahtevati izmene.
Veze kanadske vlade s velikim internet kompanijama zategnute su zbog zahteva Ottawe da se kanadskim izdavačima informativnih sadržaja plati za prenos njihovih vesti.
Druge države pokušavaju zaštititi decu od opasnosti na internetu. Prošlog oktobra, novi britanski Zakon o sigurnosti na internetu postavio je strožije standarde za platforme društvenih medija.
U novembru je Google pristao da plaća 100 miliona kanadskih dolara (74,05 miliona američkih dolara) godišnje izdavačima, dok je Meta odlučila da blokira vesti na Facebooku i Instagramu u Kanadi. Predstavnik Mete rekao je da se kompanija raduje saradnji sa zakonodavcima i kolegama iz industrije “na našem dugogodišnjem prioritetu da Kanađani budu sigurni”.
Ombudsman za digitalnu sigurnost
Kanadska vlada je predložila uspostavu ombudsmana za digitalnu sigurnost koji bi nudio podršku žrtvama i davao smernice kompanijama za društvene medije. Vlada takođe želi da izmeniti postojeći zakon kojim će učiniti da prijavljivanje slučajeva slika seksualnog zlostavljanja dece bude obavezno.
Kanadski liberali su se još 2021. tokom kampanje obavezali da će zakonski regulisati naošenje štete na internetu tokom prvih 100 dana nakon izbora, ali nisu uspeli da postignu rok koji su sami zadali, napisao je CBC.
Naime, vlada je čekala do marta 2022. da objavi kako je formirala savetodavnu grupu stručnjaka kao “naredni korak u razvoju legislative koja bi se bavila štetnim sadržajima na internetu”.
Ministar pravosuđa, Virani je pojasnio da je vladi trebalo više vremena za nacrt zakona jer su želeli da ga “urade kako treba”.
SERBIANNEWS/CANADA