Koliko seksualnih partnera je previše
Brojevi definišu naše živote. Koliko spavaćih soba imamo u našim domovima. Iz kog puta smo položili vozački ispit. Koliko smo brakova imali. I tako dalje. Međutim, jednom statističkom podatku očigledno se pridaje veći značaj nego bilo kojoj drugoj – sa koliko ljudi smo spavali.
Koliko seksualnih partnera je previše
Mnogima broj seksualnih partnera može izgledati kao podatak kojim se bave mladi iako i veliki broj odraslih ovakvu listu ima na svom telefonu.
Međutim, bez obzira na to da li je to nešto što posvećeno beležite ili ne, verovatno znate „svoj broj“. Razlog leži u tome što je za mnoge od nas to broj kojem i dalje pridajemo veliki značaj.
Spisateljice Anabel Rivkin i Emili Mikan ističu da društvena očekivanja ne bi trebalo da nas navedu da pripisujemo bilo kakvu dozu sramote svojoj seksualnoj prošlosti.
Ali to često nije tako jednostavno, posebno za žene.
„Još imamo tako arhaičan pogled na to kako pristupamo ovoj temi. Čini se da se žene izložene većoj osudi zbog tzv. ’većeg broja tela’, dok je za muškarce to osećaj ponosa, a ne nešto čega se treba stideti“, kaže Ema-Luiz Bojnton, autorka i voditeljka podkasta Razgovori o seksu (Sex Talks).
Ovaj nesklad prisutan je odvajkada. Žene koje imaju smelosti da se osećaju kao seksualna bića spadaju u drugu kategoriju, dok one koje se pretvaraju da se ne uklapaju, svrstavaju se u prvu grupu.
Muškarci koji su spavali sa većim brojem partnerki obično u društvu budu nagrađeni smehom i šalama. Za žene sa sličnim brojem partnera, s druge strane, izuzetno retko nailaze na takav prijem od strane društva.
„Osećaj srama u vezi sa ostvarivanjem intimnih veza sa previše ljudi često potiče od zastarelih društvenih normi, kulturnih vrednosti i rodnih stereotipa. Istorijski gledano, žene su bile više stigmatizovane u poređenju sa muškarcima zbog upuštanja u više seksualnih odnosa. Ovaj dvostruki standard održava pravilo da žene treba da budu seksualno skromne i rezervisane, dok se muškarci podstiču na seksualna osvajanja“, kaže psiholog dr Luiz Godard-Kroli.
Prema njenim rečima, kod žena koje, u skladu sa tim, odstupaju od takvih očekivanja, mogu se javiti osećaj stida ili osude, što utiče na njihovo samopoštovanje i psihičko stanje.
Nekada je potrebna ogromna količina truda za odvikavanje od takvog načina razmišljanja i za rad na ličnom razvoju da bismo se „kretali kroz ta osećanja srama“, što će neizbežno uticati na to kako pristupamo seksu i izlascima uopšte.
„To je tako proizvoljna stvar jer ako ste veći deo između 20. i 30. godine bili slobodni, bićete sa više ljudi u odnosu na one koji su u tom periodu života bili u vezi. To nije nešto zbog čega bih se zabrinula, jer sam mnogo radila na tome da kod sebe isključim osećaj stida kada je u pitanju žena i seksualnost. Imam listu partnera na svom telefonu, ali mahom da bi me podsećala“, dodaje Ema-Luiz Bojnton.
Reklo bi se da će 2024. godine to biti kulturni obrasci od kojih smo se odavno udaljili. Ali oni opstaju, a ljudi se fiksiraju na svoj „broj“ i i dalje se pitaju šta to govori o njima. „Kao klinički seksolog koji radi sa ženama, neka od ključnih pitanja koja dobijam od svojih klijenata tiču se ovoga“, ističe savetnica za seksualne odnose Mari Moris.
Koliko puta mesečno se smatra „normalnim“? Koliko seksualnih partnera se smatra „normalnim“?
„Ova pitanja mogu se tumačiti kao nedoumica Da li sam društveno prihvatljiv/a ili konvencionalan? Moj odgovor im je uvek da, kada je reč o seksu i erotskom zadovoljstvu, ne postoji normalno“, objašnjava Morisova.
Ova pitanja ne postavljaju samo žene kada osećaju žaljenje i sramotu kada ne dobiju odgovore koje žele.
„Mislim da me je prelazak u punoletstvo u vreme kada su u pop kulturi muškarci stavljeni na pijedestal zbog mnogo seksa sa više ljudi prilično zbunio. Bio sam u školi koja je bila puna toksične muškosti i švrljanje okolo mi je odjednom donelo status i potvrdu“, kaže jedan 39-godišnjak i dodaje da takvo ponašanje ne vodi baš do toliko nezaboravnih iskustava.
„Ne mogu da se setim imena polovine ljudi sa kojima sam spavao. Osećam se odvratno i odvratno je za ljude sa kojima imam prave odnose koji mi znače“, objašnjava on.
A šta kada je broj suviše mali?
Međutim, postoji i druga strana medalje. Neki se plaše da su imali malo partnera.
„Često brinem o tome koliko malo seksualnog iskustva imam. Moje vršnjakinje bi trebalo da su u najboljim godinama za seks. Bila sam u vezi tokom dvadesetih i sada još uvek istražujem ko sam, u seksualnom smislu. Dakle, ako ništa drugo, stidim se što nemam dovoljno iskustva“, istakla je jedna 31-godišnjakinja.
Možda fokusiranje na tako naizgled besmislenu stvar kao što je broj bivših govori o širem problemu koji se odnosi na način na koji govorimo i razmišljamo o seksu.
Činjenica da pridajemo toliki značaj nečemu poput ovoga naglašava koliko su društvene percepcije o seksu zapravo iskrivljene i koliko se i dalje malo o toj temi govori otvoreno i slobodno.
„Imamo utisak da svi drugi imaju mnogo bolji seks od nas i da to rade češće. To stvara nezdravu kulturu poređenja“, smatra Bojntonova.
Bez obzira na to koliko seksualnih partnera smo imali, poređenjem svog seksualnog iskustva sa tuđim uvek će biti beskorisni mentalni napor, kao i građenje negativnog narativa koji podstiče razvoj nesigurnosti – bilo o sebi, sopstvenom telu ili svojoj seksualnosti.
„To samo pokazuje kako ne govorimo dovoljno o seksu i svojim slabostima kada je on u pitanju. I dok god to ne budemo radili, nećemo moći da se suprotstavimo ovakvoj percepciji broja seksualnih partnera“, dodaje autorka podkasta Ema-Luiz Bojnton.
Muški i ženski mozak rade drugačije, prvi put otkrili naučnici sa Stanforda
Akademska javnost je dugo zastupala tvrdnju da su razlike među polovima društveno uslovljene, a ne biološki. Poslednje istraživanje prvi put pokazuje da se na mozgu može videti da pol određuje kako mislimo i ponašamo se.
Muški i ženski mozak rade drugačije, prvi put otkrili naučnici sa Stanforda
Pitanje da li su muški i ženski mozak različiti pokazalo se kontroverznim, a većina naučnika je tvrdila da je društvo – a ne biologija – ono što dovodi do razlika.
Nikada nije postojao pouzdan dokaz o razlici u aktivnosti u mozgu muškaraca i žena, ali Univerzitet Stanford je pokazao da je moguće razlikovati polove na osnovu aktivnosti u oblastima takozvanih „vrućih tačaka“ u mozgu.
One uključuju „mrežu podrazumevanog režima“, oblast mozga za koju se smatra da je neurološki centar „sopstva“, i važna je u introspekciji i tumačenju ličnih sećanja.
Umešan je i limbički sistem, koji pomaže u regulisanju emocija, pamćenju i seksualnoj stimulaciji, kao i striatum, koji je važan u stvaranju navika i nagrađivanju. (Striatum koordinira više aspekata kognicije, uključujući i motoričko i akciono planiranje, donošenje odluka, motivaciju, pojačanje i percepciju nagrade).
Stručnjaci kažu da razlike u mozgu mogu uticati na to kako muškarci i žene vide sebe, kako komuniciraju sa drugim ljudima i kako se prisećaju prošlih iskustava.
Razlika može uticati na to kako muškarci i žene vide sebe
„Ovo je veoma jak dokaz da je pol čvrsta determinanta organizacije ljudskog mozga“, navodi dr Vinod Menon, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Stanford.
„Naši nalazi ukazuju da razlike u obrascima moždane aktivnosti u ovim ključnim regionima mozga doprinose polno specifičnim varijacijama u kognitivnom funkcionisanju.”
Međutim, dodao je da su potrebna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti razumele implikacije nalaza.
Dobro je poznato da muški i ženski hromozomi oslobađaju hormone specifične za pol, posebno u ranom razvoju, pubertetu i tokom starenja.
Takođe postoje značajne razlike u ponašanju žena i muškaraca u stvarnom svetu.
Žene su obično bolje u razumevanju pročitanog i sposobnosti pisanja u proseku i imaju dobro dugoročno pamćenje.
Nasuprot tome, čini se da muškarci imaju jaču vizuelnu i prostornu svest i bolju radnu memoriju.
Ipak, naučnici su dugo nastojali da uoče ove razlike u neuronskoj aktivnosti, s obzirom na to da je struktura mozga ista i kod muškaraca i kod žena.
Za istraživanje, tim naučnika je koristio „objašnjavačku veštačku inteligenciju“ – vrstu kompjuterskog učenja koja može da prođe kroz ogromne količine podataka kako bi objasnila zašto se neki efekat dešava.
U model su unošeni snimci MR mozga i naznačeno je da li gleda ženski ili muški. Vremenom je neuronska mreža počela da izdvaja suptilne razlike između dva pola koje su ljudima promakle.
Kada su istraživači testirali model VI na oko 1.500 drugih snimaka skeniranog mozga, mogao je da prepozna da li je u pitanju muški ili ženski mozak sa 90 odsto uspešnosti.
Model veštačke inteligencije je pronašao razlike u funkcionisanju muškog i ženskog mozga
Dr Đina Ripon, profesor emeritus kognitivnih procesa u Centru za mozak „Aston“, i autorka knjige Rodno zasnovan mozak, tvrdi da je društvo krivo za razlike koje se zapažaju u mozgu kod muškaraca i žena.
„Zaista je intrigantno pitanje da li su one oblasti mozga koje najpouzdanije razlikuju polove ključni delovi društvenog mozga“, pita se profesorka Ripon, komentarišući studiju istraživača sa Stanforda.
„Ključno pitanje je da li su ove razlike specifične za pol, proizvod bioloških uticaja ili rodnih iskustava koja menjaju mozak. Ili oboje. Da li zaista gledamo na polne razlike? Ili rodne razlike?“, pita profesorka.
„Ili priznajemo da su skoro svi faktori koji oblikuju mozak dinamički isprepletani proizvodi i polnih i rodnih uticaja, da li gledamo na ono što bi trebalo nazvati polnom/rodnim razlikama?“
Stručnjaci se nadaju da bi pronalaženje razlika između muškog i ženskog mozga moglo biti presudno u borbi protiv neuroloških ili psihijatrijskih stanja koja različito utiču na žene i muškarce.
Na primer, žene imaju dvostruko veće šanse da dožive kliničku depresiju od muškaraca, dok su muškarci u većoj opasnosti od zavisnosti od droga i alkohola i disleksije. Područja mozga otkrivena u studiji često su povezana sa neurološkim oboljenjima.
„Ključna motivacija za ovu studiju je da pol igra ključnu ulogu u razvoju ljudskog mozga, u starenju i u manifestaciji psihijatrijskih i neuroloških poremećaja“, napominje dr Menon.
„Identifikovanje doslednih i ponovljivih polnih razlika u zdravom mozgu odraslih je kritičan korak ka dubljem razumevanju ranjivosti specifičnih za pol u psihijatrijskim i neurološkim poremećajima.“
Istraživači smatraju da bi modeli veštačke inteligencije mogli da odgovore i na druga važna pitanja o povezivanju mozga, kognitivnim sposobnostima ili ponašanju i da će te rezultate i procedure učiniti javno dostupnim svim istraživačima.
Nalazi su objavljeni u Zborniku Nacionalne akademije nauka.
INTERVJU Dušan Mandić o vaterpolo reprezentaciji iza dva velika takmičenja: Ako na Olimpijskim igrama pobedimo sebe, pobedićemo i druge
Foto: EPA-EFE/Tibor Illyes HUNGARY OUTDušan Mandić je prošle godine uzeo predah od vaterpolo reprezentacije Srbije, a njegov povratak je bio ohrabrenje za izazove na dva velika takmičenja, poslednjim prilikama da dvostruki uzastopni olimpijski pobednik izvadi kartu za put u Pariz ovog leta.
Iako je domet i na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj i zatim na Svetskom šampionatu u Kataru bio mimo želja državnog tima, jer se oba puta pokleklo u četvrtfinalu, glavni cilj je dosegnut – ide se na Letnje igre.
Srbija je i u Zagrebu i u Dohi izgubila dah, ali Dušan Mandić, starogardejac sa dva najdragocenija zlata u sportu, nije zabrinut, pošto je slika o nedostacima koje treba otkloniti za olimpijsko iskušenje, njegovo četvrto (debitovao u reprezentaciji bronzom u Londonu 2012. sa 18 godina), bar jasnija.
Kažu da je na velikim takmičenjima četvrtfinale najvažnija utakmica. S te vododelnice je naša reprezentacija umesto u borbe za medalju otišla u razigravanje za plasman od 5. do 8. mesta. Šta je presuđivalo da se ranije išlo napred, a sada, takoreći, unazad: iskustvo, psihološki momenti, strategija u igri, samo nijanse…?
Četvrtfinale jeste najvažnija utakmica na svakom prvenstvu jer nosi veliki rizik, veliki stres i nema popravnog. Na oba takmičenja nam je nedostajalo vrlo malo da odemo u polufinale. Uprkos svemu, sada kad su se slegle emocije, viđen je pomak i napredak u igri, što hrabri za Olimpijske igre u Parizu. Pokazali smo da možemo da igramo ravnopravno sa svakim.
Selektor Hrvatske je izjavio da je najveći deo posla za njihovu pobedu u četvrtfinalu u Dohi obavljen tako što su timski uspeli Vas da stave pod kontrolu, uz svestan rizik da im se pukotine otvore na drugoj strani. Šta mislite o tome?
Očekivao sam pritisak i jesu me mnogo udvajali. Imali smo svoje šanse koje nismo iskoristili. Dali smo 12 golova, uz dva neiskorišćena peterca. Naš problem nije bio u napadu. Izgubili smo jer smo se loše branili sa igračem manje.
Da li je, na kraju krajeva, viza za Olimpijske igre ostvareni cilj koji Vam daje puno zadovoljstvo ili nadjačava gorčina da je moglo i moralo više? Da li su i sami termini takmičenja i dva uzastopna prvenstva za kratko vreme „loš tajming“ za dublje zaključke?
Želeli smo mnogo više, nadali se i verovali da ćemo ostvariti mnogo bolji rezultat. Neću komentarisati raspored takmičenja. Najbitnije je da su svi videli da možemo mnogo kada smo svi u fokusu. Imamo veliki prostor za napredak.
Koliko ste zadovoljni odbranom na prethodna dva takmičenja i napadom sa igračem više? Da li se igra reprezentacije može unaprediti do Olimpijade i u kojim segmentima prevashodno?
Nisam zadovoljan. Odbrana nas je uvek krasila i kroz odbranu smo godinama lomili protivnike. Najteže je uvežbati odbranu jer ako jedan „šraf“ nije zategnut sve pada u vodu.
Poznat je sastav grupe za Igre u Parizu. Kakva su Vaša očekivanja od najvažnijeg turnira u ovoj godini?
Imamo dobru grupu i dobar raspored. Olimpijada je san svakog sportiste, ne može po značaju da se poredi ni jednim drugim velikim takmičenjem. Za to se živi svakog dana dokle god se bavite sportom. Svaku medalju na olimpijskim igrama smatram kao ogroman uspeh. Verujem da ćemo prevazići psihološki momenat i da ćemo biti najjači kada to bude bilo najpotrebnije.
Dve trećine učesnika olimpijskog turnira nadaće se medalji. Stvara li vam konkurencija dodatni pritisak?
Najveći pritisak stvaramo nama samima i najveći smo neprijatelj sami sebi. Ako pobedimo sebe, pobedićemo i druge.
Koje biste glavne vrline i mane izdvojili u selekcijama Mađarske, Italije, Španije, Hrvatske, Grčke i sve bolje Francuske?
Svi igraju izuzetan vaterpolo. Ne bih zalazio u detalje.
Gde je Srbija zaista danas u svetskom vaterpolu?
Trenutno smo u zaostatku u odnosu na druge što se tiče naplate rezultata. Nedostaju nam medalje. Hrvati su bili deveti na svetu prošlog leta u Fukuoki, a sada su prvi. Mađari su bili prvaci, a u Dohi su završili na sedmom mestu, jednom iza nas. Hoću da kažem da su reprezentacije vrlo ujednačene i da me ne bi iznenadilo da upravo mi budemo ispred ovih ekipa u Parizu.
Prlainović se zabrinuto pita: Ko posle Mandića i Jakšića? Da li je njegov pesimizam utemeljen ili se ova reprezentacija može nadgraditi novim talentima?
Vreme će pokazati.
Šta znači kada imate vertikalne, a šta horizontalne linije na noktima? Obe opcije mogu biti opasne, evo kad je vreme za lekara
Foto: Shutterstock/NAOWARAT
Vertikalne linije na noktima mogu da ukazuju na manjak gvožđa, a ponekad su i znak artritisa. Ako uz brazde postoje i crvene linije na dnu nokta, tad može biti reč o autoimunoj bolesti, kažu u Klinici Mayo.
Linije na noktima se pojavljuju na više načina. Oni mogu da budu vertikalne ili vodoravne, a znaju da se formiraju na nekim noktima ili na svima. Razlog njihovog nastanka često je bezazlen i povezan je sa godinama života, ali ima situacija kada je potrebno posetiti lekara.
Vertikalne linije na noktima
– Linije koje idu od dna nokta do vrha najčešći su oblik nabora na noktima, pojavljuju se kod oko 20 odsto odraslih ljudi. U velikoj većini slučajeva to je samo znak starenja – objasnila je američka dermatološkinja Ajvi Li.
Kaže kako se naši nokti sastoje uglavnom od keratina, belančevina koje se nalaze i u kosi i u spoljašnjem sloju kože. Nokti se menjaju s godinama jer telo teže zadržava vlagu, na isti način na koji koža postaje sve više suva, a kosa osetljivija.
– Ako vidite neke druge promene na noktima, poput cepanja ili promene boje, možda bi trebalo da se konsultujete sa svojim lekarom – upozorava dr Li.
Dodaje kako u retkim slučajevima nabori na noktima mogu biti znak anemije, reumatoidnog artritisa ili kardiovaskularnih problema. Recimo, jedan nabor u sredini nokta mogao bi biti znak nedostatka hranljivih sastojaka, poput proteina ili folne kiseline.
Sa ovom doktorkom slažu se i stručnjaci u Klinici Mayo, ali napominju da, ako uz vertikalne nabore postoje i crvene linije na dnu nokta, tad može da se radi o lupusu – autoimunoj bolesti kod koje imunološki sistem postane hiperaktivan i napada zdravo tkivo.
Vodoravni nabori na noktima
– Ovakvi nabori na noktima su ređi, a poznati su i kao Beauove linije. One bi mogle da signaliziraju neku bolest ili da budu samo zaostatak stare povrede. Ti nabori nastaju zbog privremenog zaustavljanja rasta nokta u proksimalnom matriksu nokta, najčešće su benigne i nastaju zbog mehaničkih trauma – objasnila je ova dermatološkinja.
– Ponekad, međutim, ukazuju na kožnu bolest poput ekcema, psorijaze ili hronične paronihije (infekcija nabora nokta koja kožu čini natečenom i crvenom), pa svakako pregledajte kožu i vrhove prstiju da li postoje znakovi crvenila i osipa – dodala je i napomenula kako u tom slučaju treba posetiti dermatologa.
Kaže kako ovakvi nabori na noktima, takođe, mogu biti znak drugih sistemskih problema. Na primer, javljaju se kada štitna žlezda radi previše ili premalo, a to ipak ima uticaj na hormone koji upravljaju rastom noktiju, kože i kose.
Foto: Shutterstock/Amy Planz
Foto: Shutterstock/Amy PlanzUkoliko se Beauove linije pojave istovremeno na svih 20 noktiju, to može da ukaže na infekciju, poput upale pluća, zaušaka ili sifilisa, a zna da ukaže i na probleme sa srcem, jetrom ili bubrezima.
Dr Li savetuje da posetite dermatologa ukoliko su vam, uz nabore, nokti postali tanji, listaju se, promene boju ili im se promeni oblik, prenosi Reader’s Digest.
Promene na noktima i šta one mogu da otkriju
– Promenili su boju – prirodna boja noktiju je ružičasta, ali ako im je površina bela, to može da ukazuje na ozbiljne zdravstvene probleme – bolesti jetre, probleme u radu srca, zatajenje bubrega ili dijabetes. Ponekad je bela boja nokta povezana sa starošću. Žuti nokti koji sporo rastu mogu da ukazuju na bolesti disajnog sistema, poput hroničnog bronhitisa, a mogu da se povezuju i s oticanjem ruku, piše Mayo Clinic.
– Imaju udubljenje – vodoravno udubljenje pojavljuje se kada nokti neko vreme ne rastu (kod povrede ili bolesti). Ali, može da nastane i ako se radi o nekontrolisanom dijabetesu, kod bolesti perifernih krvnih sudova ili ako je temperatura tela jako povišena (kod upale pluća, šarlaha, boginja, zaušnjaka itd.). Takve linije ponekad su znak nedostatka cinka u telu.
– Listaju se – moglo bi da se radi o poremećaju rada štitne žlezde, odnosno nivoa hormona u telu nije pravilna. Ponekad su nokti krhki ako su zahvaćeni gljivičnom infekcijom ili kod psorijaze. Zna da se dogodi da se listaju kao reakcija na neki kozmetički proizvod, neke lekove…
– Savijaju se prema spolja – zovu ih i ‘kašika’ noktima. Vrlo su mekani i ivice im se izvijaju prema van. Ovakvi nokti mogu biti znak anemije ili nepravilnog rada jetre uzrokovanog hemohromatozom (telo apsorbuje previše gvožđa iz hrane i nastaje njegov višak u telu). Ovakvi nokti ponekad su povezani s bolestima srca i usporenim radom štitne žlezde.
– Imaju rupice (puno malih udubljenja) – mogu da signaliziraju na bolesti vezivnog tkiva kao i na autoimunu bolest koja uzrokuje gubitak kose. Ovakve nokte često imaju ljudi koji boluju od psorijaze.
– Pojavile su se bele tačkice – to može da bude uzrokovano mehurićima ispod noktiju ili povredama, ali i nedostatka cinka ili B vitamina.
– Imaju smeđe ili crne linije – ovo ne treba nikako ignorisati jer crne linije na noktima mogu biti znak opasnog melanoma – vrste tumora koji zahvata kožu, a rano otkrivanje spašava život. Ponekad su upozorenje da imate trihinelozu, a tamne pruge se mogu pojaviti i kao reakcija na neki antibiotik.
Jednostavno i sočno: Recept za neodoljivu piletinu iz rerne
Da biste spremili sočnu i mirisnu piletinu, ne treba vam previše truda, a ni sastojaka – tek malo strpljenja.
Nakon mariniranja, bataci se peku u pećnici, a kao prilog možete da poslužite omiljenu salatu, pire od krompira ili neki drugi prilog koji volite da jedete.
A kako bi meso bilo slasno, pre dodavanja začina, primenitemali trik – obrišite piletinu papirnatim uubrusima kako biste uklonili višak vlage i lakše dobili hrskavu koricu.
Sastojci za pečenu piletinu:
8 pilećih bataka,
2 kašičice maslinovog ulja,
1 kašičica morske soli,
½ kašičice mlevenog crnog bibera,
1 kašičica luka u prahu,
1 i ½ kašičica dimljene paprike,
¼ kašičica čilija u prahu.
Priprema pečene piletine:
Pomešajte začine u posudici. Batake osušite papirnatim ubrusima. Stavite ih u plastičnu vrećicu koja se može zatvoriti pa prelijte uljem i dodajte začine, te zatvorite vrećicu i trljate dok se meso ne obloži. Ostavite u hladnjaku tri sata, pa izvadite pola sata pre pečenja.
Zagrejte rernu na 220 stepeni Celzijusa. Pleh za pečenje obložite papirom za pečenje i nauljite ga, a potom stavite meso.
Stavite pleh s mesom u zagrejanu rernu i pecite 40-45 minuta (ili duže, zavisno o debljini) ili dok unutrašnja temperatura ne bude 74 stepena ili više, što možete proveriti termometrom, prenosi punkufer.hr.
Skijanje u Skandinaviji: Pogledajte ka severu za sledeću sezonu
Iako je Norveška dominantna na Zimskim olimpijskim igrama, Skandinavija možda nije prvo mesto na koje pomislite kada je reč o skijanju u Evropi. Ikonične destinacije poput Alpa u Francuskoj, Švajcarskoj i Austriji često zasene nordijske zemlje kada je reč o zimskim sportovima.
Međutim, s obzirom na to da neki evropski ski centri pate od blage zime, strastveni skijaši počinju da razmatraju Skandinaviju.
Gejrl Karlsen, direktor Norvidžen Era rekao je da je povećana potražnja Evropljana koji traže sneg u Skandinaviji deo razloga za bolje kvartalne rezultate aviokompanije od onoga što se očekivalo.
Uprkos reputaciji Skandinavije kao skupe turističke destinacije, troškovi ski odmarališta su na nivou ili čak jeftiniji od vodećih evropskih ski centara.
Direktni letovi do relativno novog aerodroma Skadinavske planine, koji se nalazi na granici Norveške i Švedske, iz Amsterdama, Kopenhagena i povremeno Londona, omogućavaju lak pristup do dva najveća ski područja u regionu: Trisil i Selen.
Ako planirate da idete na skijanje, pogled na sever će otkriti neka od najprijatnijih, najizazovnijih i jedinstvenih skijaških iskustava koje kontinent može da ponudi.
Ski centri u Švedskoj
Sa jeftinijim cenama od Norveške i širokim spektrom putnih opcija, Švedska je dobro mesto za početak traženja odgovarajućeg skijaškog odmora. Evo nekih različitih opcija dostupnih u Švedskoj.
Are: Za sveobuhvatno iskustvo. Smatra se vodećim švedskim skijaškim centrom. Are nudi širok spektar staza pogodnih za sve nivoe, od početnika do naprednih, na nekoliko skijaških područja. Duga skijaška sezona i najduža vertikala u Švedskoj za skijanje su među prednostima izbora Area.
Skijalište Are ima moderne objekte, uključujući brze žičare i dobro održavane staze, uz živopisnu atmosferu alpskog sela sa odličnim smeštajem, restoranima, prodavnicama i opcijama za skijanje.
Selen: Za porodice. Jedno od najpopularnijih skijaških područja u Švedskoj, Selen – skup četiri povezana odmarališta – najbolje odgovara početnicima i porodicama. Širok izbor lakih do umerenih staza čini ga savršenim mestom za početnike ili one koji žele da unaprede svoje veštine u manje zastrašujućem okruženju. Selen takođe nudi opsežne staze za skijaško trčanje i zabavne aktivnosti za decu.
Selen se često reklamira kao pogodan za one koji borave u Geteborgu, ali je i dalje šest sati vožnje od drugog najvećeg grada u Švedskoj. Blizu je aerodromu Skandinavske planine, i manje od tri sata vožnje od aerodroma u Oslu, preko granice.
Flotsbro: Za posetioce Stokholma. Samo pola sata od švedske prestonice, Flotsbro je idealan za one koji žele da kombinuju skijaški odmor sa zimskim boravkom u Stokholmu. Staze na malom skijaškom centru su lakše, ali postoji pet staza, skakaonice, živahna gostionica, i možda najvažnije za povremene posetioce, iznajmljivanje skija.
Ramundberget: Za ljubitelje skijaškog trčanja i prirode. Ramundberget se ističe po svojim obimnim stazama za skijaško trčanje koje se protežu kroz slikovite pejzaže švedskih planina. To je idealan izbor za skijaše koji više vole tišinu prirode i test izdržljivosti skijaškog trčanja.
Odmaralište takođe nudi opcije za alpsko skijanje, ali njegovo srce leži u nordijskoj skijaškoj tradiciji, sa dobro pripremljenim stazama i predivnim pejzažima.
Riksgransen: Skijanje uz zalazak sunca. Smešten iznad Arktičkog kruga, Riksgransen nudi jedinstveno skijaško iskustvo sa mogućnošću skijanja od kasnog februara do popodnevnih večeri krajem maja, a nekada i početkom juna. To je omiljeno odredište među frirajd skijašima i snouborderima koji traže avanturu van uređenih staza u netaknutim pejzažima.
Ski centri u Norveškoj
Norveška je malo skuplja, ali nudi dramatične pejzaže i duboko ukorenjenu skijašku kulturu. Od olimpijskih lokacija do staza prijateljskih za porodice, Norveška zadovoljava potrebe svakog skijaša. Evo nekih vodećih opcija.
Hafjel: Olimpijsko iskustvo. Hafjel, i njegovo susedno odmaralište, Kvitfjel, dočekali su svet 1994. godine za jedne od najhladnijih zimskih Olimpijskih igara ikada održanih.
Nasleđe događaja je snažno prisutno, sa odličnim školama skijanja i širokim spektrom staza, od lakih do izazovnih, dostupnih. Od sportskih prodavnica do ski autobusa, obližnji grad Lilehamer je savršeno organizovan kao baza za skijaški odmor.
Trisil: Nešto za svakoga. Kao najveće norveško skijaško odmaralište, Trisil je savršen za skijaše i snoubordere svih nivoa. Njegove dobro održavane staze, moderni sistem žičara i raznoliki tereni na četiri povezana planinska područja privlače skijaše iz cele Norveške i šire. Trisil takođe ima impresivan snoupark za ljubitelje slobodnog stila i mogućnosti za avanture van staze.
Postoje redovni ski autobusi od glavnog međunarodnog aerodroma u Norveškoj u Oslu, kao i nekoliko odličnih hotelskih kompleksa koje možete da odaberete.
Geilo: Za porodice i skijaško trčanje. Osvajač titule najboljeg skijaškog odmarališta u zemlji na Svetskim nagradama za skijanje poslednjih pet godina, Geilo je odličan izbor za početnike, porodice i one koji žele da uživaju u norveškoj nacionalnoj aktivnosti skijaškog trčanja. Iako se nalazi u samom središtu Norveške, Geilo je lako dostupan zahvaljujući svojoj poziciji na železničkoj pruzi Oslo-Bergen.
Zimski park u Oslu: Za boravak u glavnom gradu. Ranije poznat kao Trivan i još uvek ga lokalni stanovnici tako zovu, Zimski park u Oslu je idealan za putnike koji žele da kombinuju dan (ili više) skijanja sa zimskim boravkom u Oslu. Obuhvatajući veliko područje severozapadnog Osla, odmaralište nudi 18 staza i terenski park koji je veoma cenjen.
Letnje skijanje u Norveškoj
S obzirom na to da se sezone skijanja širom sveta skraćuju, Skandinavija takođe nudi mogućnost skijanja tokom letnjih meseci na nekoliko glečerskih odmarališta na velikim visinama.
Obično otvorena od maja ili juna do avgusta ili septembra, letnja odmarališta su manja od svojih zimskih pandana, ali nude jedinstvena iskustva i fantastične poglede. Strin letnji ski centar, Folgefona ski centar i Galdhopigen letnji ski centar su glavne opcije koje treba razmotriti.
Neko mora da počisti smeće i u svemiru: Do 2030. u orbiti će biti 60.000 satelita
Kris Blekerbi provodi mnogo vremena razmišljajući o smeću – konkretno, „svemirskom smeću“ ili „kosmičkom otpadu“.
On to čini iz dobrog razloga: trenutno oko Zemlje kruži više od 9.000 satelita, a procenjuje se da će ih do 2030. biti oko 60.000. I dok je Zemljina orbita ogromna, već je dom za mnogo smeća koje može da ometa svemirsku ekonomiju vrednu 300 milijardi dolara, a koja pruža komunikacije, informacije o vremenu i globalnom pozicioniranju sveta ispod.
S obzirom na to da Starlink Ilona Maska planira da lansira još najmanje 4.000 satelita u orbitu i da Šangaj Spejskom Satelit počinje izgradnju sopstvene konstelacije od 12.000 satelita, Blekerbi, glavni izvršni direktor startap orbitalnih usluga Astroskejla, ima mnogo toga na umu. A brzina kojom raste broj objekata na nebu čini to hitnim, dodao je on. To je nešto o čemu ne bi razmišljao pre 10 godina, kada je u orbiti bilo manje od 1.200 aktivnih satelita.
„Kada je Astroskejl počeo pre skoro 11 godina“, rekao je, „radio sam za NASA i pitao sam se: ’Ko će da zaradi na ovome? Niko ne razmišlja o tome”.
Nisu samo aktivni sateliti ti koji predstavljaju problem u svemirskom saobraćaju. Postoje i zapušteni sateliti. I sateliti uništeni antisatelitskim oružjem. I ostaci starih raketnih lansiranja. I ostaci svemirske misije – alati izgubljeni tokom svemirskih šetnji, čak i kristalizovani urin astronauta. Sateliti uništeni sudarima sa ovim stvarima stvaraju još više krhotina – svi oni kruže oko Zemlje brzinom većom od 35.000 kilometara na sat.
Sve ovo čini neke astrofizičare zabrinutim zbog teorijskog scenarija koji se zove Keslerov efekat, u kojem beskrajna lančana reakcija sudara u stilu Majkla Beja uništava toliko satelita da nastalo polje otpada čini bilo šta u svemiru gotovo nemogućim (uključujući satelitske komunikacije, vremenske prilike), predviđanje i GPS, a da ne pominjemo san Ilona Maska da jednog dana umre na Marsu.
„O tome razmišljamo svaki dan i zabrinuti smo da li je već počelo“, rekao je Blekerbi za Forbes. Njegova kompanija je upravo dostigla veliku prekretnicu u svojoj misiji razvoja tehnologije koja može očistiti svemirsko smeće iz orbite u Zemljinu atmosferu, gde može bezbedno da izgori. Japanska kompanija je u nedelju uspešno lansirala svoj satelit ADRAS-J, prvi test njegove tehnologije koji je platila Japanska svemirska agencija za uklanjanje jedne od svojih starih raketa.
Tokom narednih nekoliko dana, satelit ADRAS-J će se probiti prema staroj raketi gornjeg stepena koja je ostala iza 2009. Ovaj konkretan komad svemirskog otpada je veličine prikolice za traktor i ne postoji lak način da se otera van orbite. Ali dok je tamo gore, postoji rizik od sudara sa aktivnim satelitima ili da se slučajno raspadne i postane veći rizik. Ovo nije teorijska briga – 2022. godine, još jedna raketna faza istog modela raspala se na 23 komada koji i dalje kruže oko planete, a svaki predstavlja opasnost za druge svemirske letelice.
ADRAS-J je napunjen nizom digitalnih i infracrvenih kamera i drugih senzora koje će koristiti za procenu stanja napuštene rakete. On će izvršiti svoja merenja, utvrditi koliko se brzo okreće i proceniti njegov strukturni integritet. Astroskejl će zatim koristiti te podatke da informiše drugu misiju, ovog puta sa svemirskom letelicom opremljenom robotskim rukama koje će gurnuti krhotine ka Zemljinoj atmosferi gde će bezopasno izgoreti.
Ako Astroskejl uspe da ovo izvede, biće to prvi put da je neko to uradio. Kompanija radi na ovoj prekretnici od svog osnivanja 2013. godine, prva u poslu za koji se nada da će jednog dana uključivati i punjenje gorivom i popravku postojećih satelita. Do sada je prikupio skoro 383 miliona dolara kapitala u službi toga.
Pitchbook procenjuje da su startapi fokusirani na svemirski otpad prikupili više od 860 miliona dolara od 2015. U međuvremenu, broj preduzetničkih investicija u ovom sektoru svake godine se ubrzava. Bilo ih je 10 u 2021, 13 u 2022. i 18 u 2023. Neke nove kompanije su rivali Astroskejla i rade na sopstvenim rešenjima za deorbitiranje satelita. Drugi, poput Leolabsa iz Kalifornije, grade infrastrukturu potrebnu da pomognu satelitima da se kreću oko svemirskog otpada.
Uprkos povećanju poslova, još je rano. Analitičar svemirske industrije Kris Kvilti rekao je za Forbes da će tržištu biti potreban pritisak kako bi se ljudi naterali da troše novac na preduzeća poput Astroskejl, što će verovatno biti kombinacija pritiska od rizika zbog povećanog broja satelita i od vlada. Barem kratkoročno, sredstva za takve misije čišćenja svemirskog otpada će verovatno dolaziti od vlada. „Mora postojati konsenzus industrije da je to nešto što se mora dogoditi“, rekao je on. „I kao drugo, morate imati regulatorne zahteve da zaista oživite ovu industriju”.
Sa svoje strane, Blekerbi smatra da je ključno da se više pažnje posveti problemu svemirskog otpada. Samo će biti gore. Za njega je zapravo samo pitanje da li će tehnologija biti spremna na vreme. „Sada smo samo u trci da vidimo ko će moći da stigne tamo“, rekao je on. „I da li ćemo moći dovoljno brzo da zadovoljimo potrebe za onim što će doći“.
U februaru je magnetna oluja prekrila Zemlju
Čak i slaba magnetna oluja može negativno da utiče na vremensko osetljive ljude, izazivajući im glavobolju, slabost, mučninu, bolove u zglobovima, promene raspoloženja i poremećaje sna. Magnetna oluja prekrila je Zemlju 26. februara ove godine.
Jačina geomagnetnih udara u Novosibirsku bila je tri poena na skali K-indeksa. Kako prenose Vesti Novosibirsk, ova informacija je zasnovana na prijemu podataka o aktivnosti solarnih baklji u februaru u Laboratoriji za solarnu astronomiju Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka (IKI RAN).
Magnetna oluja je snažan poremećaj u magnetnom polju Zemlje, koji naglo remeti nesmetan dnevni ciklus elemenata Zemljinog magnetizma. Ranije su naučnici verovali da magnetne oluje neće preći normalne nivoe do kraja februara i očekivali su njihovu pojačanu aktivnost u martu. Prognoze su se iznenada promenile zbog činjenice da se 23. februara dogodila najmoćnija baklja na Suncu, odnosno elektromagnetna eksplozija u Sunčevoj atmosferi, u poslednjih sedam godina, prenosi ruski sajt „Rambler“.
Pol Pogba suspendovan na četiri godine zbog korišćenja dopinga
Francuski fudbaler nasumično je testiran posle utakmice Juventusa i Udinezea
