MENISNC
Pretraga
29.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 519

Serijski ubica iz Saskatchewan-a umro od predoziranja kokainom

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Majls Sanderson (32) koji je ubio 10 ljudi i ranio 17, umro je u kanadskoj provinciji Saskačevan 2022. godine, od posledica predoziranja kokainom, navodi se u danas objavljenom izveštaju patologa. Sanderson (32) je bio u bekstvu nekoliko dana pre nego što je uhapšen u blizini Rosterna 7. septembra 2022. godine.

Tokom hapšenja mu je pozlilo, nakon čega je počeo da se grči i dat mu je nalokson, lek koji se koristi u slučajevima predoziranja opioidima. Nakon toga je prevezen u bolnicu, gde je konstatovana smrt. Telo njegovog brata, 30-godišnjeg Demijena Sandersona, pronađeno je dva dana ranije u polju, u blizini mesta gde su njih dvojica ubili 10 osoba i ranili još 17 ljudi.

Demijen i Majls Sanderson osumnjičeni su da su početkom septembra 2022. godine ubili 10 osoba u starosedelačkoj zajednici i u obližnjem gradu u kanadskoj pokrajini Saskačevan.

Njihov zločin pokrenuo je pitanje zašto je Majls Sanderson, bivši zatvorenik sa 59 osuđujućih presuda i dugom istorijom nasilničkog ponašanja, uopšte bio na ulici, nakon što ga je u februaru pustila komisija za uslovni otpust, u trenutku kada je služio kaznu od preko četiri godine po optužbama koje su uključivale napad i pljačku.

Tri dana pre nego što je uhapšen, Sanderson je išao od kuće do kuće, udarajući nogama u vrata i napadajući ljude. Žrtve su pronađene na 13 lokacija u zajednici Džejms Smit Kri Nejšn i obližnjem selu Veldonu.

SERBIANNEWS/CANADA

Masivno istraživanje otkriva široko rasprostranjenu frustraciju pristupom primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Od
Dara Milovanović
-
0

Istraživački tim sa sedištem u Torontu je ispitao oko 10.000 Kanađana o stanju zdravstvenog sistema – i ono što su otkrili je duboko nezadovoljstvo i frustracija primarnom zdravstvenom zaštitom, dok se zemlja bori sa ozbiljnim nedostatkom porodičnih lekara.

Inicijativa OurCare — koju vodi dr. Tara Kiran, porodični doktor i naučnik iz MAP centra za urbana zdravstvena rešenja u bolnici St. Michael u Torontu — sprovela je nacionalnu anketu, okupila pet „pokrajinskih prioriteta“ i sazvala niz okruglih stolova u proteklih 16 meseci. Upravo je objavila izveštaj na 72 stranice koji opisuje svoje nalaze.

To je jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja ikada sprovedenih o stavovima Kanađana o zdravstvenom sistemu i pruža ključne podatke o lošem stanju pristupa primarnoj zaštiti u zemlji koja raste i stari.

Dok su Kanađani generalno ponosni na zdravstveni sistem koji pruža negu zasnovanu na potrebama, a ne na mogućnosti plaćanja, istraživači OurCare otkrili su da mnogi ljudi veruju da sistem nije ispunio obećanje da će pružiti univerzalnu i visokokvalitetnu zdravstvenu zaštitu na vreme.

“Uprkos raznolikosti koje smo čuli, jasno je oko čega se puno ljudi u Kanadi složilo. Oni žele da svi imaju pristup primarnoj zaštiti”, rekla je Kiran za CBC News.

„Primarna zaštita je u nedostatku. Previše ljudi nema pristup onome što je ulazna vrata u zdravstveni sistem. “Toliko ljudi nema apsolutno ništa – nema pristup – i mislim da je to sramota, zapravo.”

Na slici je dr Tara Kiran, porodični doktor i naučnik iz MAP centra za urbana zdravstvena rešenja u bolnici St. Michael's u Torontu.
Dr Tara Kiran i njen tim istraživača anketirali su 10.000 ljudi. Najveći zaključak bila je želja da se poveća broj doktora primarne zaštite. (Oliver Walters/CBC)

Izveštaj je pronašao dokaze o onome što se naziva “krizom nepovezanosti” – procenjuje se da 22 posto odraslih Kanađana (oko 6,5 miliona ljudi) nema porodičnog doktora ili medicinsku sestru koje mogu redovno posetiti.

Čini se da se problem pogoršava. U istraživanju statističkog zavoda Kanade iz 2019. , 14,5 posto Kanađana starijih od 12 godina izjavilo je da nemaju redovan pristup primarnoj zaštiti.

Istraživanje OurCare pokazalo je da je pristup posebno ograničen u Kvebeku, gde 30,8 posto ljudi izjavilo je da nemaju pružaoca primarne zdravstvene zaštite.

U međuvremenu, u atlantskoj Kanadi, 30,9 posto ispitanika reklo je da nemaju porodičnog doktora.

Podaci takođe otkrivaju značajnu starosnu razliku, s malim brojem mladih koji su prijavili pristup lekaru.

Oko 35 % Kanađana doba od 18 do 29 godina je bez pružaoca primarne zdravstvene zaštite, prema OurCare.

Kanada dosta zaostaje za drugim bogatim zemljama u pristupu primarnoj zaštiti. Prema podacima objavljenim u časopisu Canadian Medical Association Journal, u Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj, Holandiji i Finskoj, više od 95 posto stanovništva ima primarnog doktora i mesto lečenja .

Te zemlje garantuju pristup automatskim registrovanjem kod lekara ili u ordinaciji.

U Kanadi, u međuvremenu, mnogi ljudi provode godine na listama čekanja, samo da bi dobili pristup lekaru opšte prakse. Mnoge ordinacije porodične medicine jednostavno su zatvorile svoja vrata za nove pacijente.

OurCare je takođe otkrio da se mnogi ljudi koji imaju neku vrstu pružaoca usluga i dalje bore da pristupe primarnoj zaštiti na način koji najbolje odgovara njihovim potrebama.

Samo 35 % ispitanih reklo je da mogu dobiti termin isti dan ili sledeći dan, kada im je hitno potrebna nega, navodi se u izveštaju OurCare.

Radno vreme lekara je ograničeno, a relativno malo ljudi (36 posto) prijavilo je pristup lekaru vikendom ili posle 17 sati radnim danima.

Taj nedostatak pristupa ima posledice. Broj poseta hitnoj pomoći skočio je sa oko 14 miliona u 2021-22 na 15,1 milion u 2022-23, prema podacima kanadskog instituta za zdravstvene informacije (CIHI) .

Izveštaj OurCare zaključuje da je najbolji način da se reši kriza poverenja Kanađana u primarnu zdravstvenu zaštitu pomoću relativno jednostavnog rešenja: dovođenje više lekara i medicinskih sestara.

“Kada ljudi nemaju pristup primarnoj zaštiti, to u osnovi znači da ljudi ne dobijaju negu koja im je potrebna”, rekla je Kiran. “Ne dobijaju preventivnu negu. Hronična stanja se ne leče.”

Kiran je rekla da u sistemu u kojem porodični lekari igraju ključnu ulogu čuvara u lečenju pacijenata, koordinaciji nege i upućivanja specijalistima, svi bi trebali imati neku vrstu odnosa sa doktorom primarne zdravstvene zaštite.

“Ako ne napravimo značajne promene u primarnoj zaštiti, videćemo da se zdravlje ljudi pogoršava. To znači njihovo mentalno zdravlje, njihovo fizičko zdravlje, njihovo socijalno blagostanje. I, na kraju, to će značiti da ljudi imaju lošiji kvalitet života”, rekla je ona.

Više doktora će dovesti do zdravije populacije, poboljšanje stope smrtnosti i nižih troškova zdravstvene zaštite, zaključuje se u izveštaju.

Kanadska medicinska specijalizacija stagnira više od decenije, pokazuje analiza

Analiza CBC News-a pokazuje da je broj mesta za specijalizaciju u Kanadi stagniraja, tokom protekle decenije uprkos porastu populacije i milionima ljudi koji ostaju bez porodičnog doktora.

To je poslednja stvar koja bi mogla motivisati neke političare da se s većim osećajem hitnosti pozabave prazninama u primarnoj zaštiti, rekao je Kiran.

Dodavanje doktora košta više unapred, ali bi dugoročno moglo uštedeti novac kroz veći fokus na preventivnu medicinu – lečenje stanja pre nego što zahtevaju skuplje intervencije poput operacije.

Najnoviji zdravstveni sporazum savezne vlade s pokrajinama – i niz bilateralnih sporazuma – predstavljaju značajno poboljšanje, ali ne zadovoljavaju sve potrebe zemlje, rekao je Kiran.

Savezna vlada se prošle godine složila da potroši 46,2 milijarde dolara više na zdravstvenu zaštitu. Vlada treba da potroši desetine milijardi dolara više, da bi značajno poboljšala primarnu zaštitu, rekla je Kiran, citirajući svoje istraživanje.

“Postepeno poboljšanje nije dovoljno. Prelazak sa 77 % pokrivenosti na 80 % ili 85 – neće smanjiti situaciju,” rekla je.

“Zapravo moramo osmisliti potpunu pokrivenost stanovništva, a to znači zapravo drugačije gledati na zdravstveni sistem. Potrebna nam je 10 puta veća investicija koja je bila posvećena da bismo ostvarili tu viziju visokokvalitetne primarne zaštite za sve.”

Napori Otave neće rešiti nedostatak porodičnih lekara, kažu stručnjaci

Federalna vlada sklapa sporazume s provincijama i obećava milijarde dolara za pomoć u rešavanju nedostatka porodičnih lekara u Kanadi, ali stručnjaci kažu da to nije dovoljno za rešavanje situacije za milione pacijenata bez primarnog lekara.

Izveštaj poziva vlade da ubrzaju licenciranje zdravstvenih radnika obučenih u inostranstvu i obuče i angažuju više ljudi za rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Uklanjanje nekih barijera sa kojima se suočavaju lekari obučeni u inostranstvu predstavljalo bi “neposredno potencijalno rešenje za krizu zdravstvenih ljudskih resursa”, rekla je Kiran.

Sistemu su hitno potrebna pojačanja, navodi se u izveštaju, jer sve manje diplomiranih studenata medicine bira porodičnu medicinu, značajan broj lekara se približava penziji, a sve više lekara odlučuje da napusti porodičnu praksu nakon traume oko pandemije.

Ovi nalazi su u skladu s onim što je CBC News nedavno izvestio.

Prema CBC News analizi podataka sa medicinskih fakulteta, broj specijalizacija stagnira u poslednjih 10 godina, a upis u porodičnu medicinu dramatično je opao.

Iako je teško odrediti koliko kanadskih doktora radi u inostranstvu, ima ih na hiljade u zemljama poput Australije, UK i SAD.

Mnogi potencijalni kanadski doktori su otkrili da je njihov jedini izbor rad u inostranstvu zbog, ograničenog broja mesta na medicinskim fakultetima i mestima za boravak kod kuće.

Mnogi od njih bi želeli da se vrate u Kanadu da rade, ali ne mogu zbog birokratije za priznavanje akreditiva , rekli su doktori za CBC News.

“Trebamo li biti otvoreniji prema različitim vrstama zdravstvenih radnika koji pružaju primarnu zaštitu, različite vrste obuke? Mislim da je odgovor potvrdan jer je ikakva neka nega bolja nego nikakva, a neki ljudi trenutno ne dobijaju negu”, rekla je Kiran.

Kanada svake godine gubi na stotine kvalifikovanih doktora

Kanada gubi stotine kvalifikovanih kanadskih doktora obučenih u inostranstvu koji ne mogu da rade, jer im je teško dobiti specijalizaciju ovde zbog kombinacije birokratije i pristrasnosti.

Kiran i njeni istraživači takođe predlažu proširenje timske primarne zaštite kako bi se povećao pristup i smanjilo izgaranje lekara, te robusniji režim virtuelne dostave.

Te i druge preporuke — uključujući poziv da se zdravstveni kartoni budu lako dostupni pacijentima online — deo su “OurCare Standarda” koji grupa želi da usvoje provincije i Ottawa kao deo napora da se podupre sistem primarne zdravstvene zaštite koji je vec na konopcima .

SERBIANNEWS/CANADA

IZVOĐAČ RADOVA STIGAO U BAJERN I OTVARA TRI GRADILIŠTA

Od
Viktor
-
0
red and white stadium under blue sky during daytime

Maks Eberl na Alijanc areni (Reuters)

Maks Eberl zvanično predstavljen na Alijanc areni, prva misija – pronaći nalsednika Tomasa Tuhela

Teža kriza odavno nije potresala minhenski Bajern… Rezultatska, hijerarhijska, kriza autoriteta. Takmičarska 2023/24, po svemu sudeći, biće upamćena kao sezona u kojoj je lepršava četa Ćabija Alonsa sprečila minhenskog giganta da osvoji i 12. bundesligašku titulu zaredom, možda i kao sezona nakon koje će izgubiti jednog od najboljih levih bekova Evrope Alfonsa Dejvisa, strahuje se i još nekolicinu igrača prefinjenih fudbalskih kvaliteta.

U clju da problematično razdoblje ne preraste u neku vrstu anarhije čiji su se obrisi mogli videti tokom nekolicine ovosezonskih utakmica (posebno na relaciji trener – igrač(i)), Bavarci su doveli jednog od najcenjenihih sportskih direktora Nemčke Maksa Eberla i tokom dana ga predstavili na Alijanc areni. Zvanično, Bajern sportskog direktora već ima u Kristofu Frojndu koji je u klubu stigao pre oko pola godine, pa je Eberl najavljen kao novi član odbora koji će se baviti sportskim pitanjima.

U zbilji, u Zabener Štrase preselio se izvođač radova s ciljem da u ranoj fazi mandata otvori tri gradilišta. Prvo i apsolunto primarno područje rada biće mu pronalaženje naslednika Tomasa Tuhela sa kojim će se Bajern razići na kraju sezone. Drugo će biti remont tima (s akcentom na vezni red) koji ne daje rezultate u skladu sa kvalitetom fudbalera i treće – komunikaciona platforma. Od (samo) zvaničnog povlačenja Ulija Henesa i Karla Hajnca Rumenigea sa direktorskih pozicija (iako i dalje predstavljaju sivu eminenciju kluba), Bajern je ostao uskraćen za autoritativnog govornika koji bi, naročito u teškim trenucima za klub i kriznim situacijama poput aktuelne, stao pred javnost i plaštom svoje harizme zaštitio trenera i ekipu. Čak su se pojedini fudbaleri žalili da u klubu ne postoji osoba od autoriteta dostupna u svako doba dana za razgovor, žalbu ili savet. Frojnd jeste bio dostupan javnosti za izjave pre i posle mečeva, ali razlika u iskustvu u odnosu na Eberla je nemerljiva.

Već na prvoj konferenciji za medije, Eberl je dao jasne crte agende za neredni period.

“Želimo trenera koji se uklapa u klub i njegove ambicije, a koji je takođe u saglasju sa idejama koje Kristof (Frojnd) i ja imamo po pitanju igračkog kadra. Igrači poput Tela i Musijale su mladi fudbaleri kojima je neophodno da igraju. Drugi veliki klubovi poput Real Madrida uspeli su da integrišu Kamavingu i Čuamenija u vezni redi sa Krosom, Modrićem i Kazemirom. To je profil trenera kakvog želimo. Neophodan nam je trener koji želi da radi sa takvom vrstom fudbalera. Jezik? Mora da priča jezik koji svi mi pričamo, nemački ili engleski. To jeste jedan od kriterijuma, ali ne isključujući. Imamo nekoliko kandidata”, rekao je 50-godišnjak koji prema tvrdnjama nemačkog Sky Sporta favorizuje Ćabija Alonsa kojeg je pre tri godine pokušao da dovede i u Menhengladbah. Na taj način deli stav Henesa i Rumenigea koji veruju da je nekadašnji španski i Bajernov vezista koji će mu izbiti titulu iz ruku, pravi čovek da tu titulu vrati u Minhen kao i Bavarcima epitet odreda pred kojim fudbalskoj Evropi klecaju kolena.

Ali govoreći o treneru, Eberl je jasno poručio kako gleda o mlađanom napadaču Matisu Telu koji je u poslednje vreme više puta bio apostrofiran kao igrač koji bi na kraju sezone mogao na kaljenje. Dolazak Eberla, gotvo izvesno znači da supertalentovani Francuz neće mrdnuti iz Minhena predstojećeg leta. To je svakako jedno od manje gorućih pitanja u Bavarskoj. Klučna su, hoće li Bajern uspeti da zadrži Alfonsa Dejvisa uprkos nasrtajima Real Madrida, odnosno kakva sudbina čeka Leona Gorecku, Jozuu Kimiha, odnosno Matijsa De Lihta kojima saradnja sa Tomasom Tuhelom, malo je reći, nije prijala. Ni ostanak Liroja Sanea u Minhen nije izsvestan. A opet, oživele su glasine da Bajern nije odustao od letošnje velike želje, Fulamovog Žoaa Paljinje.

“Ne znam kada ćemo početi da pričamo o remontu i da li će on početi sa četvoricom, šestoricom ili osmoricom fudbalera. Počinjem sada, Kristof je već pola godine u prednosti i daće mi dosta informacija. Zajedno ćemo pregledati igrački kadar. Ali na prvom mestu je pronalaženje pravog trenera. Karte su promešane sa mnom i Kristofom. Videćemo šta će se dogoditi u naredna tri meseca. Procenićemo koji igrači daju Bajernu srce i dušu kako bismo ostvarili naše kratkoročne ciljeve”, rekao je Eberl.

Nekadašnjem sportskom direktoru Borusije i fudbaleru ovog kluba (koji je inače fudbalski stasavao u Bajernu) ne može se osporiti stručnost jer je od Menhengladbaha u drugoj deceniji 21. veka napravio jedan od najbolje organizovanih klubova Bundeslige. Svojevremeno je za smešan novac doveo Huana Aranga u Menš, a Venecuelanac vremenom postao klupska legenda. U to vreme iskopao je i Marka Rojsa i drugoligaša Rot Vajs Ahlena. Njegovo otkriće 2012. godine bio je Granit Džaka, prošlog leta je Lajpcigu obezbedio pozajmicu Ćavija Simonsa, odnosno pobedio žustru konkurenciju za potpis Loisa Opende.

Ali setimo se i da ga Lajpcig krajem septembra 2023. godine otpustio zbog “nedostatka” posvećenosti klubu, odnosno jer je dogovarao odlazak u Bajern iza leđa uprave Bikova. Ne zaboravimo i (ne)iskrene suze početkom 2022. godine kada je na oproštajnoj konferenciji od Gladbaha pričao da je isceđen, umoran i bolestan, da u fudbalu postoje stvari zbog kojih ne može više da obavlja svoj poasao s osmehom na licu. Malo jače od pola godine kasnije, postao je sportski direktor Lajpciga.

Dakle, vrlo brzo nakon napuštanja Borusije avanzovao je Eberl do vrha brda u nemačkom fudbalu, do jednog od trojice članova Bajernovog izvršnog odbora koji će uz njega činiti izvršni direkton Jan Kristijan Drezen i direktor finansija Mihael Didrih. Ali sa vrha brda, svi putevi vode nizbrdo. E sad, koliko će Eberl uspeti da ga sačuva…

ZIDAN ČOVEK ZA BUĐENJE JUNAJTEDA, FRANCUZ ŽELJA NOVIH GAZDI NA OLD TRAFORDU

Od
Viktor
-
0
white and blue soccer ball on green grass field

©Reuters

Crveni Đavoli na raskršću posle promocije novog suvlasnika

Prethodne nedelje Ser Džim Retklif je postao suvlasnik Mančester Junajteda i odmah počeo da razmišlja o načinu oporavka kluba. Engleski milijarder je kupio 27,7% akcija kluba sa čijeg će čela pokušati da na Old Traford vrati uspehe koji su prilično retki u post-Fergusonovoj eri.

Retklifofa zamisao je da unapredi infrastrukturu kluba, ali i da angažuje stručni tab koji će uspeti da uspostavi željenu igru. Prema navodima Futmerkata, jedna od najvećih Retklifovih želja je angažman Zinedina Zidana za šefa stručnog štaba umesto Erika ten Haga.

Novi čelnik Crvenih đavola sanja da u klub dovede 51-godišnjeg francuskog stratega, osvajača tri uzastopne Lige šampiona sa Real Madridom. Zidan je u prošlosti bio želja i Žan Kloda Blana, jednog od Retklifovih najbližih saradnika, odnosno čoveka koji je u periodu dok je bio član rukovodstva Pari Sen Žermena pokušao da dovede Zizua na mesto šefa stručnog štaba.

Realizacija Zidanovog dolaska neće predstavljati lak zadatak jer se francuski trener redovno nalazi na listi želja najvećih evropskih klubova, a kako navoddi Futmerkato, odgovor na pitanje da li je Retklif sa saradnicima uspeo da ubedi Francuza da dođe u klub biće poznat u narednim nedeljama.

Podsetimo, u Junajtedu su već najavili i druge kadrovske promene, te će Den Ešvort iz Njukasla brzo postati novi čllan rukovodstva Crvenih đavola. Nedavno je Retklif istakao da projekat oporavka Junajteda uzima uz visoke ambicije i sa namerom da promeni iz korena sve segmente u klubu koji nisu na zadovoljavajućem nivou.

“Ovo je samo početak našeg puta da vratimo Mančester Junajted u vrh engleskog, evropskog i svetskog fudbala. Izgradićemo objekte svetske klase za našu publiku, a od danas će se rad na zacrtanim ciljevima dodatno ubrzati”, istakao je novi čelnik Junajteda.

Od leta 2022. godine, na čelu stručnog štaba je Erik ten Hag koji je do danas Crvene đavole vodio na 98 utakmica uz učinak od 60 pobeda, 11 remija i 27 poraza. Publika sa crvene stane Mančestera nije zadovoljna igrama kluba pod komandom Holanđaina, te se neretko glasno polemiše o rastanku, a potraga za naslednikom aktuelnog stratega očigledno je uveliko u toku.

Kako da se pripremite za razgovor za posao koristeći ChatGPT

Od
Viktor
-
0
a close up of a computer screen with a blurry background

Otprilike trećina, 30 odsto, menadžera ljudskih resursa je kazalo da je to što niste unapred istražili kompaniju, koja vas intervjuiše za posao, predstavlja veliki nedostatak. Anketa je obuhvatila 1.200 zaposlenih u kompaniji ,,Ringover“ za HR softver u novembru 2023. godine.

Kada se pripremate za intervju, želite da budete spremni za pitanja koja će vam postavljati i o vašoj profesionalnoj istoriji. Možete da se pripremite tako što ćete pregledati svoj CV da biste bili sigurni da znate najvažnije stvari ili da zamolite prijatelja da uvežba intervju sa vama. Takođe možete da koristite generativne AI alate kao što je ChatGPT.

Aplikacija je „odličan kopilot“ za pripremu za intervjue, tvrdi bivši Diznijev regruter i autor predstojeće knjige o vođstvu „Build smart“, Sajmon Tejlor. Evo zašto i kako bi preporučio da je koristite.

broj radnih sati

ChatGPT (Unsplash)

„Samo nalepite opis posla“

ChatGPT može da koristi opis posla za generisanje vrsta pitanja koje bi menadžer za zapošljavanje ili potencijalni poslodavac postavio na intervjuu, piše CNBC Make It.

Sajmon Tejlor bi rekao botu nešto poput: „Idem na razgovor i daću vam opis posla. Želeo bih da mi date listu potencijalnih pitanja za intervju. I onda bukvalno samo nalepite opis posla.“

Možete da budete konkretniji sa aplikacijom i reći joj da vam postavlja određene vrste pitanja, ako mislite da će to pomoći. Ako ste, na primer, menadžer projekta, možete ga zamoliti da postavlja pitanja o izazovima sa kojima se možete suočiti u vođenju tima.

„Tražio bih da ChatGPT postavi od sedam do 10 pitanja“, naveo je on.

chatgpt

ChatGPT (BIZLife)

„Svaka vrsta pripreme će vam samo pomoći“

Aplikacija ne može 100 posto da predvidi koja će vam pitanja biti postavljena na intervjuu za posao. Ali će vam pomoći da se pripremite i počnete da razmišljate o najboljem načinu da se predstavite.

„Svaka vrsta pripreme samo će vam pomoći da organizujete svoje misli i identifikujete najbolja iskustva, ili najrelevantnija iskustva koja želite da istaknete“, istakao je on.

To će vam pomoći da vežbate i usavršite svoje odgovore tako da tačno znate šta želite da kažete. Tejlorov savet broj jedan za intervju je da budete koncizni u svojim odgovorima i da svaki bude dug oko minut. To pokazuje poštovanje prema vašem sagovorniku.

Korišćenje ChatGPT-a je „definitivno pametan pristup“ kako biste bili sigurni da ste spremni za intervju, zaključio je Tejlor.

Žena se udaje za AI hologram: Da li će nam partneri u budućnosti biti avatari i roboti?

Od
Viktor
-
0

Špansko-holandska umetnica će se ovog leta udati za hologram veštačke inteligencije, a revolucionarna zajednica će nas uvesti u čudnu novu eru odnosa čoveka i robota.

Alicia Framis će se udati za svog holografskog partnera AI holograma, koji je stvoren na osnovu podataka o profilu njenih prethodnih romantičnih partnera, navodi se u saopštenju za javnost njenog tima za publicitet.

U saopštenju za javnost se navodi da će se nekonvencionalna ceremonija održati u muzeju u Holandiji, piše Business Insider. 

Ceremonija će predstavljati „jedinstveni ritual za sjedinjenje između čoveka i avatara“, a gostima će biti servirana „molekularna hrana u kojoj mogu da uživaju i ljudi i humanoidni entiteti“, navodi se. Framis, umetnica i nevesta, je dizajnirala svoju haljinu i odeću za svatove.

Hologrami, avatari i roboti kao partneri

Framis je rekla da venčanje predstavlja „novu generaciju ljubavi“, gde će ljudi biti u odnosima sa hologramima, avatarima i robotima.

Iako se čini da je venčanje oblik performansa, Framis je rekla da sam čin postavlja zanimljiva pitanja o tome kako izgleda zajednica sa holografskim partnerom.

„Interesantno je kako možemo da dobijemo hipoteku za kupovinu novog automobila, a sada možemo da dobijemo hipoteku da kupimo novog saputnika“, rekla je ona u saopštenju za javnost.Takođe je postavila pitanje da li bi mogla da otvori zajednički račun sa svojim partnerom i kakvo bi im osiguranje trebalo.

Ona je dodala: „Saputnici sa veštačkom inteligencijom mogu biti korisna opcija za ljude kojima je potrebno društvo. Ovaj hologram će ispuniti sve moje potrebe.“

Prema saopštenju za štampu, Framis, koja je objavila video snimke kako kuva i jede sa AI hologramom, ranije je imala vezu sa manekenom po imenu Pjer.

Framis tvrdi da će biti prva žena koja se udala za hologram.

Da li se Velika Britanija pozdravlja sa tradicionalnim RADNIM VREMENOM?

Od
Viktor
-
0
a british flag hanging over a city street

Većina kompanija uključenih u najveću svetsku probu četvorodnevne radne nedelje učinila je ovu politiku rada trajnom, navodi se u novom izveštaju.

Od 61 britanske kompanije koje su učestvovale u šestomesečnom pilot-programu 2022. godine, najmanje 54 (89 odsto) reklo je da je politika još uvek na snazi, dok je 31 firma (51 odsto) izjavila da je trajno prešla na četvorodnevni rad.

Rezultati su pokazali da su svi konsultovani projektni menadžeri i izvršni direktori rekli da je četvorodnevna nedelja imala pozitivan uticaj na njihovu organizaciju, pri čemu je više od polovine (55 odsto) opisalo uticaj kao „veoma pozitivan“.

Velika većina (82 odsto) anketiranih kompanija prijavila je pozitivne uticaje na dobrobit zaposlenih, dok je 50 odsto videlo pozitivne efekte na smanjenje fluktuacije osoblja, a skoro jedna trećina (32 odsto) je izjavila da je politika primetno poboljšala zapošljavanje.

Posao, Velika Britanija (Freepik)

Džulijet Šor, autorka izveštaja i profesorka sociologije na Bostonskom koledžu, opisala je jednogodišnje rezultate kao „odlične“ i rekla da nalazi pokazuju da su pozitivni efekti kraćeg radnog vremena „stvarni i dugotrajni“, prenosi CNBC.

„Ukupni rezultati su se zadržali, a u nekim slučajevima čak i nastavili da se poboljšavaju“, rekla je Šor u saopštenju i dodala da su fizičko i mentalno zdravlje, kao i ravnoteža između posla i privatnog života znatno bolji nego sa šest meseci.

„Poboljšanja su ostvarena u pogledu ‘sagorevanja’ na poslu, a zadovoljstva životom su stabilna. Zadovoljstvo poslom i problemi sa spavanjem su se malo smanjili, ali najveći deo prvobitnog poboljšanja ostaje“, rekla je ona.

Poboljšanja se održavaju godinu dana kasnije

Izveštaj je, međutim, otkrio da zaposleni u firmama u kojima je dodatni slobodan dan slabo zagarantovan ili obezbeđen pod uslovom da se ispune određeni ciljevi, ima nekih zabrinutosti.

Na primer, modeli četvorodnevne radne nedelje koji su bili veoma uslovni doveli su do toga da su pojedini zaposleni prijavili dodatni stres da ispoštuju rokove, ljutnju na druge i osećaj nejednakosti među zaposlenima na osnovu prirode njihove uloge.

U izveštaju se dodaje da manje posvećeni oblici politike četvorodnevne nedelje takođe ostavljaju osoblju manje mogućnosti da planira aktivnosti na svoj slobodan dan.

Posao, produktivnost, zimsko računanje vremena

Četvorodnevna radna nedelja, Velika Britanija (Pexels)

U izveštaju se navodi da zaposleni imaju tendenciju da koriste svoj slobodan dan za dodatne obaveze, hobije i kućne poslove, pri čemu je osoblje stalo da daje prednost kvalitetnom vremenu za vikend.

„Godinu dana nakon rezultata četvorodnevnog pilota u Velikoj Britaniji, praktično svaka kompanija sa kojom smo razgovarali odlučila je da se drži četvorodnevne nedelje“, rekao je Vil Stronge, direktor istraživanja.

„Poboljšanja fizičkog i mentalnog zdravlja, ravnoteže između posla i privatnog života i opšteg zadovoljstva životom, kao i smanjenje „sagorevanja“ na poslu na kraju ispitivanja, održali su se godinu dana kasnije“, dodao je on.

Bijela kuća: Amerika neće slati trupe u Ukrajinu

Od
Viktor
-
0

Američka administracija ne namjerava da šalje američke trupe u Ukrajinu radi učešća u sukobu, izjavila je portparol Savjeta za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće Ejdrijen Votson.

Bijela kuća (Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS, ilustracija) -

Bijela kuća (Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS, ilustracija)

– Predsjednik Bajden je jasno stavio do znanja da SAD neće slati trupe radi učešća u borbama u Ukrajini – rekla je Votson.

Premijer Slovačke Robert Fico rekao je 26. februara da jedan broj zemalja članica EU i NATO razmatra mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu na osnovu bilateralnih sporazuma sa Kijevom. I francuski predjsednik Emanuel Makron izjavio je da takva mogućnost nije isključena.

Generalni sekretar Alijanse Јens Stoltenberg saopštio je 27. februara da NATO nema takve planove. Slične izjave dali su i šefovi vlada Njemačke, Češke, Poljske, Švedske, šef ministarstva spoljnih poslova Mađarske.

“POSTOJE DVE GRUPE SRBA U KANADI” Srpkinja objavom uzdrmala korisnike mreža

Od
Dara Milovanović
-
1

Srpkinja, koja unazad 15 godina živi u Kanadi izazvala je pravu lavinu reakcija i komentara kada je na internetu odlučila da, iz njenog ugla podeli u dve grupe one Srbe koji su, kao i ona otišli u inostranstvo.

U svojoj anonimnoj objavi na Reditu, žena iz Srbije koja je “preko bare” otišla najpre zbog školovanja, a onda i zbog kanadskog života, priznala je da se u Srbiju verovatno nikada ne bi vratila da živi. Ipak, ono što je u njenoj objavi prvuklo najveću pažnju jeste njena podela Srba.

“Otišla sam iz Srbije da se školujem u Kanadi pre 15 godina i ostala da živim ovde. Volim da idem u posetu familiji i prijateljima, ali ne verujem da bih volela da živim u Srbiji. Primetila sam da uglavnom naši ljudi padnu u jednu od dve grupe kada se presele u inostranstvo:

Odmah se pridruže srpskoj zajednici, većinu vremena provedu pričajući srpski i druže se uglavnom sa našim ljudima. Oni uglavnom svaki odmor iskoriste da idu za Srbiju i stalno se prete da će se preseliti nazad. Veoma su kritični o Kanadi i ništa im ne valja. Neverovatno su nostalgični za ‘starim danima’ i zaboravljaju sve loše što ih je nateralo da se presele”, napisala je ona za prvi grupu Srba.

Što se tiče, kako ona kaže druge grupe Srba, priznaje da u njoj i ona sama spada.

“Ljudi koji odluče da izgrade nov život u inostranstvu i uglavnom nateraju sami sebe da pričaju non-stop na engleskom, i da se druže sa raznolikom grupom ljudi. Otvoreni su ka drugim kulturama i novim običajima. Oni uglavnom prođu kroz krizu identiteta jer shvate da nikada više neće biti potpuno Srbi, a ni Kanađani nego će uvek biti i jedno i drugo. Neki običaji i ponašanja će uvek biti srpska, a neka kanadska”, napisala je ona.

“Ova grupa Srba retko bude uspešna ‘preko”

Takođe, kao dodatak objasnila je da je primetila kakvi Srbi budu uspešni u inostranstvu, a kakvi retko uspevaju.

“Kako sam primetila, ako si u dobroj situaciji u Srbiji, roditelji su ti uvek bili imućni i imaš visok standard života, uglavnom takvi ne uspevaju u inostranstvu. Takvi dođu u Kanadu, pa me pitaju da im sredim posao preko veze što ovde ne ide tako”, napisala je ona te se izvinula ukoliko ima pravopisnih grešaka, ja ona, kaže, spada u grupu dve i uglavnom komunicira na engleskom.

“Sve mi to deluje suvoparno”

Njena objava brzo je postala viralna, a u komentarima su se mogli naći raznoliki komentari.

“Otišla sam za Kanadu kao tinejdžerka, davne 1990. i neke i vratila se da živim u Srbiju posle 30 godina. Devojko izvini ali ovaj objava mi je trulež”, “Evo i ja sam u Kanadi već 25 godina, dobar posao, kuća, žena, deca itd. Smara me ova politika. Da imaš mogućnost za rad od kuće za istu ili sličnu firmu, i za iste pare, bili bi se vratila?”, “Volim da gledam kako kamiondžije razotkrivaju kanadsku demokratiju i takozvanu slobodu govora, ali ne bih nikada tamo živeo”, “Ti predstavljaš 1% Kanađana po primanjima i svako poređenje je suvišno. Morala bi se porediti sa 1% ljudi koji žive U Srbiji”, “Hoćeš li da se udaješ”, “Šta znam, meni to sve deluje suvoparno, imam lep život u Srbiji i kuću u Bosni na planini, tamo kad odem ja ne bih to druženje i te veze menjao za 34 Kanade”, bili su neki od komentara.

Srpkinja je na mnoga pitanja o platama, njenom poslu, životu tamo, pojedinačno odgovarala, a kako je objasnila, pošto unazad nekoliko godina radi od kuće, u Srbiju često dođe na par meseci – što joj bude dovoljno da se odmori i vrati nazad.

SERBIANNEWS/CANADA

Novi izveštaj sugeriše da se kanadska domaćinstva okreću ‘kreativnim rešenjima’ kako bi ušla na tržište nekretnina

Od
Dara Milovanović
-
0

Više od 20 % Kanađana bi razmotrilo kupovinu kuće sa članom porodice, kako bi se probili na stambeno tržište, prema novom izveštaju Re/Maxa.

Izveštaj Legera, koji je naručen u ime Re/Maxa, sugeriše da su netradicionalni modeli stambenog vlasništva sve češći u većim kanadskim gradovima zahvaljujući “visokim troškovima života, visokim kamatama i ceni stanovanja”.

U izveštaju, koji je proučavao stanovnike u 22 kanadska grada, utvrđeno je da bi 48 % razmotrilo kupovinu kuće koristeći alternativni model. Oko 22 % ovih ispitanika reklo je da bi kupovali po scenariju rent-to-own. Oko 21 % je reklo da bi razmotrilo suvlasništvo sa članom porodice koji nije supružnik ili partner, a 17 % ispitanika je reklo da bi razmotrilo kupovinu kuće sa namerom da deo kuće izda zakupcu.

“U Londonu, Bramptonu i Mississaugi, kupci kuća sve više traže nekretnine sa sekundarnim apartmanima za smeštaj raznih generacija”, navodi se u izveštaju.

U Londonu, navodi se u izveštaju, roditelji kupuju domove sa svojom decom kako bi funkcionisali kao “međugeneracijska porodica” i pomogli u brizi o deci.

„Nasuprot tome, u Mississaugi i Bramptonu, koji doživljavaju sve veću populaciju imigranata, sekundarni apartmani su namenjeni za smeštaj članova proširene porodice ili za stvaranje prihoda od rente, kako bi se podržali troškovi rastućih proširenih porodica“, nastavlja se u izveštaju.

Istraživanje pokazuje da je oko 13 % ispitanika koji su sadašnji vlasnici kuće kupilo kuću na netradicionalan način.

Prema podacima regionalnog odbora za nekretnine u Torontu (TRREB), prosečna prodajna cena u Torontu za sve tipove nekretnina dostigla je vrh od 1.334.062 dolara u februaru 2022., pre nego što je pala na najniži nivo od 1.037.542 dolara kasnije tokom iste godine. Sa izuzetkom porasta aktivnosti prošlog proleća, cene su ostale relativno nepromenjene u regionu.

„S obzirom da visoke kamatne stope padaju i, potencijalno se mogu spustiti u drugoj polovini 2024., sada je možda pravo vreme da razmislite o ulasku na tržište, posebno za one koji su imali pristup ‘čekam i gledam’,kaže Benjamin Tal , zamenik glavnog ekonomiste za CIBC World Markets Inc., navodi se u izjavi koja prati istraživanje.

“Uprkos određenom odlaganju kamatnih stopa u 2024. godini, Kanada se još uvek suočava s krizom pristupačnosti zbog nedostatka zaliha i sve veće potražnje, koja će trajati sve dok se zemlja na adekvatan način ne pozabavi problemom. Uzimajući to u obzir, kreativna rešenja poput suvlasništva mogu biti opcija za mnoge kupce kuća u Kanadi koji žele ostvariti san o vlasništvu nad kućom.”

Chris Alexander, predsednik Re/Max Canada, primetio je da „kreativnost u procesu kupovine kuće” može biti zaobilazno rešenje, ali se ne može smatrati „rešenjem” za krizu pristupačnosti u zemlji.

„Poput modernih, inovativnih kupaca, naše vlade moraju biti strateške i vizionarske u tome kako možemo koristiti postojeće zemljište i nekretnine da podstaknemo ponudu stambenog prostora kako bismo omogućili veću raznolikost stanovanja za sve Kanađane“, rekao je Alexander u pisanoj izjavi.

Online anketa od 1.522 Kanađana, koja je sprovedena korišćenjem Legerovog online panela, sprovedena je 19. januara i 20. januara.

SERBIANNEWS/CANADA

1...518519520...1.519Stranica 519 od ukupno 1.519

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković