Meteori, poznatiji kao zvezde padalice, mogu se videti bilo koje noći u godini. Neke noći su međutim bolje za posmatranje neba od drugih. Zemlji upravo sledi veličanstveni prolaz kroz put koji je za sobom ostavila čuvena Halejeva kometa.
Dok se Zemlja kreće oko Sunca, nailazimo na delove prašine i krhotina sa kometa i asteroida. Tako se rađaju meteorske kiše, periodi kada se broj zvezda padalica koje ćete videti dramatično povećava.
Vrhunac kiše meteora očekuje se šestog maja
Trenutno smo u fazi iščekivanja prolaska kroz jedan put pun svemirskih krhotina, koji je za sobom ostavila Halejeva kometa. Ona stvara kišu meteora Eta Akvarid, jednu od najbolje vidljivih sa naše južne hemisfere.
Ovogodišnji prikaz sa neba obećava da će biti poseban. Poklapa se sa mladim Mesecom, što znači da će nebo biti dodatno mračno u satima pre zore – a to su savršeni uslovi da se posmatraju delovi čuvene komete kako padaju. Postoje čak i nagoveštaji da bi tuš mogao biti jači i bogatiji nego inače.
Fragmenti najpoznatije komete
Halejeva kometa približi se Suncu, pa tako i našoj planeti u proseku svakih 76 godina, i provela je hiljade godina na svom trenutnom putu.
Svaki put kada prođe kroz unutrašnjost Sunčevog sistema, kometa ostavlja za sobom prašinu i gas. Ova prašina se polako širi svemirom, obavijajući orbitu komete širokim slojem krhotina.
Zemlja prolazi kroz te krhotine dva puta godišnje, kada se depavaju dve poznate kiše meteora. U oktobru je kiša meteora Orionid, koja je vidljiva sa obe hemisfere.
Kiša koja dostiže vrhunac početkom maja – meteorska kiša Eta Akvarid je bogatija. Zemlja počinje da nailazi na te krhotine sredinom aprila, a zatim provede u tom prostoru otprilike šest nedelja prelazeći široki tok krhotina koji je iza sebe ostavila moćna kometa.
Halejeva kometa jedna je od načuvenijih u istoriji čovečanstva (ilustracija)
Veći deo tog vremena Zemlja prolazi kroz svojevrsno „predgrađe“ toka kojim se kretala kometa koja nam je ostavila svoj bogati „rep“. Otprilike šestog maja, Zemlja se kreće kroz najgušći deo toka, a Eta Akvarid dostiže svoj vrhunac.
Eta Akvarid je relativno slabo poznata kiša meteora iz jednostavnog razloga – najbolje se vide sa južne hemisfere i veoma ih je teško posmatrati sa lokacija severno od Ekvatora.
Posmatrači sa južnog dela naše planete imaju više sreće. Sa većine recimo australijskih lokacija, počev od 1:30 ujutro po lokalnom vremenu, na nebu je vidljiv spektakl do rane zore.
Eta Akvarid „daje“ i 20 do 30 meteora na sat.
Međutim, meteori ne dolaze jednakom brzinom. Može da se desi da 15 minuta ne vidite ništa, a onda ugledate više njih odjednom.
Posebna godina
Eta Akvarid je posebna poslastica za posmatrače u Australiji, ali ova godina obećava da će biti posebna. Prvo, nebo će biti tamno zahvaljujući mladom Mesecu, što će meteore lakše uočiti.
Naučnici koji su modelirali i istraživali ponašanje Eta akvarida u poslednjih nekoliko decenija pronašli su primamljive nagoveštaje da bi ove godine moglo doći do značajnog povećanja broja lepih nebeskih prikaza, odnosno zvezda padalica. Oni sugerišu da bi se meteorska kiša Eta Akvarid 2024. mogla pokazati kao najjača u čitavom 21. veku.
Međutim, predviđanje aktivnosti meteorskih kiša je zaista teško. Drugi istraživači tvrde da bi ova godina mogla biti po tom pitanju „uobičajena“.
Koliko se život, običaji, pa čak i način razmišljanja u Srbiji razlikuje od onog u Kanadi svedoči i to da se Kanađani iščuđavaju mnogim stvarima u našoj zemlji koje su nama toliko uobičajene da na njih i ne obraćamo pažnju. Jedna od njih je, sudeći prema objavi jednog Kanađanina, to što naši policajaci mogu da u kafićima opušteno ispijaju kafu i piće u uniformama, što je za njih neuobičajeni prizor.
– Bili smo u Loznici i u jednom kafiću smo videli policajce kako sede tamo. Pomislio sam da su tu možda po nečijem pozivu, da rešavaju neki problem, ali, kada smo prišli kafani, videli smo da četvorica uniformisanih policajaca samo sede i piju kafu i piće – započeo je priču Kanađanin koji se na Tik Toku potpisuje kao Andre in Serbia i koji već neko vreme živi u Srbiji.
– Međutim, takođe je bilo lepo videti da ljudi koji ulaze i izlaze iz lokala nisu uplašeni time što su policajci tu. Sednu, uživaju u svom piću i nastave sa svojim poslom kao da je sve uobičajeno. Policajci bi, sa druge strane, videli ljude kako radi ovo ili ono na raskrsnici, ali ih nije bilo briga, jer sede. Verovatno su završili radnu nedelju i jednostavno uživaju – kaže Andre i dodaje da u Kanadi, za razliku od Srbije, nema mešanja i druženja između klasa.
– U Kanadi postoje različite klase ljudi, ali nema mešanje više klase sa nižom dok ovde u Srbiji svi zajedno žive u istinskim zajednicama. Vi živite u zgradama u kojima žive i doktori i komunalni radnici, policajci kao i zaposleni u kafanama. Ovde zaista nema mnogo segregacije i to je lepo videti – zaključuje Andre.
Ako ste kvalifikovani zanatlija i razmišljate o preseljenju u Albertu, mogli biste zaraditi lakih 5.000 dolara ako to učinite.
Vlada Alberte pokrenula je treću fazu svoje kampanje Alberta zove , koja se sada oglašava u Britanskoj Kolumbiji, Kvebeku i Ontariju.
Najnoviji dodatak kampanji mogao bi biti onaj da ima mnogo ljudi koji hoće da se odazovu pozivu: bonus se nudi u obliku jednokratnog, 5.000 dolara povratnog poreskog kredita, koji ima za cilj namamiti kvalifikovane zanatlije da dođu u Albertu.
“Kampanja Alberta zove i ovaj bonus ponovo potvrđuju posvećenost naše vlade privlačenju vrhunskih talenata i rešavanju potreba za radnom snagom, za sektore koji su ključni za održavanje prosperiteta naše pokrajine”, rekao je Matt Jones, ministar poslova, ekonomije i trgovine, u saopštenju za medije .
“To takođe pokazuje da smo ozbiljni u pogledu popunjavanja produktivnih radnih mesta dobrim radnicima kako bismo podržali naše rastuće infrastrukturne potrebe.”
Bonus je najavljen ranije ove godine kao deo budžeta za 2024., u kojem je za njega izdvojeno 10 miliona dolara.
Provincija je dodala da će bonus podržati 2.000 radnika u zanatstvu da se presele u Albertu, a lista kvalifikovanih trgovačkih društava dostupna je na web stranici Alberta is Calling.
Prema web stranici, mogli biste imati pravo na povraćaj poreza od 5.000 dolara ako se preselite u Albertu između 1. maja i 31. decembra 2024., živite ovde 12 meseci i radite u visoko traženoj struci.
Treća faza kampanje će biti „mnogo užeg obima“, i uključivaće oglašavanje na fakultetima,srednjim školama, restoranima, barovima i teretanama; Radio, streaming kanalima kao i oglašavanje na društvenim mrežama; i na ažuriranoj web stranici AlbertaisCalling.ca.
Očekuje se da će ova faza kampanje koštati oko 2,5 miliona dolara.
Kanadska ekonomija je izgubila zamah nakon solidnog početka godine, pojačavajući očekivanja ekonomista da je Banka Kanade na putu da smanji kamatne stope u narednim mesecima.
Statistički zavod Kanade izvestio je u utorak da je realni bruto domaći proizvod porastao za 0,2 posto u februaru. To je usledilo nakon povećanja od 0,5 posto u januaru.
“Današnji izveštaj o BDP-u potvrdio je naša očekivanja da je januarski skok proizvodnje bio privremen i ni na koji način nije označio prekretnicu za pozadinu rasta u Kanadi koja je i dalje vrlo slaba”, rekla je ekonomistkinja RBC-a Claire Fan.
Gledajući unapred, federalna agencija kaže da je njena prethodna procena za mart pokazala da je realni BDP u suštini ostao nepromenjen.
Na osnovu preliminarne brojke, kanadska ekonomija je rasla po godišnjoj stopi od 2,5 posto u prvom kvartalu 2024.
Iako privreda nastavlja da se širi, ekonomisti kažu da najnoviji podaci pokazuju da je rast spor, jer više kamatne stope opterećuju odluke potrošača i poslovnih korisnika.
To će verovatno biti dobra vest za Banku Kanade, koja traži kontinuirane dokaze da privreda i inflacija reaguju na strožu monetarnu politiku.
Guverner Tiff Macklem rekao je ranije ovog meseca da centralna banka već vidi prave uslove da počne da smanjuje referentnu kamatnu stopu sa pet posto. Ali on je rekao da želi da se ti uslovi održe kako bi se osiguralo da se inflacija u stvari spušta na cilj banke od dva posto.
“Gubitak zamaha je zaključak iz ovog izveštaja. To stavlja dodatni pritisak na BoC da počne sa smanjenjem u junu”, napisao je Benjamin Reitzes iz BMO-a, izvršni direktor kanadskih stopa i makro strateg.
Tromost kanadske ekonomije evidentna je i na tržištu rada, gde je otvaranje novih radnih mesta zaostajalo za rastom stanovništva. U martu je stopa nezaposlenosti skočila na 6,1 odsto.
Reitzes je, međutim, upozorio da smanjenje stope u junu i dalje zavisi od aprilskih podataka o inflaciji, koji bi trebali biti objavljeni za nekoliko sedmica.
Stopa inflacije u Kanadi je u martu iznosila 2,9 posto, što je neznatno više u odnosu na prethodni mesec. Industrije koje proizvode usluge porasle su se 0,2 posto, uz pomoć sektora transporta i skladištenja koji je porastao za 1,4 posto, dok je železnički transport porastao za 5,5 posto, a aktivnost se vratila u normalu nakon niskih temperatura u januaru u zapadnoj Kanadi.
Vazdušni saobraćaj je takođe porastao za 4,8 odsto u februaru, podstaknut rastom međunarodnih putovanja pošto su neke avio-kompanije povećale kapacitet za Aziju.
Kanadska statistika kaže da su industrije koje proizvode robu u suštini nepromenjene.
Sektor rudarstva, vađenja kamena i vađenja nafte i gasa porastao je 2,5 odsto u februaru, dok je vađenje nafte i gasa poraslo za 3,3 odsto, delimično nadoknadivši smanjenje u januaru. Vađenje ruda i kamena (osim nafte i gasa) poraslo je za 1,9 posto.
Komunalni sektor je pao za 2,6 posto, dok je sektor proizvodnje pao za 0,4 posto.
OTTAWA –Ministar imigracije Marc Miller kaže da će međunarodni studenti moći raditi van kampusa do 24 sata sedmično od septembra.
Liberali su privremeno ukinuli ograničenje radnog vremena od 20 sati za međunarodne studente tokom pandemije COVID-19 u pokušaju da umanje nedostatak radne snage.
“Gledajući najbolje prakse i politike u drugim zemljama, većina ograničava broj radnih sati za međunarodne studente. Kanadska pravila moraju biti usklađena ili ćemo otkriti da naši programi privlače sve više kandidata čija je primarna namera da rade a ne da uče”, rekao je Miler.
“Da budemo jasni, svrha programa za međunarodne studente je da studiraju, a ne da rade.”
Novo ograničenje rada dolazi kada savezna vlada obuzdava porast upisa međunarodnih studenata širom zemlje.
Kritičari su upozorili da bi dopuštanje međunarodnim studentima da rade puno radno vreme moglo pretvoriti studijsku dozvolu u nezvaničnu radnu vizu, što bi ugrozilo njenu svrhu.
Miller je rekao da njegova vlada postavlja ograničenje na 24 sata jer se to čini “razumnim” i da bi studentima omogućilo da rade tri pune osmočasovne smene.
On je takođe napomenuo da interni rad odseka pokazuje da više od 80 posto međunarodnih studenata trenutno radi više od 20 sati sedmično.
Ne postoje ograničenja u broju sati koje međunarodni studenti mogu da rade kada nisu aktivno upisani u nastavu, na primer tokom leta.
Canadian Press je ranije ove godine izvestio da su zvaničnici u Millerovom odeljenju upozorili vladu 2022. da bi privremeno izuzeće moglo odvratiti studente od studija i potkopati cilj programa privremenih stranih radnika.
Miller je ranije iznio ideju o trajnom postavljanju ograničenja na 30 sati sedmično. Međutim, u ponedeljak je ministar imigracije rekao da bi to bilo preblizu punom radnom vremenu.
“I iz studija znamo da kada počnete da radite na nivou od 30 sati i oko 30 sati, postoji materijalni uticaj na kvalitet vaših studija”, rekao je on.
Si-En toranj (CN Tower) je toranj u Torontu u Kanadi, visok je 553,33 metra, najvažnija je turistička atrakcija u Torontu i privlači više od dva miliona međunarodnih posetilaca svake godine.
Kanadska nacionalna železnička kompanija finansirala je izgradnju Si-En tornja. Posetioci mogu videti Toronto iz tornja na dve razdaljine: na nadmorskoj visini od 330 metara i na visini od 447 metara. Kada je završeno s izgradnjom, to je bila najviša zgrada na svetu i najviši toranj na svetu. To više nije nakon izgradnje Burdž Halife, Kantonskog tornja i Tokijskog nebeskog drveta. Još uvek je najviša zgrada na zapadnoj hemisferi i jedan od najpoznatijih znamenitosti i simbola Toronta i Kanade uopšte.
Istorija
Kanadska nacionalna železnička kompanija došla je na ideju 1968. godine da se izgradi veliki televizijski i radio toranj za šire područje Toronta.
Si-En toranj deo je centra Metro, najvećeg razvojnog projekta u Torontu. Želja je bila da se izdigne toranj 300 metara iznad najviših zgrada u gradu, jer je toranj sagrađen u samom centru grada, gde su bile najviše zgrade. Toliko je visok, da se može videti s udaljenosti od trideset kilometara.
Izgradnja je počela kopanjem temelja 6. februara 1973. godine. Oko 56.000 tona materijala uklonjeno je do dubine od 15 metara. Za temelj se koristilo 7.000 tona betona i 450 tona armature. Na celom projektu radilo je 1.537 radnika, koji su koristili 40.500 kubnih metara betona. Vrh antene podignut je uz pomoć helikoptera. Cena izgradnje iznosila je tadašnjih 75 miliona dolara (danas 350 miliona dolara). Toranj je otvoren 26. juna 1976, pre nego što se planiralo. Do sredine devedesetih godina postao je jedna od glavnih turističkih atrakcija u gradu.
Detalji
Toranj je trinaest metara viši od Ostankinskog televizijskog tornja u Moskvi i gotovo dvostruko viši od Ajfelove kule. Ako vetar duva brzinom od 200 kilometara na sat, vrh tornja se smanji za 1,05 metara, a iz restorana na vrhu tornja sa staklenim podovima vidi se ceo grad. Troškovi izgradnje od oko 278 miliona dolara otplaćeni su za petnaest godina. Visina ove kule je ekvivalentna zgradi od 147 spratova.
Dvostruke olimpijske šampionke Tijana Bogdanović i Milica Mandić postale su ambasadorke Evropskog prvenstva u tekvondou koje se, prvi put u istoriji, održava u Srbiji od 9. do 12. maja, u Hali 1 Beogradskog sajma
Milica Mandić u Tokiju osvojila zlatnu medalju za Srbiju u tekvondou
Proslavljene srpske tekvondo reprezentativke biće ambasadori najznačajnijeg takmičenja pred Olimpijske Igre u Parizu, a tim povodom snimile su promotivni spot koji će u danima održavanja šampionata obići čitav Stari kontinent, odnosno više od 30 evropskih država koje će uživo prenositi finalne borbe.
Izražavajući svoje oduševljenje što će se ovaj prestižni događaj održati u Beogradu, Tijana Bogdanović istakla je značaj okupljanja najboljih boraca iz Evrope.
“Drago mi je što će se najbolji borci okupiti i upoznati sa našom prestonicom. Ovo je Olimpijska godina, najvažnija, i zato će i Evropsko prvenstvo biti jedno od najjačih. Doći će najbolji takmičari iz cele Evrope i nesumnjivo će biti najspremniji, što znači da možemo da očekujemo sjajne borbe koje vredi videti. Pozivam sve ljubitelje sporta da dođu i podrže naše takmičare na domaćem terenu”, rekla je Tijana Bogdanović.
Sa druge strane, Milica Mandić podsetila je na svoje početke i istakla važnost podrške u postizanju sportskih ciljeva, poželevši takmičarima svu sreću na predstojećem takmičenju i daljoj karijeri.
“Posle 18 godina imamo tu čast da ovo veliko takmičenje organizujemo u našem divnom Beogradu, i hvala Evropskoj tekvondo uniji na ukazanom poverenju. Čvrsto verujem da ćemo ispuniti očekivanja. Posle izuzetnih sportskih rezultata koje Srbija pravi u poslednjih nekoliko godina, sada predstavljamo našu zemlju na najbolji mogući način”, istakla je Milica Mandić i poželela takmičarima mnogo sreće.
Evropsko prvenstvo u tekvondou biće održano pod pokroviteljstvom Ministarstva sporta i Sekretarijata za omladinu i sport Grada Beograda.
Naučnik Ros Felouz tvrdi da je otkrio uzrok “faraonove kletve” za koju se veruje da je ubila više od 20 ljudi koji su otvorili grobnicu kralja Tutankamona 1922. godine.
Iako drevni tekst u grobnici preti “smrću od bolesti koju nijedan lekar ne može da dijagnostikuje”, Felouz veruje da je iza ove “kletve” biološki razlog.
Studija koju je objavio “Džurnal of sajentifik eksplorejšns” navodi da je uzrok trovanje radijacijom iz prirodnih elemenata koji sadrže uranijum i toksični otpad koji je namerno stavljen u zapečaćenu grobnicu.
Izlaganje ovim supstancama moglo je da dovede do pojave određenih karcinoma od kojih su patili mnogi koji su prvi ušli u grobnicu, poput arheologa Hauarda Kartera koji je umro 1939. verovatno od srčanog udara posle duge borbe sa Hodžkinsovim limfomom.
Hauard Karter na iskopavanju Tutankamonove grobniceStapleton Historical Collection / www.globallookpress.com
Drugi ljudi koji su učestvovali u iskopavanju umrli su od gušenja, moždanog udara, dijabetesa, srčane insuficijencije, upale pluća, trovanja, malarije i izloženosti rendgenskim zracima.
Britanski egiptolog Artur Vajgal koji je prisustvovao otvaranju Tutankamonove grobnice i koji je optužen za podsticanje “mita” o kletvi, umro je od raka u 54. godini.
Međutim, natpisi pronađeni u drugim grobnicama širom Egipta sugerišu da su drevni ljudi znali za toksine. Studija navodi da su visoki nivoi radijacije takođe dokumentovani u ruševinama grobnica Starog kraljevstva, na dve lokacije u Gizi i u nekoliko podzemnih grobnica u Sakari.
Dolina kraljevaKenneth Garrett/Danita Delimont / www.globallookpress.com
Visok nivo radijacije detektovan je i u Ozirisovoj grobnici u Gizi. Felouz navodi da je “intenzivna radioaktivnost povezana sa dva kamena sarkofaga, naročito iz njihove unutrašnjosti”.
Profesor Robert Templ navodi da su kovčezi napravljeni od bazalta, utvrdivši da su “bili tačkasti izvor radijacije, za razliku od opštih tragova prirodnog nivoa (radona) iz okolne krečnjačke stene”.
Druge studije su direktno merile gas radon na različitim lokacijama u grobnicama u Sakari. Gas je međuproizvod raspada uranijuma.
Koncentracije radona u okruženju identifikovane su na šest lokacija kroz ruševine Sakare. Hiljade posuda iskopanih ispod Džoserove piramide 1960-ih sadržalo je do 200 tona neidentifikovanih supstanci koje tek treba da budu identifikovane – što sugeriše da su toksini zakopani sa mumificiranim ostacima.
“Prijavljena jaka radijacija (kao radon) u ruševinama grobnica je labavo pripisana okolnim stenama”, naveo je Felouz. “Međutim, nivoi su neobično visoki i lokalizovani, što nije u skladu sa karakteristikama krečnjačke podloge, ali implicira neki drugi izvor”.
Karterova grupa je 4. novembra 1922. pronašla stepenice koje su vodile do Tutankamonove grobnice i provela nekoliko meseci katalogizujući predsoblje.
Tim je otvorio pogrebnu komoru i otkrio sarkofag u februaru sledeće godine.
Grobnica se smatra jednom od najraskošnijih otkrivenih u istoriji, puna dragocenih predmeta kako bi pomogla mladom faraonu na njegovom putovanju u zagrobni život. Karteru i ekipi je bilo potrebno 10 godina da je “očiste” od blaga.
Turisti se dele na dva tipa: one koji uvek idu na proverene destinacije i one koji za svako naredno putovanje biraju zemlju u kojoj nikada pre nisu bili. Ukoliko spadate u drugu kategoriju, imajte na umu da odlazak u pojedine zemlje može sa sobom nositi i određenu dozu rizika.
Putovanje je uvek avantura koja sa sobom nosi pregršt noviteta: upoznavanje drugačijih kultura, obilazak do sada neviđenih regija i degustiranje hrane koja je našem nepcu potpuno nesvakidašnja. Ovo je posebno izraženo na destinacijama koje su nam daleke, kako kulturološki, tako i fizički.
Svako putovanje sa sobom nosi i određeni stepen rizika, budući da su u drugoj zemlji drugačiji zakoni (sa kojima se retko ko upoznaje pre putovanja), politička situacija, drugačiji sistemi vrednosti, klimatske prilike, pa čak i sistemi medicinske zaštite. Ipak, u određenim državama je stanje daleko izazovnije od drugih.
Ovo su najopasnije zemlje na svetu
Južni Sudan, Libija, Afganistan, Sirija, Ukrajina i Irak i zauzeli su sam vrh ovog neslavnog rejtinga i proglašeni su na najopasnije zemlje na svetu u 2024. godini. Na ovim destinacijama turiste mogu da očekuju potencijalne sigurnosne pretnje usled nestabilne političke situacije, ekstremno visoke stope nasilja i raznih zločina, kao i klimatskih promena koje se mogu odraziti na bezbednost.
U državama Srednje i Južne Amerike, Venecueli, Hondurasu i Haitiju situacija takođe nije zadovoljavajuća kada je bezbednost u pitanju. Ove egzotične destinacije poznate su po kontinuiranom porastu kriminala i nemira, pokazalo je istraživanje je obavila kompanija Internešnal SOS.
A ovo su zemlje u kojima su turisti najbezbedniji
Sa druge strane, među najbezbednijim zemljama na svetu našle su se evropske države – Norveška, Finska, Island, Luksemburg, Švajcarska i Grenland. U ovim zemljama su sigurnosne pretnje na zavidno niskom niou, bilo da je reč o stopi kriminala, riziku upadanja u problematične situacije ili verovatnoći zaražavanja nesvakidašnjim virusnim ili bakteriološkim infekcijama.
U slučaju neke nepredviđene pretnje po zdravlje, u medicinskim ustanovama ćete sigurno dobiti pomoć koja vam je potrebna, budući da je zdravstveni sistem izuzetno razvijen. Zemalja sa Balkana ni na jednom ni na drugom spisku nema, dok je nama najbliža po udaljenosti zemlja koja spada u najbezbednije – Italija.
