Postoje određeni troškovi koje možete smanjiti, a koji vam mogu uštedeti značajan iznos novca, a da ne primetite da bilo šta nedostaje u vašoj dnevnoj rutini.
Proizvodi poznatih marki
Od hrane do proizvoda za zdravlje i higijenu, proizvodi poznatih marki su veliki teret za vaš budžet. Zato stručnjaci preporučuju kupovinu proizvoda manje poznatih marki, koji mogu koštati znatno manje.
Članstvo u teretani
Ako imate članstvo u teretani i ne koristite ga redovin, možete ga uvek otkazati i uštedeti novac. Tokom pandemije, mnogi su ljudi otkrili da vole vežbati vani ili kod kuće, što je odlična opcija za one koji žele uštedeti, piše GoBankingRates.
Televizija (Pixabay)
Striming servisi
Smanjivanje računa za video striming ne znači da morate ostati bez zabave. Probajte besplatne usluge preko svog teleoperatera ili internet stranice na kojima možete besplatno gledati filmove i serije.
Bankarske naknade
Banke tradicionalno najviše zarađuju na naknadama za platni promet.
Istražite koje banke za svoje usluge naplaćuju najniže naknade i razmislite o promeni banke.
Hrana za van
Verovatno jedan od najvećih kućnih troškova, bilo da imate porodicu ili ste sami, je hrana za poneti i dostava. Možete uštedeti mnogo ne naručujući hranu i kuvajući za sebe.
Stručnjaci su sproveli studiju kako bi identifikovali gradove sa najstresnijim životom u 2024. godini. Studija je merila nekoliko parametara, uključujući kvalitet života, bezbednost i indeks zagađenja kao glavne kriterijume, takođe uzimajući u obzir prisustvo navika povezanih sa stresom, kao što su stopa pušenja, gojaznost i konzumiranje alkohola.
Konačan rezultat je napravljen po svim navedenim kriterijumima. Kairo, Egipat, našao se na trećem mesto posle Atine i Manile na Filipinima.
Indija se ističe na listi sa tri grada, Los Anđeles, SAD, drži deveto mesto sa najvećom stopom gojaznosti na listi.
1. Atina
Prvo mesto liste najstresnijih gradova na svetu zauzela je Atina, Grčka, sa najvišim nivoima stresa, koji uključuju nizak indeks bezbednosti i visoku stopu navika povezanih sa stresom kao što su pušenje, prejedanje i konzumacija alkohola. U poređenju sa drugim gradovima na listi, Atina ima najveću stopu pušenja, sa 31,3 odsto ljudi koji konzumiraju cigarete.
Akropolj, Atina (BIZLife)
2. Manila
Manila, Filipini, zauzeli su drugo mesto na rang listi, sa ocenom stresa od 95,15. Manila ima najnižu ocenu kvaliteta života i jedan od najviših indeksa zagađenja na rang listi, sa 89,44.
3. Kairo
Kairo, Egipat, drži treće mesto sa najvećim indeksom zagađenja od 90,81. Prisustvo navika povezanih sa stresom je manje nego u drugim gradovima, a i Kairo ima najmanju potrošnju alkohola od samo 0,14 litara godišnje po osobi, 75 puta manje nego u Atini.
4. Sao Paulo
Sao Paulo, Brazil, je četvrti, sa ocenom stresa od 91,26. Ovaj grad ima drugi najniži indeks bezbednosti od svih gradova na rang listi, zaostaje samo za Rio de Žaneirom, još jednim brazilskim gradom. U poređenju sa drugim gradovima, Sao Paulo ima manje pušača, a samo 13,2 odsto ima ovu naviku.
5. Budimpešta
Budimpešta, Mađarska, zauzela je peto mesto na rang listi sa ocenom stresa 90,02. Stope pušenja i gojaznosti u Budimpešti su uporedive sa Atinom, ali Budimpešta ima najveću stopu konzumiranja alkohola, sa preko 11 litara po osobi godišnje.
Budimpešta, Mađarska (Pixabay)
6. Rio de Žaneiro
Sledi Rio de Žaneiro, Brazil, na šestom mestu i rezultatom stresa od 89,85. Grad ima najniži indeks bezbednosti od 22,64 od svih gradova na rang listi, skoro tri puta manje od nivoa bezbednosti u Budimpešti. Kao i Sao Paolo, grad nema mnogo pušača, a nivoi zagađenja su prosečni.
7. Mumbaj
Mumbaj, Indija, zauzima sedmo mesto, sa ocenom stresa od 87,68. Ima nizak kvalitet života i visoko zagađenje. Stope bezbednosti su veće nego u drugim gradovima na rang listi, na drugom mestu posle Budimpešte.
Indija (Unsplash)
8. Delhi
Delhi, Indija, drži osmo mesto, zbog niske stope bezbednosti i visokog zagađenja. Broj pušača u Delhiju je manji nego u drugim indijskim gradovima na rang listi, sa 24,3 odsto. Delhi takođe deli niske stope gojaznosti sa drugim indijskim gradovima, sa samo 5,3 odsto stanovništva, prenosi N1.
9. Los Anđeles
Los Anđeles, SAD, zauzima deveto mesto sa ocenom stresa od 84,99. Dok Los Anđeles ima najveći indeks kvaliteta života od 144,53, grad pati od nedostatka bezbednosti i zagađenja. Los Anđeles takođe ima najveću stopu gojaznosti na rang listi, a preko 46 odsto gradske populacije trenutno ima dijagnozu.
Los Anđeles, ulica, ljudi (Unsplash)
10. Bangalor
Bangalor, Indija, zatvara LISTU sa desetim mestom i ocenom stresa od 84,49. Bangalor, pati od niske bezbednosti i problema sa zagađenjem. Pored toga, grad takođe ima najveću stopu pušenja na listi, sa 28,6 odsto stanovništva pušača, piše The Exchange.
Srbija zbog deficita radne snage „uvozi“ radnike različitih profila, ali se u poslednje vreme, ali je i cilj da se privuku strani studenti. Svake godine sve je više upražnjenih mesta na univerzitetima, a fakulteti pokušavaju da ih popune tako što upisuju strance. Do sada su pokazali najveće interesovanje za medicinske fakultete u Nišu i Kragujevcu, ali i drugi gradovi, poput Subotice pokušavaju da zainteresuju devojke i mladiće iz inostranstva da na njihovim fakultetima stiču znanje.
Našu zemlju biraju zbog pristupačnije cene školarine u odnosu na druge evropske zemlje, a uglavnom dolaze iz Indije, Nigerije, Maroka, Tunisa…Njihov dolazak je u gradovima u koje su došli oživeo tržište zakupa nepokretnosti, a potražnja za stanovima je digla i cene.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici profesor dr Nebojša Gvozdenović kaže za 4zida da na ovoj visokoškolskoj ustanovi intenzivno rade na tome da privuku studente iz inostranstva, a da su pažnju usmerili na Indiju i zemlje Severne Afrike, kao i Tursku.
„Zbog situacije između Rusije i Ukrajine ove dve zemlje su stranim studentima postale sve manje interesantne i oni sada traže nove univerzitete. Otvara se taj prostor i mi ćemo pokušati da se pozicioniramo na tom tržištu. Srbija je konkurentna, imamo resurse i dobar odnos cene i kvaliteta. Ovde pada broj dece i fakulteti će gledati kako da obezbede održivost i kroz strane studente. Školarina kod nas je 4.500 evra“, kaže Nebojša Gvozdenović.
Đorđe Stanković iz agencije „Monopol nekretnine“ u Nišu kaže da su od prvog naleta stranaca prošle dve godine, kada su u ovaj grad došli studenti koji su se do tada školovali na univerzitetima u Ukrajini i da su uglavnom svi ostali u nekretninama koje su prve iznajmili.
Nekretnine, cena kvadrata (Pixabay)
„Prvi put su u većem broju došli 2022. godine, kada je počeo sukob u Ukrajini. Grupa od oko 100 studenata je prešla na Medicinski fakultet u Nišu. Oni retko iznajmljuju stanove sami, uglavnom su u paru, a najviše ih bude po četvoro. Kada su stigli stranci, kirija za veće stanove je skočila i sada je od 350 do 600 evra“, kaže Đorđe Stanković.
Većina njih je iz Indije, ali ima ih i iz Nigerije, Maroka, Šri Lanke, sa Filipina, kao i iz Tunisa. U početku su ih Nišlije gledale nepoverljivo i sa distance, ali sada su se već navikli jedni na druge. Vlasnici stanova u Nišu kažu da su stranci veoma korektni kao podstanari.
„Nije bilo većih problema oko nalaženja stana, iako su u početku stanodavci brinuli, da li će plaćati kiriju redovno i da li će brinuti o nekretnini, jer su prvi put izdavali studentima iz inostranstva. Kasnije se ispostavilo da su svi vlasnici generalno zadovoljni zakupcima i da nije bilo problema. Oni su došli na duži period, a to stanodavcima odgovara“, objašnjava Stanković.
On priča da je sa prvim naletom stranaca, u jednom trenutku bilo teško naći prazan stan u Nišu. Uglavnom su njihovi uslovi da svaki student ima posebnu sobu, da krevet ne bude na rasklapanje, već singl ili francuski ležaj i da svaka soba ima ormar, radni sto i stolicu. Najviše traže nekretnine u okolini Medicinskog fakulteta.
Brucoši već rezervišu stanove
U agencijama za nekretnine kažu da domaći studenti čekaju kraj avgusta da krenu u potragu za stanovima, ali da su brucoši, već počeli da rezervišu stanove za oktobar. I sa sajta 4zida tvrde da je početkom jula krenula veća potražnja za iznajmljivanjem stanova u univerzitetskim centrima. Na tom sajtu oglašena cena garsonjere za izdavanje u Nišu trenutno iznosi u proseku oko 215 evra, za jednosoban stan je mesečno potrebno izdvojiti 250 evra dok kirija za veće stanove iznosi od 300 do 500 evra. U Kragujevcu se cena kirije za garsonjere kreće između 170 i 200 evra, a za stanove većih struktura cene idu od 250 do 350 evra. U Subotici su nešto povoljnije cene, garsonjera se može naći za 168 evra, jednosoban stan za 180 evra a dvoiposoban za 300 evra. Kada je reč o Beogradu i Novom Sadu cene garsonjera su više i ako studenti žele da iznajme garsonjeru u prestonici biće im potrebno mesečno oko 300 evra a cena stana zavisi pre svega od lokacije koju biraju.
Stranci su zauzeli veće i skuplje stanove
Đorđe Stanković napominje da su stranci uticali na cene, ali i da su zauzeli veće i skuplje stanove, dok studenti iz Vranja, Leskovca, Pirota i Zaječara koji studiraju u Nišu traže garsonjere i manje stanove.
„Dolazak stranaca je otežao situaciju domaćim studentima. Pre su mogla tri studenta da nađu stan od 300 evra, a sada je kirija 400 do 450 minimum, plus troškovi, tako da im je potrebno minimum 150 evra po osobi. Studenti iz Srbije uzimaju garsonjere, od 150 evra, pa do 250 evra oko Ekonomskog, Pravnog i Medicinskog fakulteta“, priča Stanković.
Dejan Talijan iz agencije „Kragujstan“ kaže za 4zida da se i u Kragujevcu sve češće na ulici mogu sresti studenti iz afričkih zemalja i Indije i čuti strani jezici, naročito u poslednje dve godine.
„Kragujevac je univerzitetski grad i uvek je bilo potražnje za izdavanjem nekretnina, ali je tržište dodatno oživelo u poslednje dve godine. Strani studenti uglavnom dolaze iz Indije, Nigerije, Irana, Kuvajta. Retko žive sami, uglavnom su u paru ili po tri osobe. U Kragujevcu nije uvek lako naći stanove, jer je potražnja mnogo veća od ponude. Stanodavci ipak prednost daju domaćim studentima. Na strance se ne žale kada je u pitanju plaćanje, ali je bilo primedbi na održavanje nekretnina. Njima je potrebno da budu prijavljeni u policiji kao strani državljani, ali nekada stanodavci to ne žele da prihvate“, objašnjava Dejan Talijan.
On ukazuje na to da po ceni zakupa jednoiposobnog stana pre dve godine, danas može da se iznajmi tek garsonjera, što najbolje opisuje kako su stranci uticali na tržište nekretnina u Kragujevcu.
„Do pre dve godine 150 evra su bile garsonjere, a sada su do 230 evra. Jednoiposoban stan je bio 200 do 230 evra, a sada je 300 do 350 evra. Za 150 evra danas može da se iznajmi jedino garsonjera sa starim stvarima na poslednjem spratu u zgradi“, kaže Dejan Talijan.
Lider konzervativaca Pierre Poilievre kaže da se neće obavezati da će ispuniti ciljnu potrošnju NATO-a za odbranu od dva posto ako postane premijer.
“Dajem obećanja koja mogu da ispunim i trenutno smo, mogu da kažem na tom polju propali”, rekao je Poilievre. „Nasledio sam požar u kuću kada je u pitanju budžet.
“Svaki put kada se obavežem na finansijsku obavezu, pobrinuću se da sam izvadim svoj kalkulator i napravim matematiku. Ljudima je muka i umorni od političara koji samo najavljuju da će potrošiti novac, a da ne shvate kako oni će to platiti.”
Poilievre je to rekao u Montrealu nakon što su ga pitali zašto se još nije obavezao na standard NATO-a da troši dva posto godišnjeg BDP-a na vojsku.
Premijer Justin Trudeau obećao je da će postići cilj do 2032. godine na samitu NATO-a u Washingtonu u četvrtak nakon što se suočio s kritikama zbog zaostajanja za partnerima iz alijanse.
Lider republikanaca u Senatu Mitch McConnell sastao se u utorak u Washingtonu s Trudoom. Nakon sastanka, McConnell je objavio post na X: “Vreme je da naš severni saveznik ozbiljno uloži u snagu potrebnu da pomogne očuvanju prosperiteta i sigurnosti širom NATO-a.”
U maju je grupa američkih senatora iz obe glavne stranke poslala pismo Trudou pozivajući liberalsku vladu da poveća potrošnju na odbranu do cilja NATO-a.
“Sada je jasno da se Justin Trudo na svetskoj sceni doživljava kao apsolutno neozbiljan”, rekao je Poilievre reagujući na kritike saveznika na račun kanadskih izdvajanja za odbranu.
Poilievre je u četvrtak rekao da njegov plan za povećanje potrošnje na odbranu zavisi od smanjenja finansiranja “diktatora, terorista i multinacionalnih birokratija”.
“Suzbijaću korupciju, birokratiju pozadinskih kancelarija i gužve u nabavci, a ušteđevine od toga iskoristiću da ojačam našu vojsku”, rekao je.
Poilievre je rekao da će buduća konzervativna vlada “kupovati opremu zasnovanu na najboljoj vrednosti, kako bi naš novac išao dalje” i da će zameniti vojnu “probuđenu kulturu, kulturom ratnika” kako bi podstakao regrutaciju.
“Kada je prethodna konzervativna vlada bila na vlasti, nismo slušali te kritike. Zašto? Zato što smo davali rezultate. Nije bilo zato što smo trošili više, već zato što smo davali više”, rekao je on.
U stvari, između 2012. i 2015. konzervativci su se suočili sa značajnim kritikama zbog smanjenja budžeta Ministarstva za nacionalnu odbranu za 2,7 milijardi dolara godišnje kako bi postigli uravnotežen budžet.
A nakon avganistanskog rata, vlada tadašnjeg premijera Stephena Harpera poništila je ili odložila odluke o nekoliko visokoprofiliranih odbrambenih programa.
Iz budžetskih razloga, odložila je odluku o kupovini modernih borbenih vozila za vojsku i odložila program kupovine protivvazdušnih sistema za vojsku. Takođe je odložilo kupovinu stelt lovca F-35 nakon što su glavni revizor i Parlamentarni budžet optužili vladu da nije uradila dovoljno domaće zadatke o kupovini.
Kanada troši oko 1,37 % svog BDP-a na vojsku, a savezna vlada kaže da planira dostići 1,76 % do kraja decenije.
Od dolaska na vlast 2015. godine, vojna potrošnja Trudoove vlade u odnosu na BDP-a kretala se od niskih 1,16 posto u 2016. do visokih 1,44 posto u 2017., prema podacima NATO-a.
NATO kaže da se pod poslednjom konzervativnom vladom vojna potrošnja u Kanadi od 2008. do 2014. kretala od 0,99 posto BDP-a u 2013. do 1,39 posto u 2009. godini.
Alijansa je počela da prati potrošnju na odbranu zemalja članica kao procenat BDP-a od 1974.
Kanada je 1974. godine potrošila oko 2,4 posto svog BDP-a na vojsku. To ju je stavilo na drugo mesto među 14 članica NATO-a, ispred Luksemburga i odmah iza Holandije.
Devedesete i raspad Sovjetskog Saveza doveli su do toga da su ti brojevi pali. Budžeti za odbranu su uništeni, a Kanada je trošila oko 1,2 posto BDP-a na odbranu – što je otprilike ono gde je danas budžet za odbranu.
Podaci o prodaji lokalnih odbora za nekretnine objavljeni u protekloj sedmici pokazuju da prošlomesečna prodaja nekretnina nije zabeležila značajan porast nakon smanjenja od četvrtine poena Banke Kanade 5. juna, prvog smanjenja u četiri godine i značajnog pomaka u monetarnoj politici nakon najbržeg rekordnog ciklusa pooštravanja od strane centralne banke.
“Uprkos smanjenju kamatne stope Banke Kanade početkom prošlog meseca, mnogi kupci su svoje odluke o kupovini kuće držali na čekanju”, rekao je Regionalni odbor za nekretnine u Torontu (TRREB) u svom mesečnom izveštaju koji pokazuje pad u odnosu na prethodnu godinu.
Odbor za nekretnine Metro Vancouvera ponovio je zaključke o neodlučnosti kupaca koja je i dalje prisutna u junu, pri čemu je prodaja nekretnina na metro tržištu na zapadu takođe bila ispod sezonskog nivoa.
Phil Soper, izvršni direktor Royal LePage-a, kaže za Global News da je mislio da će biti više odgovora na terenu nakon dugo očekivanog smanjenja troškova zaduživanja.
„Iskreno, očekivao sam veću reakciju tržišta“, kaže on.
U Re/Max Kanadi, predsednik Christopher Alexander kaže za Global News da smanjenje stope “nije bitno pomerilo iglu,” osim blagog porasta prodaje na nekim tržištima neposredno nakon smanjenja.
On kaže da dok je mart pokrenuo prolećno tržište, april i maj su zaostajali jer su potencijalni kupci čekali ishod odluke o junskoj stopi pre nego što su preduzeli bilo kakve poteze.
I iako je Alberta već godinama „izuzetna“ jer relativna pristupačnost privlači kupce iz drugih provincija, kupci u Ontariju i Britanskoj Kolumbiji su skeptični zbog još uvek visokih troškova zaduživanja i cena, kaže Alexander.
Dok ne dođe do značajnog “zamaha” na tim tržištima, stambena aktivnost u ostatku zemlje će verovatno ostati prigušena, tvrdi on.
Gde rastu cene nekretnina?
Royal LePage je takođe u četvrtak objavio svoje najnovije istraživanje cena nekretnina u kojem je primetio da je ukupna cena porasla za 1,5 posto u odnosu na kvartal.
Soper kaže da dok na sporom tržištu nekretnina prodavci obično pristaju na kompromise oko cene kako bi prodali svoj dom, strukturna nestašica ponude u Kanadi održala je vrednost na povišenom nivou čak i u hladnijem periodu.
U međuvremenu, Prerija i Atlantska Kanada – korisnici međuprovincijske migracije – beleže porast cena usred vruće konkurencije za nekretnine u gradovima poput Edmontona i Calgary-ja, kaže Soper.
Royal LePage zadržava svoju prognozu za devet posto godišnjeg povećanja vrednosti nekretnina u četvrtom tromesečju 2024., ali Soper napominje da su cene na nacionalnom nivou bile u padu u poslednjem kvartalu 2023., što može doneti skromna poboljšanja u cenama nekretnina u ovom godine izgledaju prevelike u poređenju.
Royal LePage ne očekuje sniženje kamatnih stopa u sledećoj odluci Banke Kanade 24. jula, što, kako kaže, znači da stope na hipoteke neće pasti mnogo dalje od današnjih nivoa koji idu u jesen.
Ali „potražnja raste“, kaže Soper, kako stanovništvo Kanade raste i stope štednje rastu, posebno među milenijumskom generacijom koja je željna kupovina na tržištu nekretnina.
Nekoliko udruženja za zaštitu okoline osudilo je ponovno otvaranje ciljanog lova na grizlije u kanadskoj pokrajini Alberta nakon 18 godina zabrane, strahujući od negativnog uticaja na tu ugroženu vrstu medveda, piše AFP.
„Lov nije prihvatljiva metoda upravljanja ugroženom vrstom“, rekao je Devon Erl iz organizacije „Alberta Wilderness Association“, koji je pokrenuo kampanju protiv toga.
Lov na grizlije bio je zabranjen 18 godina, nakon čega je njihov broj porastao sa 800 na više od 1150, javljaju pokrajinske vlasti.
Porast broja naterao je grizlije da se presele u naseljenija ruralna područja, što je dovelo do povećanog broja „negativnih interakcija“.
Alberta izveštava o 104 napada crnog medveda i grizlija između 2000. i 2021. na ljude i stoku, čemu pokrajina želi „da stane na kraj“.
Konzervativna vlada pokrajine tiho je izdala naredbu 17. juna u kojoj se navodi da će se „ovlašćenje za upravljanje“ koje dopušta lov dati ako je medved upleten u sukob s čovekom ili ako je životinja u „području zabrinutosti“.
Osuđujući nedostatak zvanične objave i javnih konsultacija, „Alberta Wilderness Association“ poziva vladu Alberte da promeni svoju odluku.
Postoji „puno naučniji pristup“ od lova za upravljanje ovakvom vrstom situacije, smatra Devon Erl, citirajući program usmeren na zaštitu stoke uključujući postavljanje električnih ograda.
Zemljotres jačine 6,5 stepeni pogodio je danas kanadski grad Tofino, javio je Američki seizmološki zavod (USGS).
Potres se dogodio na dubini od osam kilometara, dodaje USGS, prenosi Rojters. Zasad nema podataka o eventualnoj materijalnoj šteti.
Tofino, gradić od oko 2.500 stanovnika, nalazi se u pokrajini Britanska Kolumbija, oko 250 kilometara zapadno od Vankuvera.
Podsetimo, snažan zemljotres jačine 7,1 stepena Rihterove skale pogodio je danas jugozapadni region Sangaj na Filipinima.
Zemljotres se dogodio u zalivu Moro, južno od Mindanaoa, na dubini od 620 kilometara, oko 2.13 po lokalnom vremenu, saopštio je Geološki zavod Sjedinjenih Američkih Država.
Gost nove epizode video serijala Tanjug reflektor bio je reditelj Darijan Mihajlović koji je govorio o pripremi mjuzikla „Balkan ekspres” u Pozorištu na Terazijama.
Mihajlović je rekao da je imao sreću što je pre „Balkan ekspresa” već radio „Ubistvo u Orijent ekspresu”, odnosno još jednu predstavu po istoimenom kultnom filmu.
Kao i u slučaju „Ubistva u Orijent ekspresu” i kod „Balkan ekspresa” Mihajlović očekuje upoređivanja predstave sa filmom, odnosno u ovom slučaju sa scenama koje su igrali Bora Todorović, Dragan Nikolić i Tanja Bošković, što je „uvek ogromna odgovornost”.
„Mislim da suva imitacija dovede do toga da uvek pogrešite. Napravićemo predstavu koja odgovara ovom vremenu i duhu onoga što je napisao Gordan Mihić i komponovao Zoran Simjanović”, naveo je reditelj.
Mihajlović je dodao da će predstavi dati „pečat današnje generacije i nečega što se danas dešava”, pošto smatra da je „publika zaslužila da ne gleda bledu i puku kopiju nečega”.
Prema njegovim rečima, to će biti njihovo viđenje „Balkan ekspresa”, iako ostaju isti tekst, priča i likovi koje znamo i čuvene replike iz filma.
Podsetivši da njegovih pet poslednjih predstava idu na kartu više, Mihajlović je rekao da pretpostavlja da je to zato što voli glumce i što želi da naprave uloge najbolje što mogu. Mihajlović je dodao da ja u glumi najvažnija energija, jer u suprotnom „kamera nema šta da snima, publika nema šta da vidi”.
Prema njegovim rečima, publika primećuje ogroman trud, pošto voli sa glumcima da do kraja, do tančina, do najmanje uloge, prođe ono zbog čega on postoji tog trenutka na sceni. Mihajlović je ocenio da je mjuzikl najteža forma pozorišta, iako neki kritičari vole da kažu pa su tu laki žanrovi.
Mjuzikl je jedan od najkompleksnijih žanrova, jer igrate, pevate i kako glumite, a uz to morate biti sinhroni sa orkestrom i gledati dirigenta, dodao je Mihajlović.
Pri tome, najteže je raditi domaći mjuzikl, u kojem proces ide od početka, u odnosu na stranu franšizu gde dobijete sve spremno, naveo je reditelj.
Nakon iskustva rada u inostranstvu, Mihajlović je rekao da je razlika između nemačkih i srpskih glumaca samo u jeziku na kojem izvode.
„Ima male razlike u našoj igrivosti. Ponekad u Nemačkoj glumci traže da rešenja dođu od reditelja. Bacite loptu, ona padne, a ovaj gleda. Našim glumcima bacite loptu i počnu sami da se igraju. Možete mnogo više s njima da razvijate neke stvari”, naveo je Mihajlović.
Prema njegovim rečima, mi kao narod volimo da se igramo, volimo pozorište i da igramo kolo, i dobro je da naš glumci vole da se igraju i srećni su kad rade.
Delegacija Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije održala je sastanak sa predstavnicima kompanije Merck, jedne od vodećih globalnih kompanija u oblasti nauke i tehnologije. Ovaj sastanak, koji je okupio visoke predstavnike obe strane, održao se povodom posete ministarke dr Jelene Begović konferenciji Curious2024 – Future Insight Conference.
Sastanku su prisustvovali članovi delegacije Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, predvođeni Nenadom Paunovićem, savetnikom na projektu BIO4 Kampus, i predstavnici kompanije Merck, među kojima su bili visoki potpredsednik za srednju Evropu Fransoa Feig, Ansgar Vegener, direktor strukturne biologije i biofizike i direktor informatičkih tehnologija za zdravstvenu zaštitu Majkl Moc.
Poseban akcenat ovog sastanka bio je na prezentaciji i promociji projekta BIO4 Kampusa koji će omogućiti Beogradu da postane jedan od priznatih i prepoznatih bioekonomskih centara u Evropi. Najveći multidisciplinarni naučni poduhvat u Srbiji, BIO4 Kampus, okupiće prestižne institucije kao što su sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu, devet naučnih instituta, kao i ekstenziju Naučno-tehnološkog parka Beograd.
Tokom sastanka, razgovaralo se o konkretnim primerima saradnje Republike Srbije sa farmaceutskim kompanijama, kao i iskustvima kompanije Merck u ovoj oblasti, a predstavljene su i mogućnosti korišćenja veštačke inteligencije za biomedicinsku saradnju.
U znak sećanja na dan rođenja jednog od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva, na Kuli Beograd, najvišoj zgradi u Srbiji i regionu, večeras je emitovana svetlosna projekcija posvećena Nikoli Tesli.
Nebo iznad Save je tako zasijalo u čast velikog srpskog genija bez čijih izuma ne bi postojao svet kakav poznajemo, navodi se u saopštenju Belgrade Waterfront.
„Nikola Tesla je čuven po izumu višefaznih sistema naizmeničnih struja, pronalasku obrtnog magnetnog polja, sinhronog i asinhronog motora i Teslinog transformatora, a imao je i vodeću ulogu u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Kako je bio čovek ispred svog vremena i vizionar kojeg su s pravom nazivali i Prometejem 20. veka, po Tesli je nazvana i međunarodna merna jedinica za jačinu magnetnog polja (gustinu magnetnog fluksa)”, dodaje se u saopštenju.
Osim što na Kuli Beograd, novom simbolu srpske prestonice, obeležava godišnjicu rođenja ovog slavnog Srbina, Belgrade Waterfront će uskoro postati i mesto gde će biti izložena njegova bogata zaostavština, s obzirom na to da će u nekadašnjoj Fabrici hartije Milana Vape biti smešten Muzej Nikole Tesle, ističe se.
„Tako će ovaj velikan konačno dobiti prostor kakav zaslužuje, a posetioci će moći da vide zbog čega je srpski narod tako ponosan na njega”, zaključuje se u saopštenju.
