U kragujevačkoj fabrici Stelantis danas je predstavljen novog električnog Fijatovog „Grande pande“.
Foto: Z. S. M.
Foto: Z.S.M.Rat, samoubistva, nerazumevanje, široki um vredan Nobela… Godišnjica rođenja Ernesta Hemingveja
U rodnoj kući čuvenog američkog pisca Ernesta Hemnigveja, u čikaškom predgrađu Ouk Park, obeležava se 125 godina od rođenja nobelovca čije se knjige čitaju širom sveta već 101 godinu, a posetom tom muzeju menja se percepcija pisca svetskog glasa, koga ljudi povezuju sa morem, iako je rođen u Čikagu.
Povodom godišnjice rođenja velikog pisca u Out parku, kao i u Ki Vestu, gde je živeo jedno vreme, organizovani su Hemingvejevi dani. Kurator muzeja u Ouk Parku, Karla Majer kaže za Tanjug da rodna kuća Hemingveja i jeste idealno mesto za početak istraživanja korena života i rada pisca koji je pored Nobelove dobio i Pulicerovu nagradu.
Ernest Hemingvej radi jednoj od svojih knjiga
Majerova navodi da muzej posećuju poštovaoci Hemingvejevog dela skoro iz celog sveta, među kojima ima i onih iz Srbije.
Prema njenim rečima, u srcima ljudi iz Latinske Amerike posebno mesto zauzima knjiga Starac i more.
Rodna kuća Ernesta Hemingveja je, kako Majer navodi, mesto gde se ljubitelji Hemigvejevog dela upoznaju i sa plejadom ličnosti koje su oblikovale život i delo ovog pisca čije su knjige, od one prve objavljene 1923. godine, osvojile srca miliona, ali ne i njegovih roditelja.
Ernest Hemingvej rođen je 21. jula 1899. godine u Ouk Parku koji se tada zvao Sisero Taunšip.
Njegov otac Edvard Hemingvej bio je akušer, a porodio je i svojih šestoro dece. Par je prvo dobio Marselin, a 18 meseci kasnije i Ernesta.
„Radost dolaska prvenca proslavio je duvajući u hornu sa trema”, kaže Majerova i podseća da se drugi put zvuk horne začuo 100 godina kasnije, kada su se trojica Ernestovih sinova Džon, Patrik i Gregori okupili u upravo rekonstruisanoj kući, na godišnjicu piščevog rođenja.
Majerova ukazuje da je to bilo viktorijansko doba, kada su mogućnosti za zabavu bile manje i da su imali sreće oni koji su u porodici imali dobre pripovedače, a Hemingvejevi su imali nekoliko.
Navodi da su očevi Ernestovih roditelja bili u građanskom ratu i da je njegov deda unucima voleo da priča priče iz rata, podstičući ih da i sami smišljaju svoje.
Dedine reči kao proročanstvo
„Jedan unuk – Ernest posebno se isticao u pričanju priča i deda Hol je rekao ćerki Grejs – taj mali ima bujnu maštu i ako je iskoristi pravilno imaće svoje mesto u svetu”, priča Majerova, i dodaje da su se dedine reči pokazale kao proročanstvo.
Majerova podseća da su u Prvi svetski i Španski građanski rat tema Hemingvejevih dela, uključujući Zbogom oružje i Za kim zvono zvoni.
„Iako Hemingveja često povezujemo sa morem, on je ipak dečak iz Čikaga. Nema sumnje da su mu priče dede ujaka podstakle interesovanje za more”, kaže Majerova.
Podseća da je Ernest detinjstvo provodio na jezeru i da je odatle vukao inspiraciju kada je počeo da piše, posebno za lik Nika Adamsa koji se pominje u dvadesetak kratkih priča.
Počeo je da piše sa 17 godina u redakciji novina u Kanzas Sitiju.
Majerova dodaje da je Hemingvejeva navodna izjava da Oak Park „ima široke travnjake i uske umove” navela neke stručnjake da odbace uticaj ranog života na njegovo pisanje, ali da, kada se neko jednom upozna sa bogatom plejadom likova iz sveta umetnosti, nauke, književosti i muzike koji su ga okruživali u detinjstvu, jasno mu je da su svi pomogli Hemingveju da razvije sopstvene jedinstvene talente.
Učešće u ratu je promenilo tok njegovog života na način koji njegovi roditelji nisu očekivali.
U maju 1918. godine otplovio je u Evropu da vozi kola hitne pomoći za Crveni krst u Italiji, a dobrovoljno se prijavio da deli čokoladu i cigarete italijanskim trupama na liniji fronta.
Bio je prvi ranjeni Amerikanac u Prvom svetskom ratu.
Sukobi sa roditeljima posle povratka iz rata
Prvi dokaz o sukobu sa roditeljima usledio je 1919, nakon povratka iz rata i tada je kod kuće ostao kratko.
Majerova priča da je Hemingvej 1923. objavio prvu knjigu U naše vreme, a da su njegovi roditelji bili užasnuti psovkama i opisima nemoralnog života i seksa, pa je njegov otac na kraju spakovao sve primerke i poslao ih izdavaču rekavši da „to đubre ne želi u svom domu”.
Roditelji su mu pisali, izražavali duboku razočaranost i podsticali ga da piše o plemenitijim likovima.
Pošto nisu mogli da ga promene, prihvatili su njegov rad, ali ga nikada nisu odobrili, navodi Majer.
Ernest Hemigvej se u Ouk Park vratio još samo kada mu se otac ubio 1928. godine.
Ernest je okrivio majku Grejs za samoubistvo oca i njihov odnos se nikada nije oporavio.
Hemingvej je 1922. godine počeo da piše za Toronto star, a 1926. je objavio Sunce se ponovo rađa.
Izdavača nije menjao ceo život, a prvo izdanje knjige Starac i more objavljeno je 1952. godine u 50.000 primeraka.
Godinu dana kasnije preživeo je avionsku nesreću.
Ženio se četiri puta
Napetost između Ernesta i roditelja bila je velika i zbog njegovih čestih razilaženja i života koji je vodio.
Ženio se četiri puta. Sa Hadli Ričardson je živeo u Parizu i sa njom dobio sina Džeka.
Sa Poline Fajfer je živeo u Ki Vestu, a imali su sinove Patrika i Gregorija.
Potom se oženio se Martom Gelhorn i živeo na Kubi, a Marta je bila jedina koja ga je napustila. Zatim se oženio sa Meri Velš i odselio u Ajdaho, gde je 1961. u foajeu kuće sebi oduzeo život.
Sahranjen je u Sunčanoj dolini.
„Brisanje sećanja“ moglo bi da poboljša lečenje Parkinsonove bolesti
Jedan od glavnih tretmana u lečenju Parkinsonove bolesti vremenom dovodi do nekontrolisanih kretnji i tremora, što značajno ograničava njegove potencijalne dugoročne koristi. Nova studija je otkrila ćelije u kritičnom delu mozga koje reaguju na lek na način koji podseća na procese u formiranju pamćenja. To ukazuje da se neželjeni efekti mogu izbeći blokiranjem „pamćenja“.
„Brisanje sećanja“ moglo bi da poboljša lečenje Parkinsonove bolesti
Preparat levodopa kod pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti treba da nadoknadi deficit hemijskog dopamina u mozgu. To nije lek, ali može da ublaži težinu bolesti.
Nažalost, nakon upotrebe duže od nekoliko godina, levodopa može da izazove diskineziju, stanje koje dovodi do nekontrolisanih pokreta poput ljuljanja i trzanja glave.
„Umesto da tražimo potpuno alternativni tretman, želeli smo da vidimo da li postoji način da sprečimo razvoj diskinezije”, kaže patolog Dejvid Fidž sa Univerziteta Alabama u Birmingemu.
U testovima na miševima, Fidž i njegov tim pokušali su da identifikuju zašto levodopa dovodi do diskinezije. Dokaz su pronašli u aktivnosti u delu mozga koja vrši motoričku kontrola i koji se zove strijatum.
Daljom analizom otkrili su da mehanizmi izgledaju slično procesu formiranja memorije. Neuroni poznati kao D1-MSN bili su odgovorni za većinu aktivnosti, ukazujući na gene koje levodopa aktivira i tako formira veze sa drugim neuronima, što je poznati, ključni proces u stvaranju uspomena.
Jedan od tih gena u D1-MSN ćelijama proizvodi protein koji se zove aktivin A. Kada su istraživači blokirali aktivin A u daljim eksperimentima na miševima, početak simptoma diskinezije je blokiran.
„U suštini, zabranom funkcionisanja aktivina A, uspeli smo da zaustavimo razvoj simptoma diskinezije kod miševa, efikasno brišući pamćenje mozga o motoričkom odgovoru na levodopu“, objašnjava neurolog dr Karen Džunarajs.
Naučnici su otkrili u kom delu mozga se dešava proces koji bi mogao na utiče na neželjene efekte terapije kod Parkinsonove bolesti
Čak i kada pacijenti pauziraju sa tretmanom levodope, čim ponovo krenu sa terapijom, diskinezija se vraća. Novo istraživanje nas približava objašnjenju zašto se u mozgu dešavaju promene kao pri procesu pamćenja, što uzrokuje neželjene nuspojave pri terapiji levodopom.
Naravno, sve ovo još uvek treba da se testira na ljudima – iako miševi imaju velike sličnosti sa ljudima i često se koriste u naučnim istraživanjima, ovi nalazi će morati da budu potvrđeni kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću.
Neurolozi se nadaju da, ako se diskinezija može zaustaviti, levodopa može i dalje da se koristi kao terapija u smanjenju ukočenosti, sporog kretanja i drhtanja koji dolaze zajedno sa Parkinsonovom bolešću. U međuvremenu se nastavlja rad na potpunom iskorenjivanju bolesti, navode istraživači.
„Ako se diskinezija ne pojavi, pacijenti bi potencijalno mogli duže da ostanu na tretmanu lečenja Parkinsonove bolesti“, kaže prof. Fidž.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Neuroscience.
Mravi su možda jedine životinje koje izvode hirurške amputacije
Iznenađujuća taktika koju mravi sprovode, može biti način da se spreči da se čitava kolonija zarazi bakterijama.
Biolog Erik Frank 11 godina proučava ponašanje mrava. On i njegove kolege sa Univerziteta u Vircburgu doveli su mrave drvodelje sa Floride u svoju laboratoriju u Nemačkoj da saznaju kako reaguju na povrede. Većina vrsta mrava tretira povređeni ili odsečeni ud druga tako što ga premaže antimikrobnom smešom. Ali crvenkasto-braon mravi drvodelje su zauzeli drugačiji pristup: odgrizli su ostatak uda, efektivno ga amputirajući.
Druge životinje, kao što su gušteri, odbacuju sopstvene udove da bi izbegli predatore, ali Frank kaže da je ovo prvi slučaj da insekt odseče nogu srodniku iz gnezda da bi mu spasao život. Jedina druga vrsta koja to čini su ljudi. „Uopšte nisam verovao u ovo jer je bilo suprotno očekivanjima. Četiri puta smo ponovili eksperiment pre nego što smo ga prihvatili”, rekao je Frank.
Entomolozi su inače i ranije primetili da neki mravi transportuju svoje povređene drugove do gnezda gde ih zbrinjavaju.
Većina vrsta mrava ima žlezde koje luče antimikrobna jedinjenja da bi sprečile gljivične i bakterijske infekcije, koje obično ulaze u njihova tela kroz rane. Ali floridski mrav drvodelja (camponotus floridanus), centimetar dugačak insekt poreklom iz južnih Sjedinjenih Država, izgubio je tu žlezdu tokom evolucije.
Da bi shvatio kako se vrsta brine sama za sebe, Frankov tim je isekao noge mravima i izložio ranu pseudomonas aeruginosa, bakteriji koja se obično nalazi u zemljištu. Tim je neke od mrava ostavio u izolaciji, a druge vratio u gnezdo.
Mravima koji su se vratili u gnezdo brzo su prišli jedan ili dva „drugara”, koji su izgrizli nogu iznad i potpuno je amputirali. Devedeset posto mrava koji su dobili ovu „operaciju” preživelo je. Nasuprot tome, samo 40% onih koji su ostali sami je preživelo.
Mikromakazama, istraživači su takođe povredili noge mrava niže, na tibiji. Ovog puta, drugi insekti nisu amputirali udove svojim povređenim srodnicima iz gnezda; umesto toga, jednostavno su lizali ranu da bi jezikom uklonili bakterije. Devedeset odsto izolovanih mrava je umrlo, dok je 75 odsto onih koji su se vratili u gnezdo preživelo.
Mravi veoma dobro znaju šta rade
Mikroskopom visoke rezolucije otkriveno je da noga mrava sa Floride ima nekoliko mišića koji ometaju cirkulaciju hemolimfe (verzija krvi za insekte), sprečavajući bakterije da brzo uđu u telo. Kao rezultat toga, postoji veća verovatnoća da će mravi amputirati povređene udove, jer imaju vremena potrebno za izvođenje ove procedure, objašnjava Danijel Kronauer, stručnjak za biologiju mrava na Univerzitetu Rokfeler koji nije bio uključen u istraživanje.
Tibija, nasuprot tome, ima manje mišića za zaustavljanje hemolimfe, čineći cirkulaciju krvi bržom i omogućavajući bakterijama da brže uđu. To znači da se povrede tibije moraju brže lečiti, kaže Kronauer.
Da bi saznali da li su amputacije nakon rana na tibije jednako efikasne u zaustavljanju infekcija kao i one nakon rana bedrene kosti, Frankov tim je amputirao noge mravima. Analiza DNK u telima mrava otkrila je da su amputacije nakon rana na gornjem delu noge, bliže telu, zaista zaustavile bakterijske infekcije u njihovim tragovima, dok amputacije nakon rana kod tibije nisu. Suprotno onome što su istraživači verovali, amputacije tibije nisu poboljšale opstanak insekata, a to je ono što mravi „izgleda da znaju“, kaže Frank.
Kao i njihova hijerarhijska društvena struktura, amputacija je još jedan od iznenađujućih načina na koji su mravi razvili „sofisticirano ponašanje“ veoma slično ljudima, kaže Kronauer. „To je kao da izvlačite povređene vojnike sa bojnog polja, a zatim ih lečite”, dodaje.
„Ovi nalazi mogu da promene percepciju ljudi o mravima”, kaže Kristofer Pul, biolog sa Univerziteta u Oksfordu koji nije bio uključen u rad. „Oni nisu samo vojnici koji rade samo za kraljicu, samo da bi bili zamenjeni ili odbačeni u bilo kom trenutku, oni idu do krajnjih granica da pomognu jedni drugima”, naglašava Pul.
Basketaši Srbije spremni za Igre; Stojačić: Ne bih rekao ako, nego, kad osvojimo zlato
Basket 3×3 reprezentacija Srbije za predstojeće Olimpijske igre u Parizu priprema se u Novom Sadu, a Strahinja Stojačić, Dejan Majstorović, Marko Branković i Mihailo Vasić rekli su da su spremni za osvajanje zlatne medalje, jedine koja im nedostaje.
Reprezentativac Srbije i najbolji basketaš sveta Strahinja Stojačić ne sumnja u osvajanje zlatne medalje.
Strahinja Stojačić (arhivska gotografija)
“Ne bih rekao ako, uvek bih rekao kad osvojimo zlatnu medalju… Verujem da će slavlje biti dobro, prvo u Parizu, a onda naravno i kad se vratimo kući”, kazao je Stojačić.
Najiskusniji u redovima Srbije Dejan Majstorović istakao je da reprezentacija sama sebi stvara pritisak pred svako takmičenje.
“Mi sami od sebe uvek očekujemo najsjajnije odličje i to je najbitnije. Na prošlim Olimpijskim igrama smo “kiksnuli” u tom polufinalu protiv Rusije, drugačiji je pritisak, ali ove godine smo spremni”, istakao je Majstorović.
Basketaši Srbije su šest puta bili svetski prvaci i pet puta prvaci Evrope, a prema rečima Marka Brankovića sve titule izuzetno znače pred Olimpijske igre koje su kruna svega.
“U poslednje dve godine imamo dva svetska i dva evropska zlata tako da se od nas i očekuje da idemo na zlato u Parizu. Pritisak je veliki, ali to je motiv više da odigramo najbolji turnir”, rekao je Branković.
Raspored i sistem takmičenja su drugačiji nego inače, igra se u više dana i svako sa svakim, a na otvaranju Srbija igra protiv SAD, 30. jula od 22.35.
Mihailo Vasić je uz Dejana Majstorovića bio član reprezentacije i kad su basketaši u Tokiju osvojili bronzanu medalju.
“Biće dosta jak i izjednačen turnir. Svi imaju šansu, ali će šest ekipa sigurno konkurisati za medalje. Sami sebi smo najveći protivnik i sve zavisi od nas”, zaključio je Vasić.
Prema rečima kondicionog trenera Aleksandra Miloševića, pripreme teku prema planu.
“Momci vredno rade i zaslužuju svaku pohvalu. Bilo je mnogo odricanja, svi su u treningu bili već polovinom januara. Najvažnije je da su zasad svi zdravi”, rekao je Milošević.
Kako je 3×3 reprezentacija poznata i po proslavama posle osvajanja medalja i da svaki put izaberu neku domaću pesmu otkrili su da su spremni i za Olimpijske igre, ali da će pesmu publika čuti tek ukoliko osvoje zlatnu medalju i obraduju naciju.
Selektor Stevanović odredio sastav vaterpolista za Olimpijske igre
Selektor Uroš Stevanović odredio je 13 igrača koji će biti u sastavu Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu.
Srbija je okončala pripremni period u Crnoj Gori za takmičenje na Igrama u Parizu, a selektor Stevanović saopštio je spisak igrača koji će biti deo tima.
Uroš Stevanović, selektor Srbije
Sastav Srbije: Radoslav Filipović, Dušan Mandić, Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Nikola Dedović, Radomir Drašović, Nikola Jakšić, Nemanja Ubović, Nemanja Vico, Petar Jakšić, Viktor Rašović, Vladimir Mišović.
Srpski igrači nastavljaju sa radom 22. i 23. jula u Beogradu, a posle slobodnog dana, 25. jula se putuje u Pariz.
Srbija je u grupi sa Australijom, Japanom, Španijom Francuskom i Mađarskom.
Četiri prvoplasirane ekipe iz grupe će nastaviti takmičenja u četvrtfinalu sa četiri tima iz druge grupe u kojoj su: SAD, Hrvatska, Grčka, Italija, Crna Gora i Rumunija.
Košarkašice Srbije protiv Nigerije u pripremi za Olimpijske igre
Košarkašice Srbije odigraće pripremni meč za Olimpijske igre protiv selekcije Nigerije. Direktan prenos utakmice od 17.00 je na Prvom programu RTS-a, a najvažnije detalje možete pratiti na našem portalu.
Košarkašice Srbije protiv Nigerije u pripremi za Olimpijske igre
Košarkašice Srbije odigraće meč protiv Nigerije pre košarkaša koji će se sastati sa Japanom u Beogradskoj areni. Izabranice Marine Maljković će od 17.00 dočekati selekciju Nigerije.
Ženska košarkaška reprezentacija će treći put uzastopno učestvovati na Olimpijskim igrama. U debitantskom nastupu selekcija Srbije je osvojila medalju – bronza u Riju 2016. Na sledećim Igrama u Tokiju, Srbija je stigla do polufinala, ali nije uspela da se popne na pobedničko postolje.
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije će se u Parizu takmičiti u grupi A sa Španijom, Kinom i Portorikom.
U četvrtfinale prolaze dve prvoplasirane reprezentacije iz grupe, kao i dve najbolje trećeplasirane.
Košarkaši Srbije protiv Japana u pretposlednjoj proveri pred put na Olimpijske igre
Košarkaši Srbije odigraće preposlednji pripremni meč pred Olimpijske igre u Parizu protiv selekcije Japana. Duel je na programu od 20.00 u Beogradskoj areni uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a. Najvažnije detalje pratite na našem portalu.
Košarkaši Srbije protiv Japana u pretposlednjoj proveri pred put na Olimpijske igre
Reprezentacija Srbije odigrala je tri zvanična meča u okviru priprema za Olimpijske igre. Izabranici selektora Svetislava Pešića pobedili su Francusku, a potom su doživeli dva poraza od Australije i Sjedinjenih Američkih Država.
Ovo je prva od dve utakmice koju će srpski tim odigrati pred domaćim navijačima.
Posle duela sa Japanom, Srbiju u očekuje generalna proba protiv Grčke, sa kojom će takođe igrati u Areni, a potom će uslediti i konačni spisak košarkaša za turnir u Parizu.
Srbija će na Olimpijskim igrama u Parizu igrati u grupi sa SAD, Portorikom i Južnim Sudanom. Košarkaški turnir počinje 27. jula i trajaće do 10. avugsta. Grupna faza igra se u Lilu, a završnica u Parizu.
Partner koji nas “dopunjuje” – dobar izbor ili katastrofa u najavi
Koliko puta smo čuli da se suprotnosti privlače i da izbor partnera zasnovan na ovoj osnovi nije loš? Izgleda kao da se dopunjuju – on staložen, miran, ona “živa vatra”, i tako između krajnosti, nađe se balans. Međutim, da li je ovaj stav zaista dobar ili ipak vodi ka krahu odnosa?
Kada biramo dečka ili devojku, mnogo stvari uzimamo u obzir – izgled, osobine, da li se slažemo oko bitnih životnih pitanja. Takođe, neki traže ili ih privlače osobe koje su suprotne od njih – na primer, ako smo stidljivi, možda ćemo potražiti osobu koja je komunikativna i otvorena, jer tako smatramo da ćemo dopuniti jedno drugo.
Psiholozi ističu da je uobičajeno da neka osoba poštuje karakteristike kod drugih, a koje njoj nedostaju i za koje smatra korisnima – “kako bih želeo da sam društven i komunikativan”, misli stidljiva i inhibirana osoba ili “kako želim da malo ‘prikočim’, pomišlja društvena osoba. Takođe, mnogi smatraju da su introvertima potrebni ekstroverti, odnosno da je potrebna određena dopuna, kompatibilnost. Često ljudi traže dugoročne veze sa osobama koje su različite od njih, pokazuje jedno istraživanje iz 2006. godine.
Gde nas vodi ovakav stav
Ljudi često uključuju nesvesni proces u odnos i traže osobe koje će ih kompletirati kada su u paru. Na duge staze to može dovesti do sukoba, raskida i razvoda. Učestala su razmišljanja tipa “imala bih odličan brak s obzirom da je on toliko uređen i precizan, a ja haotična i manje pažljiva kada su u pitanju detalji”.
Stručnjaci naglašavaju da u ovom misaonom procesu leži u verovanju da će suprotni kvaliteti svakog pojedinačnog partnera dovesti do uparivanja, ali se to neće desiti. Individualne karakteristike i osobine ličnosti pripadaju odvojeno svakoj osobi i tako svaka osoba funkcioniše, misli i ponaša se, u ulogama koje su jedinstvene za njih.
Osoba usmerena na sebe nastavljaće da bude takva kao partner, dok ličnost usmerena na druge nastavljaće da obavlja tu ulogu kao partner. Obe mogu verovati da će biti kompletni u vezi, ali takvo razmišljanje je iracionalno, jer najčešće ne dovodi do odnosa koju žele. Balans u vezi nije isti kao balans unutar osobe.
Izbor partnera na takav iracionalan način, kao što je ovakva idealizacija često vodi kasnijim sukobima u vezi, upravo zato što su osobe toliko različite jedna od druge, piše Sajakolodži tudej.
Video dnevnik o bombardovanju: Film Emilije Gašić “78 dana” na Palićkom festivalu
Rediteljka Emilija Gašić je rekla da je film inspirisan njenim porodičnim kasetama iz devedesetih, a tokom pisanja scenarija pokrenula je anonimni leksikon gde su ljudi nesebično delili svoja sećanja na bombardovanje
Debitantski film “78 dana” rediteljke Emilije Gašić imaće srpsku premijeru 25. jula u glavnom takmičarskom programu 31. Festivala evropskog filma Palić, najavili su danas organizatori.
“Radnja filma započinje marta 1999. godine, u malom mestu u Srbiji. Nakon očevog odlaska u vojsku, sestre Sonja (17) i Dragana (15) započinju video dnevnik”, saopštio je festival.
Gašić je rekla da je film inspirisan njenim porodičnim kasetama iz devedesetih, a tokom pisanja scenarija pokrenula je anonimni leksikon gde su ljudi nesebično delili svoja sećanja na bombardovanje.
“Pošto je film rađen po konceptu da ste pronašli porodičnu kasetu koju gledate nakon mnogo godina, bilo je jako zanimljivo i izazovno raditi na njemu. Sve smo snimali na staroj tehnologiji, pa su neke od kadrova stvarno snimali glumci”, navela je rediteljka.
Glavne uloge u filmu tumače Viktorija Vasiljević, Milica Gicić, Tamara Gajović, Pavle Čemerikić, Maša Ćirović, Jelena Đokić, i Goran Bogdan.
Emilija Gašić je navela da je jako uzbuđena što će “78 dana” imati domaću premijeru nakon puno međunarodnih festivala, i to na Paliću koji ima tradicionalno kvalitetan filmski program, a velika je čast što će se naći u programu sa rediteljem Jorgosom Lantimosom.
Rediteljka, scenaristkinja i snimateljka, rođena u Srbiji, Gašić trenutno živi u Njujorku, a scenario za “78 dana” je razvila u sklopu programa na Venecijanskom Bijenalu 2020. godine.
Festival evropskog filma Palić biće održan od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, uz prikazivanje 150 filmova u 17 selekcija.