MENISNC
Pretraga
13.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 445

Srbija i oglašavanje na TikToku – prilika za rast i povećanje prodaje

Od
Viktor
-
0
a drawing of a face

Nenad Milić, TikTok

Oglašavanje na TikToku od sada je dostupno u Srbiji preko kompanije Aleph, što omogućava lokalnim brendovima i kompanijama da koriste ovu popularnu platformu za plasiranje marketingškog sadržaja. Izvršni direktor IAB Srbija Nenad Milić smatra da će to doneti brojne prednosti lokalnim brendovima, omogućavajući im da efikasno komuniciraju sa mlađom publikom koja je sve prisutnija na TikTok-u.

TikTok oglasna rešenja jačaju digitalnu zajednicu

Mreža globalnih stručnjaka Aleph, koja nudi tehnološka rešenja za podršku digitalnom ekosistemu, proširila je ponudu i portfolio omogućavajući TikTok oglasna rešenja na Balkanu. Podaci o korišćenju TikToka u Srbiji specifično nisu široko dostupni, ali globalne statistike pokazuju da TikTok ima preko 1.5 milijardi mesečno aktivnih korisnika, a očekuje se da će do kraja 2024. godine dostići 1.8 milijardi korisnika.

Izvršni direktor IAB Srbija (Interaktivni Advertajzing Biro) Nenad Milić smatra da mogućnost oglašavanja na TikToku u Srbiji predstavlja značajnu vest za digitalno oglašavanje i celu digitalnu zajednicu.

“Kao direktor IAB Srbija, verujem da će ova novost doneti brojne prednosti lokalnim brendovima, omogućavajući im da efikasno komuniciraju sa mlađom publikom koja je sve prisutnija na ovoj platformi. Ova nova mogućnost će definitivno ojačati ekosistem digitalnog oglašavanja u Srbiji i podstaći dalji razvoj kreativnosti i inovacija među učesnicima na tržištu“, rekao je Milić za WebMind.

Nenad Milić, TikTok

Nenad Milić, TikTok (Izvor: Nenad Milić/IAB)

U posao zakupa će se uključiti agencije i klijenti

Kada su u pitanju oglasna rešenja koja se nude na TikToku, Milić kaže da će se u posao zakupa uključiti kako agencije, tako i klijenti.

„Agencije će sigurno igrati ključnu ulogu u oblikovanju i upravljanju kampanjama, koristeći svoje iskustvo da optimizuju strategije oglašavanja za specifične ciljne grupe. S druge strane, klijenti će imati mogućnost da direktno koriste platformu, čime će im se omogućiti da prate rezultate i prilagođavaju kampanje u realnom vremenu“, navodi on.

Ignacio Vidaguren, partner i COO u kompaniji Aleph, rekao je da će od 29. jula 2024. godine, brendovi imati priliku da još bolje dopru do kupaca i privuku njihovu pažnju putem angažujućih TikTok formata oglasa, navodi se na portalu kompanije.

Otkrijte fascinantne tajne Kanade: 9 stvari koje niste znali o zemlji javorovog lista

Od
Dara Milovanović
-
0
(From L )Hal Eagletail of Tsuut'ina Nation of Alberta, drums and sings alongside his adoptive children Charles Goforth of Peepeekisis Cree Nation of Saskatchewan, and Ansen Eagletail, and Cherokee Eagletail of Tsuut'ina Nation of Alberta at the former Kamloops Indian Residential School to honour the 215 children whose remains have been discovered buried near the facility, in Kamloops, British Columbia, Canada, on June 3, 2021. (Photo by Cole BURSTON / AFP)

Kanada, druga po veličini zemlja na svetu, puna je iznenađujućih činjenica i zanimljivosti koje možda niste znali. Donosimo vam nekoliko fascinantnih detalja o ovoj severnoameričkoj državi koja će vas sigurno iznenaditi.

Drugi najveći krajolik na svetu

Kanada zauzima površinu od preko 9.98 miliona kvadratnih kilometara, što je čini drugom najvećom zemljom na svetu, odmah iza Rusije. Bez obzira na to, njen broj stanovnika je relativno mali, sa oko 38 miliona ljudi, što znači da je veliki deo zemlje nenaseljen.

Više jezera nego bilo koja druga zemlja

Ako volite jezera, Kanada je prava destinacija za vas. Kanada je dom za više od 2 miliona jezera, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Otprilike 9% kanadske teritorije prekriveno je slatkom vodom.

Najduža obala na svetu

Sa obalom dugom preko 202,080 kilometara, Kanada se može pohvaliti najdužom obalom na svetu. Bez obzira gde se nalazite u Kanadi, nikada niste dalje od 800 kilometara od okeana.

Zvanična dvojezičnost

Kanada ima dva zvanična jezika – engleski i francuski. Oko 20% stanovništva govori francuski kao prvi jezik, uglavnom u provinciji Kvebek.

Najveći nacionalni park

Nacionalni park Vud Bufalo, koji se nalazi u provincijama Alberta i Severozapadne teritorije, najveći je nacionalni park u Kanadi i jedan od najvećih na svetu. Prostire se na površini većoj od Švajcarske.

Rodeo je nacionalni sport

Rodeo, posebno u Alberti, ima posebno mesto u srcima Kanađana. Kanadska nacionalna rodeo asocijacija organizuje događaje širom zemlje, a Kalgarijski Stampedo je jedan od najpoznatijih rodea na svetu.

Dom najhladnijeg mesta u Severnoj Americi

Grad Snag u teritoriji Jukon zabeležio je najnižu temperaturu u Severnoj Americi, sa -63 stepena Celzijusa, 3. februara 1947. godine.

Izumitelji mnogih svakodnevnih predmeta

Kanađani su zaslužni za brojne izume koje svakodnevno koristimo, uključujući insulin, električni invalidski kolicima, IMAX filmove, i pametne telefone (BlackBerry).

Mozaik kultura

Kanada je poznata po svojoj multikulturalnosti i prihvatanju različitih kultura. Sa velikim brojem imigranata iz svih krajeva sveta, Kanada je postala prava kulturna raskrsnica.

Ove zanimljivosti samo su delić onoga što Kanada nudi. Od prelepe prirode do bogate istorije i kulture, Kanada je zemlja koja ne prestaje da iznenađuje. Ako ste ikada razmišljali o poseti Kanadi, nadamo se da vas je ovaj članak inspirisao da je stavite na svoju listu želja.

SERBIANNEWS/CANADA

Škole i univerziteti u eri veštačke inteligencije

Od
Viktor
-
0
woman wearing black Alice band

Škole i univerziteti, deca

Deca i studenti danas radije čitaju knjige na računarima (najčešće, skraćene verzije) nego papirna izdanja. Fotografišu prezentacije, pa uče sa mobilnih telefona. Kada nešto ne znaju ili žele da provere, prva stvar za kojom posegnu jeste Gugl pretraga.

Srđan Krčo

Srđan Krčo (Foto: Milan Matijević)

Piše: Srđan Krčo, partner u kompaniji Egzakta Group i direktor DunavNeta

Očekivano je da će slično proći i alati kao što su ChatGPT, Gemini i sl., s tim što će sada moći da dobiju stranice i stranice teksta na zadatu temu i rešenje matematičkog zadatka koji su slikali kamerom mobilnog telefona.

Da li je u takvoj situaciji realno očekivati da način školovanja, učenja, evaluacije znanja ostane nepromenjen? Ja bih rekao da nije. Kada sam ja bio student, pojavili su se napredni kalkulatori, koji su mogli da urade mnogo više od standardnih aritmetičkih operacija. Jedne godine su bili zabranjeni, već sledeće nisu. Profesori su shvatili da nema ni smisla ni svrhe sprečavati moderne tehnologije, naročito ne zarad očuvanja trenutnog stanja. Sa pojavom alata poput ChatGPT-ja, prva reakcija mnogih nastavnika i profesora bila je da te aplikacije treba zabraniti, da nije moguće oceniti učenika kada je zadatak možda rešila veštačka inteligencija. Ipak, prava reakcija, po mom mišljenju, treba da bude razmišljanje na koji način da promenimo predavanja, način ocenjivanja, pa i školovanja, imajući u vidu da su alati na bazi veštačke inteligencije tu, da će ostati tu i da će postajati sve bolji i bolji.

Revolucija veštačke inteligencije u obrazovanju: prilagođavanje digitalnom dobu

U eri u kojoj su digitalne tehnologije za decu nešto sa čime odrastaju, u kojoj je skoro svaka informacija nadomak ruke (na „klik” mišem), kada se preporuke traže na društvenim mrežama – da li je realno očekivati da tradicionalne metode podučavanja ostanu iste, nepromenjene? Kada učenici mogu rešiti složene probleme jednostavnim snimkom, kako nastavnici mogu precizno proceniti njihovo znanje i razumevanje materije? Još važnije, kako nastavnici mogu učiniti učenje ne samo efikasni(ji)m već i zanimljivi(ji)m u ovom, digitalnom dobu? Da li fokus treba da ostane na pamćenju formula i datuma, ili bi trebalo da se prebaci na osposobljavanje učenika za kritičko razmišljanje, prilagodljivost i veštine rešavanja problema neophodne za uspeh u savremenom svetu?

Ova pitanja naglašavaju hitnu potrebu za transformacijom obrazovanja, kao odgovor na brz napredak veštačke inteligencije (#EjAj). Umesto da se plašimo da će veštačka inteligencija uništiti današnji model obrazovanja, pa da tražimo način kako da sprečimo primenu #EjAj tehnologija, treba da prihvatimo njenu sposobnost da izmeni iz korena podučavanje i učenje, čineći ga personalizovanijim, zanimljivijim i relevantnijim za potrebe današnjih učenika.

Personalizovano učenje: prilagođeni pristup

Platforme za adaptivno učenje nude rešenje prilagođavanjem obrazovnih iskustava individualnim potrebama i stilovima učenja. Analizirajući podatke o učinku u realnom vremenu, ove platforme mogu identifikovati šta je student naučio, šta nije, kao i preferirane načine učenja, prilagođavajući lekcije, vežbe i resurse u skladu s tim. Ovaj personalizovani pristup omogućuje učenicima da uče sopstvenim tempom, podstičući dublje razumevanje i angažovanje.

U ovoj novoj paradigmi nastavnici postaju facilitatori, mentori koji vode učenike kroz njihova obrazovna putovanja i pružaju im podršku tamo gde je i kada je to potrebno. Alati koje pokreće veštačka inteligencija pomažu nastavnicima da prate napredak, identifikuju oblasti za poboljšanje i ponude pravovremene intervencije.

Redefinisanje ocenjivanja: personalizovano učenje, personalizovani testovi

Uspon veštačke inteligencije zahteva pažljivu analizu načina provere znanja. Tradicionalni standardizovani testovi, često kritikovani zbog naglaska na pamćenje datuma i činjenica (kada je rođen taj i taj pesnik, ko je bio 34. predsednik SAD i sl.), i generalno zbog učenja napamet, postaju manje relevantni u svetu koji pokreće veštačka inteligencija. Umesto toga, kontinuirane procene, vođene podacima, mogu pružiti sveobuhvatniju sliku znanja učenika. Kontinualnim praćenjem interakcije učenika sa nastavnim materijalima, sa nastavnicima, sa kolegama, kao i aktivnosti u fizičkom i digitalnom svetu, može se omogućiti sveobuhvatna slika o stečenom znanju, te se identifikovati oblasti u kojima je potrebno dodatno učenje i podrška.

Štaviše, veštačka inteligencija može olakšati autentičnije i zanimljivije metode procene, kao što su učenje zasnovano na projektima i simulacijama (koje je, za mnoge oblasti, moguće relativno jednostavno kreirati, opet uz pomoć #EjAja). Ovi pristupi omogućavaju učenicima da primene svoje znanje na probleme iz stvarnog sveta, podstičući kritičko razmišljanje, kreativnost i veštine saradnje – ključne za uspeh u 21. veku.

Učionica budućnosti: spoj fizičkog i virtuelnog

Veštačka inteligencija ne samo da transformiše način na koji podučavamo i ocenjujemo već i redefiniše samo okruženje za učenje. Tradicionalna učionica postaje samo jedno od mesta na kojima se učenje odvija, gde se, pre svega, uči društvena interakcija, socijalizacija, timski rad (uključujući i sportske aktivnosti). Virtuelna okruženja će polako preuzimati primat kada je u pitanju upoznavanje sa gradivom, slušanje predavanja, zbog fleksibilnosti, lakog pristupa različitim resursima i personalizovane mogućnosti učenja.

U ovom mešovitom modelu učenici će moći da se uključe u interaktivne diskusije, grupne projekte i praktične aktivnosti u fizičkoj učionici, dok će onlajn platforme koje pokreće veštačka inteligencija koristiti za individualnu nastavu, učenje sopstvenim tempom i pristup obilju digitalnog sadržaja.

Priprema za budućnost

Integracija veštačke inteligencije u obrazovanju nije samo prilagođavanje novim tehnologijama; reč je o pripremi učenika za svet koji se brzo menja. Kako veštačka inteligencija nastavlja da automatizuje rutinske zadatke, potražnja za ljudskim veštinama kao što su kritičko mišljenje, kreativnost, rešavanje problema, prilagodljivost i emocionalna inteligencija samo će rasti.

Stoga je imperativ da se nastavnici prebace sa isporuke standardizovanog sadržaja i ocenjivanja sposobnosti njegove reprodukcije na razvoj veština i sposobnosti primene naučenog u realnom životu. Veštačka inteligencija može igrati ključnu ulogu u ovoj promeni, oslobađajući nastavnike administrativnih zadataka, omogućavajući im da posvete više vremena mentorstvu i inspirisanju učenika.

Za kraj…

Primena veštačke inteligencije u obrazovanju nije pretnja, već prilika. Prihvatanjem veštačke inteligencije kao alata koji može umnogome da unapredi proces obrazovanja – nastavnici mogu stvoriti efikasnije, relevantnije i prijatnije iskustvo učenja za sve učenike. Ključ je iskoristiti potencijal veštačke inteligencije, a istovremeno očuvati neprocenjive ljudske veze koje predstavljaju srž obrazovanja i formiranja ličnosti osposobljenih za život u digitalnom dobu.

Ovaj tekst je napisan pomoću alata ChatGPT i Gemini, uz nekoliko iteracija, doterivanje stila, izbor reči, u svakom slučaju – brže nego bez #EjAja.

Dolar posustaje. Evo kako i zašto bi američki Fed mogao pomoći

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanađani su možda primetili kako vrednost dolara opada od poslednjeg smanjenja kamatnih stopa Banke Kanade prošle sedmice.

Ali dolazi odluka američkih Federalnih rezervi ove sedmice i koja bi mogla imati više uticaja na to da li će i kako dolar izdržati do kraja leta.

Kanadski dolar se od utorka trguje za nešto više od 72 centa u poređenju sa američkim dolarom. To je otprilike pola centa niže nego što je bilo pre nedelju dana, neposredno uoči sastanka Banke Kanade na kojem je snizila referentnu kamatnu stopu za još jednu četvrtinu procentnog poena na 4,5 odsto.

Doug Porter, glavni ekonomista u BMO-u, rekao je u kratkoj napomeni klijentima u utorak ujutro da “kanadski dolar ispituje nivoe na koje nije video u poslednjih 20 godina.”

Napomenuo je da je vrednost dolara pala za 1,5 posto otkako je Banka Kanade počela snižavanje kamatnih stopa početkom juna. Jedini nedavni slučajevi u kojima je pao niže bili su kada su cene nafte naglo skočile 2016. i u prvim danima pandemije COVID-19 2020. godine.

Porter je primetio da, iako se kanadski dolar već neko vreme bori u odnosu na američki, nedavna slabost je dovela do toga da kanadski dolar takođe zaostaje za evrom, jenom i funtom.

Popuštanje kamatne stope Banke Kanade, kao i značajna promena tona koja sugerise da kreatori monetarne politike očekuju još smanjenja u narednim mesecima, verovatno su veliki razlog za slabost dolara.

„Bez sumnje, veoma mlak stav (Bank of Canada) počinje da otapa valutu“, rekao je Porter, misleći na nagoveštaje daljeg smanjenja kamatnih stopa.

Jedan od ključnih faktora koji utiče na kurs između kanadske i američke valute jesu odgovarajuće kamatne stope centralnih banaka ekonomskih suseda.

S obzirom na to da Banka Kanade počinje svoj ciklus opuštanja znatno pre američkog Fed-a, investitori su obeshrabreni da parkiraju svoj novac severno od granice, odvlačeći interes od dolara.

Što niže Banka Kanade ide bez američkog Fed-a, to bi više štete moglo biti naneseno kursu.

Ovo je problem ne samo za kanadske turiste koji pokušavaju da razvuku svoj dolar koliko god mogu dok letuju u SAD-u ove godine.

Postoje implikacije i na inflaciju, jer slabiji dolar poskupljuje američki uvoz. To je posebno problem u jesen i zimu, kada su police u kanadskim trgovinama češće opskrbljene robom uzgojenom u SAD-u ili šire u inostranstvu.

Guverner Banke Kanade Tiff Macklem priznao je da verovatno postoji “ograničenje” koliko se monetarna politika u SAD-u i Kanadi može razlikovati , ali je umanjio koliko upravno veće odluke o stopama bazira severno od granice na onome što se dešava na jugu.

Macklem je na konferenciji za novinare u sredu rekao da bi nade da će u SAD-u uskoro početi snižavanje kamatnih stopa trebalo ublažiti uticaj različitih kamatnih stopa koje bi mogle imati na kanadski dolar.

„S obzirom na to da inflacija pokazuje sve više znakova popuštanja u Sjedinjenim Državama, mislim da divergencija neće biti posebno ozbiljna“, rekao je.

Zaista, inflacija u SAD-u je pokazala nove znakove popuštanja u poslednje vreme nakon što je plamen na početku godine poništio očekivanja Fed-a o smanjenju kamatnih stopa.

Iako se ne očekuje da će predsedavajući Jerome Powell doneti početno smanjenje kamatne stope na predstojećoj odluci u sredu, Porter je u svojoj izjavi rekao da bi „ miroljubivi“ ton Fed-a „mogao pružiti podršku“ slabijem dolaru.

Ali on je dodao da bi „sagvinistički“ pogledi Banke Kanade na izglede dolara mogli zadržati kanadski dolar „ispod oblaka“ u bliskoj budućnosti, budući da se čini da će centralna banka pružiti još ublažavanja čak i kada bi američki Fed mogao biti spreman da krenuti u vlastiti ciklus smanjenja stope.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanadska ženska ragbi reprezentacija osvojila je srebro u Parizu

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanada je osvojila srebro u ženskom ragbiju na Olimpijskim igrama u Parizu nakon što je danas izgubila od Novog Zelanda sa 19-12.

Risi Pouri-Lane je uspešnom konverzijom otvorila gol za prvoplasirani Novi Zeland, ali je Kanada odgovorila pre kraja poluvremena.

Chloe Daniels je imala pokušaj i konverziju, a Alysha Corrigan je ukrala loptu i pronašla prazninu da je ubaci za dodir koji je doveo Kanađanke u vodstvo od 12-7 na odmor.

Branilac olimpijskog šampiona Novi Zeland je odgovorio u drugom poluvremenu pokušajima Michaele Blyde i Stacey Waaka i konverzijom Tyle King.

Kanađani su završili na drugom mestu jer su pobedili domaćina Francusku u četvrtfinalu a zatim i Australiju u polufinalu.

Bio je to dan razočaranja za Australijanke, koji su izgubili od Sjedinjenih Država koje su osvojile bronzu.

Prethodni najbolji rezultat Kanade u ženskoj ragbi sedmici bio je 2016. godine, kada je tim osvojio bronzu na Igrama u Riju, prvi put kada je ova disciplina bila uključena u Olimpijske igre.

SERBIANNEWS/CANADA

Zlato, zlato, zlato! Junački preokret Mikeca i Arunovićeve u finalu

Od
Viktor
-
0
a number seven sign on top of a metal structure

Zorana Arunović i Damir Mikec slave zlato (©Reuters)

Prva medalja za Srbiju i to ona najsjajnija

Srce bije, guzovi se tresu, noge se tresu, sve se trese… Tako je Zorana Arunović govorila posle polufinala i taman kada se učinilo da će naše najbolje strelce nervoza pojesti i u borbi za zlato, oni su smirili dah, namestili nišan i režirali neverovatan preokret koji nam je doneo prvo olimpijsko zlato u Parizu. Damir Mikec i Zorana Arunović su gubili sa 2:8, ali su na kraju slomili otpor Jusufa Dikeča i Seval Ilajde Tarhan slavivši sa 16:14.

Ko nije pratio propustio je neviđenu dramu kakvu ni mnogo popularniji sportovi ne mogu da ponude. Tek da objasnimo onima koji nisu pratili uživo, u mešovitom dublu finale se igra tako što se na svaki ispaljeni hitac sabiraju krugovi oba takmičara iz jedne zemlje. Koja zemlja ima bolji zbirni rezultat dobija dva boda.

Srpski miks je uzeo prva dva, onda upao u nervozu i izgubio narednih osam, prva četiri za decimalu. Dikeč je u tim trenucima gađao samo “desetke”. Bićemo iskreno, pomislili smo da je gotovo, da se onaj crv sumnje uvukao, da smo prešli granicu posle koje nema povratka.

Koliko smo samo pogrešili i koliko nam je drago zbog toga. Zorana se raspucala u tom delu finala, sa četiri desetke povela nas do izjednačenja od 12:12. Ali ni tu nije bio kraj, pošto su Turci, teniskim žargonom, osvojili dva boda koja su im donela meč loptu.

Mikec i Arunovićeva su najbolje ostavili za kraj. U pretposlednjoj seriji, Zorana je upucala 10,8 krugova, Mikec 10,5. U poslednjoj se Zorani zatresla ruka, samo 9,4 kruga. Ali i Dikeč je gađao ispod nivoa – 9,1. Seval Ilajda mnogo bolja 10,2.

A Damir Mikec? Mikec je gađao 10,7 i Srbija je osvojila zlato, a naši junaci su u zagrljaju na podu proslavili najveći uspeh karijera.

Mikec je doduše već imao olimpijsku medalju iz Tokija, ali tada srebrnu. Arunovićevoj je ovo prvenac, pošto je do sada dva puta uzimala one „drvene“ medalje kada je dvostruka svetska i devetostruka evropska šampionka takmičenje završavala na četvrtom mestu.

No, ako nas je istorija nečemu naučila to je da u srpske strelce nikada ne treba sumnjati. Damire, Zorana, hvala vam!

Dodajmo samo, bronzanu medalju osvojio je tim Indije u sastavu Manu Baher – Sarabdžot Sing, koji je savladao Vonho Li i Je Đin Oh iz Južne Koreje sa 16:10.

Bruka olimpijskog šampiona: Jedan gol za 24 minuta i šamarčina od Australije

Od
Viktor
-
0

Nik Porter uštopovao Srbiju (©Reuters)

Vaterpolisti zaboravili igru, a selektor tajm-aut u hotelu

Kakva bruka dvostrukog uzastopnog olimpijskog šampiona! Protiv Australije, jednog od dva najslabija rivala u grupi, Srbija je doživela poniženje, debakl kakav se ne pamti u novijoj istoriji ovog našeg trofejnog sporta – 8:3 (1:0, 5:1, 1:0, 1:2).

Za tri četvrtine, za 24 minuta igre, Delfini su dali jedan jedini gol! Ispadale su im lopte, bacali ih u prazno čak i sa igračem više, gotovo da nisu ni stvorili neke ozbiljne akcije, pa da kaže čovek kako je golman Australije činio čuda, začarao mrežu. Ma, ništa od toga. Srbija je terala kontru na svoju štetu tokom celog meča i doživela šamarčinu kakva se ne pamti.

Umesto pobede vredne overenog četvrtfinala, Srbija će tek sada udariti na najjače protivnike: Španiju, Mađarsku i Francusku. Sa ovakvom igrom tu neće imati šta da traži. Ostaje samo nada da će se ponoviti Rio, jer je i tamo naš tim igrao očajno u grupnoj fazi, mada ne ovoliko užasno, ali se preporodio kada su krenule utakmice na ispadanje.

Od početka je izgledalo kao da su Delfini pravo iz kreveta došli na jutarnji termin olimpijskog turnira. Ako je napad bio katastrofalan, odbrana je držala nivo, pa je posle prve četvrtine bio samo gol zaostatka. Računali smo, trgnuće se. Kad ono…

Druga četvrtina je za anale. Australija je dobila 5:1 protiv Srbije! Dok su Delfini sve obrise igre zaboravili negde u hotelu, isto se može reći za selektora Stevanovića, da mu je tajm-aut opcija ispala iz džepa negde u autobusu. Nije ni probao da minutom odmora prekine seriju Ozija ili da prene svoje pulene. Izgledao je srpski tim kao da je prvi put zajedno u bazenu, kao da se ekipa upoznala na putu ka plivalištu.

Posle punih 15 minuta i 15 sekundi utakmice Srbija je dala prvi gol, postigao ga je Dušan Mandić. Na poluvremenu 1:6. Potpuni fijasko!

Da li će biti bolje u trećoj četvrtini? Neće. Dobila je Australija 1:0 golom iz peterca, Srbija ponovo nije postigla ni gol! I tad je bilo jasno da od rezultatskog povratka nema ništa.

Tek u poslednjem „kvartalu“ delfini su nešto odigrali, ali daleko, daleko do svog nivoa, daleko od bilo kakve šanse da dođu makar do boda.

Iskustvo iz Rija nas uči da vaterpoliste Srbije nikada, baš nikada ne treba otpisivati. Ali, ovo danas je bilo da ispod svakog pristojnog nivoa za olimpijskog šampiona. Da se obraz dugo crveni.

AUSTRALIJA – SRBIJA 8:3

(1:0, 5:1, 1:0, 1:2)

Pariz

Sudije: Andrej Franulović (Hrvatska), Lijang Žang (Kina)

AUSTRALIJA: Porter (8 odbrana), Lambi, Maksimović, Negus 1, Pauer, L. Edvards, Paviljar 4, Merčep 1, Birns 2, Berehulak, Put, Edvards, Hedžs. Selektor: Tim Hamil.

SRBIJA: Filipović (7 odbrana), Mandić 2, S. Rašović, Ranđelović, Ćuk, Dedović 1, Drašović, N. Jakšić, Vico, Ubović, P. Jakšić, V. Rašović, Mišović. Selektor: Uroš Stevanović.

OLIMPIJSKI TURNIR ZA VATERPOLISTE – 2. KOLO:

Utorak

GRUPA A

Hrvatska – Italija 11:14

16.35: (1.01) Amerika (19.0) Rumunija (16.0)

19.30: (3.40) Crna Gora (8.00) Grčka (1.50)

GRUPA B

Australija – Srbija 8:3

Japan – Francuska 13:14

21.05: (1.95) Španija (6.25) Mađarska (2.40)

***kvote su podložne promenama

Pet medalja za mlade fizičare na međunarodnoj olimpijadi

Od
Viktor
-
0
three men laughing while looking in the laptop inside room

Pet medalja, jednu srebrnu i četiri bronzane, osvojili su reprezentativci Srbije na 54. međunarodnoj olimpijadi iz fizike (International Physics Olympiad), koja je od 21. do 28. jula u Isfahanu, u Iranu, okupila najtalentovanije mlade fizičare širom sveta. Ovo je najznačajnije internacionalno takmičenje iz fizike, a našu domovinu ovoga puta predstavljali su gimnazijalci iz tri škole: prestoničke Matematičke gimnazije, Gimnazije u Kruševcu i niške „Svetozar Marković”. Drugo mesto i srebrno odličje zavredeo je Andrej Drobnjaković, đak Matematičke gimnazije. Osim njega u našoj ekipi bila su još dva učenika beogradske škole od posebnog nacionalnog značaja, bronzani: Vukašin Babić i Mihailo Radovanović. Bronzanu medalju osvojili su i Filip Golubović, učenik gimnazije „Svetozar Marković” u Nišu i Tadija Jelesijević, ovogodišnji maturant i đak generacije Gimnazije u Kruševcu.

Tadija je, podsetimo, prvi dobitnik novoustanovljene nagrade „Mihailo Sporić” za najboljeg takmičara iz fizike koju su prvi put u junu ove godine dodelili Ministarstvo prosvete, Društvo fizičara Srbije i Matematička gimnazija, a Tadija ju je zavredeo kao apsolutni pobednik Srpske fizičke olimpijade. Gotovo ista ekipa koja je našu državu predstavljala na tek završenoj Međunarodnoj olimpijadi iz fizike u Iranu, nedavno se ovenčana medaljama vratila i sa Evropske fizičke olimpijade, održane od 15. do 19. jula u gradu Kutaisi, u Gruziji. Tu je Andrej Drobnjaković osvojio zlato, Tadija Jelesijević i Vukašin Babić po srebrno, a Filip Golubović bronzano odličje.

„Zapamtite ova imena, ona su naša budućnost!”, čestitajući gimnazijalcima na novom uspehu koji su postigli napisao je Miloš Vučević, predsednik vlade na „Instagramu”, uz komentar da se „srpska trobojka ponosno vijorila i u dalekom Iranu”. Premijer je uputio čestitke učenicima, njihovim porodicama, mentorima i školama iz kojih potiču srpski reprezentativci – olimpijskim medaljama ovenčani mladi fizičari.

Srpski vozači najviše vole Folksvagen-Golf

Od
Viktor
-
0
blue Volkswagen Polo 5-door hatchback

Najnovija istraživanja pokazuju da su polovni automobili u Srbiji u prvoj polovini 2024. Volksvagen, Opel i Reno najzastupljeniji na tržištu.

Tokom godina, odanost srpskih kupaca nemačkim i francuskim automobilima nije opala. To otkriva studija kompanije za podatke o automobilima karVertikal, koja je utvrdila najčešće proveravane modele automobila u prvoj polovini 2024. godine. Volksvagen, Opel i Reno su najtraženije marke kada su u pitanju polovni automobili.

U prvoj polovini godine, srpski vozači su najviše bili zainteresovani za istoriju automobila Volksvagen Golf – 3,4 odsto svih vozila proverenih na platformi, a zatim slede Opel Astra (3,3), Reno Megane (3,1), Audi A4 (3,1) i Volksvagen Pašat (3,1). U poređenju sa istim periodom 2023. godine, popularnost golfa je opala, jer je pre godinu dana njegov udeo bio 5,9 procenata. Jedini noviteti koji su se ove godine našli u top 10 u Srbiji jesu Citroen C4 i Peugeot 3008.

„Nemački automobili poput audija i folksvagena su popularni među kupcima, jer vozači veoma cene njihovu pouzdanost, ali ih smatraju i delom svog imidža. Pored toga, ljudi koji razmišljaju o kupovini premijum polovnih automobila svesni su njihove bolje preostale vrednosti u odnosu na novija vozila ekonomske klase”, kaže Matas Buzelis, stručnjak za automobile iz kompanije karVertikal.

Peugeot 2008 je doživeo najveći skok u popularnosti u Srbiji.

Interesovanje za istoriju modela Pežo 2008 najviše je poraslo čak 66,3 odsto,

Mercedes-Benc GLC (54,5 procenata ), Škoda Kodijak (53,5 odsto), Audi ku3 (46,8 procenata) i Pežo 3008 33,5 odsto.

Popularni modeli su često na meti prevaranata. Tržište je puno automobila sa falsifikovanom kilometražom, što kasnije može doneti brojne probleme novim vlasnicima. Praćenje preporuka proizvođača i pravovremeno održavanje postaje pravi izazov kada nije jasno koliko je vozilo prešlo.

Tokom prvih šest meseci 2024. godine, 10,2 odsto svih golfova proverenih na platformi karVertikal u Srbiji imalo je izmenjen čitač kilometara, tako da kupci treba da budu posebno oprezni i izbegnu kupovinu bez provere istorije vozila. Kilometraža drugih popularnih modela takođe se često.

Falsifikuje – Opel Astra (5,8%), Reno Megan (5,6%), Audi A4 (5,1%) i Volksvagen Pasat (4,3%).

Na skoro svim tržištima se nastavljaju stabilizacija i postepeni pad cena polovnih automobila. Ovo sniženje cena je rezultat oporavka tržišta novih automobila, pošto više nema znatnog kašnjenja u proizvodnji automobila kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina. S povećanjem proizvodnje novih automobila raste i ponuda polovnih modela na sekundarnom tržištu.

U zemljama gde su uvedene nove pogodnosti za kupovinu električnih automobila, prodaja ovih vozila je porasla, ali je to samo kratkoročan trend. Dugoročno gledano, tržište električnih automobila će verovatno imati problema, jer se neki proizvođači vraćaju proizvodnji klasičnih automobila.

„Kupci koji su najviše želeli električna vozila već ih imaju, dok drugi ili ne vide potrebu za prelaskom na električna vozila jer nemaju gde da ih pune ili ne mogu da ih priušte”, objašnjava Buzelis.

Kriza stigla i u Mekdonalds, opada prodaja hamburgera

Od
Viktor
-
0
red and white concrete building near palm trees during daytime

Loši rezultati primorali kompaniju da „sveobuhvatno preispita“ cene koje su porasle za petinu u odnosu na 2019. godinu

Mekdonalds namerava da preispita svoju strategiju određivanja cena, nakon što su kupci pokazali manje interesovanje za njihove proizvode i time smanjili prodaju u objektima ovog američkog giganta industrije brze hrane.

Prodajna mesta otvorena u poslednjih godinu dana zabeležila su pad prodaje od jedan odsto u periodu april-jun u poređenju sa istim razdobljem prošle godine. To je prvi pad prodaje još od vremena pandemije.

Pad je usledio uprkos tome što je lanac hamburgera nudio novčane popuste kako bi pokušao da povrati kupce koji paze na troškove kao i one koji su bojkotovali lanac zbog rata između Izraela i Gaze.

Šef Kris Kempinski rekao je da su loši rezultati primorali kompaniju da „sveobuhvatno preispita“ cene.

Rukovodioci su istakli nedavne promocije, kao što je srećan obrok od 5 dolara u SAD i kampanja u Velikoj Britaniji u kojoj gosti mogu da izaberu tri artikla za 3 funte.

Očekuje se da ovakve akcije biti produžene i narednih meseci, a  kompanija je saopštila da radi i sa korisnicima franšize na drugim „vrednostima“.

“Znamo kako to da uradimo. Napisali smo priručnik o vrednosti i radimo sa našim korisnicima franšize da izvršimo neophodna prilagođavanja”, rekao je on prenosi Bi-Bi-Si.

Mekdonalds se suočava sa odgovorom kupaca nakon značajnog povećanja cena tokom pandemije korona virusa.

Prosečna cena „big meka“ u SAD, koja sada iznosi 5,29 dolara  porasla za 21 odsto u odnosu na  2019. godinu.

Povećanja cena, nastala kao odgovor na inflaciju, „naterala su potrošače da preispitaju svoje kupovne navike“, priznao je gospodin Kempinski.

Mekdonalds je povećao cene ključnih proizvoda brže od svojih konkurenata, smatra  Sara Senator analitičarka „Benk of Amerika“.

„Potrošači su pametni, svesni toga. Obrok od 5 dolara koji su lansirali možda počinje da menja percepciju, ali još uvek ne vidimo promenu trenda, kaže Senator.

Kompanija je saopštila da je ukupan prihod, koji uključuje prodaju u novootvorenim radnjama, ostao jednak u odnosu na prethodnu godinu, ali je profit je pao za 12 odsto.

Potražnja u njihovim restoranima opala je u SAD, saopštila je kompanija, dok su slabosti u Francuskoj i „ratovi cenama“ u Kini takođe uticali na prodaju.

U Francuskoj se suočavaju sa bojkotom izazvanim izraelskim ratom u Gazi. I druge američke kompanije, uključujući Starbaks, takođe su pogođene ovim akcijama.

1...444445446...1.527Stranica 445 od ukupno 1.527

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković