Prije 33 godine osnovan Prvi bataljon vojne policije 1. krajiškog korpusa VRS (VIDEO)

Dara Milovanović

6. septembar 2024. | 11:51

Prije 33 godine osnovan je Prvi bataljon vojne policije 1. krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske

Prvi bataljon vojne policijeFoto: RTRS

U nedjelju 8. septembra, služenjem parastosa za poginule i preminule saborce i svečanom akademijom u kasarni “Kozara”, bivši pripadnici i starješine ove elitne ratne jedinice, obilježiće godišnjicu osnivanja.

Prvi bataljon Vojne policije bio je jedna od perjanica Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske. Gotovo da nema bitke koju je tokom građanskog rata u BiH vodila Vojska Republike Srpske, a da ova jedinica nije dala svoj puni doprinos.

Prvi bataljon Vojne policije naročito se istakao u bitkama za Koridor života.

Stopa nezaposlenosti od 6,5% u Kanadi izaziva zabrinutost

Dara Milovanović

6. septembar 2024. | 11:39

Stopa nezaposlenosti u Kanadi je samo najnoviji ekonomski indikator koji treperi crveno. Popela se na 6,6 % prošlog meseca a to je najviše od 2017.

A ekonomisti kažu da se nelagodnost na tržištu rada produbljuje.

“Otpuštanja takođe rastu ispod površine. A smanjenje broja otvaranja radnih mesta signalizira da potražnja za zapošljavanjem u preduzećima i dalje usporava”, napisao je zamenik glavnog ekonomiste RBC-a Nathan Janzen u poruci klijentima.

Zapravo, cela ekonomija i dalje usporava.

Više od dve godine, inflacija je bila dominantna premisa. Centralna banka je preduzela vanredne mere kako bi pokušala da stavi pod kontrolu rast cena. Podigla je kamatne stope u pokušaju da uspori ekonomiju.

I uspelo je. Rast kanadskog BDP-a usporio je na oko nule, kolebajući se na ivici kontrakcije, ali je izbegao skliznuće u potpunu recesiju. Inflacija je sada čvrsto u granicama željenog okvira Banke Kanade od jedan do tri procenta.

Trka sa vremenom kako bi izbegli recesiju

Problem je u tome što je ekonomija nastavila da slabi iako je inflacija sada uglavnom pod kontrolom.

BDP po glavi stanovnika bio je negativan u sedam od poslednjih osam kvartala. A najnoviji mesečni podaci pokazuju da svaki zamah dobijen na početku godine opada.

Dakle, sada je Banka Kanade u trci s vremenom. Nadaju se da bi smanjenje kamatnih stopa moglo da probije svoj put u ekonomiju pre nego što Kanada sklizne u recesiju.

“S obzirom da se inflacija približava ciljnoj vrednosti, moramo se sve više čuvati rizika da je ekonomija preslaba i da inflacija previše padne”, rekao je guverner Banke Kanade Tiff Macklem u sredu.

Generalno je potrebno oko 18 meseci da promene kamatnih stopa u potpunosti uđu u privredu. Poslednje povećanje kamatnih stopa došlo je u julu 2023. godine, tako da još uvek nismo u potpunosti apsorbirali ekonomski uticaj povećanja kamatnih stopa.

Centralna banka je ove godine smanjila stopu tri puta. To je prvi put od finansijske krize 2009. da je centralna banka tri puta zaredom snizila stope. Ekonomisti očekuju da će banka sniziti kamatne stope u oktobru i ponovo u decembru.

“Za sada očekujemo da Banka smanji stope na 3,5 posto do januara, a zatim na tri posto do sledećeg juna, ali rizici se naginju na to da Banka ide brže od toga, a potencijalno i dalje”, napisao je glavni ekonomista BMO-a Douglas Porter.

Pitanje je hoće li ti rezovi delovati dovoljno brzo da spreče recesiju.

„Kanadska banka nema puno vremena “, kaže Tu Nguyen, ekonomista iz RSM-a.

Hoće li se potrošnja smanjiti?

Ona kaže da je centralna banka predugo čekala da počne sa rezovima i da sada treba da kontinuirano smanjuje u narednih godinu dana kako bi sačuvala ekonomiju od recesije.

Nguyen kaže da stopa nezaposlenosti raste uglavnom zato što privreda ne otvara dovoljno radnih mesta da bi održala korak s rastom stanovništva. Savezna vlada je najavila mere za smanjenje broja privremenih stranih radnika i nekih stranih studenata.

Kanada je u avgustu otvorila samo 22.000 radnih mesta, izvestio je u petak statistički zavod Kanade, a stopa nezaposlenosti iznosi 6,6 posto.

“Jedini razlog zašto je ekonomija ostala izvan recesije je agregatna potrošnja”, kaže Nguyen. A to je, kaže ona, gotovo u potpunosti vođeno rastom stanovništva.

“Sada kada dolazi manje ljudi, znači li to da će ukupna potrošačka potrošnja opasti i da li to dovodi do recesije?” pita ona.

Preispitivanje rasporeda smanjenja stope

Royce Mendes, generalni direktor Desjardins Capital Markets, kaže da su potrošači godinama bili pritisnuti dvostrukim udarom rasta cena i povećanih troškova zaduživanja.

Čak i kada inflacija dođe do vrha i stope počnu da padaju, potrošači se i dalje bore pod teretom viših troškova života.

“Nema sumnje da se ljudi mnogo više posvećuju stanovanju i drugim bitnim stvarima nego što su bili pre. Verovatno imaju mnogo manje novca da se posvete zabavi”, rekao je Royce za CBC News.

Postoji neka ekonomska teorija koja radi i protiv Banke Kanade, rekao je on.

Takozvano Sahmovo pravilo je istorijski pouzdan pokazatelj recesije. U njemu se navodi da ako tromesečni pokretni prosek stope nezaposlenosti poraste za pola procentnog poena od najniže tačke u prethodnih 12 meseci, onda je privreda u padu.

Mendes kaže da nam Sahmovo pravilo takođe govori kuda ide stopa nezaposlenosti.

“Ako stopa nezaposlenosti poraste za 0,5 procentnih poena tokom godine, ona ima tendenciju da poraste za još dva procenta. To je kao efekat snežne grudve. Želite da zaustavite taj efekat snežne grudve, ali ako snežna gruda postane prevelika, postaje veoma teško.

Dakle, mnogi ekonomisti kažu da će Banka Kanade biti primorana da preispita svoj raspored smanjenja kamatnih stopa. Mendes kaže da stalan tok rezova možda neće biti dovoljan i da će centralna banka možda morati da počne da traži veća smanjenja od pola procentnog poena ili više ako ekonomija ne pokaže znakove brzog poboljšanja.

SERBIANNEWS/CANADA

Medvedi upali u čoveku iy BC-a udvorište, a on im očitao lekciju: “Morate da odete, hvala”

Dara Milovanović

6. septembar 2024. | 11:10

Na mrežama je iznova aktuelizovana neobična priča iz Britanske Kolumbije, koja je postala viralna 2017. godine.

U glavnoj ulozi je Džordan Kot koji je jednog jutra zatekao medvedicu i njene mladunce u dvorištu porodične kuće.

Nije se uplašio, već mirnim tonom obratio nezvanim gostima: “Morate da idete, može? Hvala”.

Zvuči neverovatno, ali životinje su ga poslušale i tiho napustile posed, prenosi Yahoo News.

“Moram na posao. Nadam se da ste uživali u mom dvorištu. Prijatan dan i zbogom”, rekao je na kraju.

Snimak je prvobitno objavljen na Fejsbuku, a mnogi su komentarisali da je to klasičan “kanadski odgovor na susret s divljim životinjama”.

Džordan je kasnije objasnio da je začuo lavež pasa, pa je izašao napolje i ugledao medvedicu sa mladuncima.

“Ovo je Kanada, ako ostanete mirni i medved će ostati miran”, kazao je.

SERBIANNEWS/CANADA

Velika ulaganja Elektrodistribucije Srbije za stabilniji sistem

Dara Milovanović

5. septembar 2024. | 11:17

Na teritoriji cele zemlje zamenjen je veći broj energetskih transformatora u trafostanicama što će osigurati kvalitetnije i pouzdanije snabdevanje električnom energijom.

Elektrodistribucija Srbije je uz podršku Vlade Srbije i fondova EU, uložila velika sredstva u modernizaciju mreže i pokrenula nekoliko kapitalnih projekata na nivou Srbije. Jedan od njih je zamena energetskih transformatora u trafostanicama naponskog nivoa 110/35 i 35/10 kilovolti kV. U uspešnu realizaciju zamene transformatora uloženo je 740 miliona dinara i osigurano kvalitetnije napajanje strujom za oko pola miliona korisnika.

– To je samo jedan od nekoliko velikih projekata u EDS čija je realizacija u toku. U trafostanicama 10/35 kV zamenili smo pet transformatora, od kojih su dva ugrađena u Leskovac 1, po jedan u Kruševac 4, Čačak 1 i Mladenovac. Novougrađeni energetski transformatori su sa sniženim gubicima u skladu sa evropskom direktivom – rekli su u Elektrodistribuciji Srbije.

– Na primer, samo na transforamatorima snage 12,5 MVA i napona 35/10 kV imamo uštedu od oko tri kilovata. Gubici starih transformatora u praznom hodu bili su 10 kW , sada su 7 kW, to znači da se svakog sata uštedi po tri kW. Tehnoekonomska analiza je pokazala da što je veća snaga, ušteda je veća. Zato smo i težili da najveći deo finansijkih sredstava opredelimo za energetske transformatore naponskog nivoa 110 kV. Na transformatorima snage 31,50 MVA i napona 110/35 kV imamo uštedu od 12 kW –istakli su u EDS.

Na distributivnom području Elektrodistribucije Beograd zamenjen je jedan transformator u Mladenovcu koji će osigurati pouzdanije snabdevanje, ali i obezbediti bolje energetske uslove za kontaktnu mrežu od Ralje do Smederevske Palanke.

Završetkom ovog i sličnih projekata Elektrodistribucija Srbije, obezbediće sigurnije i pouzdanije napajanje električnom energijom za postojeće korisnike, ali i otvoriti mogućnost priključenja novih na distributivni elektroenergetski sistem.

Zašto poljoprivrednici razmišljaju da odustanu od proizvodnje šećerne repe

Dara Milovanović

5. septembar 2024. | 11:07

Kampanja vađenja šećerne repe počela je sredinom avgusta. Proizvođači u Srednjem Banatu kažu da lošiju godinu od ove ne pamte. Zbog truljenja sa mnogih parcela repu ove godine neće vaditi, a zbog niskih prinosa izvesno je da će sezonu završiti sa gubicima.

Poljoprivrednik Oliver Paunesku kaže da šećernu repu više neće sejati, iako se proizvodnjom ove kulture on i njegov brat bave od 2003. godine. Do sada, objašnjava, nikada lošiju sezonu nisu imali.

“Ovo je najgora godina što se tiče i prinosa i klimatskih uslova i nerazumevanja šećerana i svih ostalih koji bi mogli da utiču na situaciju u proizvodnji. Mnogo je truleži. Ispod 25-30 posto nije ni na jednoj parceli, a negde je i 70 procenata. Na početku je prinos bio nešto bolji, oko 32-33 tone po hektaru, a sada je više nego prepolovljen. To je katastrofa”, kaže Oliver Paunesku, poljoprivrednik iz Torka.

“Sa parcele koju sam poslednju vadio prinos je bio 11.569 kilograma po hektaru, To je čak pet puta manje nego što je uobičajeno”, dodaje naš sagovornik.

Poslednji dobar rod pre četiri godine

Zbog mnogo trulih plodova proizvođači su prinuđeni da plaćaju prebirače. Dnevno i do 60.000 dinara.

“Tražili smo od šećerana da one snose trošak prebirača, ali od toga nema ništa. Država, takođe, ništa ne govori. Subvencije bi možda pomogle, ali ne znam ni kolike bi trebalo da budu da bismo se mi oporavili od ovogodišnje situacije u proizvodnji”, navodi Paunesku.

Prema gruboj računici, kaže, ove godine će samo u proizvodnji biti u gubitku oko 700.000 dinara. Na to treba dodati i troškove prebirača.

“Ja imam svoju mehanizaciju, pa ne plaćam uslugu, već samo gorivo i opet sam u gubitku. Oni koji plaćaju uslugu vađenja su u još većem problemu. Kod nas u Torku ni jedan proizvođač nema dobru repu ove godine. Možemo da isključimo greške u proizvodnji, jer nemamo svi istu agrotehniku, nismo svi koristili iste preparate, pa da kažemo da smo svi pogrešili”, objašnajva ovaj poljoprivrednik.

Julski preokret

Još pre mesec i po dana bilo je, kaže, izvesno da se ne mogu očekivati dobri prinosi.

“Nejasno mi je što šećerane nisu krenule sa kampanjom još u julu. Bez obrzira što tada prinos ne bi bio veliki, truleži bi, sigurno, bilo manje, pa ne bismo imali troškove prebiranja. Možda bismo imali da se razdužimo”, navodi Paunesku.

“Iako ću ostati dužan šećerani, ne pada mi na pamet da repu više sejem. Ako budem mogao reprogramiraću taj dug ili ću plaćati kroz drugu robu ili ću im uplaćivati svake godine na račun. Najverovatnije će i mašina koju imamo ići u oglase. Da li će biti zainteresovanih kupaca, to ćemo videti. Svi mi imamo kredite i zaduženi smo”, dodaje naš sagovornik.

I Vojislav Cvejić kaže da je šećerna repa do jula lepo izgledala, ali da je zbog vrućina tada stradala.

“Repu smo počeli da vadimo mesec dana ranije nego prošle godine. Prinos je katastrofa. Na 30 posto površina neću uopšte imati šta da vadim, jer je sve suvo. Na delovima gde iole može da se vadi maksimalan prinos je 2,5 do 3 vagona po hektaru”, objašnajva Vojislav Cvejić, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

U odnosu na lane rod na njegovim parcelama je više nego prepolovljen.

“Prošle godine, recimo, u startu sam imao prinos od 7 vagona po hektaru, a na kraju, jer se zbog truleži vađenje odužilo do decembra, prinos je pao na četiri vagona. U normalnim godinama prinos je u proseku oko 6 vagona po hektaru”, kaže naš sagovornik.

I kod njega je, navodi, bankrot na vidiku.

“Ulaganja su ogromna. Šećerana nas je do sada pratila u tome i mi smo radili sve onako kako su oni zahtevali. Odrađeni su svi tretmani, sva zaštita. Pod repom imam 100 hektara, što je polovina ukupnih površina koje radim. Ako mi neko ne izađe u susret ja ću biti u debelom minusu. A ne vidim ni ko bi mi ni kako izašao u susret, jer iz šećerane su me pratili sa repromaterijalom, dali su mi akontno deo para. Uopšte ne vidim svetlo na kraju tunela”, objašnjava Cvejić.

Problem i korenova vaš

Kako se navodi na sajtu Prognozno-izveštajne službe, banatski paori su poslednji dobar prinos šećerne repe imali pre četiri godine. U 2022. zbog prisustva truleži na korenu repe prinosi su bili na nivou proseka, dok je prošle godine velikih problema bilo sa gumozom i truljenjem, pa su i prinosi bili manji.

I do 70 odsto truleži po parceli

Ove godine, navodi se na sajtu ove službe, veliki procenat gumoznih korenova repe uočen je u usevima gde je izostao treman insekticidima, gde nisu sprovođeni insekticidni tretmani u pravo vreme i gde je bio loš izbor insekticida za suzbijanje cikada. Procenat biljaka sa simptomima gumoze je značajan, ali je manji u odnosu na prošlu godinu, kao i procenat korenova sa simptomima ugljaste truleži korena.

“Ozbiljan problem na terenu Srednjeg Banata je i pojava repine korenove vaši koja je imala povoljne uslove za razmnožavanje tokom letnjih meseci, a štete su posebno velike u suvom ratarenju. Uzrok ovako intenzivne pojave ove štetočine je, pored povoljnih vremenskih uslova, i prisustvo korova na parcelama, pre svega, pepeljuge i lobode koji su, takođe, domaćini ovoj štetočini. U našem regionu poslednji veći napad ove štetočine zabeležen je 2017. godine”, navodi se u izveštaju.

Povoljno po proizođače repe u ovoj godini je raniji početak vađenja repe koji je počeo već sredinom avgusta.

“Duži ostatak useva na parcelama, naročito u suvom ratarenju bio bi poguban po prinos i kvalitet repe. Prema trenutnim podacima digestija repe se kreće od 14 do 17, a prinosi do sada izvađene repe se kreću oko 20 tona u uslovima suvog ratarenja i do 55 tona u uslovima navodnjavanja”, piše na sajtu PIS-a.

U narednom periodu, kažu stručnjaci, gajenju šećerne repe treba pristupiti planski. Pre svega, treba razmisliti da li je u uslovima suvog ratarenja moguća ova proizvodnja. Od ostalih fakora veoma je važan odabir parcele, poštovanje plodoreda, obrada zemljišta, izbor preduseva, unošenje hraniva, izbor sortimenta.

Takođe, od velikog značaja je i praćenje i pregled useva tokom cele vegetacije i poznavanje biologije patogena i ciklusa razvoja štetočina radi blagovremene primene hemijskih mera zaštite i pravilnog izbora pesticida.

Singh kaže da su prevremeni izbori “verovatniji” nakon povlačenja iz dogovora s Trudoom

Dara Milovanović

5. septembar 2024. | 10:46

Lider NDP-a Jagmeet Singh kaže da je povukao svoju stranku iz sporazuma sa liberalima jer je premijer Dzastin Trudo “izneverio Kanađane” i svestan je da su sada vrlo “verovatni prevremeni izbori”.

Suočavajući se s pitanjima po prvi put danas, nakon što je u sredu dao najavu u video snimku, Singh je utvrdio svoj stav da liberali “ne mogu doneti promene”.

„Dosta smo uradili… ali postalo mi je jasno da je Justin Trudeau previše obavezan korporativnim interesima da bi išao dalje“, rekao je Singh. “Znamo da to čini vreme izbora neizvesnijim i, iskreno, verovatnijim.”

Rekao je da misli da je Trudo “preslab i previše sebičan da zaustavi Pierrea Poilievrea”, navodeći sledeće izbore kao izbor između NDP-a i konzervativaca.

Dizajniran da unese stabilnost u zamenu za napredak u politici kada je potpisan 2022. godine, dvostranački pakt je trebao isteći u junu 2025. godine, kada bi Parlament trebao objaviti sledeće izbore sa fiksnim datumom.

Pritisnut od strane novinara o tome zašto je izvukao svoju stranku iz sporazuma i da li je liberalsko rešavanje nedavnog radnog spora u železničkom saobracaju bilo faktor, Singh je rekao da je to dodalo njegovom slučaju. Nazvao je to “konkretnim primerom” Trudoa ” kretanja ka korporativnoj pohlepi”.

Što se tiče njegovih namera kada je reč o budućim glasanjima o poverenju koja bi mogla odrediti kada će biti raspisani sledeći savezni izbori, Singh je rekao da planira svaku meru poverenja razmotriti u skladu sa njenim osnovama.

“Pogledaćemo svako glasanje i doneti odluku. Neću pretpostavljati ishod glasanja pre nego što se to dogodi”, rekao je.

Singh opisuje svoju viziju ‘kao viziju “nade”

U uvodnoj reči na konferenciji za novinare, lider NDP-a je izneo svoju “viziju Kanade”.

Predstavljajući zemlju kao mesto gde “kanadski san bledi”, dok je “elitama” “bolje nego ikad”, Singh je rekao da će konzervativci samo pogoršati situaciju, predstavljajući sebe kao jedinog budućeg premijera koji će promeniti stvari .

“Pred nama je bitka. Borba za Kanadu naših snova. Borba protiv Pierrea Poilievrea i njegovog plana konzervativnih rezova. Borba za vraćanje nade. I obećanje da će vam naporan rad doneti dobar život. Spreman sam za borbu”, rekao je Singh.

Lider NDP-a je rekao da će njegova stranka ponuditi Kanađanima opciju za “budućnost punu nade”, uz napomenu da predstoji rad na uveravanju birača da je moguća federalna vlada Novih demokrata.

“Cinici će reći: ‘Kanada nikada nije imala NDP vladu, to se neće dogoditi…’ Nećemo im dozvoliti da nam kažu da se to ne može učiniti,” rekao je Singh. “Jer ako smo zajedno, ništa nije nemoguće. Velike korporacije i bogati izvršni direktori su imali svoju vladu. Vreme je za ljude.”

Sing takođe tvrdi da će on biti taj koji će povesti Nove demokrate na sledeće izbore, i kad god do njih dođe, oni će “biti spremni da se bore protiv toga”.

I Trudo i Poilievre su u sredu odgovarali na pitanja novinara o glavnom političkom potezu NDP-a.

Premijer je rekao da “nije fokusiran na politiku”, dok je zvanični opozicioni lider rekao da je vreme da Singh stavi svoje glasove tamo gde su njegove poruke i pomogne mu da sruši manjinske liberale i iznudi prevremene izbore.

Liberali hvale veliko prikupljanje sredstava od raspada ugovora

Liberalna partija Kanade je u četvrtak saopstila da imaju baner dan za prikupljanje sredstava nakon što je Singh odustao od sporazuma.

Stranka je poslala mejl za prikupljanje sredstava “sa stola Dzastina Trudoa” sa naslovom: “Razočaravajuće”. U njemu Trudo optužuje Singha da je uradio “kako mu je rekao” Poilievre u povlačenju iz sporazuma i “napuštanje progresivne politike”.

“U martu 2022. godine, kada je postignut dogovor, rekao sam da ne možemo dozvoliti da naše razlike stoje na putu da isporučimo ono što Kanađani zaslužuju i što im je potrebno. Ali jasno je da se Jagmeet Singh i NDP ne slažu”, stoji u mejlu.

Dalje se kaže da bi u ovo doba iduće godine mogli biti “dani u nacionalnoj kampanji” i zamolili ljubitelje stranke da se uključe kako bi bili spremni za izbore koji bi mogli doći “u svakom trenutku”.

Prema stranci, poruka je bila “najbolji email za prikupljanje sredstava u 2024. do sada”.

SERBIANNEWS/CANADA

SRCE VELIKO KAO KANADA: Kraljevčani obeležavaju 100. rođendan dobrotvora Milomira Glavčića

Dara Milovanović

5. septembar 2024. | 10:23

Uz program na platou Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu je održana manifestacija “Mostarina dobrotvoru“ povodom obeležavanja 100. rođendana velikog humaniste Milomira Glavčića i 10 godina od puštanja u saobraćaj mosta preko Ibra čiji je on bio glavni donator i koji nosi njegovo ime.

U organizaciji ovdašnjeg Zavičajnog društva „Stara Pavlica“, manifestaciji je prisustvovao načelnik Raškog okruga Stefan Adžić, predstavnici kraljevačke lokalne samouprave, opštine Raška, mališani iz vrtića „Milomir“ na Beranovcu, članovi KUD „Karanovac“, gosti iz Milomirovog rodnog kraja.

– Milomir je sa oduševljenjem prihvatio ovu manifestaciju, skroman, kao i uvek, samo je pitao „Čime ja to zaslužujem?“ – kaže Danijela Milanović, predsednica ZD „Stara Pavlica“.

G.Šljivić

Da ima srce veće nego Kanada čiji je državljanin, Glavčić je pomažući svoj rodni kraj, zemljake, komšije, prijatelje i rodbinu pokazao nebrojano puta. Minulih decenija je, prema gruboj računici, donirao ili poklonio oko sedam miliona evra, a samo Kraljevčanima dva miliona! Od toga, za izgradnju pomenutog mosta preko Ibra poklonio je oko milion evra, nešto više od pola miliona evra OB „Studenica“ za magnetnu rezonancu, pa 247.500 za nabavku skenera i 70.000 za ultrazvuk, dok je za izgradnju vrtića u naselju Beranovac donirao 200.000 evra.

G.Šljivić

Glavčićev most preko Ibra

Osim toga, finansirao je i izgradnju vrtića i u Raški, pomaže školovanje mladih, lečenje bolesnih, tokom ratnih godina na prostoru bivše Jugoslavije nije zaboravljao ni izbeglice, kao ni najugroženije u poplavama 2014. i 2016. godine i za vreme kovid pandemije. Pomogao je i izgradnju crkve Svete Petke u svom rodnom kraju, lokalnih puteva, biblioteke, domova kulture…

– Žak Prever je rekao „Sve što je veliko dolazi iz provincije, tako je reka Sena naišla na Pariz“ i mislim da je Milomir Glavčić pravi primer svega toga – rekao je Stefan Adžić, načelnik Raškog okruga.- Potekao u zaseoku Pope sela Kovači podno Kopaonika, ovaj dobrotvor je nevrojano puta na delu pokazao šta su to istinski patriotizam i rodoljublje.

G.Šljivić-Stefan Adžić, načelnik Raškog okruga

ZASLUŽENA PRIZNANjA

ZA dobročinstvo i humanost Glavčić je odlikovan Ordenom svetog Save trećeg reda i Sretenjskom zlatnom medaljom, dok su ga Kraljevo i Raška proglasili počasnim građaninom. A, povodom njegovog 100. rođendana Pošta Srbije je, u dogovoru sa Ministarstvom telekomunikacija i informisanja i Ministarstvom spoljnih poslova, odlučila da posle Novaka Đokovića, Glavčić bude drugi živi Srbin na poštanskoj marki.

KAO NA FILMU

MILOMIROV život zaista podseća na film. U potrazi za koricom hleba, u svet se kao siroče otisnuo 1948. godine. Najpre u Beograd, a potom preko Prespanskog jezera u Grčku. Put ga je preko Italije odveo u Kanadu gde se skrasio u gradu Nijagara Fols. Baveći se brojnim poslovima, od metalskih do stolarskih, zahvaljujući vrednom radu Glavčić je stekao zavidnu imovinu – hotele, 3D bioskop, stotine hektara zemlje… Iako gotovo osam decenija nije bio u Srbiji, nijednog trenutka nije zaboravio odakle potiče, svoju otadžbinu i svoje zemljake.

SERBIANNEWS/CANADA

Ovi su zvanično najpopularnija imena za devojčice i dečake u Srbiji

Viktor

5. septembar 2024. | 04:55

Snežana, Gordana, Mirjana, Milorad, Živojin, Zoran danas nisu tako česta imena u Srbiji – nije da ih nema, ali statistika kaže da se danas roditelji u našoj zemlji opredeljuju za malo drugačija imena, ali podjednako lepa i zvučna.

Ovi su zvanično najpopularnija imena za devojčice i dečake u Srbiji

Izbor imena za dete ponekad je izazovno za sve roditelje i svi ga biraju sa velikom pažnjom. Činjenica je da je svako lepo za sebe i većinom ima posebno značenje koje je važno mami i tati. Ipak, ukoliko postoje dileme kako biste dali svom detetu ime, onda možete da virnite u zvanične podatke najčešćih imenima u Srbiji za 2023. godinu, prema Republičkom zavodu za statistiku.

Koja su najpopularnija ženska, a koja muška imena

Najpopularnije ime za devojčice je Sofija i grčkog je porekla – potiče od grčke reči Sophía, što znači mudrost, znanje, veština. Slede je Dunja i odnosi se ne samo na voće i simbol lepote i zdravlja, već i na “dobru slavu ili sud”. Na trećem mestu po popularnosti se našla Mila i nosi značenje mile i drage osobe.

Što se tiče dečaka, Luka zauzima prvo mesto i takođe je ime grčkog porekla. Potiče od reči “luks”, što znači svetlost, svetleći. Iza njega je Vasilije i smatra se da potiče od grčke reči koja u prevodu znači carski, kraljevski. Lazar je na trećem mesto i ime je hebrejskog porekla i označava “Bog je pomogao”.

U nastavku možete pogledati koja su to još imena popularna u Srbiji:

Istorija ženskih imena po godištima

Ime Radmila bilo je najpopularnije do 1943. godine. Naredne dve godine, devojčice su najčešće dobijale ime Slobodanka, dok je od 1946. do 1948. najčešće davano ime Mirjana. U narednih 11 godina, od 1949. do 1959. na prvom mestu po učestalosti bilo je ime Ljiljana. Ime Snežana najčešće je davano devojčicama rođenim od 1960. do 1963, kao i 1969. i 1970. godine, dok je pet godina, u periodu od 1964. do 1968. godine, najzastupljenije bilo ime Vesna. U prvoj polovini sedamdesetih godina 20. veka najčešća ženska imena bila su Biljana i Danijela. Ime Jelena bilo je najpopularnije čitavih 19 godina kod generacija rođenih od 1976. do 1994. godine. Narednih 17 godina, najviše devojčica dobijalo je ime Milica, a u generaciji rođenoj 2012. godine na prvom mestu je ime Lena. Naredne tri godine, 2013-2015, dominira ime Dunja, a narednih sedam godina, od 2016. do 2022. godine, najčešće žensko ime u Srbiji je Sofija.

Istorija muških imena po godištima

Ime Milan bilo je najpopularnije do 1941. godine, kao i u periodu od 1948. do 1950. U ratnim i posleratnim godinama, od 1942. do 1947, najveći broj dečaka dobio je ime Slobodan. Ime Dragan, koje nosi najveći broj muškaraca u Srbiji, bilo je najpopularnije 12 godina, od 1951. do 1962. Narednih šest godina dominira ime Zoran, 1969. i 1970. godine Goran, a zatim je devet godina, od 1971. do 1979, najčešće muško ime Dejan.

Do 1991, na prvom mestu po brojnosti bila su imena Aleksandar, Milan, Ivan, Marko i Miloš. Narednih 17 godina, od 1992. do 2007, kao i 2009, najviše dečaka dobijalo je ime Nikola. Luka je bilo najpopularnije ime kod 12 generacija, i to kod dečaka rođenih 2008. godine, a zatim u peridu 2010-2014. i 2017-2022. U 2015. godini najpopularinije muško ime bilo je Stefan, a 2016. godine Lazar.

Novi početak Piksijevih “orlova” – “neki novi klinci” napadaju šampiona Evrope

Viktor

5. septembar 2024. | 04:52

Fudbaleri Srbije igraju večeras od 20.45 prvi meč u okviru Grupe 4 A Lige nacija, a u Beograd, kao gost podmlađenim “orlovima”, stiže šampion Evrope – selekcija Španije. Kretanje rezultata i tok meča možete pratiti na našem portalu putem bloga uživo

Novi početak Piksijevih "orlova" - "neki novi klinci" napadaju šampiona Evrope — Počinje nova era Piskijevih “orlova”, sudbina je htela najbolje na kontinentu za prvog rivala

Posle neuspeha na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, gde smo mnogo više očekivali od Piksijevih “orlova”, fudbalska reprezentacija Srbije počinje novo poglavlje.

Plasman u A Ligu nacija sam po sebi poprilično je ostvarenje, ali sada je došlo vreme da se na terenu pokaže da li “orlovi” tu zaista i pripadaju.

Prvi meč Srbija igra na svom terenu i to protiv, ni manje ni više, selekcije koja je ovog leta osvojila sve što se osvojiti može – titulu šampiona Evrope, a potom i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu.

I dok navijači u Srbiji s nestrpljenjem očekuju da na terenu stadiona “Rajko Mitić” vide Jamala, Vilijamsa, Olma, Ruiza i ostale španske majstore fudbala, na drugoj strani neće imati priliku da uživaju u igri najboljih srpskih fudbalera.

Dušan Tadić je završio sa reprezentativnom karijerom, iz različitih razloga selektoru Stojkoviću otkazali su Aleksandar Mitrović, Sergej Milinković-Savić i Dušan Vlahović, dok je nekolicina igrača došla na okupljanje “načeta”.

Selektor je govorio koliko problema ima njegova ekipa, fudbalskih i onih malo drugačijih, ali to nije razlog da “orlovi” protiv šampiona Evrope ne pruže svoj maksimum i pokažu koliko mogu u ovom trenutku.

Pritom, priliku da zaigraju na velikoj sceni trebalo bi da dobiju i neki mlađi igrači, kao i oni koji su godinama deo reprezentacije, ali do sada nisu imali značajniju ulogu.

Ono što se zna je da će “orlove” sa kapitenskom trakom na ruci predvoditi Nikola Milenković, a “neki novi klinci” imaće priliku da se nadigravaju na “Marakani” sa jednom od najboljih selekcija na svetu, koja, istina, ne dolazi u Beograd u najjačem sastavu.

Selektor Stojković već je govorio da je glavni cilj mečeva u Ligi nacija ostanak u elitnom društvu, ali i priprema za nešto još važnije – kvalifikacije za naredni Mundijal, koje startuju u martu.

Duel između Srbije i Španije na programu je od 20.45 na stadionu “Rajko Mitić”, a kretanje rezultata i tekstualni prenos utakmice možete pratiti na našem portalu putem bloga uživo.

Šesta medalja za Srbiju na POI u Parizu – Željko Dimitrijević osvojio bronzu

Viktor

5. septembar 2024. | 04:51

Reprezentativac Srbije u paraatletici Željko Dimitrijević osvojio je bronzanu medalju na Paraolimpijskim igrama u disciplini bacanje čunja i tako doneo šesto odličje za srpski tim u Parizu.

Šesta medalja za Srbiju na POI u Parizu - Željko Dimitrijević osvojio bronzu — Željko Dimitrijević doneo Srbiji šestu medalju na Paraolimpijskim igrama u Parizu

Dimitrijević je rezultatom 34,18 metara u kategoriji F51 uspeo da dođe do svoje treće olimpijske medalje, pošto je bio najbolji u Londonu 2012. i Riju 2016. godine.

Zlatnu medalju osvojio je Indijac Darambir sa rezultatom 34,92 metra, drugi je bio njegov sunarodnik Pranav Sorma.

Bez odličja je ostao srpski paraatletičar Filip Graovac koji završio kao četvrti sa 32,21 metara, dok je Aleksandar Radišić je zauzeo sedmo mesto sa 31,32.

Paraolimpijski tim Srbije je tako došao do šeste medalje u Parizu.

Dragan Ristić je doneo prvo zlato u parastreljaštvu, dok je Borislava Perić-Ranković obezbedila je dva odličja – u individualnoj konkurenciji joj predstoji borba za finale, dok je u dublu osvojila srebro sa Nadom Matić.

Parastonoteniser Mitar Palikuća osvojio je bronzu u singl konkurenciji, dok je paraatletičar Nebojša Đurić stigao do srebrnog odličja u bacanju kugle.

1...429430431...1.528 Stranica 430 od ukupno 1.528

NewsWeekPRO

U nedjelju 8. septembra, služenjem parastosa za poginule i preminule saborce i svečanom akademijom u kasarni “Kozara”, bivši pripadnici i starješine ove elitne ratne jedinice, obilježiće godišnjicu osnivanja.

Prvi bataljon Vojne policije bio je jedna od perjanica Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske. Gotovo da nema bitke koju je tokom građanskog rata u BiH vodila Vojska Republike Srpske, a da ova jedinica nije dala svoj puni doprinos.

Prvi bataljon Vojne policije naročito se istakao u bitkama za Koridor života.

Stopa nezaposlenosti u Kanadi je samo najnoviji ekonomski indikator koji treperi crveno. Popela se na 6,6 % prošlog meseca a to je najviše od 2017.

A ekonomisti kažu da se nelagodnost na tržištu rada produbljuje.

“Otpuštanja takođe rastu ispod površine. A smanjenje broja otvaranja radnih mesta signalizira da potražnja za zapošljavanjem u preduzećima i dalje usporava”, napisao je zamenik glavnog ekonomiste RBC-a Nathan Janzen u poruci klijentima.

Zapravo, cela ekonomija i dalje usporava.

Više od dve godine, inflacija je bila dominantna premisa. Centralna banka je preduzela vanredne mere kako bi pokušala da stavi pod kontrolu rast cena. Podigla je kamatne stope u pokušaju da uspori ekonomiju.

I uspelo je. Rast kanadskog BDP-a usporio je na oko nule, kolebajući se na ivici kontrakcije, ali je izbegao skliznuće u potpunu recesiju. Inflacija je sada čvrsto u granicama željenog okvira Banke Kanade od jedan do tri procenta.

Trka sa vremenom kako bi izbegli recesiju

Problem je u tome što je ekonomija nastavila da slabi iako je inflacija sada uglavnom pod kontrolom.

BDP po glavi stanovnika bio je negativan u sedam od poslednjih osam kvartala. A najnoviji mesečni podaci pokazuju da svaki zamah dobijen na početku godine opada.

Dakle, sada je Banka Kanade u trci s vremenom. Nadaju se da bi smanjenje kamatnih stopa moglo da probije svoj put u ekonomiju pre nego što Kanada sklizne u recesiju.

“S obzirom da se inflacija približava ciljnoj vrednosti, moramo se sve više čuvati rizika da je ekonomija preslaba i da inflacija previše padne”, rekao je guverner Banke Kanade Tiff Macklem u sredu.

Generalno je potrebno oko 18 meseci da promene kamatnih stopa u potpunosti uđu u privredu. Poslednje povećanje kamatnih stopa došlo je u julu 2023. godine, tako da još uvek nismo u potpunosti apsorbirali ekonomski uticaj povećanja kamatnih stopa.

Centralna banka je ove godine smanjila stopu tri puta. To je prvi put od finansijske krize 2009. da je centralna banka tri puta zaredom snizila stope. Ekonomisti očekuju da će banka sniziti kamatne stope u oktobru i ponovo u decembru.

“Za sada očekujemo da Banka smanji stope na 3,5 posto do januara, a zatim na tri posto do sledećeg juna, ali rizici se naginju na to da Banka ide brže od toga, a potencijalno i dalje”, napisao je glavni ekonomista BMO-a Douglas Porter.

Pitanje je hoće li ti rezovi delovati dovoljno brzo da spreče recesiju.

„Kanadska banka nema puno vremena “, kaže Tu Nguyen, ekonomista iz RSM-a.

Hoće li se potrošnja smanjiti?

Ona kaže da je centralna banka predugo čekala da počne sa rezovima i da sada treba da kontinuirano smanjuje u narednih godinu dana kako bi sačuvala ekonomiju od recesije.

Nguyen kaže da stopa nezaposlenosti raste uglavnom zato što privreda ne otvara dovoljno radnih mesta da bi održala korak s rastom stanovništva. Savezna vlada je najavila mere za smanjenje broja privremenih stranih radnika i nekih stranih studenata.

Kanada je u avgustu otvorila samo 22.000 radnih mesta, izvestio je u petak statistički zavod Kanade, a stopa nezaposlenosti iznosi 6,6 posto.

“Jedini razlog zašto je ekonomija ostala izvan recesije je agregatna potrošnja”, kaže Nguyen. A to je, kaže ona, gotovo u potpunosti vođeno rastom stanovništva.

“Sada kada dolazi manje ljudi, znači li to da će ukupna potrošačka potrošnja opasti i da li to dovodi do recesije?” pita ona.

Preispitivanje rasporeda smanjenja stope

Royce Mendes, generalni direktor Desjardins Capital Markets, kaže da su potrošači godinama bili pritisnuti dvostrukim udarom rasta cena i povećanih troškova zaduživanja.

Čak i kada inflacija dođe do vrha i stope počnu da padaju, potrošači se i dalje bore pod teretom viših troškova života.

“Nema sumnje da se ljudi mnogo više posvećuju stanovanju i drugim bitnim stvarima nego što su bili pre. Verovatno imaju mnogo manje novca da se posvete zabavi”, rekao je Royce za CBC News.

Postoji neka ekonomska teorija koja radi i protiv Banke Kanade, rekao je on.

Takozvano Sahmovo pravilo je istorijski pouzdan pokazatelj recesije. U njemu se navodi da ako tromesečni pokretni prosek stope nezaposlenosti poraste za pola procentnog poena od najniže tačke u prethodnih 12 meseci, onda je privreda u padu.

Mendes kaže da nam Sahmovo pravilo takođe govori kuda ide stopa nezaposlenosti.

“Ako stopa nezaposlenosti poraste za 0,5 procentnih poena tokom godine, ona ima tendenciju da poraste za još dva procenta. To je kao efekat snežne grudve. Želite da zaustavite taj efekat snežne grudve, ali ako snežna gruda postane prevelika, postaje veoma teško.

Na mrežama je iznova aktuelizovana neobična priča iz Britanske Kolumbije, koja je postala viralna 2017. godine.

U glavnoj ulozi je Džordan Kot koji je jednog jutra zatekao medvedicu i njene mladunce u dvorištu porodične kuće.

Nije se uplašio, već mirnim tonom obratio nezvanim gostima: “Morate da idete, može? Hvala”.

Zvuči neverovatno, ali životinje su ga poslušale i tiho napustile posed, prenosi Yahoo News.

“Moram na posao. Nadam se da ste uživali u mom dvorištu. Prijatan dan i zbogom”, rekao je na kraju.

Snimak je prvobitno objavljen na Fejsbuku, a mnogi su komentarisali da je to klasičan “kanadski odgovor na susret s divljim životinjama”.

Džordan je kasnije objasnio da je začuo lavež pasa, pa je izašao napolje i ugledao medvedicu sa mladuncima.

“Ovo je Kanada, ako ostanete mirni i medved će ostati miran”, kazao je.

Na teritoriji cele zemlje zamenjen je veći broj energetskih transformatora u trafostanicama što će osigurati kvalitetnije i pouzdanije snabdevanje električnom energijom.

Na distributivnom području Elektrodistribucije Beograd zamenjen je jedan transformator u Mladenovcu koji će osigurati pouzdanije snabdevanje, ali i obezbediti bolje energetske uslove za kontaktnu mrežu od Ralje do Smederevske Palanke.

Završetkom ovog i sličnih projekata Elektrodistribucija Srbije, obezbediće sigurnije i pouzdanije napajanje električnom energijom za postojeće korisnike, ali i otvoriti mogućnost priključenja novih na distributivni elektroenergetski sistem.

Kampanja vađenja šećerne repe počela je sredinom avgusta. Proizvođači u Srednjem Banatu kažu da lošiju godinu od ove ne pamte. Zbog truljenja sa mnogih parcela repu ove godine neće vaditi, a zbog niskih prinosa izvesno je da će sezonu završiti sa gubicima.

Poljoprivrednik Oliver Paunesku kaže da šećernu repu više neće sejati, iako se proizvodnjom ove kulture on i njegov brat bave od 2003. godine. Do sada, objašnjava, nikada lošiju sezonu nisu imali.

“Sa parcele koju sam poslednju vadio prinos je bio 11.569 kilograma po hektaru, To je čak pet puta manje nego što je uobičajeno”, dodaje naš sagovornik.

Zbog mnogo trulih plodova proizvođači su prinuđeni da plaćaju prebirače. Dnevno i do 60.000 dinara.

“Tražili smo od šećerana da one snose trošak prebirača, ali od toga nema ništa. Država, takođe, ništa ne govori. Subvencije bi možda pomogle, ali ne znam ni kolike bi trebalo da budu da bismo se mi oporavili od ovogodišnje situacije u proizvodnji”, navodi Paunesku.

Prema gruboj računici, kaže, ove godine će samo u proizvodnji biti u gubitku oko 700.000 dinara. Na to treba dodati i troškove prebirača.

Julski preokret

Još pre mesec i po dana bilo je, kaže, izvesno da se ne mogu očekivati dobri prinosi.

“Nejasno mi je što šećerane nisu krenule sa kampanjom još u julu. Bez obrzira što tada prinos ne bi bio veliki, truleži bi, sigurno, bilo manje, pa ne bismo imali troškove prebiranja. Možda bismo imali da se razdužimo”, navodi Paunesku.

I Vojislav Cvejić kaže da je šećerna repa do jula lepo izgledala, ali da je zbog vrućina tada stradala.

U odnosu na lane rod na njegovim parcelama je više nego prepolovljen.

“Prošle godine, recimo, u startu sam imao prinos od 7 vagona po hektaru, a na kraju, jer se zbog truleži vađenje odužilo do decembra, prinos je pao na četiri vagona. U normalnim godinama prinos je u proseku oko 6 vagona po hektaru”, kaže naš sagovornik.

I kod njega je, navodi, bankrot na vidiku.

Problem i korenova vaš

Povoljno po proizođače repe u ovoj godini je raniji početak vađenja repe koji je počeo već sredinom avgusta.

Takođe, od velikog značaja je i praćenje i pregled useva tokom cele vegetacije i poznavanje biologije patogena i ciklusa razvoja štetočina radi blagovremene primene hemijskih mera zaštite i pravilnog izbora pesticida.

Lider NDP-a Jagmeet Singh kaže da je povukao svoju stranku iz sporazuma sa liberalima jer je premijer Dzastin Trudo “izneverio Kanađane” i svestan je da su sada vrlo “verovatni prevremeni izbori”.

Suočavajući se s pitanjima po prvi put danas, nakon što je u sredu dao najavu u video snimku, Singh je utvrdio svoj stav da liberali “ne mogu doneti promene”.

„Dosta smo uradili… ali postalo mi je jasno da je Justin Trudeau previše obavezan korporativnim interesima da bi išao dalje“, rekao je Singh. “Znamo da to čini vreme izbora neizvesnijim i, iskreno, verovatnijim.”

Rekao je da misli da je Trudo “preslab i previše sebičan da zaustavi Pierrea Poilievrea”, navodeći sledeće izbore kao izbor između NDP-a i konzervativaca.

Dizajniran da unese stabilnost u zamenu za napredak u politici kada je potpisan 2022. godine, dvostranački pakt je trebao isteći u junu 2025. godine, kada bi Parlament trebao objaviti sledeće izbore sa fiksnim datumom.

Što se tiče njegovih namera kada je reč o budućim glasanjima o poverenju koja bi mogla odrediti kada će biti raspisani sledeći savezni izbori, Singh je rekao da planira svaku meru poverenja razmotriti u skladu sa njenim osnovama.

“Pogledaćemo svako glasanje i doneti odluku. Neću pretpostavljati ishod glasanja pre nego što se to dogodi”, rekao je.

Singh opisuje svoju viziju ‘kao viziju “nade”

U uvodnoj reči na konferenciji za novinare, lider NDP-a je izneo svoju “viziju Kanade”.

Predstavljajući zemlju kao mesto gde “kanadski san bledi”, dok je “elitama” “bolje nego ikad”, Singh je rekao da će konzervativci samo pogoršati situaciju, predstavljajući sebe kao jedinog budućeg premijera koji će promeniti stvari .

“Pred nama je bitka. Borba za Kanadu naših snova. Borba protiv Pierrea Poilievrea i njegovog plana konzervativnih rezova. Borba za vraćanje nade. I obećanje da će vam naporan rad doneti dobar život. Spreman sam za borbu”, rekao je Singh.

Lider NDP-a je rekao da će njegova stranka ponuditi Kanađanima opciju za “budućnost punu nade”, uz napomenu da predstoji rad na uveravanju birača da je moguća federalna vlada Novih demokrata.

Sing takođe tvrdi da će on biti taj koji će povesti Nove demokrate na sledeće izbore, i kad god do njih dođe, oni će “biti spremni da se bore protiv toga”.

I Trudo i Poilievre su u sredu odgovarali na pitanja novinara o glavnom političkom potezu NDP-a.

Premijer je rekao da “nije fokusiran na politiku”, dok je zvanični opozicioni lider rekao da je vreme da Singh stavi svoje glasove tamo gde su njegove poruke i pomogne mu da sruši manjinske liberale i iznudi prevremene izbore.

Liberali hvale veliko prikupljanje sredstava od raspada ugovora

Liberalna partija Kanade je u četvrtak saopstila da imaju baner dan za prikupljanje sredstava nakon što je Singh odustao od sporazuma.

Stranka je poslala mejl za prikupljanje sredstava “sa stola Dzastina Trudoa” sa naslovom: “Razočaravajuće”. U njemu Trudo optužuje Singha da je uradio “kako mu je rekao” Poilievre u povlačenju iz sporazuma i “napuštanje progresivne politike”.

“U martu 2022. godine, kada je postignut dogovor, rekao sam da ne možemo dozvoliti da naše razlike stoje na putu da isporučimo ono što Kanađani zaslužuju i što im je potrebno. Ali jasno je da se Jagmeet Singh i NDP ne slažu”, stoji u mejlu.