Slike suvog korita Ibra u blizini granice Srbije i Crne Gore uznemirile su javnost. Brzom akcijom Ribočuvarske službe ribe i drugi živi svet prebačni su u deo gde ima vode, kaže za RTS šef Ribočuvarske službe u Kraljevu Slobodan Ilić.
U Kraljevu, kroz koje u poslednjem delu protiče Ibar vodostaj je veoma nizak, korito je prepolovljeno u odnosu na neku normalnu širinu, ali vodostaj je stabilan u poslednjih nekoliko dana.
Snimci presušenog korita nastali su na granici Srbije sa Crnom Gorom gde i izvire Ibar na planini Hajli. Takođe Ibar je presušio i na pojedinim mestima u Crnoj Gori gde su se odmah okupili ribočuvari, ribolovci, građani sa obe strane granice i počeli da spasavaju ribe i druge vodene životinje.
Nažalost, nema ni padavina koje bi ovu situaciju popravili. U crnogorskim medijima pisalo se da je Ibar presušio zbog ekstremne suše, ali i zbog ljudskog nemara.
Čuli su se i apeli građanima Rožaja da smanje potrošnju vode jer se oni snabdevaju vodom upravo iz Ibra.
Slobodan Ilić, šef Ribočuvarske službe u Kraljevu koja gazduje Ibrom na toj teritoriji kaže za RTS da je vododstaj stabilan a da je najteže na granici sa Crnom Gorom, u Špiljanina, gde je reka presušila u dužini od 800 metara do kilometra.
“Ribočuvar na tom području obavestio je sve kolege da se krene u akciju spasavanja vodnog živog sveta”, naveo je Ilić.
Kako je istakao, riba u tom toku je ostala u tim manjim virovima i moralo je da se krene odmah sa spasavanjem zbog niskog nivo kiseonika da ta riba ne bi uginula.
“Brzom akcijom meštana, ribolovaca Ribočovarske službe krenuli smo u spasavanje ribe vraćajući je u tok gde ima dovoljno vode”, rekao je Ilić.
Ilić je zahvalio lokalnoj samoupravi Tutina, Gorskoj službi spasavanja i članovima Rafting kluba koji su, kako je rekao, svojim terenskim vozilima omogućili da se prevezu boce sa kiseonikom kako bi riba preživela tokom prebacivanja do mesta gde ima dovoljno vode.
Napominje da je stanje ribljeg fonda u Ibru, prema monitoringu koji se radi svake treće godine, stabilno.
Meštani u Gornjem toku Ibra svedoče da je ovakvih situacija bilo i u prošlosti, ali ne tako često i ne u poslednjih 20 godina.
Granični prelaz na Drini Srbi doživljavaju isključivo kao administrativni, na nama je da napravimo novu istorijsku činjenicu, komunikaciju koja povezuje jedan narod, rekao je Milorad Dodik
(Фото Танјуг)
Srbija će nastaviti da ulaže u Republiku Srpsku, povećaće investicije i, dok sam ja predsednik, nikada se neće odreći podrške Srpskoj, niti će dozvoliti da se na Drini postavljaju blokade, rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić, obilazeći, zajedno sa predsednikom RS Miloradom Dodikom, radove na rekonstrukciji mosta na graničnom prelazu Karakaj, koji finansira Srbija. Najavio je završetak radova za najviše šest meseci. Ovo je bila jedna od „stanica” u nastavku višednevne posete Podrinju, a juče je obišao i radove na drugim projektima, najavio nove i posetio neka uspešna poljoprivredna gazdinstva u ovom kraju.
Predsednik je tokom obilaska radova na Karakaju, odgovarajući na novinarska pitanja, kazao da mu ne pada na pamet da se odrekne podrške Republici Srpskoj i istakao: „Oni lepo imaju izbore 2027, neka se spreme pa neka glasaju za one koji će ovde da postavljaju blokade, sankcije i sve drugo. Pa da vidimo hoće li narod za to da glasa ili neće.”
Kazao je da će samo most koji povezuje Mali Zvornik s Karakajem koštati između 3,5 i četiri miliona evra i dodao: „A računajte, ako budemo gradili novi most, da neće biti ispod 70–80 miliona evra, plus ove druge investicije koje imamo ovde. Mi ćemo to da povećamo, video sam da su me danas napali u medijima, kažu žale se ljudi što ulažemo u Republiku Srpsku, a ne u neki deo Srbije. To je vrsta pokvarene i odvratne politike koju neki sprovode, a neće da pokažu kakve kliničke centre imamo od Beograda, Niša i Novog Sada i sve drugo. I koji žale zbog toga što ulažemo u Republici Srpskoj. Ja žalim te ljude i nastavićemo da ulažemo u Republiku Srpsku, a oni neka promene svog predsednika i svoju vlast na sledećim izborima.”
Podsetio je da je Srbija za poslednjih nekoliko godina napravila više veza i mostova s Republikom Srpskom nego što je to urađeno u proteklih sto godina i da pritom nikad neće ugroziti Dejtonski sporazum niti teritorijalni integritet BiH, ali uz poštovanje Republike Srpske u okviru BiH. Kazao je: „Politika Austrougarske, ali ne samo nje, bila je da se BiH usmerava ka Hrvatskoj. Bilo je važno samo da se zaustavi veza sa Srbijom. Izgradili smo Sremsku Raču, novi most ’Bratoljub’, Karakaj obnavljamo. Mi smo uradili brzu saobraćajnicu do Malog Zvornika, što je izuzetno važno za našu vezu s Podrinjem, ali i za RS i BiH u celini. Moramo da popravimo stari most u Skelanima.”
Kazao je da nemamo dovoljno veza, „nemamo ozbiljnu prugu koja nas povezuje” i dodao: „Srpski komunisti su najmanje vodili računa o srpskim nacionalnim interesima, ovi drugi su malo više vodili računa o svojim narodima, i Hrvati i Slovenci. Brzom saobraćajnicom iz Beograda do Karakaja dolaziće se za sat i 20 minuta. Ne sviđa vam se takva politika? Hoćete da ponavljamo politiku Austrougarske i Benjamina Kalaja ili Venjamina Kalaja, kako mi kažemo, da spuštamo barijere ili da se možda naljutimo jedni na druge pa da blokade postavljamo? Ja neću u toj politici da učestvujem. Evo narode, slušajte ove razne prevarante i kriminalce i tajkune u Srbiji. Nikakav problem nije. Glasajte za njih i sprovodite drugačiju politiku.”
Zahvalivši Vučiću na naporima da ostvari što bolje veze i komunikaciju između RS i Srbije, Dodik je rekao: „Granični prelaz na Drini Srbi doživljavaju isključivo kao administrativni prelaz. To je težnja kroz istoriju da se na prostoru današnje RS napravi tampon-zona prema Srbiji, to, naravno, nije uspelo, a sad je na nama da napravimo novu istorijsku činjenicu, a to je komunikacija koja povezuje jedan narod sa obe strane Drine.”
Predsednik je jučerašnji dan započeo obilaskom škole u Brezjaku, koja ima isturena odeljenja u Nedeljicama i Koreniti, gde je najavio da će škola u Koreniti dobiti fiskulturnu salu, dok će u Brezjak, Korenitu i Nedeljice već naredne nedelje stići interaktivne table i tableti. Kazao je da će se urediti i toaleti. Dodao je da je zamolio Kancelariju za javna ulaganja da se za Korenitu brzo uradi projekat za salu.
Vučić je, zajedno s Dodikom i nekoliko ministara, obišao destileriju porodice Ilić TIM „Stara pesma” u blizini Bajine Bašte. Predsednik je s vlasnikom destilerije razgovarao o problemima koje ima u svom poslu. Vlasnik mu je preneo da bi trebalo da se reši problem s dalekovodom, a Vučić je istakao da će dalekovod biti rekonstruisan kako bi se rešio problem sa strujom.
Predsednik je obišao i „Mlekaru Spasojević” – „Zapis Tare” u selu Crvica, kod Bajine Bašte, gde su ga domaćini upoznali s načinom rada mlekare, a Vučić im je obećao veliku pomoć države za proširenje kapaciteta: „Možete da računate na čak 50 odsto granta, ako su vam potrebne nove mašine.” Domaćini su rekli predsedniku da se otkup mleka vrši isključivo od proizvođača iz tog kraja. „Zapis Tare” je zaštićena robna marka „Mlekare Spasojević” za mleko, sireve i mlečne napitke.
U razgovoru s predstavnicima ribolovačkih i lovačkih udruženja i meštanima u Malom Zvorniku, u kojem je učestvovao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, Vučić je rekao da će se aktivno uključiti u čišćenje Drine i da će u te svrhe biti kupljena dva broda za čišćenje, kao onaj kakav su imali u Bijeljini.
O litijumu da se suočimo razgovorom, a ne motkama
Za danas u Podrinju predsednik je najavio, kako je rekao, najvažnije razgovore o litijumu: „Imaćemo ljude koji su protiv rudnika, ljude koji su za rudnik. Imaćemo i neke važne ljude iz inostranstva s kojima ćemo da razgovaramo. Da vidimo različite stvari, različita viđenja po tom pitanju. Pa da vidimo, da se svi suočimo. Ali razgovorom. A ne sekirama, motkama i ne znam ni ja čime. Pošto će ljudi u ovoj zemlji razgovorom da rešavaju stvari i probleme. Tako se to rešava u normalnim zemljama.”
Istakao je: „Nikada nisam bežao ni od jednog problema, opozicija to nikad neće razumeti, jer su svi oni bežali i skretali s tema i poturali druge da se time bave. Narod to vidi i prepoznaje. Nisam nikada pobegao ni od Kosova i Metohije, ni od teme Srba zapadno od Drine, pre svega Republike Srpske, ni od teme srpskog naroda u Crnoj Gori. Nikad nisam pobegao od teme NATO, ne NATO, ni od tema poplava, korona… Nisam pobegao ni od teme litijum. Nikad nisam pobegao ni od jedne teme, već sam uvek bio u srcu problema, želeći da zajedno s narodom i građanima te probleme rešavamo.”
Projekat za tunel „Kadinjača” biće gotov do kraja oktobra
Do kraja oktobra biće završen projekat za izgradnju tunela „Kadinjača”, a već od novembra počeće radovi, najavio je Vučić meštanima u Bajinoj Bašti i istakao da se tada očekuje i završetak obilaznice oko Užica. Dodao je da će do marta biti završen projekat za tunel ispod Azbukovice. Kazao je da se, kad bude završena brza saobraćajnica do Loznice, odmah ide na izradu projekta dokumentacije za brzu saobraćajnicu Loznica – Mali Zvornik, „od Malog Zvornika do Beograda de fakto imaćete auto-put”. Govoreći o lokalnim problemima, rekao je da će država preuzeti na sebe Svetosavsku ulicu u Bajinoj Bašti.
Leto 2024. bilo je najtoplije na Zemlji u istoriji, prema službi za klimatske promene Evropske unije Kopernikus.
Takođe je bilo najtoplije u Evropi sa 1,54 stepeni Celzijusa iznad proseka 1991-2020, što je premašilo prethodni rekord iz 2022.
Avgust je bio 13. mesec u 14-mesečnom periodu gde je globalna prosečna temperatura premašila 1,5C iznad predindustrijskih nivoa.
Uprkos tome što je Velika Britanija imala najhladnije leto od 2015. godine, veći deo Evrope je doživeo leto toplije od prosečnog.
Do sada ove godine, globalna prosečna temperatura bila je 0,7 stepeni iznad proseka u poslednje tri decenije, što je najviše zabeležena temperatura ikada.
Sve je verovatnije da će 2024. biti najtoplija godina na svetu, prema Kopernikusu.
Širom sveta videli smo toplotne talase i ekstremne vremenske prilike.
Glavni „krivci“ Ljudi i El Ninjo
„Ekstremni događaji u vezi sa temperaturom kojima smo prisustvovali ovog leta samo će postati intenzivniji“, rekla je zamenica direktora Kopernikusa Samanta Berdžes.
Širom Evrope su tokom leta oboreni temperaturni rekordi. Austrija je imala najtoplije leto do sada. Španija je imala najtopliji avgust u istoriji, Finska zajednički najtopliji, a Švajcarska drugi najtopliji.
Dok je vrućina širom Evrope bila skoncentrisana na južne i istočne oblasti, hladnije je bilo širom Irske, Velike Britanije, zapadnih delova Portugala, Islanda i južne Norveške.
Dok su ljudske aktivnosti bile najznačajniji uzrok globalnog porasta temperature, rekordnu toplotu 2023. i 2024. godine podstakao je prirodni klimatski fenomen El Ninja.
El Ninjo – prirodno zagrevanje površine mora u istočnom Pacifiku – primećeno je od juna 2023. do maja 2024. godine.
Tokom ovog vremena, više temperature površine mora dodavale su više toplote atmosferi. Iako je sada završen, njegov deo u povećanju globalne temperature imaće uticaj na 2024. godinu.
Naučnici iz Australijskog biroa za meteorologiju veruju da će Pacifik ući u hladniju fazu u narednim mesecima.
Za hercegovačke vinogradare – pune ruke posla. Dosta ranije čak i do dvadeset dana, u odnosu na prethodne godine, počela je berba vinskih sorti grožđa. Kvalitet odličan.
VinogradFoto: RTRS
Parcele s kojih se uobičajeno počinje brati u prvoj dekadi septembra, već su obrane. Ranije zrenje i berbu vinogradari pripisuju ranijoj vegetaciji i dugotrajnom sunčanom periodu, ponekad sa izrazito visokim temperaturama.
Kanađani koji su ovog leta posetili Švajcarsku, nemoguće je da nisu bili oduševljeni kultnim Alpima, a istovremeno su ih verovatno upoređivali sa planinama u našim nacionalnim parkovima.
Postoje neke upadljive sličnosti između ova dva regiona. Na primer, slično Švajcarskom fondiu možete uživati u popularnim odmaralištima kao što su Banff i Whistler, i tu prekrasna glečerska jezera privlače turiste iz celog sveta u obe zemlje, a gondole sa turistima razrogačenih očiju nose posmatrače do teško dostupnih vrhova.
Zapravo, Alpi i Stenovite planine ipak nisu toliko različite.
Neki ljudi možda ne znaju koliki su doprinos koji su švajcarski vodiči i pioniri dali razvoju kanadskih Stenovitih planina. U Swiss Guides: Shaping Mountain Culture in Western Canada , Švajcarcima se pripisuje razvoj „planinarenja, sigurnosti u planinama, skijanja i skijanja helikopterom u zapadnoj Kanadi. Između ostalog, predstavili su sigurnu planinarsku opremu, koja je razvijena u Švajcarskoj i zasnovana na njihovom raznolikom penjačkom iskustvu u Alpima.”
Uprkos preklapanjima, još uvek postoje neke različite karakteristike koje vam mogu pomoći da ih razlikujete. Bez obzira na njihove sličnosti, svakako biste trebali dodati posetu oba ova veličanstvena područja na svoju listu želja.
Srednjovekovni gradovi
Najstariji grad u kanadskim Stenovitim planinama je Banf, osnovan 1870-ih. Iako se to mnogim Kanađanima može činiti starim, nije ništa u poređenju sa istorijskom arhitekturom u švajcarskim Alpima. Neka sela datiraju iz srednjeg veka, a mesta u regiji Jungfrau kao što su Grindelwald i Lauterbrunnen su dom građevina koje su stare preko 500 godina! Zvuk srednjovjekovnih crkvenih zvona koja zvone kroz planinske doline nije ništa drugo do magičan.
Divljina
Dok su istorijska sela i planinske kuće koje se nalaze širom Alpa nesumnjivo šarmantne, one doprinose i mnogo pitomijem pejzažu. Stenovite planine su mnogo divljije, a osećaj avanture u nepoznato je bez premca između ova dva regiona.
Prevoz
Ako ste ikada pokušali da se vozite do Stenovitih planina tokom produzenog vikenda, znaćete da se borite sa oskudnim saobraćajem koji vodi do nekih od najvećih vrućih tačaka u nacionalnim parkovima. U Švicarskoj ćete naći gužvu i prometne parkinge, ali ekspanzivan železnički sistem zaista skida teret sa puteva, koji vode i izlaze iz Alpa.
Ako ste ikada posetili ledeno polje Columbia, verovatno su vam rekli da sa sobom ponesete bocu vode kako biste napunili svežu vodu iz glečera. U Švajcarskoj ćete se moći osvežiti na posebnim fontanama sa vodom u gradovima i selima. To je jednostavno jedna od najljepših karakteristika Alpa, a ukus je jednako dobar koliko i zvuči.
Životinje
Tokom putovanja kroz Alpe uočićete neke jedinstvene životinje koje se ne mogu naći u parkovima u Kanadi (i obrnuto). Divokoza, bradati sup i alpski kozorog su svi upadljivo drugačiji od onoga što smo navikli viđati u Kanadi. Krave i koze su rasprostranjene širom Kanade, ali je mnogo manje verovatno da ćete čuti zvona u planinama dok hodaju poljoprivrednim zemljištem.
Putevi
Postoje neki prilično epski putevi kroz kanadske stenovite planine – Icefields Parkway i Kicking Horse Canyon, ali nema ništa slično vožnji kroz švajcarske Alpe. Na nešto više od jednog sata vožnje između Lauterbrunnena i Lucerna, izbrojali smo 16 tunela! I ne samo to, oni su vrlo evropski (mali) i vijugavi.
JARINjE – Nešto posle 18 časova počela je delimična blokada puta iz centralne Srbije ka Kosovu i Metohiji, javlja izveštač Tanjuga.
U toku je mirno okupljanje građana, koji su nasred putnog pravca Rudnica-Jarinje, na nekoliko kilometara od administrativnog prelaza Jarinje, raširili transparent sa devet zahteva čije ispunjenje traže.Očekuju veći odziv građana i kažu da će biti tu do ispunjenja zahteva.
Propuštaju se hitne službe, građani Srbije i automobili sa srpskim tablicama. Teretna vozila ne mogu da prođu ka centralnoj Srbiji, ni ka KiM.
Okupljanje počelo je u blizini administrativnog prelaza Merdare, gde su se okupili predstavnici nekoliko udruženja Srba sa KiM.
Vozači se suočavaju sa velikom potrošnjom goriva, što značajno opterećuje kućni budžet i okolinu – sa rastućim cenama nafte, potreba za ekonomičnijom vožnjom postaje sve veća.
Ušteda goriva može da smanji troškove, i produzi trajanje rezervoara goriva, omogućavajući vozačima duže vožnje između punjenja. Postoje brojni praktični saveti i tehnike koje vozači mogu da primene kako bi poboljšali potrošnju.
Iz autokuće Sytner Select ističu da je jedan od načina na koji vozači mogu da smanje potrošnju goriva taj da ne zaborave da uključe “eko način rada”.
“Većina modernih automobila opremljena je ‘eko načinom rada’ koji smanjuje izlaznu snagu motora, što zauzvrat troši manje goriva. Na automobilima s automatskim menjačem takođe će se prebaciti ranije, kako bi vozilo bilo u najekonomičnijem nivou stepena prenosa koji se izračunava na osnovu opterećenja motora”, rekli su iz ove autokuće.
Dodaju da korišćenjem ovog načina rada možete da uštedite oko 5% goriva. Ovo možda ne izgleda mnogo, ali u kritičnim situacijama je i ta količina “velika kao kuća”.
U “eko načinu rada”, većina vozila će ograničiti količinu snage koja je dostupna vozaču i učiniti gas malo manje osetljivim, što znači da ubrzanje nije tako naglo.
Ako vozač odabere ovaj način rada u automobilu sa automatskim mjenjačem, može da menja stepene prenosa u različito vreme, često ređe i pri nižim obrtajima nego inače.
Iako ova funkcija značajka nije dostupna na svakom automobilu, vlasnici novijih vozila mogu da provere da li je imaju. Obično piše “eco mode” ili stoji ikona koja prikazuje list.
Druga vozila će imati točkić ili dodatno dugme koje prikazuje digitalni meni različitih načina vožnje, obično dodajući visoke performanse i način rada koji će pomoći vozačima da ostanu sigurni kada voze u mokrim ili hladnim uslovima.
Na kraju krajeva, uvek možete da pogledate priručnik za korišćenje svog automobila ukoliko niste sigurni da li ima ovu funkciju.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi rekao je dan posle remija sa Španijom da je ekipa bila mnogo brža nego na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Istakao je da ga to raduje, kao i hrabrost i borbenost celog tima.
Dan posle meča sa Španijom, odnosno pred odlazak u Kopenhagen, gde “orlove” u nedelju očekuje drugi meč u okviru Lige nacija, protiv Danske, selektor Dragan Stojković Piksi u intervjuu za sajt Fudbalskog saveza Srbije govorio je o novom početku i izazovima.
“Ispunjen sam iz razloga što je svaki početak težak, po prvi put smo u A diviziji, i što smo pored dosta u problema u igračkom kadru hrabro odigrali utakmicu protiv aktuelnog prvaka Evrope”, rekao je Stojković.
Ističe da su njegovi izabranici pretili i kreirali šanse.
“To znači da nijedna ekipa nije perfektna i ima i mana koje se mogu iskoristiti. Znali smo da možemo da budemo opasni, ali i defanzivno savršeni jer svaka greške protiv Španije košta”, naglasio je Stojković.
Ne krije da je zadovoljan kako je ekipa stajala na terenu.
“Bili smo tim koji se takmiči, koji je kompetitivan, tamo gde nemate pravu na grešku. Igrači su pokazali solidarnost na terenu, što nas je dovelo do toga da budemo kompaktni, pogotovo odbrana i sredina terena, što nas je u krajnjoj liniji i dovelo do rezultata. Bili smo požrtvovani i to nam se isplatilo”, podvukao je Stojković.
“U Nemačkoj smo bili spori, sad smo bili mnogi brži”
Selektor kaže da je bio svestan protiv kakve ekipe Srbija igra, budući da je Španija aktuelni prvak Evrope i pobednik Lige nacija.
“Španija je broj jedan u svetu po posedu lopte i to svi znaju. Moramo biti spremni da reagujemo u brzim kontranapadima po stranama, pogotovo preko Birmančevića koji je pokrivao celu levu stranu i na najbolji način je koristio svoju brzinu. U Nemačkoj smo bili spori, sad smo bili mnogi brži i to me raduje, ta brzina, konkretnost, probojnost”, naglasio je selektor Srbije.
Navijači su na kraju meča ekipu ispratili aplauzom, a Stojković ističe da mu je drago zbog toga.
“Drago mi je zbog momaka, ljudi su mogli da vide nešto drugačiju Srbiju. Srbiju koja je hrabra i koja koristi kvalitete koje ranije nismo imali. Nagrađeni su podrškom i aplauzom posle utakmice”, istakao je Stojković.
Osvrnuo se i na narednog protivnika, koji već u nedelju čeka “orlove” u Kopenhagenu. Danska je u četvrtak pobedila Švajcarsku sa 2:0.
“Očekujem tešku utakmicu. Dobre igrače imaju, fizički moćne. Odigrali smo 0:0 u Nemačkoj, pogledaćemo njihov meč sa Švajcarskom da vidimo šta se promenilo u odnosu na tu utakmicu”, rekao je, između ostalog, Stojković u razgovoru za sajt Fudbalskog saveza Srbije.
Koliko je Srbija bogata prirodnim lepotama, svedoči i podatak da je Mokra Gora proglašena za najbolje turističko selo na svetu! Ako vas put do sada nije odveo do mesta na brdu Mećavnik, ovo je zasigurno dovoljan razlog da se upustite u avanturu daleku samo 200 kilometara od Beograda.
Šarganska osmica i etnoselo Drvengrad učinili su Mokru Goru vrhunskom turističkom destinacijom. Šarganska osmica je jedna od najatraktivnijih turističkih železnica u Evropi jer pruga vijuga kroz stenovite terene i pravi putanju koja, gledana iz vazduha, ima oblik broja osam. Popularnosti sela n doprineo je reditelj Emir Kusturica, izgradnjom etno sela Drvengrad, koje ima status grada-hotela sa četiri zvezdice.
Mokra Gora je živopisno planinsko selo koje se nalazi u zapadnim predelima Srbije. Slavu je stekla zbog toga što je okružena nezaboravnim krajolicima dve najlepše srpske planine, smeštena na pola puta između Tare i Zlatibora. Sem čari idilične prirode, Mokra Gora postala je jedna od omiljenih destinacija za odmor u Srbiji zbog raznovrsnog izbora neponovljivih sadržaja.
Mokra GoraFoto:Vitaly Titov / Alamy / Profimedia
O Mokroj Gori
Sama po sebi, Mokra Gora je veoma malo naseljeno mesto, sa nešto manje od 600 stalnih stanovnika. To ne umanjuje ni lepotu ni značaj ove lokacije, smeštene nadomak nekih od najtraženijih turističkih destinacija Srbije, poput Tare, Zlatibora i Perućačkog jezera. Bujno zelenilo ukrstilo se na ovom mestu sa dugim kulturnim nasleđem, stvorivši po mnogo čemu jedinstveno selo.
Mokra GoraFoto:Iris Krdžić / Privatna arhiva
Područje oko sela je, zahvaljujući lepotama predela i bogatom prirodnom i životinjskom svetu, proglašeno za Park prirode Šargan. Autentično etnološko nasleđe, tradicionalni proizvodi koji su očuvali duh minulih vremena i raskošna priroda delić su zanimljivosti koje ćete zateći ukoliko se uputite ka ovom delu Srbije. Jedinstvene atrakcije, kao što su čuvena pruga Šarganska osmica i etno-selo Drvengrad, uvek su dobro posećene od strane turista sa svih strana Srbije. Pored toga, Mokra gora može biti savršena destinacija za porodični izlet sa najbližima. Ukoliko se pitate gde otići na izlet u Srbiji, Mokra gora je pravi odgovor.
Mokra Gora nalazi se u Zlatiborskom okrugu i administrativno pripada gradu Užicu. Predstavlja granično mesto smešteno na samoj liniji koja razdvaja Taru i Zlatibor, ali i na granici Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Nalazi se 210 kilometara od Beograda i 290 kilometara od Niša. Najbliži veći gradovi su Višegrad u Bosni i Hercegovini (25 kilometara), Bajina Bašta (37 kilometara) i Užice (45 kilometara). Zlatibor je od Mokre Gore udaljen 40 kilometara, Sirogojno 56 kilometara, Zlatarsko jezero 73 kilometra, a Specijalni rezervat prirode „Uvac“ 115 kilometara.
Mokra GoraFoto:Iris Krdžić / Privatna arhiva
Mokra gora je magistralnim putem dobro povezana sa Beogradom i mnogim većim gradovima u Srbiji. Lokalnim putevima se brzo dolazi do glavnih turističkih centara Tare, Mitrovca i Kaluđerskih bara, kao i do Zaovina, obala Drine i jezera Perućac. Blizina traženih destinacija čini Mokru Goru sjajnim mestom za izlet i tokom letnje i tokom zimske sezone. Magistralni put Beograd-Sarajevo prolazi kroz samo selo, što je omogućilo laku pristupačnost i dobru saobraćajnu povezanost Mokre Gore kao turističke destinacije.
Šta videti na Mokroj Gori
Ono što je Mokru Goru i njenu okolinu učinilo turistički atraktivnom destinacijom su jedinstveni sadržaji koje nudi. Veliku popularnost Mokra Gora je stekla zahvaljujući etno-selu Drvengrad, jednom od najvećih kompleksa ovog tipa u zemlji. Jednako je posećena i pruga Šarganska osmica koju je prenamena u turističku atrakciju udahnula novi život. Sem ove dve nadaleko poznate zanimljivosti, Mokra Gora skriva još nekoliko mesta kojima vredi posvetiti malo pažnje.
Drvengrad
DrvengradFoto:Vitaly Titov / Alamy / Profimedia
Uzburkana brda koja okružuju Mokru Goru postala su dom jednog od najinteresantnijih etno-kompleksa u Srbiji. Drvengrad se uzdiže visoko na brdu Mećavnik i uvodi svoje posetioce u jedan sasvim drugačiji svet gde vreme drugačije teče. Idejni tvorac ovog neobičnog gradića je poznati režiser Emir Kusturica, a ideja o naselju na ovom mestu rođena je u pauzi za vreme snimanja filma Život je čudo. Kao što već sam naziv kompleksa sugeriše, čitav je gradić do detalja sačinjen od borovih stabala. Stare brvnare prenete iz okolnih sela dobile su nove, raznovrsne funkcije i dale celom kompleksu idilični izgled.
Istraživanje ulica Drvengrada pravo je uživanje bez obzira na godišnje doba. Sve ulice u kompleksu nose imena poznatih ličnosti kojima je Kusturica želeo da oda posebnu počast. Centralno mesto zadobio je jedini srpski nobelovac Ivo Andrić, čije ime nosi glavna ulica, dok su restoran i suvenirnica takođe dobili nazive po likovima iz njegovih dela.
Šarganska osmica
Šarganska osmicaFoto:Fabian von Poser / Profimedia
Put kroz vreme možete nastaviti ako se zaputite ćuvenom prugom Šarganskom osmicom. Kada je dvadesetih godina prošlog veka izgrađena predstavljala je jedinstveno remek-delo graditeljstva, sačinjen od velikog spleta tunela i mostova. Zbog ubrzanog razvoja tehnologije ova železnička ruta pada u zaborav, ali je njena najimpresivnija deonica koja prolazi kraj Mokre Gore ponovo zaživela, ovog puta upotrebljena u turističe svrhe. Nostalgično putovanje čuvenim vozom Ćirom vodi putnike na putovanje od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi, kroz 22 tunela i preko pet mostova.
Šarganska osmicaFoto:Fabian von Poser / Profimedia
Za vreme vožnje putnici imaju priliku da sa nekog od pet vidikovaca sagledaju uživaju u pogledu na prelepe krajolike zapadne Srbije. Ovaj jedinstveni muzej na otvorenom sačinjen je tako da vas povede na pravi put kroz vreme.
Bele Vode
Mokru Goru posebnom čini još jedan kuriozitet: pojava retkih lekovitih visokolakalnih voda. Mnogobrojni izvori krase ovu regiju, a turistima je posebno zanimljiv izvor Bele Vode, odnosno izvor Svetog Jovana Krstitelja. Izvor čudne beličaste boje otkriven je potpuno slučajno kraj temelja davno razrušene crkve. Lokacija i neuobičajen izgled vode odmah su podstakli čitav splet legeni koje su objašnjavale poreklo izvora. Nastala je priča o dubrovačkom trgovcu, koji je u znak zahvalnosti što mu je žena nerotkinja dobila blizance podigao crkvu zahvlanicu, piše portal “bookweb“.
Bele VodeFoto:Privatna arhiva
Temelji stare crkve obnovljeni i danas ovde možee posetiti divnu crkvu posvećenu Svetom Jovanu Krstitelju. Odmah kraj lekovitog izvora od skora se nalazi još jedna zanimljiva atrakcija, ponovo vezana za vozove. Pod vedrim nebom leži Muzej dobara tehničke kulture koji otkriva zbirku starih železničkih vozila, ali i čitav niz građevinskih mašina na parni pogon kakve su nekad korišćene.
Vikend pred nama je izgleda poslednji sunčani, ako je verovati meteorolozima i naš predlog je da ga provedete u prirodi.
NaFruškoj gori nalazi se jezero koji mnogi smatraju najsjajnijim biserom ove planine, a reč je o Ledničkom jezeru.
Ledinacko jezero je pravo blago Fruške Gore, koje privlači sve veći broj posetilaca svojim prirodnim lepotama i mirnoćom. Bez obzira na to da li tražite avanturu, relaksaciju ili jednostavno beg u prirodu, ovo jezero je savršeno mesto za vas.
Međutim, godinama unazad se vodi polemika da li je ulaz na jezero zabranjen ili ne.
Samo zvanično, zabranjen je i sam prilaz jezeru i slikanje. U praksi, ljudi se na jezeru komotno kupaju, pecaju, slikaju, čak dovode i kućne ljubimce, a o svemu ovome na osnovu dobre ili loše volje, manje ili više novca, dve falše piva odlučuje samo jedan čovek, portir.
Uostalom, pogledajte video u nastavku teksta.
I kao što vidite, možete da se kupate ovde i ne može niko da vas otera ili naplati ulaz. Ali, treba da budete oprezni i odgovorni jer se nalazite u prirodi, a plaža je izuzetno divlja.
Inače, lepota Ledinačkog jezera učinila ga je privlačnim za veliki broj umetnika. Neke od zanimljivosti koje su se desile na ovom jezeru su:
Snimane su scene za filmove Pad u raj (2004), Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac (2006) i Čarlston za Ognjenku (2008).
Zdravko Čolić je snimio spot za svoju pesmu Ao, nono bijela, 2003. godine
U organizaciji Srpske pravoslavne crkve, na ovom jezeru su obavljana masovna krštenja vernika.
