MENISNC
Pretraga
12.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 431

Zašto gore crkve u Francuskoj?

Od
Viktor
-
0
church surrounded by grass

Podmetnuti požari u francuskim crkvama sve su češći, a najnovija žrtva je bogomolja na severu zemlje stara više od 150 godina

Zašto gore crkve u Francuskoj?Getty © Veronique de Viguerie
Požar u katedrali Notr Dam u Parizu, 15. april 2019. godine

Crkva Bezgrešnog začeća u gradiću Sen-Omer, na severu Francuske, izgorela je u ranim jutarnjim časovima u ponedeljak, 2. septembra. Prema pisanju lokalnih medija, zvonik crkve podignute sredinom 19. veka pretrpeo je značajna oštećenja, a bilo potrebno više od 90 vatrogasaca kako bi se požar obuzdao.

Vest o požaru u crkvi u provincijskom francuskom gradiću možda i ne bi privukla toliku pažnju svetske javnosti da nije reč o poslednjem u nisu sličnih incidenata u toj zemlji, čije su crkve postale česta meta napada iz mržnje.

To je bio slučaj i sa požarom u Sen-Omeru, pošto je policija ubrzo uhapsila osumnjičenog za njegovo podmetanje – tridesetdevetogodišnjeg Žoela Viguroa. Prema navodima lokalnih medija, on je i ranije hapšen zbog napada i podmetanja požara u verskim objektima, za koje je bio osuđen na 3,5 godine zatvora.

U međuvremenu, na društvenim mrežama su isplivale fotografije njegovog navodnog profila na Fejsbuku, na kojima se vidi da je on pratio stranice koje su delile islamističke sadržaje.

Požar u crkvi u Sen-Omeru privukao je pažnju šire javnosti nakon što je američki milijarder Ilon Mask na svom nalogu na Iksu podelio snimak požara, uz komentar: “Da li je ovo podmetnuto?”

Požar u crkvi u Sen-Omeru drugi je takav incident u Francuskoj ovog leta, pošto  je početkom jula goreo toranj katedrale u Ruenu, takođe na severu zemlje.

Na društvenim mrežama je, takođe, počela da kruži mapa na kojoj su, navodno, zabeleženi “svi požari u crkvama u Francuskoj tokom poslednje četiri godine”. Pojedine objave te mape prikupile su više stotina hiljada pregleda.

Međutim, reč je o staroj mapi, čiji je sadržaj izvučen iz konteksta. Prema pisanju AFP-a iz jula ove godine, na mapi su zabeleženi svi antihrišćanski incidenti – a ne samo požari u crkvama – koje je prikupio katolički blog “Opservatorija hristijanofobije” (L’Observatoire de la christianophobie).

Takođe, reč je o uglavnom o incidentima koji su se dogodili između 2016. i 2018. godine, a ista mapa je na društvenim mrežama deljena i nakon požara u pariskoj katedrali Notr Dam, koji je 15. aprila 2019. godine napravio značajnu štetu na najpoznatijoj francuskoj bogomolji.

Uzrok požara u katedrali Notr Dam nikada nije utvrđen, a istražitelji su odbacili mogućnost da je požar podmetnut. Francuske vlasti su saopštile da bi uzrok požara mogao da bude “kvar na električnim instalacijama” ili “zapaljena cigareta”.

Paljenje crkava sve češća pojava u Francuskoj

Podmetnuti požari u crkvama su, međutim, poslednjih godina postali sve češća pojava, a iza njih se često nalaze antihrišćanski motivi.

Primeri uključuju crkvu Svetog Petra od Matroja u Orleanu, koja je 2018. oštećena u požaru, kojem je prethodio napad tokom kog je zgrada išarana grafitima – uključujući i natpis “Alahu ekber”.

Godinu dana kasnije, crkva u Egijeru, na jugu Francuske, spasena je od uništenja nakon što je jedan stanovnik tog mesta na vreme intervenisao i pozvao vatrogasne službe. Vlasti su kasnije potvrdile da je požar podmetnut.

I katedrala u Nantu se našla na udaru. Nju je 2021. zapalio ilegalni imigrant koji je čekao deportaciju Om je potom ubio sveštenika Olivijea Mera, koji mu je ranije obezbedio sklonište, pre nego što se predao policiji.

Koliko je crkava u Francuskoj izgorelo?

Prema podacima Opservatorije religijskog nasleđa (OPR), čiji je cilj da “sačuva i promoviše francusko religijsko nasleđe svih veroispovesti”, u Francuskoj je tokom 2023. godine izgorelo 27 crkava, dok je u prvih šest meseci tekuće godine zabeleženo ukupno 12 takvih incidenata.

Iz OPR-a su za AFP rekli da je “većina požara izbila slučajno”, kao i da su najčešći uzroci kvarne električne instalacije.

U Akcionom planu za bezbednost katedara, koji je francusko Ministarstvo kulture objavilo 2023, navodi se da su najčešći uzroci požara loše instalacije, neadekvatno postavljene sveće, ali i “zlonamerne radnje” – među koje spadaju i namerno podmetnuti požari.

Preciznih podataka o broju napada na crkve u Francuskoj u poslednje dve godine nema, ali je u izveštaju francuske senatorke Izabel Floren i poslanika Ludovika Mendesa objavljeno da je tokom 2021. u to zemlji zabeleženo 857 napada iz mržnje usmerenih prema hrišćanima i njihovim svetinjama.

U preko 90 odsto slučajeva reč je o napadima na crkve i groblja.

Umrla glumica Rada Đuričin

Od
Viktor
-
0

Danas je u Beogradu preminula Rada Đuričin, jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Radojka Rada Đuričin je rođena 31. maja 1934. u Vršcu, u kom je završila osnovnu školu i gimnaziju. Studije glume upisala je 1954. nа Аkademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića, zajedno sa Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem… Glumu je diplomirala 1958, a sledeće godine i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Debitovala je 1958, ulogom Ane Frank u predstavi Dnevnik Ane Frank Narodnog pozorišta u Beogradu. Članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je od 1958. do 1998. godine, navedeno je u saopštenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Beograd, 4.09.2024. – Jedna od najznacajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodisnja clanica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorista Rada Djuricin (Radojka Rada Djuricin) preminula je danas u Beogradu. (BETAPHOTO/Jugoslovensko dramsko pozoriste/Miroslav Krstic)

Sarađivala je sa našim najuglednijim rediteljima, kao što su bili Hugo Klajn, Mata Milošević, Bojan Stupica, Miroslav Belović, Branko Pleša, Dejan Mijač, Boro Drašković, Ljubiša Ristić, Milenko Maričić, Vida Ognjenović, Ljubomir Draškić, Jagoš Marković…

Tokom svoje duge karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozorišta „Duško Radović“, Narodnog pozorišta u Nišu i u Užicu, Madlenijanuma, i drugih, manjih i nezavisnih pozornica.

Rada Đuričin ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u skoro trideset igranih filmova i u pedeset televizijskih produkcija. Film Osma vrata doneo joj je Debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959. godine, a Nagradu za epizodnu ulogu u filmu Parlog dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974.

Umro Bora Čorba

Od
Viktor
-
0

U 72. godini preminuo je Bora Đorđević, poznatiji kao Bora Čorba, frontman jednog od najpoznatijih rock sastava na Balkanu, Riblje čorbe.

Popularni muzičar preminuo je u ljubljanskoj bolnici zbog kronične opstruktivne bolesti pluća. Usprkos naporima lekara da ga spasu, završio je na respiratoru i nakon par dana podlegao je bolesti.

Inače, Bora Đorđević rođen je 1. studenoga 1952. u Čačku. Tamo je završio osnovnu školu. Kasnije s roditeljima preselio u Beograd gdje je završio V. gimnaziju te se upisao na Pravni fakultet.

Zvanična stranica grupe „Riblja čorba“ objavila je vest o njegovoj smrti. 

„Poštovani prijatelji, sa tugom i žalošću obaveštavamo vas da nas je napustio naš prijatelj i brat, Borisav Bora Đorđević. Počivaj u miru dragi naš Boki. Borisav Bora Đorđević. 01.11.1952- 04.09.2024“, piše u objavi.

Život Bore Čorbe

Bora Đorđević rođen je u Čačku 1. novembra 1952. i tu ostao sve do srednje škole. Zajedno sa roditeljima preselio se u Beograd, gde je pohađao Petu beogradsku gimnaziju, a potom studije na Pravnom fakultetu.

Posle dve godine shvatio je da to ipak nije za njega i posle neuspešnog pokušaja da upiše studije glume, odlučio se za studije pozorište organizacije, gde je stigao do statusa apsolventa.Muzičku karijeru započeo je u rodnom Čačku 1965. godine, a prvi bend u kom je Bora pevao i svirao bas gitaru zvao se „Hermelini“. Oprobao se i u lokalnim sastavima „Dečaci s Morave“, „Vesnici ljubavi“, „Safiri“, „Čačanski plemići“, a u grupi PORS (Poslednji ostatak romantičnog sveta) radio je zajedno sa R.M. Točkom, kasnije frontmenom grupe „Smak“.

Roditelji su  odlučili da se presele u Beograd i Bora se 1970. upisao u Petu beogradsku gimnaziju.

U to vreme zainteresovao se za glumu i kada je u novinama video oglas u kome su se tražili izvođači rok-opere „Isus Hrist superstar“, krenuo je u Dadov na audiciju i – prošao. Zatim je otišao na glavnu audiciju u Atelje 212 i dobio ulogu jednog od apostola.

Ta 1972. bila je za Boru vrlo značajna, jer je tada formirao i grupu „Zajedno“, gde je pevao i svirao akustičnu gitaru.

Grupu je napustio 1974, a zatim sa Zoranom Modlijem osnovao „Hajduk Stanko i jataci“. Istovremeno, započeo je novi eksperiment sa grupom „Suncokreti“ s kojom je postigao veliki uspeh.

Ostaće upamćene njihove pesme kao što su „Moje bube“, „Ni sam ne znam kada“, „Vuk i krava“ i mnoge druge koje su se našle na njihovom demo albumu.

Onda je stigla i Čorba

Dobitnu kombinaciju našao je ubrzo nakon toga i 15. avgusta 1978. u restoranu „Šumatovac“ sa Miroslavom Aleksićem, Radislavom Kojićem i Miroslavom Milatovićem osnovao „Riblju čorbu“.

Grupa se uz „Bijelo dugme“ svrstava u najveći bend ovih prostora, naročito ako se uzima u obzir prvih deset godina njihovog stvaranja, tokom kog su nastali albumi poput – „Kost u grlu“, „Pokvarena mašta i prljave strasti“, „Mrtva priroda“, „U ime naroda“ i „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“.

Bora je potpisivao veliki deo tekstova i organizovao izuzetno energične koncerte, koji su proslavili grupu u celoj bivšoj Jugoslaviji.

„Lutka sa naslovne strane“, „Nazad u veliki prljavi grad“, „Dva dinara druže“, „Ostaću slobodan“, „Neke su žene pratile vojnike“, „Neću da ispadnem životinja“, „Na zapadu ništa novo“ i mnoge druge, danas važe za evergrin i slušaju ih čak i mlađe generacije.

Plava dvorana Sava Centra svečano otvorena: Zdravko Čolić oduševio spektakularnim nastupom

Od
Viktor
-
0

Sava centar

Premijerni beogradski nastup Zdravka Čolića sa pratnjom simfonijskog orkestra bio je prvi umetnički događaj kojim je svoj novi život započela obnovljena Plava dvorana, a čime je obeležen završetak rekonstrukcije Sava Centra. Ovaj koncert je, simbolično, počeo pesmom „Produži dalje“, koja je izazvala ogromne emocije među prisutnima. Atmosfera preplavljena neaverovatnom energijom jasno je pokazala da je dvorana, sada u svom modernizovanom ruhu, spremna da ponovo zauzme centralno mesto na mapi održavanja najvažnijih kulturnih i poslovnih događaja.

Najveće ime naše pop muzike, Zdravko Čolić – koji je sinonim za nezaboravne koncerte u Sava Centru još od 1998. godine, kada je održao seriju od devet rasprodatih nastupa – nije krio oduševljenje što je baš on obeležio novu eru Plave dvorane.

Sava centar

„Veliko mi je zadovoljstvo da budem ovde, ova dvorana je stvarno impozantna. Ono što je bilo, nije ništa prema ovome što je sada, a sve je novo. Ponovo radi Sava Centar! Moje mišljenje je da će ljudi koji dođu biti oduševljeni. Ja sam nastupao na brojnim priredbama u Sava Centru i mislim da svako ko ovde dođe će se osećati na najbolji mogući način, jer je ovo sala koja je bila potrebna svima nama“, izjavio je Zdravko Ćolić.

Sava centar

Neposredno pre koncerta Zdravka Čolića, Plava dvorana otvorena je aplauzom publike, a posle uvodnih reči Kristine Milinčić, generalne direktorke Sava Centra. Ceremoniju otvaranja vodio je Milan Marić, jedan od umetnika koji su poslednji nastupali u staroj Plavoj dvorani, pre no što je započela rekonstrukcija Sava Centra. Zavesa na bini Plave dvorane, prvi put posle renoviranja Sava Centra, podignuta je na znak dirigentske palice maestra dirigenta Fedora Vrtačnika.

Sava centar

Najvećim crvenim tepihom u Srbiji  prošetale su brojne poznate ličnosti domaće i regionalne scene, a među više od 4.000 zvanica našli su se Lepa Brena, Dragan Bjelogrlić, Dragana Mirković, Ana Bekuta, Sergej Ćetković, Konstrakta, Dragana Mićalović, Nataša Ninković, Svetozar Cvetković, Tamara Dragičević, Petar Benčina, Rade Šerbedžija, Marija Šerifović, Jelena Đoković i mnogi drugi.

Sava centar

Lepa Brena, koja je svojevremeno održala 17 uzastopnih nastupa u Sava Centru, istakla je da je ovo mesto gde su se oduvek održavali nezaboravni koncerti koje svi dobro pamte.

„Sava Centar je bio nedostižan kada smo započinjali svoje karijere. Tu nije mogao svako da peva. Nadam se da će se ovde održavati posebne i lepe manifestacije. Za mene budi lepe uspomene. Ja sam sa Slatkim grehom imala 17 koncerata uzastopno“,  istakla je Brena.

Sava centar

Ovaj impozantni projekat kompanije Delta Holding, vratio je Beogradu jedan od najvažnijih simbola, a prema rečima generalne direktorke Sava Centra, Kristine Milinčić, kompanija je investirala 120 miliona evra u rekonstrukciju Sava Centra, od čega 40 miliona u obnovu i unapređenje Plave dvorane.

Sava centar

„Izuzetno smo ponosni što smo danas otvorili vrata najveće koncertne, kongresne, bioskopske i pozorišne dvorane u regionu, koja je sada spremna da dočeka novu eru događaja i okupljanja. Ovaj projekat je plod posvećenog rada i vizije Delta Holdinga, koji je prepoznao vrednost Sava Centra i omogućio da ovaj dragulj ponovo postane epicentar kulturnog i poslovnog života Beograda, Srbije i regiona.  Radujemo se što je veliki broj zvanica prepoznao naš trud i zajedno sa nama proslavio ovaj veliki dan i što ćemo, u narednom periodu, imati priliku da ugostimo najveće svetske kongrese i poslovne događaje koji broje više hiljada učesnika”, izjavila je Kristina Milinčić.

Sava centar

Plava dvorana će nastaviti da bude epicentar kulturnih i muzičkih dešavanja i u narednim mesecima, sa brojnim najavljenim koncertima i događajima. Prvi u nizu je nastup Konstrakte, zakazan za 19. septembar, a kalendar do sada potvrđenih događaja dostupan je na sajtu http://www.savacentar.rs.

BIZLife gastro kutak: Gde popiti najbolje PIVO u Beogradu

Od
Viktor
-
0
five poured drinking glasses on brown wooden tray

Da li ste znali da u svetu postoji više od 100 različitih stilova piva, uključujući popularne kao što su lager, ale, stout, pilsner, i mnoge druge. Svaki stil ima svoje karakteristike u pogledu ukusa, boje i arome, pa gotovo svako može sebi da nađe pivo koje mu prija i zato je uvek pravo vreme da se popije DOBRO PIVO.

U Beogradu, na svu sreću, postoji dosta pivara i pivnica koje nude fantastičan izbor svih ukusa i sastava ovog popularnog pića koje možete zamisliti. Zato vam u nastavku donosimo mali vodič o tome – Gde popiti najbolje pivo u Beogradu.

Docker

Docker nije samo pub. Docker nije ni samo pivara. Docker je istinska težnja pravog pivopije i hedoniste da spoji potrebu za ispijanjem najsvežijeg piva na mestu gde ono nastaje sa ukusima autentično pripremljene hrane. Docker je pivska Luka koja će na svojih 36 slavina otvorenih ruku dočekati i najbolje domaće i regionalne pivare i svoj šank pretvoriti u sveti gral svakog pivopije.

Žorža Klemensoa 27e, Beograd

Kabinet

Pivara Kabinet je srpska zanatska pivara, ali i pivara čijom se pojavom dotadašnja pivska scena Srbije menja i zauzima dijametralno-suprotan stav u odnosu na prethodne godine. Nije pivara Kabinet prva zanatska pivara u našoj zemlji, ali je prva koja je proizvodnju kraft piva podigla na viši nivo. Pivara Kabinet je od svog osnivanja, pa do danas, na tržište plasirala veliki broj pivskih stilova i podstilova.

Despota Stevana Lazarevića 11, Nemenikuće, Sopot

Samo Pivo!

Samo Pivo! je pab koji promoviše pivo i njihov cilj je da upoznaju sugrađane sa svim vrstama i brendovima piva dostupnim u Srbiji. Samo Pivo! je pab koji svojim radom želi da doprinese popularizaciji kulture piva u Srbiji i razvoju novih koncepata konzumacije piva, koji su nažalost, još uvek nedovoljno zastupljeni u Srbiji.

Balkanska 13, Beograd

BeerSheep

Beer shop je u srcu Beograda. Ljubiteljima nudi piva koja stižu sa svih strana sveta. Koncipirana kao prodavnica piva u BeerSheep-u možete naći najrazličitije vrste piva.

Balkanska 21, Beograd

Draft

Kada uđeš u Draft za šankom te čeka pripejd kartica koju ćeš napuniti proizvoljnim iznosom. I to je to! Na ekranima iznad točilica ćeš videti trenutnu ponudu pića i par reči o svakom. Kad se odlučiš šta želiš da piješ, uzmi čašu, očitaj karticu i sipaj gutljaj ili punu čašu, baš onoliko koliko ti hoćeš, jer u Draftu nema “standardne” količine. Sa kartice će ti se skinuti iznos samo za onoliko koliko natočiš. Da, to znači da možeš da istražiš i degustiraš sva piva i vina dok ne nađeš ono kojim ćeš napuniti čašu. Ili nećeš, piješ onoliko koliko ti se pije i šta ti se u trenutku pije.

Žorža Klemansoa 29d, Beograd

Dogma

Te odlučujuće 2016. godine, dva prijatelja iz detinjstva donela su odluku da istu viziju i zajedničke vrednosti, pretvore u san svakog strastvenog zaljubljenika u craft pivarstvo – osnovali su Dogma Brewery. Danas, nakon 8 godina vrednog rada i vernih prijatelja, Dogma je najbrže rastuća craft pivara u regionu sa mesečnom proizvodnjom od 50 000 l. Kvalitet koji smo izgradili, omogućio nam je da se ponosimo postignutim bez ustručavanja. U ovom trenutku Dogma je najveći izvoznik kraft piva u Srbiji, a za nepunih 8 godina postojanja skuvali smo preko 150 različitih piva.

Košarkaški Mocart okupio elitu: Ponovo zajedno Divac, Bodiroga, Kukoč, a na klupi Željko Obradović

Od
Viktor
-
0

Gala večera, izložba, muzički program, LED teren, NBA asovi, zvezde Evrolige i još mnogo toga pred i za vreme utakmice koja nikada nije viđena na ovim prostorima

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)

Sve je spremno za spektakl. Istinski spektakl. Onaj koji prema pojedinim navodima Hrvatska nikada nije videla, ali koji Dražen Petrović neupitno zaslužuje. Dugo iščekivana memorijalna utakmica u čast legendarnog košarkaša će se odigrati sutra od 20.00 u Areni Zagreb između odabrane reprezentacije Hrvatske i tima “Dražen” koji će sakupiti neke od najboljih košarkaša i trenera na kontinentu kako bi zajedničkim megdanom odali poštu prerano preminulom košarkaškom Mocartu koji bi da je živ, danas imao okruglo 60 godina.

Nije da je u prestonici Hrvatske ovih dana baš sve podređeno dugo čekanom događaju, međutim organizatori na čelu sa Draženovim bratom Aleksandrom Petrovićem kao inicijatorom cele priče, su prethodnih nedelja neumorno radili kako bi sve bilo potaman i na vreme. Sam odziv bivših i sadašnjih asova, Draženovih reprezentativnih, klupskih i NBA saigrača i rivala je neverovatan.

Naravno, nisu svi mogli doći, ali sama činjenica da će tu pored terena biti Vlade Divac, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga, Toni Kukoč, Nikos Galis, Svetislav Pešić, Horhe Garbahosa, Ergin Ataman, Goran Dragić, Luka Dončić, Bojan Bogdanović, Dario Šarić, Ivica Zubac, Keni Anderson, Teri Porter…ali i Mario Hezonja, Šejn Larkin, Boban Marjanović, Matijas Lesor, Tornike Šengelija, Valter Tavares, Marselinjo Uertas, Vanja Marinković, Andreas Obst, Nenad Dimitrijević, Jaka Blažič na terenu uz trenere Josipa Sesara sa jedne te Željka Obradovića i Nevena Spahije sa druge strane – dovoljno govori o magnitudi celog događaja.

Najveći izazov prema rečima domaćina bio je infrastrukturalni. Deset šlepera, 100 tona opreme i 250 ljudi su poslednja tri dana neumorno radili na montiranju LED parketa na kojem će se odigrati utakmica.

To će biti prvi put kako će se u Hrvaratskoj jedna košarkaška utakmica odigrati na takvom terenu koji je svoju prvu primenu imao prošle godine na debitantskom izdanju NBA Kupa, dok je u Evropi zanimljivo svoj “život započeo” u Beogradu, na prošlosezonskom završnom turniru FIBA Lige šampiona. Igrati na takvom parketu je posebna slast, a naročito je pogodna za prijateljske utakmice zabavnog karaktera poput ove.

Uporedo sa tim, za večeras je organizovana i gala večer sa svim zvanicama u hotelu “Westin”, nešto nalik na onu koja je pre samo nekoliko nedelja održana u Ljubljani pred oproštajni meč Gorana Dragića.

Iako možda to neće na sav glas da priznaju, zasigurno su se organizatori ugledali na kolege iz Slovenije koji su im visoko postavili letvicu kada je reč o održavanju ovakvih manifestacija.

Naravno da ta dva događaja nisu za upoređivanje ni po jednom osnovu, najpre finansijskom. Kako je otkriveno, utrošeno je gotovo milion evra kako bi sutra uveče sve ovo zaživelo. Dosta je sredstava došlo iz državnih i gradskih resursa, što jasno pokazuje kakav je sluh i stav najviših istanci kako prema jednom od svojih najvećih sportskih ikona, pa tako i prema sportu uopšte.

Takođe, u današnjim poslepodnevnim časovima je u Zrinjevcu, jednom od najlepših i najznamenitijih gradskih parkova otvorena izložba fotografija kako iz profesionalnog tako i iz privatnog života Dražena Petrovića. Sve to je pratio muzički program, poznati di-džejevi su “vrteli trake”, a organizovan je i kviz u kojem su građani, stari, ali i mladi pokazali zavidno znanje o karijeri virtuoza iz Šibenika.

Na istom mestu će se sutra prepodne održati i druženje sa pojedinim asovima, dok će uveče svi oni koji nisu stigli da kupe kartu, moći da isprate prenos same utakmice.

Na njoj će biti svega. Ali, bukvalno. Dosta su svi bili tajanstveni oko tog pitanja, međutim ono što se zna jeste da će biti održano takmičenje u šutiranju trojki između prve i druge četvrtine, kao i da je najzanimljiviji segment ostavljen za pred sam kraj. Biće tu i dosta emocija, posebno za samu porodicu, pre svega majku Biserku koja je ceo život posvetila čuvanju uspomene na svog sina, pa onda i za brata Aleksandra i nećaka Marka.

Ono što pojedini zameraju jeste tajming meča koji se održava praktično u isto vreme kada fudbalska reprezentacija igra sa Portugalijom na startu Lige nacija. Ipak, podatak da su još juče sve ulaznice rasprodate, govore drugu priču. Očekuje se preko 15.000 ljudi na tribinama, a samim tim i obaranje rekorda po posećenosti u dvorani koja je 2009. godine sagrađena za potrebe rukometnog Svetskog prvenstva.

Ništa manje Dražen ni ne zaslužuje. Jer, tako se štuju legende.

Piksi pred Furiju: Predstavljaju me kao neznalicu, ne možemo da se merimo sa Španijom

Od
Viktor
-
0

Dragan Stojković (Star Sport)

“Imaju mnogo kvalitetnih igrača, nebitno je to što na terenu neće biti Rodri i Morata… Tu su Zubimendi, Ojarsabal…”

Kao da nije bilo dovoljno stresno, bledo, razočaravajuće na Evropskom prvenstvu u Nemačoj, pa se sudbina poigrala da prvu takmičarsku utakmicu nakon kontinentalnog takmičenja (četvrtak, 20.45, Stadion “Rajko Mitić”) reprezentacija Srbije igra protiv selekcije koja je na tom istom Euru pokazala da je najkomplaktnija, najkonkretnija, najuigranija… Ma, jednostavno – najbolja.

Kao da je ta ista sudbina htela da se Srbija – Španiji suprotstavi sa prilično iskasapljenjim igračkim kadrom, u kojem, ako izuzmemo golmana i poslednju liniju, od veznog reda, pa unapred, trenutno nema izraženog lidera.

Jeste Srbija poslednjih godina za rivale imala selekcije poput Brazila i Engleske, ali utisak je da u aktuelnoj situaciji, u trenutnom odnosu snaga, razlika u kvalitetu odavno nije bila veća.

“Tačno je da je Španija jedna od najboljih ekipa na svetu. Neverovatan skup talenata na jednom mestu. Superiornost u tehničkom smislu. Ne postoji igrač, koji ne kontroliše loptu onako kako bismo svi voleli. Imali su sjajne generacije i pre ove, 2010, 2012. Ali ova generacija sa mladim igačima… Hrbar potez njihovog selektora De La Fuentea. Napravio je potpuno regeneraciju španskog tima, a ona je dala rezultate… Imaju mnogo kvalitetnih igrača, nebitno je to što na terenu neće biti Rodri i Morata… Tu su Zubimendi, Ojarsabal… Teška utakmica je pred nama, ali i odlična prilika. Radujem joj se. To je šansa za nas, za neke igrače da pokažu da su sa pravom na spisku reprezentacije”, počeo je selektor Srbije Dragan Stojković, pa nastavio: “Ali jedna ekipa da bi bila takmičarska mora da zna da igra i u odbrani i u napadu. Ne možete se fokusirati na jedan cilj. Teško je ne primiti gol protiv ovakve ekipe Španije. Kada nemamo loptu, moramo da se fokusiramo na pokrivanje odbrambenih zona. Kada je ona u našem posedu, morao da činimo sve da napadnemo gol protivnika.”

Posao Srbiji uz silne, prinudne otkaze reprezentativaca, prilično otežava činjenica da će protiv Španaca igrati malo onih sa pozamašnim reprezentativnim stažom.

“Ovo je jedan proces gde moramo da prihvatimo da neće uvek biti tih igrača. Možda čudno zvuči da nekoga nema. Moramo da menjamo… Obećao sam promene posle Evropskog prvenstva i one su se desile. Idealna prilika da kroz Ligu Nacija, sa najačim ekipama, iskristališemo formu, igrački potencijal, nadu, šansu za uspeh… (Za dosadašnje lidere) moramo da pronađemo zamene – znate već ko je tu… Samardžić, Birmančević, Lukić, Ilić… Odbrambena linija…”

Direktno upitan postoji li u postojećem igračkom kadru igrač koji može da “zalomi” Špance kao što je Stojković Piksi to uradio 1990. godine na Svetskom prvenstvu u Italiji, selektor nije imao dilemu.

“Sigurno da ima… To mora da se pokaže. Jedno je pričati, a durog raditi i uraditi. Sutra imate 90 minuta da pokažete talenat… Neki igrači će biti prvi put na terenu… Ne bežim od odogovornosti da pružim šansu igračima koji nisu igrali. Debitovaćeš kada treba, bez obzira na godine…

O komaraciji Španije i Srbije, odnosno mogućnosti da Srbija krene stopama Španaca, selektor je govorio prilično pesimistično, oslanjanjući se na činjenično stanje.

“Španija je oduvek bila zemlja sporta. To su ljudi koji to vole sport i koji su mu posvećeni. Nijhov sistem rada je misaona imenica za naše prilike. Sami ste svesni kako ovde ljudi dolaze i odlaze. U velikim sportskim zemljama neke stvari su davno rešene na pravi način, znanjem i edukacijom koji stavljaju sport na pijedestal. Ne možemo da se merimo sa Španijom, nas ima pet, šest miliona, njih mnogo više. Nije ni čudo što su uvek u vrhu, sa ogromnim potencijalom koji će uvek doći do izražaja.”

Činjenica da se i na spisku Srbije nalazi priličan broj mladih snaga, da imamo nagoveštaj podmlađivanja i remorme, teško da će biti dovoljna da Dragan Stojković prekopira strategiju španskog selektora De la Fuentea.

“Sistem im se preliva, menjaju im se formacije tokom same utakmice. Suština je u njihovoj inteligenciji u pametnom radijusu kretanja. Mnogi me predstavljaju neznalicom, i to je u redu. Ali neću da me prave budalom. Ne postoji nijedan sistem koji daje garanciju da ćemo biti pobednici. Nađite mi ga i odmah ćemo ga implementirati. Najvažnija je inteligencija, a za to su neophodni igrači. Ne možete od nekoga tažiti od igrača nešto što ne može. Pogledajte sve ekipe u svetu, reprezentacije sa esncijom fudbala… Fudbal je najlepši kada je jednostavan, a jednostavnost je najteža stvar u fudbalu. Volim da gledam fudbal i ovde i po Evropi, užitak mi je da gledam Španiju, tu raznovrsnost, tu lepotu, te poteze… Treba reći bravo i čestitati. Na nama je da učimo. Velika posvećenost i požrtvovanje i kvaitet da ga usmerite ka timu, da taj poslednji atom snage, kap znoja. Na ljudima je da komentaršiu. Vidim puno zla, pardon mržnje. Ali to je jednostavno tako. Učinićemo sve da Srbija izgleda dobro, da se suprotstavimo najvećoj sili… Momci koji sutra budu na terenu zaslužuju iskrenu podršku. Na njima je iskoriste šansu.”

Vrtoglavica poput okretanja na vrtešci

Od
Viktor
-
0
woman in white vest and black bikini with hand on chest

Jedan napad prouzrokuje strah, a ponavljani značajno remete kvalitet života.

Vrtoglavica najčešće nastaje naglo, što osoba obično opisuje da je odjednom počelo sve da se pomera od nje, kao da je na vrtešci, a ako bi sišla sa te vrteške – ne može da stoji jer i dalje sve nastavlja da se okreće oko nje. Dodatnu poteškoću predstavlja to što se javlja mučnina i najčešće povraćanje. Nagli početak, nemogućnost kretanja i stajanja, padanje, povraćanje i mučnina su već dovoljni da čovek oseća strah. Ljudi obično kažu da ne znaju odakle se to sve pojavilo, a prve misli budu najstrašnije, pa lekarima govore: „Mora da je neki tumor na mozgu, šlog, neka strašna bolest.”

Kako ističe dr Galina Joković, specijalista ORL i supspecijalista audiolog, sam nagli početak, tok, trajanje vrtoglavice, prateći simptomi i strah koji prati ovo stanje koje ne može da se kontroliše u prvom momentu govore da se radi o nečem opasnom po naše zdravlje. Uzroci mogu biti ozbiljni, ali i manje ozbiljni. Vrtoglavicu mogu da izazovu moždani udari ili neka druga oboljenja malog mozga. Početak nekih neuroloških oboljenja kao što je multipla skleroza može da bude vrtoglavica. Tada se govori o centralnim vrtoglavicama, kada su uzrok oboljenja centralnog nervnog sistema.

– Drugi uzrok je, na sreću, mnogo češći i da kažemo manje opasan, a radi se o poremećaju funkcije čula za ravnotežu koje se nalazi u unutrašnjem uhu. Tada mislimo na periferne vrtoglavice. Uzrok je u poremećaju funkcije perifernog čula za ravnotežu u unutrašnjem uhu. Klinička slika je vrlo slična kod centralnih i perifernih vrtoglavica, što ih čini teškim za dijagnostikovanje. Situacije mogu da budu i vrlo kompleksne, tako da nekad bude kombinacija centralnih i perifernih vrtoglavica. Pomoć lekara treba potražiti u svakom slučaju odmah. Prva pomoć je da se vrtoglavice što pre zaustave, da se smanje mučnina i povraćanje. Sledeći korak je dijagnostikovanje mogućeg uzroka – pojašnjava dr Joković.

Lečenje vrtoglavica zavisi od uzroka, a od toga zavisi i hitnost lečenja, posebno ako se radi o vrtoglavicama izazvanim moždanim udarom.

– Vrtoglavice koje nastaju zbog poremećaja vestibularnog sistema, tj. poremećaja u unutrašnjem uhu su jedan širok dijapazon dijagnoza. Možemo da govorimo o dobroćudnim povremenim položajnim vrtoglavicama koje nastaju prilikom promene položaja glave. Ove vrtoglavice se dešavaju najčešće tokom spavanja, okretanja u krevetu, ustajanja. Napadi položajnih vrtoglavica se ponavljaju, vrtoglavice traju kratko, ali prave nestabilnost pri kretanju i često su praćene mučninom i povraćanjem. Dijagnostikuju se manevrima kojima menjamo položaj glave, na taj način izazivamo vrtoglavicu da bi otkrili da li je problem u desnom ili levom uhu, a zatim u kojem delu unutrašnjeg uha. Kad dijagnostikujemo problem, sledeći korak je da opet određenim manevrima pomeranja glave izlečimo ovu položajnu vrtoglavicu – naglašava naša sagovornica.

Ona kaže da ako je reč o naglom prestanku funkcije čula za ravnotežu, što se manifestuje naglim početkom vrtoglavice koja traje nekoliko dana, terapijom žele da zaustave napad vrtoglavice i što pre omoguće pacijentu kretanje. Što pre pacijent počne da šeta i ustaje, tada će oporavak biti brži, jer se tada svi drugi sistemi koji učestvuju u održavanju ravnoteže angažuju i pomažu. Postoje i hronična stanja, ponavljane vrtoglavice koje su praćene postepenim gubitkom sluha i zujanjem u uhu, Menijerova bolest.

– Lečenje Menijerove bolesti je dugotrajno i vrlo složeno. Jedan napad vrtoglavice kod čoveka prouzrokuje strah, ponavljani napadi vrtoglavica pored straha značajno remete kvalitet života, jer napadi dolaze iznenada. Ljudi koji su iskusili ovakva stanja često razviju strah od kretanja, napade panike, i stalno imaju osećaj ljuljanja, neravnoteže, lošu prostornu orijentaciju. Ovo stanje je poznato pod dijagnozom PPPD ili hronična nestabilnost, koja se leči psihoterapijom i antidepresivima.

Vrtoglavice mogu biti praćene glavoboljama, pa je ovo stanje poznato kao Vestibularna migrena, koja se teško dijagnostikuje. Često se ne misli na ovu dijagnozu pa se sa lečenjem počne kasno. Lečenje je složeno, a nekad zahteva kombinacije različitih lekova antimigrenoznih, antidepresiva, analgetika. Ovo je samo nekoliko najčešćih uzorka vrtoglavica, a postoji još mnogo različitih uzroka – pojašnjava dr Joković.

Nemoguće je prevenirati napade vrtoglavica kakvog god da su uzroka.

Ali je važno pružiti podršku pacijentu, objasniti mu mogući uzrok, naučiti ga kojim lekom može da zaustavi napad vrtoglavice ukoliko se radi o ponavljanim vrtoglavicama.

– Najvažniji deo dijagnoze pacijenta je u razgovoru, tj. uzimanju istorije bolesti. Dobro vođenim razgovorom sa pacijentom dobijamo najvažnije informacije o početku tegoba, trajanju napada, pratećim simptomima, o tome da li se radi o ponavljanim tegobama ili se tegobe javljaju prvi put. Čak 90 odsto dijagnoze je u dobro uzetoj anamnezi, a zatim u otoneurološkom i neurološkom pregledu. Koriste se različiti funkcionalni dijagnostički testovi i nekad je obavezna radiološka dijagnostika, skener ili magnetna rezonanca glave – pojasnila je dr Joković.

Mozak se u trudnoći smanjuje

Od
Viktor
-
0
woman in white brassiere and panty

Mozak u trudnoći, poznat i kao „momnezija“, „mozak bebe“ ili „mozak mame“, je fenomen koji doživljavaju trudnice. Karakteriše ga zaboravnost, teškoće u koncentraciji i nemogućnost fokusiranja na zadatke.

Dok neke studije sugerišu da trudnice mogu da izgube nešto sive mase, njihov mozak takođe, postaje efikasniji i jača osećaj privrženosti.

Nesanica tokom trudnoće, takođe, može uticati na kognitivne funkcije i pamćenje. Studija iz 2017. objavljena u časopisu Nature Neuroscience pokazala je da trudnice gube sivu masu u delovima mozga koji se bave ljudskim osećanjima i neverbalnim signalima. Međutim, gubitak, umesto da umanjuje ovu oblast obrade mozga, izgleda da je čini efikasnijom, omogućavajući bolje tumačenje potreba i emocija njihovih beba, a samim tim povećava i njihovu materinsku privrženost.⁠ ⁠

Zbog vremenskog okvira studije, koju su sproveli istraživači u Holandiji i Španiji, nije poznato da li su ovi efekti trajni ili privremeni.⁠ Tokom studije, grupa očeva i majki prvi put je imala magnetnu rezonancu pre trudnoće, a drugi posle porođaja. Dok su mozgovi očeva ostali nepromenjeni, rekli su autori studije, snimci majki su pokazali gubitak sive mase.⁠ ⁠

„Gubitak volumena ne znači nužno gubitak funkcije. Ponekad je manje više“, rekla je za Si-En-En Elzelin Hekcema, učesnik studije i viši naučnik o mozgu na Univerzitetu Lajden u Holandiji.

Ona je rekla da bi gubitak sive mase mogao da „predstavlja fino podešavanje sinapsi u efikasnije neuronske mreže“.

Drugi neuronaučnik, Robert Fremke iz Medicinskog centra Langon Univerziteta u Njujorku, uporedio je proces sa „prolećnim čišćenjem“.⁠

Cilj ovog istraživanja bio je da se kvantitativno procene promene na mozgu majke tokom i nakon zdrave trudnoće. Trodimenzionalne slike sa magnetne rezonance i merenje zapremine mozga urađeno je kod devet zdravih učesnica studije pre i posle porođaja. Dodatne slike su dobijene kod nekih od ovih učesnika pre trudnoće, tokom trudnoće i u roku od 52 nedelje nakon porođaja. Zapremine mozga i komora su izračunate korišćenjem poluautomatskog kompjuterskog programa. Rezultati su smanjenje veličine mozga tokom trudnoće koje je bilo maksimalno u terminu i koje se zadržalo 6 meseci nakon porođaja. Veličina komora je pokazala odgovarajuće povećanje veličine tokom trudnoće i smanjenje veličine nakon porođaja.

Naučnici su došli do zaključka da se mozak smanjuje u veličini tokom trudnoće i povećava se nakon porođaja. Promene prate dosledan vremenski tok kod svake žene.

Otkrivena misteriozna struktura skrivena unutar Zemljinog jezgra

Od
Viktor
-
0
planet earth close-up photography

Naučnici su otkrili ogromnu strukturu u obliku krofne zakopanu hiljadama kilometara ispod naših nogu. Istraživači sa Australijskog nacionalnog univerziteta koristili su seizmičke talase izazvane zemljotresima, da bi zavirili u misteriozno istopljeno jezgro Zemlje.

Prateći putanju ovih talasa kroz planetu, istraživači su pronašli region debeo nekoliko stotina kilometara gde su talasi putovali dva procenta sporije nego inače. Ova struktura nalik na krofnu proteže se paralelno sa ekvatorom, u prstenu oko ivice tečnog spoljašnjeg jezgra i mogla bi da bude odgovorna za pokretanje zaštitnog magnetnog polja naše planete.

„Magnetno polje je osnovni sastojak koji nam je potreban da bi se život održao na površini naše planete”, kaže profesor Hrvoje Tkalčić, 54, hrvatski i australijski geofizičar, glavni autor studije.

Podzemna krofna

Do sada se smatralo da se Zemlja sastoji od četiri glavna sloja: površinske kore, poluotopljenog omotača, spoljašnjeg jezgra od tečnog metala i unutrašnjeg jezgra od čvrstog metala. Kada kretanje tektonskih ploča u kori stvara zemljotrese, oni proizvode vibracije koje se šire kroz sve ostale slojeve Zemlje. Koristeći svetsku mrežu seizmografskih stanica, istraživači mogu da vide kako se talasi šire i da daju predviđanja o uslovima ispod površine.

Naučnici obično posmatraju samo velike, moćne frontove talasa koji putuju oko sveta u prvih sat vremena nakon zemljotresa. Profesor Tkalčić i njegov saradnik dr Sjaolong Ma, međutim, uspeli su da otkriju novu strukturu, proučavajući blede tragove koje su ostavili seizmički talasi mnogo sati nakon početnog potresa, piše Dejli mejl.

Ova metoda je otkrila da se seizmički talasi koji putuju u blizini polova kreću brže od onih blizu ekvatora. Upoređujući svoje rezultate sa različitim modelima unutrašnjosti Zemlje, profesor Tkalčić i dr Ma su otkrili da se to najbolje objašnjava prisustvom ogromnog podzemnog ‘torusa’, odnosno područja u obliku krofne.

Oni predviđaju da se ovaj region nalazi samo na niskim geografskim širinama i da ide paralelno sa ekvatorom blizu plafona spoljašnjeg jezgra, gde se tečni deo susreće sa plaštom.

„Ne znamo tačnu debljinu krofne, ali smo zaključili da ona doseže nekoliko stotina kilometara ispod granice jezgro-plašt”, kaže profesor Tkalčić.

Zahvaljujući ključnoj ulozi ovog sloja, njihovo otkriće, takođe, može imati duboke implikacije za proučavanje života na Zemlji i drugim planetama.

(Wikipedia)

Unutrašnji dinamo stvara magnetno polje Zemlje

Spoljno jezgro Zemlje ima radijus od oko 3.480 kilometara, što ga čini nešto većim od Marsa. Uglavnom napravljene od vrućeg nikla i gvožđa, konvekcijske struje povezane sa rotacijom Zemlje, teraju tečni metal u ovom sloju u dugačke vertikalne vrtloge koji se kreću u pravcu sever-jug, poput džinovskih vodenih izliva.

Na Veneri duvaju ozbiljni vetrovi

Vrtložne struje ovih tečnih metala deluju kao dinamo, napajajući Zemljino magnetno polje. Pošto je ova oblast krofne „lebdela“ do vrha tečnog spoljašnjeg jezgra, smatra se da bi mogla da bude bogata lakšim elementima, poput silicijuma, sumpora, kiseonika, vodonika ili ugljenika.

„Naši nalazi su zanimljivi, jer ova mala brzina unutar tečnog jezgra implicira da imamo visoku koncentraciju lakih hemijskih elemenata u ovim regionima, koji bi uzrokovali usporavanje seizmičkih talasa. Ovi svetlosni elementi, pored temperaturnih razlika, pomažu u mešanju tečnosti u spoljašnjem jezgru”, kaže profesor Tkalčić.

Bez tog kretanja, koji pokreće unutrašnji dinamo planete, Zemljino magnetno polje se možda ne bi formiralo. Bez magnetnog polja, površina planete bi bila izložena stalnom bombardovanju naelektrisanih čestica sa Sunca koje mogu da unište DNK živih bića.

Ova oblast u obliku krofne, zbog  toga, može da bude kritičan deo slagalice koji objašnjava zašto se život razvio na Zemlji i šta bismo mogli da tražimo na naseljivim planetama negde drugde.

„Naši rezultati bi mogli da promovišu više istraživanja o magnetnom polju i na Zemlji i na drugim planetama”, zaključuje dr Tkalčić.

Zemljino tečno gvožđe

Veruje se da se magnetno polje naše planete stvara duboko u Zemljinom jezgru. Niko nikada nije putovao do centra Zemlje, ali proučavajući udarne talase od zemljotresa, fizičari su uspeli da razrade njegovu verovatnu strukturu.

U srcu Zemlje nakazi se čvrsto unutrašnje jezgro, veliko kao dve trećine veličine Meseca, napravljeno uglavnom od gvožđa. Na 5.700 stepena Celzijusovih, ovo gvožđe je vruće koliko i površina Sunca, ali pritisak izazvan gravitacijom sprečava da postane tečno.

Oko ovog spoljašnjeg jezgra nalazi se sloj gvožđa, nikla i malih količina drugih metala debljine 2.000 kilometara. Metal je ovde tečan, zbog nižeg pritiska od unutrašnjeg jezgra. Razlike u temperaturi, pritisku i sastavu u spoljašnjem jezgru izazivaju konvekcijske struje u rastopljenom metalu dok hladna, gusta materija tone, a topla materija raste.

„Koriolisova sila”, izazvana okretanjem Zemlje, takođe, izaziva vrtložne struje. Ovaj tok tečnog gvožđa stvara električne struje, koje zauzvrat stvaraju magnetna polja. Naelektrisani metali koji prolaze kroz ova polja nastavljaju da stvaraju sopstvene električne struje, i tako se ciklus nastavlja. Ova samoodrživa petlja poznata je kao geodinamo.

Spiralizacija izazvana Koriolisovom silom znači da su odvojena magnetna polja grubo poređana u istom pravcu, a njihov kombinovani efekat dovodi do stvaranja jednog ogromnog magnetnog polja koje guta planetu.

(Wikipedia/Andrew Z. Colvin)

Pet slojeva Zemlji

Naša planeta sastoji se od pet koncentričnih slojeva različitog sastava.

Kora: Do dubine do 70 km, spoljašnju sloj Zemlje, koji pokriva i okeanske i kopnene oblasti.

Plašt: Spuštajući se do 2890 km ka centru ispod kore, ovo je najdeblji sloj na planeti i napravljen je od silikatnih stena bogatih gvožđem i magnezijumom.

Spoljno jezgro: Do dubine od 5.150 km, ovaj sloj je napravljen od tečnog gvožđa i nikla sa lakšim elementima u tragovima.

Unutrašnje jezgro: Spuštajući se do dubine od 6.370 km, oko samog centra Zemlje, smatra se da je ovaj sloj napravljen od čvrstog gvožđa i nikla.

Najdublje jezgro: Unutar unutrašnjeg jezgra, centar planete Zemlje čini čvrsto gvožđe u različitoj, ali nepoznatoj strukturi u odnosu na unutrašnje jezgro.

1...430431432...1.528Stranica 431 od ukupno 1.528

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković