Milojević izabrao tim za Inter: Zvezda otputovala sa 23 igrača, nema samo Ivanića

Viktor

30. septembar 2024. | 09:34

Crveno-beli su spremni za prvo od dva ovogodišnja gostovanja na “San Siru”

Milojević izabrao tim za Inter: Zvezda otputovala sa 23 igrača, nema samo Ivanića

Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević odlučio je da na utakmicu protiv Intera u Milanu u Ligi šampiona povede 23 igrača, među kojima je i prvi golman Omri Glazer.

Glazer se povredio protiv Železničara i bio je pod znakom pitanja, ali kako je na spisku putnika, postoji šansa da će on biti u potpunosti spreman za meč na “San Siru”.

Sa spiska izostaje samo Mirko Ivanić, koji će pauzirati tri nedelje zbog povrede u 174. večitom derbiju.

Na spisku putnika za Milano su:

Golmani: Omri Glazer, Marko Ilić, Ivan Guteša.
Odbrana: Jung Vu Seol, Uroš Spajić, Naser Điga, Vanja Drkušić, Stefan Leković, Milan Rodić.
Vezni red: Rade Krunić, Dalsio Gomeš, Timi Maks Elšnik, Gelor Kanga, Andrija Maksimović, Luka Ilić, Silas Katompa Mvumpa, Aleksandar Katai, Jegor Prucev, Piter Olanjinka, Nemanja Radonjić, Felisio Milson.
Napadači: Bruno Duarte i Šerif Endiaje.

Utakmica između Intera i Crvene zvezde igra se u utorak od 21.00.

Odličan žreb za Đokovića u Šangaju – izbegao Sinera, Alkaraza i Medvedeva do finala

Viktor

30. septembar 2024. | 09:33

Srpski teniser Novak Đoković, četvorostruki šampion Šangaja, počeće takmičenje na ovogodišnjem Masters turniru u Kini u drugom kolu, protiv pobednika meča Aleks Mikelsen – Junčaokete Bu

Odličan žreb za Đokovića u Šangaju - izbegao Sinera, Alkaraza i Medvedeva do finala — Novak Đoković dobio povoljan žreb na Mastersu u Šangaju

Đoković je slobodan u prvom kolu, a žrebom je određeno da će u drugoj rundi igrati protiv pobednika meča između Amerikanca Aleksa Mikelsena i Kineza Junčaokete Bua.

Potencijalni protivnici Đokovića u trećem kolu su Francuz Đovani Mpeši Perikar ili Italijan Flavio Koboli, dok bi se u osmini finala mogao naći oči u oči sa Aleksandrom Bublikom iz Kazahstana ili Amerikancem Frensisom Tijafoom.

U četvrtfinalu Đoković bi mogao na Bugarina Grigora Dimitrova ili Rusa Andreja Rubljova.

Đokovićev najteži protivnik po renkingu u donjem delu žreba je Nemac Aleksandar Zverev, sa kojim bi mogao da igra u polufinalu, mada je potencijalni rival iz tog dela kostura i Amerikanac Tejlor Fric.

Što se tiče potencijalnih finalista iz drugog dela žreba, tu se nalaze Italijan Janik Siner, Španac Karlos Alkaraz i Rus Danil Medvedev.

U glavnom žrebu Šangaja je i Miomir Kecmanović, koji će se na početku turnira sastati sa Aleksejem Popirinom iz Australije, teniserom koji je eliminisao Đokovića sa Ju-Es opena.

Masters u Šangaju počinje 2. i trajaće do do 13. oktobra.

Titulu je lane osvojio Poljak Hubert Hurkač, ali je neće braniti zbog povrede kolena.

Drastično povećanje naknade za Nexus postavljeno za 1. oktobar — sada je vrijeme da se Kanađani prijave

Sadi-Santos/Shutterstock

Kanađani će uskoro početi plaćati veći iznos za Nexus propusnicu.

Ako ste želeli zameniti ili obnoviti postojeću Nexus propusnicu ili se prijaviti za novu, možda bi to trebalo uraditi još danas.

Značajno povećanje takse stupiće na snagu u utorak, 1. oktobra 2024. Kanadska granična služba ( CBSA ) najavila je predstojeće promene naknada u aprilu .

Nexus program omogućava Kanađanima koji često putuju u SAD da brže i lakše pređu američko-kanadsku granicu. Naknada za prijavu trenutno iznosi 50 USD (67,42 C$), ali prema CBSA-i, ona će se više nego udvostručiti za samo nekoliko sedmica na 120 USD (161,80 C$).

Vlada Kanade

Agencija je rekla da je za Nexus program “velika potražnja” i da je trenutna naknada od 50 USD na snazi više od 20 godina i “više ne pokriva troškove programa”. Od aprila, CBSA je saopštila da Nexus ima preko 1,8 miliona članova, od kojih su većina bili Kanađani.

Povećanje cene bi pomoglo u održavanju broja prijavljenih, pokrilo bi troškove administriranja programa i dodatno investiralo i poboljšalo tehnologiju i infrastrukturu.

Nova naknada bi iznosila 24 USD (32,36 C$) godišnje za petogodišnje članstvo u Nexus-u.

Međutim, povećanje naknade podleže odobrenju regulatornih amandmana u SAD-u i Kanadi.

Između aprila 2023. i aprila 2024., CBSA je primila preko 510.000 prijava i obavila preko 10.000 intervjua svake dve sedmice.

Za to vreme, CBSA i Carina i granična zaštita SAD (CBP) proširili su radno vreme u centrima za upis u Kanadi i SAD kako bi dodali više termina za intervjue. Upisni centri kanadskih aerodroma takođe su ponovo otvoreni širom zemlje.

CBSA je saopštila da predviđa povećanje broja prijava između aprila i oktobra 2024. i ohrabruje kandidate da zakažu svoje intervjue što je pre moguće. Više informacija o procesu prijave možete pronaći ovde .

Ako ste predali prijavu i platili trenutnu naknadu od 50 USD, ali niste završili intervjue za upis do 1. oktobra 2024., nećete morati platiti taksu od 120 USD.

SERBIANNEWS/CANADA

Eksplozija boja i oblika u svetu apstrakcije: Izložba slika Aleksandre Kostić u Đura baru

Viktor

29. septembar 2024. | 05:40

a man and a woman looking at art on the wall

Vizuelna umetnica, Aleksandra Kostić, održaće 1. oktobra četvrtu samostalnu izložbu slika u Đura baru (Venizelosova 62, Beograd), sa početkom u 19 časova.

Ova apstraktna izložba slika odiše vibrantnim bojama koje eksplodiraju sa platna, kombinujući smelu tipografiju i slojevite teksture u impresivnim vizuelnim kompozicijama. Osim klasičnog pravougaonog platna, Aleksandra koristi i šestougaona i okrugla, što dodatno narušava tradicionalne norme slikarstva i unosi osećaj fluidnosti i geometrijske igre.

Jarke boje dominiraju prostorom, dok teksture pažljivo osmišljene tehnikama nanošenja boje i kolaža stvaraju bogate površine, koje gotovo pozivaju posmatrača da ih dodirne. Tipografski elementi su integrisani u delo, gde slova i reči postaju apstraktni oblici, suptilno skriveni ili naglašeni unutar slikarskog prostora, stvarajući intrigantne kontraste i značenja. Ova izložba nudi jedinstveno, multisenzorno iskustvo, gde se spajaju svetovi boje, oblika i teksta u harmoniji apstrakcije.

Aleksandra Kostić je vizuelna umetnica koja živi i radi u Beograda, specijalizovana za slikarstvo i grafički dizajn. Njen rad karakterišu snažni oblici, bogate boje i eksperimentisanje sa teksturama. Kombinuje apstraktne slike koje istražuju emocije i unutrašnje svetove, sa digitalnim dizajnom koji spaja estetiku i funkcionalnost. U svojim delima često koristi motive inspirisane svakodnevnim iskustvima, prirodom, putovanjima, a posebno se bavi etno motivima, poput onih sa pirotskih ćilima, koje integriše u svoje radove.

Zahvaljujući brojnim putovanjima, Aleksandrina dela imaju globalni domet, a u svom radu često integriše uticaje iz različitih kultura.

„Da li smo sami krivi jer nam deca postaju zavisnici od ekrana?“

Viktor

29. septembar 2024. | 05:38

Piše: Uroš Nedeljković,

Dok čekam red u domu zdravlja, na redovnom dečjem sistematskom pregledu, čujem bebu staru jedva mesec dana kako glasno plače nakon prve vakcine. Zbunjeni mladi roditelji nisu bili baš sigurni kako da je smire i rade ono što im je najlogičnije: uzimaju telefon iz džepa, puštaju dečju pesmicu i prinose na desetak centimetara od lica bebe. Prestaje da plače i postaje „zavisnik” od pokretnih šarenih slika.

Vrlo često dobijam od roditelja argumente da deca ne žele da ručaju dok im se ne pusti crtani film na telefonu. Nedavno me je ćerka, koja ima šest godina, pitala kada će ona dobiti svoj telefon, jer je njen drugar iz vrtića već dobio kao poklon od roditelja za rođendan – novi mobilni telefon. Da li smo sami krivi jer nam deca postaju zavisnici od malih ekrana? Linijom manjeg otpora rešavamo kratkoročni problem, dok dugoročno činimo „medveđu uslugu” i deci i sebi.

Sve više pričamo o pojavi ADHD sindroma kod dece – poremećaj pažnje uz pojačanu hiperaktivnost. Po zvaničnim podacima, oko pet odsto dece boluje i leči se od ovog poremećaja, ali po nezvaničnim podacima, svako treće dete ima neki od simptoma ADHD-a. U situacijama kada deca ne obraćaju pažnju na detalje, nemaju fokus, ne mogu da slušaju druge, nestrpljiva su, glasno pričaju – pripisujemo to dečjim igrama i skloni smo izjavama: „Ma, i mi smo bili takvi!” Međutim, ova bolest novog doba ima snažne posledice i tokom odrastanja, adolescentnih godina i, kasnije, tokom radnog veka. Naučnici se još uvek trude da dokažu vezu između upotrebe digitalnih gedžeta i povećanja simptoma ADHD-a. U jednoj studiji Američkog medicinskog udruženja pratili su konzumaciju digitalnih medija od strane tinejdžera i pojavu simptoma ADHD-a, kao što su kontrola impulsa, nemogućnost fokusiranja i nedostatak strpljenja. Međutim, nisu uspeli da dokažu da li je upotreba digitalnih medija prouzrokovala simptome ili je generacijski nasleđen ADHD doprineo povećanoj upotrebi gedžeta. Šta je starije – koka ili jaje?

Decu rođenu nakon 2010. godine nazivaju i „klik generacija”, jer im je sve omogućeno „na klik”. U proseku, roditelji ove dece imaju od 35 do 45 godina i to su oni prvi milenijalci o kojima smo godinama pričali i koji su nam jedna od omiljenih ciljnih grupa. Oni se trenutno brinu o svojoj maloletnoj deci, o sebi, ali i o svojim roditeljima, koji već ulaze u pozne godine. Pre desetak godina, sadašnjim roditeljima, a tada već radno aktivnom stanovništvu, sve je, takođe, bilo novo – Instagram, jutjuberi, influenseri, e-commerce, Tiktok, četbotovi – sve to su oni istraživali, dok su ih deca krišom posmatrala. A znamo da „majmun radi to što majmun vidi”. Nije ni čudno što u istraživanjima ova deca u Srbiji navode kao svoje idole narodne heroje, estradne pevače, dos su jedini svetli primeri sportisti Nole i Jokić. Nedavno su doskorašnji osmaci proslavljali završetak prvog dela školovanja. Ispred jedne škole zapazio sam dečake od 14 godina – dakle, rođene 2010. godine – kako ponosno vijore zastavom „Kosovo je Srbija – nema predaje!”.

Ekranizacija i digitalizacija, pored velikog broja mana, poseduju i dosta benefita za odrastanje dece, kao što je protok informacija koji se značajno ubrzao. Ljutimo se na decu jer se ne viđaju i ne druže sa vršnjacima, ali za razliku od nas, oni onlajn završe mnogo brže sve što im je potrebno. Mi smo se okupljali da učimo zajedno, oni provode mnogo više vremena virtuelno, čak i duže nego mi nekada. Tražili smo po knjigama, pravili skripta i učili napamet formulu za izračunavanje zapremine valjka, danas imamo lako dostupne aplikacije za izračunavanje svih formula. Da li će to olenjiti decu ili im dati prostora da se specijalizuju u nekim novim veštinama? Naš mozak nema ograničenje kapaciteta, ali ima upotrebnu elastičnost.

Nedostatak radne snage goruća je tema poslednjih godina. Jedan deo populacije odlučio je da napusti državu, drugi je ostario, a za treći smatramo da je poprilično nezainteresovan. Da li zaista mlade ne možemo motivisati da daju „extra effort”? Da li su ekrani, klikovi, aplikacije i AI olenjili društvo ili su ih, ipak, mnogo ranije naučili da smo svi zamenljivi? Pre mnogo godina upitao sam menadžere u sladolednoj industriji zašto ne zapošljavaju mlade ljude na uličnim prodajnim mestima. Zar to ne bi osvežilo i podmladilo brend, pružilo lakšu i jednostavnu komunikaciju, dalo mogućnost omladini da tokom raspusta zaradi džeparac i stekne radne navike? Ispostavilo se da su još tada predvideli trenutni problem – mladi ljudi nisu motivisani da sede na sunčanom danu od jutra do mraka i prodaju sladoled. Radije bi bili sa društvom na bazenu ili sedeli pod klimom i igrali igrice ili skrolovali telefon. Bake i deke za pultom zamrznutih slatkiša vode računa o tom prodajnom mestu kao da su ga nasledili od svojih roditelja i nemanju nikakav problem sa vremenskim (ne)prilikama.

Verujem da je većina današnjih uspešnih menadžera sticala svoje radne navike već tokom letnjih raspusta u srednjoj školi. Mnogi nama poznati izvršni direktori prevashodno su prali prozore, konobarisali, prodavali fotografije na svadbama i pakovali robu po magacinima. Možda zvuči kao kliše američke priče da su svi uspešni biznisi krenuli iz garaže, ali kada tinejdžeri prvi put osetite frustraciju i nemogućnost da im se priušte letovanje ili najnovije patike, impakt na njihovu ambiciju i želju za sticanjem džeparca mnogo je veći od celokupnog školovanja. Nedavno, kao mladi roditelj, prvi put sam doživeo tugu svog deteta jer mu nisam ispunio jednu od želja. Iako sam se dugo lomio da popustim, da moje dete ne doživi frustraciju nemaštine kao mi 90-ih, shvatio sam da je za njega mnogo važnije da stvori želju i ambiciju od trenutnih suza.

Ne možemo samo kriviti neambicioznu decu, sistem obrazovanja, medije i vrednosti Zapada, trebalo bi da se zapitamo koji je naš doprinos trenutnoj situaciji. Zašto i dalje lečimo bolest, a ne pitamo se šta je njen uzrok? Ne razlikuju se klinci mnogo od nas, samo imaju neki novi način komunikacije, neke nove „puškice” i drugačiji pogled na svet. I oni imaju svoj bunt, koji iskazuju na nama neprihvatljiv način. Gledamo kako da ih ukalupimo u sistem koji smo mi postavili, a vrlo brzo ćemo morati i mi sami da se adaptiramo njihovim potrošačkim navikama, njihovom sistemu rada i načinu života. Ubrzo će i oni postati poželjna ciljna grupa, sa svojim mislima, željama i osećanjima. Neće proći mnogo leta, i oni će činiti glavne donosioce odluka u kompanijama, sa nasleđenim problemima i identičnim ciljevima. Potrudimo se da ih naučimo pravim životnim vrednostima, a od njih prihvatimo novi ugao gledanja na činjenice.

„Sadašnjost je tačka koja je upravo prošla”, rekao je Dejvid Rasel.

Ministar najavio Nacionalnu strategiju za kulturu

Viktor

29. septembar 2024. | 05:35

Ministar kulture Srbije Nikole Selaković najavio je izradu Nacionalne strategije za kulturu.

On je za „Večernje novosti“ kazao da ona mora da postavi jasne kriterijume „šta bi naša kultura trebalo da bude u budućnosti“ ali i, kako je dodao, „sa kojom pažnjom bi trebalo da brinemo o nasleđu“.

„Ono što je srpsko mora da ima primat kada je u pitanju briga države. Naravno ne tako da se zapostavi kultura naših nacionalnih manjina“, kazao je Selaković.

Smatra da bi „ozbiljan prostor“ u strategiji trebalo da pripadne i amaterizmu u kulturi i umetnosti.

„Bez dramskih sekcija u školama, kulturno umetničkih društava, literernih i likovnih sekcija, ostaćemo lišeni mnogih talanata koji nisu mogli da dođu do izražaja“, kazao je ministar.

Naveo je i da je amaterizam u kulturi bio „potpuno skrajnut, prepušten sebi“ a samo, kako je kazao, negovanjem folklorne baštine, prema poslednjim statistikama, bavi se 450.000 ljudi.

Evo koliko gorivo košta u Srbiji a koliko u regionu

Viktor

29. septembar 2024. | 05:33

white and red store front during night time

Gorivo će naredne nedelje ostati na istom nivou cena kao prošle nedelje, ali će takođe ostati i u vrhu u regionu.

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), Srbija se nalazi na trećem mestu u regionu po ceni benzina i tečnog autogasa, a na drugom po ceni evrodizela.

Litar benzina BMB 95 u Srbiji košta 1,5 evro. Ubedljivo najskuplji su Albanija sa 1,77 evra za litar benzina i Grčka sa 1,75 evra.

Zato se svi ostali u regionu voze jeftinije od nas. U Sloveniji litar benzina košta 1,49 evra, u Mađarskoj 1,48 evra, a u Hrvatskoj 1,43 evra. Najjeftiniji benzin je u Severnoj Makedoniji – 1,22 evra za litar.

U Srbiji na jednog benzinca dolaze dva dizelaša, a njihovi vozači plaćaju, da nema Albanije, najskuplje gorivo u regionu.

Albance litar evrodizela košta 1,77 evra, dok Srbi plaćaju 1,62 evra. U Sloveniji litar evrodizela košta 1,54 evra, u Grčkoj 1,52, a u Hrvatskoj 1,33 evra. Najjeftiniji dizel je u Severnoj Makedoniji – 1,1 evra, a u BiH 1,2 evra.

Cena benzina u Srbiji je 3,7 odsto viša od proseka regiona, a evrodizel je čak 15 odsto skuplji od proseka regiona.

Autogas u Srbiji košta 0,86 evra po litru i 17,35 odsto je skuplji od regionalnog proseka. Najskuplji su u Sloveniji (0,95 evra) i Mađarskoj (0,9 evra), a najjeftiniji i BiH i Albaniji, po 0,57 evra.

Srbija čezne za njim

Viktor

29. septembar 2024. | 05:30

Svaka nova Samardžićeva potvrda umešnosti u Seriji A činiće nas sve gladnijim preslikanih poteza u reprezentaciji… Jer bićemo sve ubeđeniji da je realno i da je moguće

Priličan broj poteza sa potpisom majstora poslednje dve godine izmislio je Lazar Samardžić na klupskom nivou, da bismo sumnjali da je kadar da se lati indigo papira i preslika ih, te zakači na reprezentativni izložbeni pano.

Sinoćni prvenac za Atalantu, ono “gaženje” lopte đonom tako retko vidljivo u današnjem fudbalu, te cik-cak varke za rivala, pa topovsko đule iz levice za bod protiv Bolonje, delić su repertoara koji u nogama ima reprezentativac Srbije. Ako mislite da preterujemo, setite se šta je Lazar pre tačno godinu dana, i baš u 6. kolu prošle sezone italijanske elite uradio Napoliju na Maradoni. Krenuo je sa četrdesetak metara od protivničkog gola ređao igrače tada još aktuelnog šampiona Italije kao domine. Sedmoricu njih je ostavio bez odgovora i rešenja i rodio se jedan od golova sezone na Čizmi.

Međutim, ono zbog čega se Fudbalski savez Srbije početkom prošle godine (iz)borio za naklonost ofanzivnog veziste koji je u datom trenutku slovio za otkrovenje Serije A, te imao pravo da nastupa za giganta poput Nemačke, mladić iz Berlina u dresu državnog tima još nije pokazao.

Sijaset je razloga zbog kojih se, na dosadašnjem minulom radu u reprezentaciji Lazaru Samardžiću nema šta zameriti. Debitovao je za Srbiju marta prošle godine kao 21-godišnjak, u pariodu kada su ključevi igre bili u rukama Dušana Tadića. Sve do 2024. godine nije imao pravu priliku da igra i izrazi se u kontinuitetu, a i većim delom aktuelne kalendarske godine sakupljao je minute na kašičicu.

Zapravo, vatreno krštenje u A selekciji Srbije, tadašnji vezista Udinezea, a sadašnji igrač Atalante, imao je baš na Evropskom prvenstvu, protiv Danske u utakmici za prolaz u osminu finala kontinentalne smotre. Nisu Orlovi u novijoj istoriji igrali mnogo važnijih mečeva od pomenutog na Alijanc areni. Tadić je ostao na klupi, Lazar trebalo da preko noći postane poslovođa na terenu i malo je reći da eksperiment nije uspeo. Izgubio se u lavirintu nerealnih očekivanja, ogromnog pritiska, prevelike odgovornosti… Strah je odigrao ulogu, Samardžić nije konstantno tražio da lopta bude u njegovim nogama, već je češće lutao po igralištu minhenskog fudbalskog hrama i zamenjen je već na poluvremenu.

Ali nije Srbija ista reprezentacija koja je napustila Samardžićevu rodnu zemlju. Kapiten Tadić oprostio se od dresa sa državnim grbom, a Samardžić počeo i odigrao veći deo oba ispita u Ligi nacija. Protiv Španije je već u uvodnim minutima isporučio savršenu dijagonalu koja otvara teren i crta saigraču prostor za završni pas, ali se vrlo brzo nakon toga podredio defanzivnim delovanjima ekipe. Očekivano kada se dve trećine utakmica branite kao što je bio slučaj na Marakani protiv Furije. U Kopenhagenu, uklopio se u opšte sivilo Piksijevog tima.

Promenila se Srbija, podmladila, a menja se i Lazar. Za početak, nije bilo lako svariti dva propala transfera. Prvo onaj u Inter, da bi posle njega viđen bio prelazak u Napoli. Znate onu “Ko zna zašto je to dobro”? U Lazarevom slučaju ispalo je najbolje moguće, jer Atalanta u kojoj je zaršio, i stari lisac Đan Pjero Gasperini umeju i sa mladim, još do kraja neizbrušenim talentima.

Stigao je Samardžić letos u Bergamo, da popuni rupu nastalu odlaskom Teuna Kopmejnersa u Juventus. U uvodnim rundama Serije A nije mnogo pokazao, uglavnom je bio rezervista. I sinoć protiv Bolonje ušao je sa klupe (od 46. minuta) i poluvreme mu je bilo dovoljno da stvori saigračima četiri šanse i da u 90. minutu postigne jedan od lepših pogodaka dosadašnje karijere. Kada su Gasperinija nakon meča novinari pitali vidi li u Lazaru nekog novog Josipa Iličića ili Papua Gomesa, Italijan je rekao: “Nadam se da može da preuzme takvu ulogu, stigao nam je sa izuzetno pozitivnim stavom. Mora još da sazri, da unapredi fizikalije i da podiže tempo kroz utakmice. U njemu je veliki kvalitet i verujem da može da bude igrač čiji potezi donose prevagu”.

Zna Gasperini, znaju i laici, svi oni što su poslednje dve godine iole gledali Samardžića na Apeninima, koliko može da pruži ekipama za koje igra. Teška poglavlja karijere su iza njega, klub u kojem se raste je konačno postao njegova realnost. Vreme je da Lazaru Gasperinijeva mudrost postane zvezda vodilja, pa da u bližoj budućnosti dočekamo prvenac za Srbiju kao najavu sve češće isporuke kvaliteta kojoj smo se nadali kada se Samardžić krajem februara 2023. godine i zvanično zavetovao Orlovima na vernost. I svaka nova majstorija u Seriji A činiće nas sve gladnijim kloniranih poteza u reprezentaciji… Jer bićemo sve ubeđeniji da je realno i da je moguće.

Nije lako u ranim dvadesetim biti žila kucavica državnog tima. Ni Dušan Tadić bio izvođač fininih radova A selekcije Srbije pre 27, 28 godine. A ostaće upamćen kao jedan od najvećih igrača u istoriji Orlova od samostalnosti.

Lalatović: Da sam trener Partizana prvo bih par miliona uložio u odbranu

Viktor

29. septembar 2024. | 05:28

“Želim im da izađu iz krize i stabilizuju se, ali od sutra”, ističe trener Mladosti u razgovoru za Mozzart Sport uoči duela sa crno-belima (17.00)

Verovatno dva najupečatljivija utiska u dosadašnjem toku Mozzart Bet Superlige su rezultati Mladosti i Partizana. Međusobni okršaj u 10. kolu Lučanci dočekuju na trećem, a Beograđani na desetom mestu tabele.

Dok su crno-beli u krizi kakvu ne pamte, dolaskom Nenada Lalatovića u Dragačevo na stadionu Mladost zasvirali su taktovi pobedničkog marša. Novi Pazar, Čukarički, TSC, Radnički Kragujevac i Napredak našli su se pod nogama čete harizmatičnog trenera, a novi podvig njegov tim će probati da ostvari u nedelju od 17 časova na svom stadionu.

Partizan u Lučane dolazi sa novim trenerom, pošto je nakon bolnih 0:4 u večitom derbiju sa Crvenom zvezdom umesto Aleksandra Stanojevića angažovan Savo Milošević. Hoće li promena na klupi pozitivno uticati na ekipu, videćemo. U Mladosti jeste, kada je Lalatović sredinom avgusta preuzeo ekipu od Dejana Joksimovića.

Šta ste to novo doneli što je uticalo da se ekipa probudi?

“Nisam ja doneo nešto posebno novo, ovo je odličan tim sa iskusnim, prekaljenim igračima koji imaju ogroman broj utakmica u nogama. Samo sam ih malo opustio, jer su možda bili pretrenirani, a to su igrači koji ne bi trebalo da imaju ogromne napore i dva puta dnevno trening. Vratio sam im samopouzdanje. Poenta je da se napravi dobra atmosfera u svlačionici i taktički dobro postavi utakmica”, istakao je Nenad Lalatović u intervjuu za Mozzart Sport.

Koliko je teško vratiti moral ekipi?

“Biti dobar trener je kao biti dobar vojskovođa, odnosno biti jako dobar govornik. Prvo igrači moraju da vide da se ja ne bojim, kada je tako, onda se i oni neće plašiti. Ako ih ubedite da mogu da prođu kroz zid, oni će i proći. Ja sam ih ubedio da imaju kvalitet, što i jeste tačno. Kroz razgovor sam im vratio veru u sebe. Oni su i pre mene imali dobre rezultate, ali su imali jedan mali period gde ih i nije pratila sreća. Ja sam sekao te utakmice, analizirali smo ih… Postavio sam se kao prijatelj, ukazao im na greške”.

Mladost je uspela odlično da zaradi prodajama Đorđa Gordića, Nikole Jojića, Uroša Sremčevića… Ko su novi mladi igrači koji bi mogli da naprave unosne transfere?

“Ćirko (Jovan Ćirić), Krsma (Ognjen Krsmanović), Bondžula (Ognjen Bondžulić), Ognjen Alempijević… Stvarno imamo plejadu talentovanih igrača pred kojima je prelepa budućnost. Već smo za Krsmanovića i Ćirića dobili dve ponude. Klubovi su nas zvali, interesuju se u decembru da ih odvedu. U moje vreme kalio sam se tri godine pre nego što sam postao prvotimac Crvene zvezde. Danas je drugačije, imate pravilo o bonusima i mladim igračima je mnogo lakše da stignu do prvog tima. Ali ja ne gledam igrače kroz godine, već kako igraju, treniraju i kakve su osobe”.

Ima li i u drugim klubovima Mozzart Bet Superlige mladih igrača koji vam se dopadaju svojim potencijalom?

“Lazar Jovanović iz Crvene zvezde je igrač koji je neverovatno spreman, koji trči u oba pravca, koristi obe noge, ima pokrete kao njegov otac. On je imao ponudu da iz Vojvodine dođe ovde u Lučane, ali Lane ga je odveo u Crvenu zvezdu. Ako se bude forsirao tamo, napraviće čudo. Dopadaju mi se i moji igrači, mali Andrija Radulović iz Vojvodine, Marko Veličković koji je iz Lučana otišao u Vojvodinu… Ali to što neko ima talenat ne znači da ne treba da sluša druge. Ne smeju da sanjaju avione, kamione, nego da prvo odrade svoje na terenu kako treba, a pare će same po sebi doći. I, naravno, ne treba da slušaju menadžere koji ih veličaju posle pet dobrih utakmica. Moraju da slušaju trenere jer su oni ti koji im žele dobro”.

Pred početak sezone ambicija Mladosti bila je plasman u plej-of, a sada, posle serije pobeda?

“Dobili smo pet utakmica, ali kao da nismo. Iako smo uzeli 15 bodova, Vojvodina ako pobedi utakmicu zaostatka mi ćemo od plej-auta biti udaljeni samo pet bodova. To je malo. Zna se (raspored na tabeli), biće Crvena zvezda, biće Partizan, Vojvodina i traži se četvrti (za Evropu). Ja sam realan čovek, biće po finansijama. ali treba sanjati. Ja sanjam trofej sa Lučanima. Sanjao sam u Vojvodini, toliko sam to želeo i dočekali smo ga. Evo, sada idem da trčim na traci i maštaću o utakmici sa Partizanom, kako ćemo da igramo ako vodimo, kako ako gubimo. Ja ću do početka tu utakmicu odigrati bar 10-15 puta u svojoj glavi, jer samo tako mogu da izađem spreman. Znamo da je Partizan kvalitetniji, oni imaju budžet od 20-30 miliona evra, a nama je jedan milion. Velika je razlika. Ja bih voleo da treniram tim u Srbiji sa budžetom 10-15 miliona evra pa da vidimo kakve bih rezultate pravio”.

Partizan je u teškoj situaciji, promenjen je trener…

“Sale Stanojević nije zalužio da ovako ode iz Partizana. Milojević i on su za mene dva najbolja trenera u Superligi i žao mi je što je otišao na takav način. Ja nemam strah da pohvalim nekoga iz Partizana ako vredi. A Sale Stanojević zaista vredi i kao trener i kao čovek, želim mu sve najbolje u daljoj karijeri”.

S obzirom na formu obe ekipe, može li se reći da je Mladost favorit protiv Partizana?

“Partizanu se nikada ne preti. To je veliki klub, sa armijom navijača, sa igračima koji imaju ogromna primanja. Mi ne možemo da se poredimo sa njima po primanjima. Oni mogu da plate igrača po milion, milion i po evra da im sedi na klupi, da imaju 10 stranaca u klubu. Sad, da li su pogodili ili nisu i zašto nisu, ja u to ne ulazim. Želim im, naravno, da što pre izađu iz krize, da se stabilizuju, ali tek posle nedelje. Biće jako teška utakmica, ranjeni lav je uvek najopasniji. Ako ih krene, biće jako teško igrati protiv njih. Moramo da uđemo maksimalno obazrivo, nema veze što su izgubili od Zvezde 0:4, to je i bio realan rezultat derbija. Zvezda je bila toliko dominantnija. Sami su krivi što su sebi pustili da sa tolikim budžetom i toliko stranaca dođu u ovu situaciju. Kuća se gradi od temelja, ali da ne pametujem, da ne bude opet da sam nešto pričao…”.

Šta biste vi radili da ste trener Partizana?

“Ja bih prvo pojačao odbranu, par miliona bih uložio u odbranu, pa tek onda dalje. Imali su Saldanju koji je morao da ostane, imali su Severinu, imali su kapitena tima kog su prodali (Sveta Marković). Pa nemoguće je da prodate ta tri igrača, a da jurite Crvenu zvezdu. Doveo bih još dva-tri dobra vezna igrača, odbranu bih duplirao i siguran sam da bih bio konkurentan. Ne ja, nego Partizan Crvenoj zvezdi. Ja nikad”, podsetio je Lalatović da kao bivši kapiten i trener Crvene zvezde nikada ne bi seo na klupu večitog rivala.

Kada pogledate tabelu Mozzart Bet Superlige, ko vas je – mimo Mladosti, prijatno iznenadio, a od koga ste očekivali više?

“Očekivao sam više od TSC-a, Vojvodine i Partizana. To su klubovi koji imaju fenomenalne timove i siguran sam da će se svi podići. Dođe kriza, treba vreme da se izađe, ali kako vreme bude prolazilo i Partizan i TSC i Vojvodina će se podići. To je dobro za našu ligu, Crvena zvezda mora da igra jaku ligu da bi mogla da bude konkurentna u Ligi šampiona”.

Koliko Crvena zvezda može ove sezone u Ligi šampiona?

“Biće teško. Zvezda je napravila ogroman uspeh samim tim što je ušla, ali ja kao bivši kapiten ne prihvatam poraze na Marakani. Ja kao igrač Crvene zvezde nikada nisam izgubio utakmicu na Marakani. Igrali smo protiv Dinamo Kijeva, Bajer Leverkuzena, Selte, Lacija. U nekim od tih utakmica bio sam i kapiten. Za mene je bilo nezamislivo da izgubimo i kažemo dobro je, imali smo dobrih pola sata. Nema dobro, mi smo tada (finansijski) dobijali za godinu dana ono što danas dobiju za mesec, ali smo svi znali šta je Crvena zvezda i ginuli smo za njen grb. Bajer Leverkuzen je te sezone igrao finale Lige šampion, Lacio sa Inzagijem, Selta sa Mostovojem, Karpinom, Katanjom, Dinamo Kijev sa Kaladzeom, trenerom Lobanovskim… Tada je bilo 0:0 u Kijevu, pa 1:1 na Marakani. Da je bilo obrnuto, mi bismo ušli u Ligu šampiona. Svi u Crvenoj zvezdi zaslužuju pohvale što se vratila tamo gde joj je mesto, ali mislim da Crvena zvezda ima šanse protiv Benfike ili PSV Ajndhovena da pobedi i žao mi je što nije uzela bodove protiv Benfike. Protiv Barselone je teško, protiv Milana i Intera u gostima, ali da je bila samo malo hrabrija i drčnija mogla je da pobedi Benfiku, koja je mnogo grešila”, naglasio je Nenad Lalatović tokom intervjua za Mozzart Sport u kojem je pričao i o želi da svojevremeno dovede Radeta Krunića i Aleksandra Čavrića u Crvenu zvezdu, o Vojvodini i, po njegovim tvrdnjama, zabrani da se vrati na klupu novosadskog superligaša, kao i drugim temama.

Kompletan intervju možete pogledati na Mozzart TV Jutjub kanalu.

PRIREDILI: Aleksandra Gvozdić i Jovan Terzić

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE – 10. KOLO

Petak

Crvena zvezda – Železničar Pančevo 2:1 (1:0)

/Drkušić 33, Ilić 70 – Eze 60/

Subota

OFK Beograd – IMT 4:3 (2:1)

/Mituljikić 37, Vukičević 45+3, Vlajter 58, 69 – Do Kouto 16, Krstić 73, Kur 76p/

Čukarički – TSC 1:2 (1:1)

/Cvetković 37 – Ćirković 5, Đakovac 56/

Novi Pazar -Radnički Kragujevac 2:0(1:0)

/Đuranović 29, Bačkulja 90+7/

Vojvodina – Radnički Niš 3:3 (0:0)

/Bamidele 52, Veličković 87, Crnomarković 90 – Stjuart 57, Ilić 61pen, Jamkam 90+5/

Nedelja

15.00: (1,85) Tekstilac (3,50) Napredak (4,40)

17.00: (3,30) Mladost Lučani (3,40) Partizan (2,20)

19.00: (3,05) Jedinstvo Ub (3,35) Spartak Subotica (2,35)

***kvote su podložne promenama

U Kanadi otkrivena lobanja dinosaurusa teška skoro 300 kilograma

Dara Milovanović

28. septembar 2024. | 11:47

Dinosaur,Skull.,Dinosaur,Skeleton,On,A,Beige,Background,Banner,,Long — Dinosaur skull. Dinosaur skeleton on a beige background BANNER, LONG FORMAT

Paleontolozi su u blizini grada Grand Preri u Alberti iskopali lobanju Pachirhinosaurusa (Pachyrhinosaurus) tešku čak 272 kilograma, objavio je danas Bi-Bi-Si (BBC).

Ovaj biljojed lutao je pustinjama Alberte pre 72 miliona godina.

Lobanja, kojoj su stručnjaci dali nadimak Big Sem, najveća je lobanja pronađena u Pajpstoun Kriku, navela je medijska kuća.

Paleontolog Emili Bamfort iz Muzeja dinosaurusa Filip J. Kuri kazala da se na lokalitetu uz kosti odraslih jedinki nalaze i stotine ostataka onih mlađih.

Dodala je kako je primerak Big Sem odlično očuvan, jer je pronađen naglavačke, što ukazuje na to da je ovaj dinosaurs ležao na leđima kad je uginuo.

SERBIANNEWS/CANADA

NewsWeekPRO

Crveno-beli su spremni za prvo od dva ovogodišnja gostovanja na “San Siru”

Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević odlučio je da na utakmicu protiv Intera u Milanu u Ligi šampiona povede 23 igrača, među kojima je i prvi golman Omri Glazer.

Glazer se povredio protiv Železničara i bio je pod znakom pitanja, ali kako je na spisku putnika, postoji šansa da će on biti u potpunosti spreman za meč na “San Siru”.

Sa spiska izostaje samo Mirko Ivanić, koji će pauzirati tri nedelje zbog povrede u 174. večitom derbiju.

Na spisku putnika za Milano su:

Golmani: Omri Glazer, Marko Ilić, Ivan Guteša.

Odbrana: Jung Vu Seol, Uroš Spajić, Naser Điga, Vanja Drkušić, Stefan Leković, Milan Rodić.

Vezni red: Rade Krunić, Dalsio Gomeš, Timi Maks Elšnik, Gelor Kanga, Andrija Maksimović, Luka Ilić, Silas Katompa Mvumpa, Aleksandar Katai, Jegor Prucev, Piter Olanjinka, Nemanja Radonjić, Felisio Milson.

Napadači: Bruno Duarte i Šerif Endiaje.

Utakmica između Intera i Crvene zvezde igra se u utorak od 21.00.

Srpski teniser Novak Đoković, četvorostruki šampion Šangaja, počeće takmičenje na ovogodišnjem Masters turniru u Kini u drugom kolu, protiv pobednika meča Aleks Mikelsen – Junčaokete Bu

Đoković je slobodan u prvom kolu, a žrebom je određeno da će u drugoj rundi igrati protiv pobednika meča između Amerikanca Aleksa Mikelsena i Kineza Junčaokete Bua.

Potencijalni protivnici Đokovića u trećem kolu su Francuz Đovani Mpeši Perikar ili Italijan Flavio Koboli, dok bi se u osmini finala mogao naći oči u oči sa Aleksandrom Bublikom iz Kazahstana ili Amerikancem Frensisom Tijafoom.

U četvrtfinalu Đoković bi mogao na Bugarina Grigora Dimitrova ili Rusa Andreja Rubljova.

Đokovićev najteži protivnik po renkingu u donjem delu žreba je Nemac Aleksandar Zverev, sa kojim bi mogao da igra u polufinalu, mada je potencijalni rival iz tog dela kostura i Amerikanac Tejlor Fric.

Što se tiče potencijalnih finalista iz drugog dela žreba, tu se nalaze Italijan Janik Siner, Španac Karlos Alkaraz i Rus Danil Medvedev.

U glavnom žrebu Šangaja je i Miomir Kecmanović, koji će se na početku turnira sastati sa Aleksejem Popirinom iz Australije, teniserom koji je eliminisao Đokovića sa Ju-Es opena.

Masters u Šangaju počinje 2. i trajaće do do 13. oktobra.

Titulu je lane osvojio Poljak Hubert Hurkač, ali je neće braniti zbog povrede kolena.

Kanađani će uskoro početi plaćati veći iznos za Nexus propusnicu.

Ako ste želeli zameniti ili obnoviti postojeću Nexus propusnicu ili se prijaviti za novu, možda bi to trebalo uraditi još danas.

Značajno povećanje takse stupiće na snagu u utorak, 1. oktobra 2024. Kanadska granična služba ( CBSA ) najavila je predstojeće promene naknada u aprilu .

Nexus program omogućava Kanađanima koji često putuju u SAD da brže i lakše pređu američko-kanadsku granicu. Naknada za prijavu trenutno iznosi 50 USD (67,42 C$), ali prema CBSA-i, ona će se više nego udvostručiti za samo nekoliko sedmica na 120 USD (161,80 C$).

Agencija je rekla da je za Nexus program “velika potražnja” i da je trenutna naknada od 50 USD na snazi ​​više od 20 godina i “više ne pokriva troškove programa”. Od aprila, CBSA je saopštila da Nexus ima preko 1,8 miliona članova, od kojih su većina bili Kanađani.

Povećanje cene bi pomoglo u održavanju broja prijavljenih, pokrilo bi troškove administriranja programa i dodatno investiralo i poboljšalo tehnologiju i infrastrukturu.

Nova naknada bi iznosila 24 USD (32,36 C$) godišnje za petogodišnje članstvo u Nexus-u.

Međutim, povećanje naknade podleže odobrenju regulatornih amandmana u SAD-u i Kanadi.

Između aprila 2023. i aprila 2024., CBSA je primila preko 510.000 prijava i obavila preko 10.000 intervjua svake dve sedmice.

Za to vreme, CBSA i Carina i granična zaštita SAD (CBP) proširili su radno vreme u centrima za upis u Kanadi i SAD kako bi dodali više termina za intervjue. Upisni centri kanadskih aerodroma takođe su ponovo otvoreni širom zemlje.

CBSA je saopštila da predviđa povećanje broja prijava između aprila i oktobra 2024. i ohrabruje kandidate da zakažu svoje intervjue što je pre moguće. Više informacija o procesu prijave možete pronaći ovde .

Ako ste predali prijavu i platili trenutnu naknadu od 50 USD, ali niste završili intervjue za upis do 1. oktobra 2024., nećete morati platiti taksu od 120 USD.

SERBIANNEWS/CANADA

Vizuelna umetnica, Aleksandra Kostić, održaće 1. oktobra četvrtu samostalnu izložbu slika u Đura baru (Venizelosova 62, Beograd), sa početkom u 19 časova.

Zahvaljujući brojnim putovanjima, Aleksandrina dela imaju globalni domet, a u svom radu često integriše uticaje iz različitih kultura.

„Sadašnjost je tačka koja je upravo prošla”, rekao je Dejvid Rasel.

Ministar kulture Srbije Nikole Selaković najavio je izradu Nacionalne strategije za kulturu.

On je za „Večernje novosti“ kazao da ona mora da postavi jasne kriterijume „šta bi naša kultura trebalo da bude u budućnosti“ ali i, kako je dodao, „sa kojom pažnjom bi trebalo da brinemo o nasleđu“.

„Ono što je srpsko mora da ima primat kada je u pitanju briga države. Naravno ne tako da se zapostavi kultura naših nacionalnih manjina“, kazao je Selaković.

Smatra da bi „ozbiljan prostor“ u strategiji trebalo da pripadne i amaterizmu u kulturi i umetnosti.

„Bez dramskih sekcija u školama, kulturno umetničkih društava, literernih i likovnih sekcija, ostaćemo lišeni mnogih talanata koji nisu mogli da dođu do izražaja“, kazao je ministar.

Naveo je i da je amaterizam u kulturi bio „potpuno skrajnut, prepušten sebi“ a samo, kako je kazao, negovanjem folklorne baštine, prema poslednjim statistikama, bavi se 450.000 ljudi.

Gorivo će naredne nedelje ostati na istom nivou cena kao prošle nedelje, ali će takođe ostati i u vrhu u regionu.

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), Srbija se nalazi na trećem mestu u regionu po ceni benzina i tečnog autogasa, a na drugom po ceni evrodizela.

Litar benzina BMB 95 u Srbiji košta 1,5 evro. Ubedljivo najskuplji su Albanija sa 1,77 evra za litar benzina i Grčka sa 1,75 evra.

Zato se svi ostali u regionu voze jeftinije od nas. U Sloveniji litar benzina košta 1,49 evra, u Mađarskoj 1,48 evra, a u Hrvatskoj 1,43 evra. Najjeftiniji benzin je u Severnoj Makedoniji – 1,22 evra za litar.

U Srbiji na jednog benzinca dolaze dva dizelaša, a njihovi vozači plaćaju, da nema Albanije, najskuplje gorivo u regionu.

Albance litar evrodizela košta 1,77 evra, dok Srbi plaćaju 1,62 evra. U Sloveniji litar evrodizela košta 1,54 evra, u Grčkoj 1,52, a u Hrvatskoj 1,33 evra. Najjeftiniji dizel je u Severnoj Makedoniji – 1,1 evra, a u BiH 1,2 evra.

Cena benzina u Srbiji je 3,7 odsto viša od proseka regiona, a evrodizel je čak 15 odsto skuplji od proseka regiona.

Autogas u Srbiji košta 0,86 evra po litru i 17,35 odsto je skuplji od regionalnog proseka. Najskuplji su u Sloveniji (0,95 evra) i Mađarskoj (0,9 evra), a najjeftiniji i BiH i Albaniji, po 0,57 evra.

Svaka nova Samardžićeva potvrda umešnosti u Seriji A činiće nas sve gladnijim preslikanih poteza u reprezentaciji… Jer bićemo sve ubeđeniji da je realno i da je moguće

Priličan broj poteza sa potpisom majstora poslednje dve godine izmislio je Lazar Samardžić na klupskom nivou, da bismo sumnjali da je kadar da se lati indigo papira i preslika ih, te zakači na reprezentativni izložbeni pano.

Međutim, ono zbog čega se Fudbalski savez Srbije početkom prošle godine (iz)borio za naklonost ofanzivnog veziste koji je u datom trenutku slovio za otkrovenje Serije A, te imao pravo da nastupa za giganta poput Nemačke, mladić iz Berlina u dresu državnog tima još nije pokazao.

Nije lako u ranim dvadesetim biti žila kucavica državnog tima. Ni Dušan Tadić bio izvođač fininih radova A selekcije Srbije pre 27, 28 godine. A ostaće upamćen kao jedan od najvećih igrača u istoriji Orlova od samostalnosti.

“Želim im da izađu iz krize i stabilizuju se, ali od sutra”, ističe trener Mladosti u razgovoru za Mozzart Sport uoči duela sa crno-belima (17.00)

Paleontolozi su u blizini grada Grand Preri u Alberti iskopali lobanju Pachirhinosaurusa (Pachyrhinosaurus) tešku čak 272 kilograma, objavio je danas Bi-Bi-Si (BBC).

Ovaj biljojed lutao je pustinjama Alberte pre 72 miliona godina.

Lobanja, kojoj su stručnjaci dali nadimak Big Sem, najveća je lobanja pronađena u Pajpstoun Kriku, navela je medijska kuća.

Paleontolog Emili Bamfort iz Muzeja dinosaurusa Filip J. Kuri kazala da se na lokalitetu uz kosti odraslih jedinki nalaze i stotine ostataka onih mlađih.

Dodala je kako je primerak Big Sem odlično očuvan, jer je pronađen naglavačke, što ukazuje na to da je ovaj dinosaurs ležao na leđima kad je uginuo.

Agencija je rekla da je za Nexus program “velika potražnja” i da je trenutna naknada od 50 USD na snazi više od 20 godina i “više ne pokriva troškove programa”. Od aprila, CBSA je saopštila da Nexus ima preko 1,8 miliona članova, od kojih su većina bili Kanađani.