MENISNC
Pretraga
17.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 418

Punite telefon preko noći? Evo zašto vatrogasci iz Montreala kažu da prestanete

Od
Dara Milovanović
-
0

Mnogi Kanađani verovatno uključuju svoj telefon pre spavanja, kako bi ga napunili, ali vatrogasci iz Montreala pozivaju ljude da to ne čine zbog potencijalnog rizika od požara.

Upozorenje vatrogasne službe Montreala dolazi nakon što se u ponedeljak u luci Montreal borila s velikim požarom koji je uključivao oko 15 tona litijumskih baterija unutar transportnog kontejnera.

“Zbog količine energije koju ove baterije čuvaju, trebalo nam je dosta vremena da ugasimo vatru”, rekao je ove sedmice Matthew Griffith, šef vatrogasne službe.

Litijumske baterije se mogu naći u bilo kom elektronskom uređaju, od igračaka i električnih alata do mobilnih telefona, i iako se uopšteno smatraju sigurnima za korištenje, savezna vlada upozorava da i dalje imaju iste sigurnosne rizike kao i druge vrste baterija, uključujući pregrejavanje, požare i eksplozije, što u nekim slučajevima može nastati zbog prekomernog punjenja.

“Svaka litijum-jonska baterija koja se može prepuniti zbog oštećenja jedne od ćelija ili proizvodnog kvara, jednom kada se ova lančana reakcija koju nazivamo termičkim begom … počne događati unutar same baterije, reakcija je prilično burna i vrlo brza”, Griffith rekao je Global News u petak.

Prema istraživačkim institutima UL-a , nezavisnoj organizaciji za nauku o sigurnosti, termalni beg se događa kada litijum-jonska ćelija u bateriji uđe u nekontrolisano stanje samozagrevanja koje zauzvrat može uzrokovati izbacivanje plina, ekstremno visoke temperature, dim i vatru.

Ovako brz proces je razlog zašto Griffith naglašava da punjenje telefona treba da se odvija kada ste budni, tako da ako se nešto dogodi, možete brzo pobeći, jer je alarm za dim u vašem domu od najveće važnosti.

“Imate vrlo, vrlo kratko vreme, razgovaramo o jednom minutu od izlaska iz sobe ili kuće.”

Njegova zabrinutost takođe podstiče od činjenice da je rekao da je Montreal video sve veći broj požara zbog litijum-jonskih baterija, napominjući da su pre tri godine imali samo sedam, ali su do sada videli 40 ove godine.

Ne samo da Montreal pokazuje sve veću zabrinutost, jer je u decembru 2022. vatrogasna služba Calgary prijavila da su se požari uzrokovani baterijama povećali za 150 posto u odnosu na prethodnu godinu.

Među stvarima koje se predlaže da se izbegne potencijalno pregrejavanje vašeg telefona uključuje ne punjenje nakon preporučenog vremena punjenja, ne ostavljajući ga na krevetu ili kauču dok se puni jer to može zadržati toplinu oko baterije, uzrokujući da se pregreje i korištenje punjača koji ste dobili s vašim uređajem.

Savezna vlada takođe savetuje ako trebate zameniti punjač, ​​kupiti ga od pouzdanog izvora i proveriti jesu li napon i struja kompatibilni.

Punjenje preko noći je u redu, ali punite ispravno: stručnjak

Taj punjač bi mogao biti “broj jedan” stvar koju ljudi mogu učiniti kada koriste litijum-jonske uređaje, bilo da ga drže uključenim noću ili uopšteno rukovanje, rekao je za Global News Andy Baryer, stručnjak za tehnologiju.

“Problem nastaje kada kupujete online stvari, posebno na Amazonu, postoji mnogo zamena trećih strana i oni su jeftini,” rekao je on. „Dakle, mnogi ljudi će to kupiti jer je jeftino, ali ne ispunjava taj certifikat i to vas stavlja u ekstremni rizik.”

Baryer je dodao da mnogi proizvođači imaju tehnologiju u krugovima svojih uređaja koja će zapravo zaustaviti punjenje nakon što dostigne 100 posto kako bi se izbeglo prekomerno punjenje, ali je i dalje dobra praksa da ga i dalje skinete s punjenja ne samo da biste se zaštitili ako se nešto dogodi s uređajem , ali da pomognete u očuvanju veka trajanja vaše baterije.

Rekao je da potrošači mogu dozvoliti da se njihova baterija napuni do 80 posto ako žele, a zatim da je nastave koristiti ako žele da se isprazne, iako se savetuje da ne padne ispod 25 %, jer to može ometati performanse baterije na duge staze.

Osim korištenja odgovarajućih punjača i opreza gde punite telefon, Baryar i vatrogasni službenici kažu da bi ljudi trebali osigurati da imaju odgovarajuću bateriju za uređaj ili od proizvođača ili od priznate treće strane ovlaštene za upotrebu.

„Dobijate ono što plaćate i definitivno ne želite jeftino kada su u pitanju litijum-jonske baterije,“ rekao je Baryer.

SERBIANNEWS/CANADA

Zbog bolesti srca dnevno u Srbiji umre 140 ljudi

Od
Viktor
-
0
a doctor checking the blood pressure of a patient

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju i dalje jedan od vodećih  uzroka smrtnosti u Srbiji. U proseku  dnevno od ove vrste bolesti umre više od 140 građana Srbije, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” koji ukazuju na to da i dalje postoji nedovoljna briga građana o sopstvenom zdravlju. Godišnje u Srbiji više od 50.000 ljudi umre od srčanih oboljenja, što je  svrstava u grupu zemalja sa visokim rizikom kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti. Ove godine, 29. septembar, Svetski dan srca obeležava se u svetu pod sloganom „Srcem za akciju“, sa fokusom na globalnu inicijativu prioritizacije prevencije, ranog otkrivanja i lečenja kardiovaskularnih bolesti.

Kako je najavila jedna od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija Teva-Aktavis, oni će podržati aktivnosti usmerene ka informisanju široke javnosti kako bi se smanjio negativan učinak kardiovaskularnih bolesti na pacijente i zdravstveni sistem, ali će i obezbediti ključne terapije za sve pacijente kojima su one potrebne.

– Ključni zadatak je da omogućimo što većem broju pacijenata u Srbiji pristup terapijama koje mogu značajno da poprave ishode njihovog lečenja, omoguće im duži i kvalitetniji život – kaže direktorka Aktavisa-Teve za Srbiju i Crnu Goru, Sonja Katanec.

Trenutno više od 49 miliona ljudi u Evropi pati od kardiovaskularnih bolesti, a svake godine se postavi još 11 miliona novih dijagnoza.

Tanasković: Voz na pruzi Novi Sad-Subotica dostigao brzinu od 200 kilometara na sat

Od
Viktor
-
0
white and red DB train subway

Direktorka kompanije Infrastruktura železnice Srbije Jelena Tanasković izjavila je danas da testiranje brze pruge Novi Sad-Subotica, koje je počelo 23. septembra, još traje, ali da je u petak dostignuta zadata brzina od 200 kilometara na čas, koja će omogućiti da se iz Beograda do mađarske granice stigne za oko 77 minuta, čime će se putovanje skratiti za više od tri sata.

Tanasković je istakla da je tokom prvih testiranja brzina bila 50 kilometara na sat.

“To pokazuje da je posao dobro odrađen. Naravno da tu ima još puno podešavanja pre puštanja u rad, ali ono što je bitno jeste da je nemačka kompanija zajedno sa našim stručnjacima postigla brzinu od 200 kilometara na sat”, rekla je Tanasković.

Prema njenim rečima, plan je da nemačka kompanija Dojče ban do 4. oktobra boravi u zemlji, nakon čega će testiranje preuzeti domaći stručnjaci do 10. oktobra.

“Konačni izveštaj čekamo do 8. novembra kada ćemo znati da li smo spremni. Paralelno sa tim radićemo i administrativne stvari, kako bismo ispoštovali administrativni okvir, evropske sertifikate kako bi pruga mogla da se pusti u rad do kraja novembra”, kazala je ona.

Tanasković ističe da je ovo izuzetno velika stvar za Srbiju i sve građane.

“Ova brza pruga je duga 183 kilometra, sve stare stanice su renovirane, samo na pruzi Novi Sad-Subotica obnovljeno je 12 stanica, odnosno devet je obnovljeno, a tri su izgrađene. Pored toga, sagrađeno je šest mostova, pet galerija, 15 podvožnjaka, 27 nadvožnjaka”, naglasila je.

Dodaje da se projekat nalazi u završnoj fazi.

“Ljudi su 24 sata na terenu, iz sata u sat dobijamo izveštaj i to je jedna druga Srbija, jedna Srbija koja je otvorena da primi nove goste, a isto tako da svojim građanima omogući da putuju u elegantnim i prijatnim vozovima kakvi se sreću po najbogatijim zemljama u Evropi i svetu”, istakla je Tanasković.

Ona je pozvala sve građane, koji do sada nisu koristili “Soko” od Beograda do Novog Sada, da to učine kada bude puštena pruga do mađarske granice, prenosi Tanjug.

Svetska antidoping agencija traži dve godine suspenzije za Sinera

Od
Viktor
-
0
person wearing pair of white low-top sneakers while holding Wilson tennis racket

Svetska antidoping agencija (WADA) saopštula je je da 26. septembra podnela žalbu Sudu za sportsku arbitražu (CAS) i tražila suspenziju za italijanskog tenisera Janika Sinera na period između 12 i 24 meseca.

“WADA smatra da zaključak o ‘bez krivice ili nepažnji‘ nije bio ispravan prema važećim pravilima. WADA traži period neodobravanja od jedne do dve godine. WADA ne traži diskvalifikaciju bilo kakvih rezultata, osim onih koji su već doneseni od strane prvostepenog suda. S obzirom na to da je ova stvar sada na čekanju pred CAS-om, WADA neće davati nikakve dodatne komentare u ovom trenutku”, navodi se u saopštenju.

 Siner je dva puta testiran pozitivno na klostebol, zabranjenu supstancu, u martu 2024. godine, posle čega je, pred start US Opena, od strane nezavisnog suda Međunarodne agencije za integritet u tenisu (ITIA) proglašen za osobu “koja nije kriva ni nepažljiva”.

Potom je kažnjen samo oduzimanjem bodova osvojenih na Indijan Velsu, tokom kog je i bio testiran pozitivno.

Nakon toga se vratio na teren i osvojio US Open, prenosi Tanjug.

Brižit Bardo danas puni 90 godina

Od
Viktor
-
0
silhouette of man carrying camera

Francuska glumica Brižit Bardo, francuska filmska ikona i seks simbol 20. veka, danas slavi 90. rođendan.

Uz Merilin Monro, Brižit Bardo, popularna BB, bila je neprikosnoveni simbol seksepila pedesetih i šezdesetih godina prošlog vek

Jedna od najlepših žena u istoriji filma, rođena je u buržoaskoj porodici kao Kamil Žava. Sa 7 godina je počela da igra balet, a sa 15 upisala Konzervatorijum u Parizu. Otac joj je veliki ljubitelj sedme umetnosti i napravio je brojne amaterske snimke u kojima glavnu ulogu ima Brižit, dok je njena majka volela modu i ples.

Elen Lazaref, direktorka časopisa Elle, bila je prijateljica Brižitine majke i angaživala ju je za nekoliko modnih editorijala. I tako je sve počelo…

Na filmu je debitovala 1952. godine, a postala je poznata ulogom u filmu „I Bog stvori ženu”, koji je režirao njen tadašnji suprug Rože Vadim.

Šta sve može da se kupi onlajn: Galileov zub, Musolinijev mozak, kosa…

Nakon tog filma stupila je u kontakt sa slavnim fotografima, koji su prepoznali njenu specifičnu lepotu, harizmu i senzualnost, pa su napravili seriju fotografija kojima se izdvojila kao ikona stila u svetu mode i filma.

Godine 1958. postala je najplaćenija francuska glumica. Tumačila je uloge u značajnim ostvarenjima tog vremenaa, što joj je donelo još veću popularnost, ali i pritisak zbog slave.

Sve to je loše uticalo na njeno mentalno zdravlje, pa je za svoj 26. rođendan pokušala da oduzme sebi život tako što je progutala veliki broj pilula za spavanje.

Muškarci su čeznuli za njom. Kad su se Brižit Bardo i Žak Šarje sreli prvi put 1959. godine na snimanju filma „Babet ide u rat”, Brižit je već bila, pored Ajfelove kule, Šarla de Gola i francuskih automobila, neka vrsta nacionalnog spomenika Francuske.

Kada je imala 40 godina rešila je, posle 47 filmova, nekoliko mjuzikala i više od 60 pesama koje je snimila, da napusti svet šou biznisa.

Podsticala rasnu mržnju i branila životinje

Nakon povlačenja iz sveta filma, posvetila se borbi za prava životinja. Često je otvoreno javno iznosila svoje stavove, zbog čega je dva puta bila hapšena i pet puta kažnjavana zbog „podsticanja na rasnu mržnju nakon što je kritikovala islam i imigraciju u Francuskoj”.

Brižit Bardo je bila pristalica Šarla de Gola 60-ih. Tokom godina više puta je izrazila svoje kontroverzne stavove.

U svojoj knjizi „Le Carré de Pluton” (Plutonovo raskršće) iz 1999. godine, kritikovala je ritualno klanje ovaca tokom muslimanskog praznika Kurban-bajrama. Godine 2008. bila je osuđena zbog pisma upućenog Nikoli Sarkoziju, u kojem je osudila muslimanske običaje klanja ovaca.

U delu pod nazivom „Otvoreno pismo mojoj izgubljenoj Francuskoj” osudila je prisustvo stranaca, posebno muslimana, u zemlji. Zbog tih komentara, više puta je kažnjavana, uključujući kaznu od 30.000 franaka 2000. godine.

U svojoj knjizi „Un cri dans le silence” (Krik u tišini) iz 2003. godine, kritikovala je homoseksualce i mešanje rasa, što je dovelo do novih optužbi.

Tokom američkih predsedničkih izbora 2008. godine, nazvala je predsedničku kandidatkinju Saru Pejlin „glupom” i „sramotom za žene” zbog njenih stavova o globalnom zagrevanju i kontroli oružja.

Bardo je nastavila da izaziva kontroverze, uključujući tužbe protiv butika koji je koristio njen lik bez dozvole i osude zbog uvreda na račun stanovnika ostrva Reunion i lovaca. Do 2021. godine, Bardo je bila šest puta osuđena za podsticanje rasne mržnje.

„Uvek sam tražila strast”

Za Brižit Bardo, prvu glumicu koja se pojavila na filmskom platnu u bikiniju pedesetih godina 20. veka, vezuje se priča da je imala više od 100 ljubavnika.

Udavala se četiri puta. Od 1992. je u braku sa Bernarom d’Ormajem, bivšim savetnikom Marin le Pen, a njen trenutni brak traje mnogo duže od prethodna tri zajedno.

Prema njenom sopstvenom priznanju, imala je ukupno 17 romantičnih veza. Bardo bi obično odlazila iz veze kada bi „sadašnjost postala mlaka”.

„Uvek sam tražila strast. Zato sam često bila neverna. A kada bi strast počela da jenjava, pakovala bih kofer”.

Bardo se sa samo 18 godina udala za reditelja Rožea Vadima. Rastali su se nakon 4 godine, 1956. godine, kada je počela vezu sa svojim partnerom iz filma „I Bog stvori ženu”, oženjenim Žan-Lujem Trentinjanom.

Bardo i Vadim nisu imali decu, a ostali su u kontaktu do kraja njegovog života i čak su sarađivali na kasnijim projektima.

Glumica je sa Trentinjanom živela zajedno oko dve godine, ali se nikada nisu venčali. Njihova veza bila je komplikovana zbog njegovih čestih odsustvovanja tokom vojne službe, ali i njene afere sa muzičarem Žilberom Bekoom.

Skupocene nekretnine i burne ljubavi

Nakon rastanka sa Vadimom, Bardo je kupila istorijsko imanje iz 16. veka, Le Castelet, u Kanu. Vila sa četrnaest soba, okružena raskošnim vrtovima, maslinama i vinogradima, sastojala se od nekoliko zgrada.

Godine 1958. kupila je i drugu nekretninu, La Madrague, u Sen-Sir-sur-Meru. Početkom iste godine, njen raskid sa Trentinjanom je, prema novinskim izveštajima, pratio nervni slom, koji je doživela u Italiji. Pokušaj samoubistva tabletama za spavanje dogodio se dva dana ranije, ali je njen pi-ar menadžer to negirao. Oporavila se za nekoliko nedelja, pa započela vezu sa glumcem Žakom Šarijeom. Ostala je trudna mnogo pre nego što su se venčali.

Bardo je rodila svoje jedino dete, sina Nikolasa-Žaka Šarijea, januara 1960. godine, a sledeće godine je imala aferu sa američkim glumcem Glenom Fordom.

Mladi Žak nije uspeo da savlada bolesnu ljubomoru i teret Brižitinog mita, pa su se razveli 1962. godine, Nikolas je odrastao u Šarijeovoj porodici i imao je malo kontakta sa svojom biološkom majkom do odraslog doba. Francuski glumac Sami Frej se spominje kao razlog njenog razvoda od Šarijea. Bardo je bila zaljubljena u Freja, ali ju je on brzo napustio.

Od 1963. do 1965. godine, živela je sa muzičarem Bobom Zagurijem.

Brižitin treći brak bio je sa nemačkim milionerom plejbojem Ginterom Sakom, a trajao je oko tri i po godine. Dok je snimala „Shalako”, odbila je udvaranje Šona Konerija

„Nije dugo trajalo, jer nisam bila Bond devojka!.Nikada nisam podlegla njegovom šarmu!”, ispričala je.

Tokom narednih godina glumica se zabavljala i sa barmenom/instruktorom skijanja, vlasnikom noćnog kluba, kantautorom, piscem. Bila je i sa glumcima Vorenom Bitijem i Loranom Veržeom, njenim partnerom iz filma „Don Žuan, ili Kad bi Don Žuan bio žena”.

Godine 1974, u magazinu Plejboj, pojavila se serija njenih nagih fotografija, čime je obeležila svoj 40. rođendan. Sledeće godine je započela vezu sa umetnikom Miroslavom Brožekom i pozirala za neke od njegovih skulptura. Živeli su zajedno četiri godine.

Drugi neuspešni pokušaj samoubistva i rak dojke

Septembra 1983, uoči svog 49. rođendana, tokom burne veze sa francuskim TV producentom Alenom Bugen-Diburgom, Bardo je uzela prekomernu dozu tableta za spavanje ili sedativa sa crnim vinom i odlutala na plažu, gde su je kasnije izvukli iz mora.

Hitno je prevezena u bolnicu, gde joj je život spašen ispiranjem želuca.

Bardo je 1984. godine dijagnostifikovan rak dojke. Odbila je da se podvrgne hemoterapiji i odlučila da se leči samo zračenjem. Oporavila se 1986. godine.

Sa svojim četvrtim, sadašnjim suprugom Bernardom d’Ormaleom je u braku od 1992. godine.

U intervjuu za „Nedeljni žurnal” iz 2018. godine, negirala je glasine o vezama sa Džonijem Halidejom, Džimijem Hendriksom i Mikom Džegerom.

Glumica je prošle godine imala zdravstvene probleme sa disanjem, pa joj je ukazana hitna medicinska pomoć u njenoj vili u Francuskoj.

Pre tri dana, za francuski portal „Charente libre” dala je intervju u kojem je otkrila pojedinosti o tome kako se oseća u poznim godinama, kao i nekoliko detalja o tome kako provodi svoje dane.

Ikona francuskog filma je, između ostalog, otkrila da se raduje rođendanu jer, kako je rekla, „ne slavi se svaki dan 90. rođendan”.

„Srećna sam što sam doživela ove visoke godine”, izjavila je.

Austrija je jedan od najvećih zagovornika ulaska Srbije u EU

Od
Viktor
-
0

Gotovo dve godine desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO), prema anketama, najpopularnija je u zemlji. To se potvrdilo i u junu ove godine, kada su trijumfovali na izborima za Evropski parlament, osvojivši 25 odsto glasova Austrijanaca, a na putu su da isti uspeh ponove i sutra na izborima za nacionalnu skupštinu. Međutim, dok su sve oči uprte u krajnju desnicu, ključnu ulogu odigraće Austrijska narodna partija (OVP) desnog centra. Popularnost koju je imao bivši kancelar Sebastijan Kurc, njihovo „čudo od deteta”, Narodna partija nije uspela da povrati. Ali, iako će najverovatnije zauzeti drugo mesto na nacionalnim izborima, oni će zadržati najmoćniju poziciju nakon glasanja ‒ formiranje vlade bez OVP-a biće praktično nemoguće. S obzirom na to da su sve druge stranke na suprotnoj strani političkog spektra od Slobodarske partije, OVP je tas na vagi koji može da prevagne na levo ili desno. Kako je za „Politiku” istakla Gudrun Kugler, narodna poslanica iz redova OVP-a i predsednica austrijsko-srpske parlamentarne grupe prijateljstva, postoje različita područja podudarnosti sa svakom od stranaka.

„Od svih partija koje se sada nalaze u parlamentu, možda je tačno da imamo najviše preklapanja sa FPO. Koalicija između desnog centra i desnice mogla bi pružiti priliku za značajne reforme. S druge strane, sa Socijaldemokratskom partijom (SPO) ili drugim levo orijentisanim strankama, vođenje zemlje moglo bi biti bez jasnog cilja, umesto smislenog oblikovanja”, kaže Kuglerova

Koja strana vam je bliža?

Postoje značajne razlike između OVP-a i FPO-a. Njihovo protivljenje kupovini raketnog odbrambenog sistema „Nebeski štit” dovodi nas u sumnju oko njihove brige za sigurnost Austrije. Takođe, odbijanje slanja finansijske pomoći inostranstvu za mene je neshvatljivo. Što se tiče SPO-a, tačno je da je mnogo toga postignuto u ovoj zemlji tokom „Velike koalicije”. Ali levičarski kurs Andreasa Bablera bio bi katastrofa za Austriju kao poslovnu lokaciju. Preduzeća su srce naše ekonomije i garantuju radna mesta. Ipak, uprkos svim spekulacijama o savezima, jedno je jasno: sada treba raditi, zatim će birači reći svoje, a tek tada će se raspravljati o mogućim koalicijama.

Vaša stranka je pri stavu da je saradnja sa Slobodarskom partijom nemoguća u slučaju da njihov lider Herbert Kikl postane kancelar

Na osnovu iskustava iz proteklih godina, OVP je isključio mogućnost koalicije sa Kiklom. Ne verujemo da bi on odgovorno upravljao zemljom i plašimo se da bi mogao zloupotrebiti državne institucije. Ukazivanje na probleme je jedno, ali politika cveta na predlaganju izvodljivih, pravno usklađenih i humanih rešenja – a to ne vidimo kod njega.

Austrija je zemlja sa najvećim brojem zahteva za azil u Evropskoj uniji u odnosu na broj stanovnika. Šta kaže program vaše stranke o tome?

Zahvalni smo na saradnji sa Srbijom u smanjenju priliva migranata na takozvanoj Balkanskoj ruti. Podsetiću vas da smo tokom vremena kada je pomenuti Kikl bio ministar unutrašnjih poslova imali više odobrenih azila nego sada. Iz ovoga se može videti da je on dobar govornik i kritičar drugih, ali ne baš praktičan kada je reč o rešavanju problema. OVP želi da smanji ilegalnu migraciju što je više moguće, štiteći spoljne granice EU. Kriminalno ponašanje tražilaca azila mora biti strogo sankcionisano – gubitkom azila ako je to pravno moguće. Azil je velikodušna pomoć u kriznoj situaciji, a ne zahtev koji svako može postaviti, niti nešto što omogućava nekome da bira zemlju odredišta na mapi prateći najveće socijalne subvencije. Istovremeno, potrebna nam je regularna migracija i planiramo bližu saradnju sa zemljama sa čijim stanovnicima ne očekujemo velike izazove u integraciji u naše društvo.

Vaš lider i aktuelni kancelar Karl Nehamer je izjavio da podržava ubrzani put za zemlje zapadnog Balkana ka pridruživanju EU. Kako vidite budućnost Srbije na tom putu?

Austrija je jedan od najvećih zagovornika integracije Srbije u Evropsku uniju, ne samo zbog geografske blizine već i zbog bliskih političkih, ekonomskih, kulturnih i, pre svega, ljudskih veza. Kao prijatelj Srbije, snažno podržavam ovu dugogodišnju austrijsku posvećenost. Što se tiče pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ulazak pretpostavlja ispunjenje visokih standarda i prilagođavanje regulativama, kao i podršku spoljnopolitičkim pozicijama EU. Vaša zemlja je postigla pozitivne pomake poslednjih godina. Iskreno se nadam da će Srbija nastaviti tim putem i dosledno unapređivati svoju agendu reformi, koja je ključna za pristupanje EU. Srbija je deo evropske porodice i iskreno se nadam da će nastaviti da napreduje kako bi se što pre pridružila uniji.

Međutim, prema anketi Ipsosa, 52 odsto građana Austrije ne podržava ulazak Srbije u EU. Da li postoji neki problem sa srpskom zajednicom u kod vas?

Neki ljudi imaju negativno mišljenje o Srbima zbog kriminalnih dela pojedinaca. U opisu svog posla vidim potrebu da pomognem u poboljšanju ugleda Srbije u Austriji. Govorim o onome što nas ujedinjuje, o velikim srpskim dostignućima u Austriji. Takođe, dobro je predstaviti srpsku kulturu našem stanovništvu i upoznati ljude međusobno. Što se više poznaju, to se odnosi poboljšavaju, a poštovanje raste. Mislim da Srpska pravoslavna crkva može imati funkciju mosta. Na kraju krajeva, u sve sekularnijim i religiozno raznovrsnim vremenima, hrišćanstvo može biti ujedinjujući faktor. Kada je reč o članstvu u EU, došlo je do povećanja podrške članstvu zemalja zapadnog Balkana u EU, dok protivljenje opada poslednjih godina. Mnogo cenim vrlo veliku srpsku dijasporu u Austriji i održavam veoma dobre i česte kontakte sa mnogim njenim članovima i udruženjima. Kao predsednica Parlamentarne grupe prijateljstva Austrija-Srbija u našem parlamentu, takođe sam radila na jačanju naših bilateralnih odnosa u poslednjem zakonodavnom mandatu.

Nedavno ste pokrenuli inicijativu za razdvajanje jezika unutar BHS (bosansko-hrvatsko-srpske) grupe, kako bi svaki postao nezavisan. Zbog čega je to značajno?

Iza termina BHS krije se više od puke lingvističke rasprave. Svi imaju poseban odnos sa svojom zemljom porekla, kulturom i jezikom. Uništiti taj odnos argumentom jezičke sličnosti i pod izgovorom promovisanja integracije je nepoštovanje i ignoriše kulturne karakteristike zemalja. Jezik je više od samih reči: radi se o izgovoru, pisanju, terminima i poslovicama, primerima koji se koriste u učionici. Jezik je kultura, uključujući pesme i književnost. On se graniči sa religijom i oblikovan je istorijom. Austrija ima dobre odnose sa sve tri zemlje. Mnogi Bošnjaci, Hrvati i Srbi žive ovde – svi sa odnosom prema svojoj državi porekla, koji s pravom žele da održavaju. Oni i njihova deca imaju pravo na nezavisno obrazovanje na maternjem jeziku. Srećni smo što među nama imamo ljude iz tih zemalja. Hvala vam na svemu što radite u Austriji.

Da li stranka održava vezu sa bivšim kancelarom Sebastijanom Kurcom, koji je nekada bio rado viđen gost kod nas, ili mu zamerate zbog lažnog svedočenja u aferi „Ibica”, koja je tada donekle narušila ugled stranke?

Narodna partija duguje mnogo njegovoj viziji i talentu. Pretrpeo je mnogo nepravde i izrečeno je mnogo lažnih optužbi. Sudovi još nisu doneli konačne presude. Drago nam je što gospodin Kurc podržava kancelara Nehamera u ovoj kampanji.

Stavio ime na kocku: Ko je Savo Milošević, novi trener Partizana?

Od
Viktor
-
0

Stavio ime na kocku: Ko je Savo Milošević, novi trener Partizana? 1

Na iznenađenje sportske javnosti, novi trener Partizana biće Savo Milošević.

Milošević je bivši igrač i trener Partizana, a u bogatoj karijeri nastupao je još za Aston Vilu, Saragosu, Parmu, Espanjol, Seltu, Osasunu i Rubin iz Kazanja.

Gde god da je igrao imao je uspeha.

Sa postignutih 65 golova na 98 utakmica u tri odigrane sezone, postao je živa legenda Partizana.

U omiljenom dresu osvojio je dve uzastopne titule prvaka (1993. i 1994.), kao i jedan Kup Jugoslavije (1994).

U timu iz Birmingema je na 90 utakmica zabeležio 29 golova, u Saragosi na 72 mečeva – 28 golova, u Espanjolu na 37 utakmica – 12 golova.

Bio je cenjen i voljen i u Engleskoj i u Rusiji i u Španiji gde je posebno ostavio dug trag igrajući neprekidno od 1998. do 2008. godine.

Milošević je odigrao 102 meča i postigao 37 golova za reprezentacije SRJ, SCG i Srbije. Debitovao je u decembru 1994. na prijateljskom meču sa Brazilom u Porto Alegreu.

Na Evropskom prvenstvu 2000. bio je zajedno sa Patrikom Klajvertom najbolji strelac šampionata sa pet postignutih golova, s tim što je odigrao jedan meč manje od Holanđanina. Na Svetskom prvenstvu 2006. odigrao je svoj 100. meč u reprezentaciji, u porazu 6:0 od Argentine.

Svoj poslednji meč, i ujedno jedini za reprezentaciju Srbije, odigrao je 19. novembra 2008. protiv Bugarske, postigavši dva gola u pobedi Srbije od 6:1.

Od 2014. do 2019. bio je potpredsednik FSS, a zatim je preuzeo Partizan. Podneo je ostavku u septembru 2020. Tada je izjavio da više nikad neće raditi u srpskom fudbalu. Međutim, vratio se u klub iz Humske iz ljubavi prema Partizanu i stavio svoje ima na kocku, pošto dolazi možda i u najtežem trenutku u klupskoj istoriji.

Kao trener je još predvodio Olimpiju, doduše samo četiri meseca, te bio selektor Bosne i Hercegovine.

Nakon Faruka Hadžibegića i Meha Kodre bio je treći šef stručnog štaba bosanskog nacionalnog tima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2024. godine.

Na debiju, 13. oktobra 2023., Milošević je slavio sa reprezentacijom BiH na gostovanju Lihtenštajnu (0:2).

]Tri dana kasnije, u narednoj rundi kvalifikacija za EP, Bosna i Hercegovina je poražena na domaćem terenu u Zenici rezultatom 0:5 od Portugala.

To je bio najteži poraz na domaćem terenu u istoriji reprezentacije BiH. Usledio je poraz na gostovanju Luksemburgu (4:1) a zatim još dva poraza na domaćem terenu prvo od Slovačke (1:2) a potom i od Ukrajine (1:2).

Potom je Fudbalski savez BiH objavio je da neće produžiti ugovor sa Miloševićem.

Milošević je vodio BiH na pet utakmica uz učinak od četiri poraza i jedne pobede (gol razlika 5:13).

Milošević je rođen 2. septembra 1973. godine u Bijeljini, oblast Semberija. Odrastao je u Johovcu.

Iz dugogodišnjeg prvog braka ima ćerku i dva sina.

Vremenske nepogode: Jak uragan odneo najmanje 20 života u Americi

Od
Viktor
-
0
typhoon

uragan, florida

Snažan uragan Helen, za koji su američke vlasti i prognostičari rekli da predstavlja smrtonosnu pretnju, odneo je najmanje 20 života do sada.

Uragan je stigao na Floridu u petak uveče sa udarima vetra od 225 kilometara na čas, što ga je svrstalo u kategoriju 4, ali je do Džordžije oslabio na kategoriju 1.

Ipak, vlasti su upozorile sve koji su na putu uragana da ne napuštaju skloništa, jer je i dalje opasno.

U Džordžiji je stradalo najmanje 11 ljudi, među kojima i pripadnik službe spasavanja, dok je na Floridi zabeleženo najmanje sedam smrtnih slučajeva.

Oko tri miliona ljudi ostalo je bez struje u ove dve države i Južnoj i Severnoj Karolini.

Nivo vode na obali okeana, kako su upozorili prognostičari i lokalne vlasti, mogao bi na nekim mestima da poraste za šest metara.

Guverner Džordžije Brajan Kemp je kazao da je 150 puteva zatvoreno u državi.

On je opisao Helenu kao „smrtonosnu“, dodajući da su desetine kuća oštećene dok su neki ljudi i dalje zaglavljeni u zgradama iz kojih ne mogu da izađu.

Bob Galtijeri, šerif okruga Pinelas na Floridi,rekao je da službe spašavanja nisu mogle da odgovore na svaki od poziva zbog vremenskih uslova, preneo je Rojters.

Uragan Helen bio je jedan od najvećih koji je pogodio obalu Meksičkog zaliva.

Po širini od približno 675 kilometara, otprilike kao cela Engleska i Vels, uragan Helen jedan je od najvećih poslednjih decenija u tom delu sveta.

Samo su dva do sada bila šira – Ida iz 2017. i Opala iz 1996. godine sa prečnikom od 760 kilometara.

Oluja se kreće ka severu i očekuje se da se završi u subotu.

uragan, florida

REUTERS/Octavio Jones

Hiljade stanovnika Floride evakuisano je i smešteno u škole i druge objekte

‘Svi su vrištali’: Žena sa Floride isplivala iz kuće sa psima

Brajen Gagnijer i njena porodica bili su u kući u Holms Biču na Floridi kada je voda počela da nadire.

Prebacivali su stvari na stolove i krevete da bi usledio jak prasak.

„Samo smo se pogledali, a onda je voda počela da ulazi“, ispričala je za BBC.

Uhvatila ih je panika.

Brajen kaže da je zgrabila njihova dva psa, Logana i Suni, novčanik i neke prenosive punjače.

Smestila je i ljubimca činčilu u kavez i stavila ga na najviši komad nameštaja koji je mogla da pronađe.

Nivo vode im je brzo stigao do ramena.

Ona i njena porodica morali su da isplivaju iz doma.

„Svi su vrištali i uspaničili se“, rekla je ona.

Uoči udara uragana, kancelarija šerifa na Floridi objavila je poruku onima koji tvrdoglavo odbijaju da se evakuišu: poziva ih da napišu svoje ime na ruci ili stopalu kako bi ih lakše identifikovali.

„Ako ste vi ili neko koga poznajete odlučili da se ne evakuišete, napišite svoje ime, datum rođenja i važne informacije na ruci ili nozi markerom kako biste mogli da budete identifikovani i članovi porodice mogli da budu obavešteni“, navedeno je iz šerifove kancelarije.

uragan, florida

Dronom je snimljena osoba na obali Floride sa američkom zastavom i odelom koju zapljuskuje talas dok se uragan pojačava

uragan, floridaI ovako su se na Floridi spremili za udar uragana

Posle Floride i Džordžije, uragan je nastavio ka Severnoj Karolini, ali je oslabio na nivo tropske oluje.

Ovo povrće poboljšava zdravlje srca

Od
Viktor
-
0
FOTO: Milin Kuvar

povrće, zdravlje srca

Ishrana igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja srca. Zbog toga je važno konzumirati povrće bogato hranljivim materijama koje doprinose zdravlju ovog organa.

Zdrava ishrana može regulisati nivo holesterola i smanjiti rizik od moždanog udara. Čuveni lekar dr Rupi Aujla tvrdi da određene namirnice mogu čak da spreče nakupljanje plaka u krvnim sudovima, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

„Dobra vest je da dijeta može sprečiti ili odložiti srčane bolesti smanjenjem upale i nivoa holesterola“, rekao je on u objavi na Instagramu.

On je izdvojio pet vrsta povrća koje poboljšavaju zdravlje srca.

Kiseli kupus

„Meta-analiza kliničkih studija pokazala je da suplementacija probioticima značajno smanjuje nivo ukupnog holesterola i LDL holesterola kod pacijenata sa visokim holesterolom“, kaže doktor.

Luk

Dr Aujla kaže da je veći unos povrća iz roda luka, uključujući i luk, povezan sa nižim mortalitetom od aterosklerotične vaskularne bolesti (ASVD).

Žuto, narandžasto i crveno povrće

„Nekoliko studija je prijavilo povezanost između unosa žuto-narandžasto-crvenog povrća i kardiovaskularnih bolesti (KVB), koronarne bolesti srca (CHD) i srčanih bolesti uopšte“, tvrdi doktor. Stoga, konzumiranje ovog povrća može doprineti optimalnom zdravlju srca.

Brokoli

Dr Aujla ističe: „Studija na 684 starije žene pokazala je su da one sa većim unosom povrća krstaša imale 46 posto manje šanse za ekstenzivnu kalcifikacija trbušne aorte – znak nakupljanja plaka koji vodi do kardiovaskularnih bolesti – u poređenju sa onima sa manjim unosom, nakon prilagođavanja načina života, ishrane i faktora rizika za KVB.“

Spanać

Veći unos kalijuma povezan je sa smanjenim rizikom od moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti. „Jedna meta-analiza devet kohortnih studija pokazala je značajno 24 odsto manji rizik od moždanog udara kod ljudi sa većim unosom kalijuma“, zaključio je doktor.

Da li je ovo najmisteriozniji glumac bivše Jugoslavije: Bio je na vrhu sveta dok je glumio u seriji “Otpisani”, a onda je samo nestao

Od
Viktor
-
0
a black and white photo of a camera

otpisani

Seriju “Otpisani” je gledala bukvalno cela Jugoslavija, a i danas, u repriznim terminima smo opet pored malih ekrana.

Njih petorica s početka serije su postali za kratko vreme najpopularniji glumci u državi. Ipak, Voja Brajović i Dragan Nikolić kao Tihi i Prle su ostali legende i posle. Miki Manojlović kao Paja Bakšiš je imao tragičnu smrt u seriji koja je sve iznenadila i rastužila, Čeda Petrović je glumio hrabrog Zrikija, a nakon Otpisanih (kao i pre) nosio je breme Čkaljinog sina. Međutim, šta se desilo sa petim Otpisanim, Miletom?

Vladan Holec je glumio Mileta koji u seriji iako od početka uz glavne likove, bio je i onaj koji je izdao ekipu, ali i u istoj epizodi, kad to saznamo, izgubi i život.

– Praktično debitujem na televiziji. Igram Mileta, negativca… Kad sam pre dva meseca saznao da ću igrati, potšišao sam se, do danas oslabio sedam – osam kila, izmenio se spolja, a neki prijatelji kažu i iznutra. To mi je čak dragoceno, jer znači da je prvi deo priprema dobro protekao – izjavio je Holec davne 1973, a preneo je Jugopapir.

Nakon uloge u Otpisanima, Holec je nastavio da se kratko bavi glumom. Krajem sedamdsetih nestaje sa glumačke scene. Sve što je o njemu poznato je da je nakon ovoga otišao u Ameriku, gde je živeo do kraja života.

Pojavio se u još nekoliko filmova, od toga u 2 strane produkcije tokom 1976. godine, ali posle toga – ništa.

Preminuo je 4. novembra 2004. godine u Los Anđelesu, a čime se bavio i da li je bio uspešan, ostaje nepoznato. Takođe se ne zna ni zašto i kada je je otišao u SAD.

Jedino što smo uspeli da pronađemo je fotografija koja je nastala nekoliko godina pre smrti, gde se vidi sa se legendarni Mile, dosta promenio.

Misteriozni Otpisani – Vladimir Holec

Poznate činjenice o njemu su i da je rođen u Kraljevu, 23. januara 1947. godine.

Vladan se do 1974. godine bio potpisan kao Vladan Milašinović i to u dva filma, a prema nekim komentarima kasnije je uzeo prezime majke Jolande, koja je poginula u Beogradu, a to je Holec. Holec je prema rečima nekih poznanika porodice imao i sestru Azaru, koja takođe nije više među živima.

1...417418419...1.528Stranica 418 od ukupno 1.528

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković