Urmašice – recept za najsočnije i najslađe prhke kolačiće
Urmašice su poznata tradicionalna poslastica na Balkanu, posebno u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj. Prhki fini kolačići obilno natopljeni šečernim sirupom tope se u ustima, a zbog svoje slatkoće, najbolje idu uz jaku tursku kafu ili čaj bez šećera kako bi se fino izbalansirali svi ukusi.
Urmašice se javljaju u raznim varijacijama, pa se tako često dekorišu orašastim plodovima, naročito orasima ili pistaćima, što im daje neodoljivu notu i dozu hrskavosti. Budući da ne zahtevaju puno vremena i truda, lake su za pripremu, pa eto ideje ukoliko vam je ponestala inspiracija na temu domaćih poslastica. Tradicionalan recept za urmašice čeka vas u nastavku:
Urmašice
Sastojci:
Za testo:
-
500 g brašna
-
200 g maslaca (ili margarina)
-
100 g šećera
-
1 jaje
-
1 prašak za pecivo
-
1 vanilin šećer
-
Prstohvat soli
-
Mleko po potrebi (oko 100 ml)
Za sirup:
-
500 g šećera
-
600 ml vode
-
Sok od 1 limuna
-
1 vanilin šećer
Foto: Shutterstock/Gulcin Ragiboglu
Foto: Shutterstock/Gulcin RagibogluPriprema:
-
U šerpi zagrejte vodu, dodajte šećer, sok od limuna i vanilin šećer. Kuvajte dok se šećer ne otopi. Ostavite da se ohladi.
-
Umutite maslac (ili margarin) sa šećerom dok ne postane penasto.
-
Dodajte jaje i dobro promešajte.
-
Pomešajte brašno, prašak za pecivo, vanilin šećer i so, pa postepeno dodajte u smesu.
-
Ako je potrebno, dodajte malo mleka da dobijete glatko i mekano testo.
-
Oblikujte male loptice ili ovalne kolačiće, a po želji, možete ih malo ukrasiti viljuškom.
-
Stavite ih na pleh obložen papirom za pečenje i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 20-25 minuta, ili dok ne postanu zlatnosmeđe.
-
Kada su urmašice pečene, odmah ih prelijte hladnim sirupom. Ostavite da upiju sirup i ohlade se.
-
Nakon što se potpuno ohlade, možete ih servirati. Urmašice su najbolje kad odstoje dan-dva, jer se tada svi ukusi fino prožmu. Prijatno!
MUP Srbije jutros poslao spasilački tim u BiH
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, po nalogu predsednika Aleksandra Vučića i u skladu sa zahtevom premijera Miloša Vučevića, uputiće pripadnike Tima za spasavanje iz Sektora za vanredne situacije kao pomoć Bosni i Hercegovini, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
– Po nalogu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i u skladu sa pismom premijera Miloša Vučevića Ministarstvo unutrašnjih poslova će uputiti 36 pripadnika Tima za spasavanje iz Sektora za vanredne situacije sa 12 vozila kao pomoć na njihov zahtev Bosni i Hercegovini – poručio je ministar u saopštenju MUP-a.
Kako je sopšteno iz Sarajeva, tim će pružiti pomoć u opštini Jablanica, a pored ljudstva, ponuđena je i pomoć u vidu inženjerskih mašina, kamiona, bagera, kao i helikoptera za spasavanje. Spasilački tim kreće u ranim jutarnjim satima, u 5 časova.
Podsećamo, Bosna i Hercegovina pogođena je najvećim poplavama u poslednjih nekoliko decenija, usled obilnih padavina koje su izazvale izlivanje reka i bujičnih poplava. Najteže su pogođena područja oko gradova Tarčina, Kiseljaka, Kreševa, Jablanice i Konjica.
Poplave kakve su zadesile BiH moguće su i u Srbiji: Profesor Ratko Ristić objašnjava ko je najugroženiji
Ukoliko se jave visoke dnevne padavine, preko 100 litara ili 100 milimetara po metru kvadratnom, moguće su ovakve poplave i u Srbiji – kaže za Danas Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje da li je moguće da i našu zemlju zadese poplave kakve su pogodile Bosnu i Hercegovinu.
Ristić kaže da je naša država posle velikih poplava u maju 2014. godine dosta uložila i uradila kada je reč o popravljanju oštećenih objekata, ali da je napravljeno jako malo novih objekata kojima se suštinski utiče na prevenciju poplava.
– To se, pre svega, odnosi na jako mali broj protivbujičarskih objekata, to su pregrade za zaustavljanje nanosa. Urađeno je malo na uređenju zemljišta u slivovima gde se generišu bujične poplave, odnosno jako malo ili ništa nije rađeno na pošumljavanju teško degradiranih i erodiranih padina. Nisu rađeni takozvani konturni objekti na padinama slivova, zidići protiv spiranja, različiti vodoputevi kojima se voda evakuiše i ukoliko bi se javile padavine kao one 2014. godine mi bismo bili u vrlo sličnom riziku da nam se desi isto što se sada desilo u BiH ili prošlog proleća u Nemačkoj, na primer – navodi Ristić, koji je profesor na Katedri za bujice i eroziju na Šumarskom fakultetu.
On kaže da Srbija jako malo radi na preventivi, pogotovo kada su u pitanju bujične poplave.
– Tu treba ulagati sada već 40 do 60 miliona evra godišnje da bismo značajno smanjili rizik. Posebno opasno je to što se jako malo radi na održavanju postojećih objekata, jer su stotine pregrada bukvalno zarasle u vegetaciju ili su oštećene. Brojne regulacije su zasute erozionim materijalom, odnosno šljunkom i peskom. Nemamo katastar izvedenih bujičnih objekata, niti imamo predstavu o njihovom stanju, takođe nismo još uvek uradili kartu erozije Republike Srbije. Nismo još uvek napravili odgovarajući katastar bujica i mnoge opštine nemaju kvalitetne planove za proglašenje erozionih područja, niti planove za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda. Dakle, sve su to elementu koji nedostaju, a koji u slučaju pojave visokog nivoa padavina mogu dovesti do nove katastrofe na teritoriji Srbije – upozorava Ristić.
U poplavama i odronima u Bosni i Hercegovini stradalo je, prema zvaničnim podacima, 16 osoba, od kojih 12 na području Jablanice.
Teško je pogođena i opština Konjic, a poplavljeni su i Fojnice, Kreševo, Kiseljak i Vareš.
Najteže je stradala Donja Jablanica, gde se lokalni kamenolom zbog obilnih kiša bukvalno sručio na naselje. Potraga za nestalima i dalje traje.
Ristić kaže da je u petak razgovarao sa kolegama iz BiH i da je tragedija sa kamenolomom samo intenzivirala destrukciju bujučne poplave.
– Jer, praktično je sav taj kameni materijal bio ponet neverovatnom masom bujične vode koja ima strahovitu kinetičku energiju i može da ponese ogromne količine katerijala. Međutim, nije samo taj jedan incidnet uticao na pojavu katastrofalnih poplava, nego opšte stanje na slivovima u BiH. Mi ovde govorimo o Federaciji BiH, ali je slična situacija i u Republici Srpskoj i u distriktu Brčko. Nema preventivnih radova, svega što sam naveo, i ovo zaista jeste ozbiljna katastrofa. Iz priče sa kolegama sam video da su svi šokirani, nisu očekivali taj nivo padavina – kaže Ristić.
foto Ljiljana Bukvić
foto Ljiljana BukvićOn napominje da mogućnost da dođe do ovakvog scenarija uvek postoji.
Ovako obilne padavine su, dodaje, uvek moguće, bez obzira na to što se izražavaju verovatnoćom pojave jednom u 100, 200 ili 500 godina.
– To uvek može da se javi, na to treba računati i pripremiti se kroz preventive aktivnosti koje sam nabrojao. To je jedini način da se smanji rizik. Jer kad se dese bujične poplave, tu voda teče brzinom od 25 do 40 kilometara na sat, ima gustunu kao beton i jedino možete da pobegnete. Nema nikakvog spašavanja, niti intervenisanja – ističe Ristić.
Kaže i da su bujične poplave najčešća prirodna katastrofa na svetu, a posebno na području Balkana i da treba raditi na sistemima za ranu najavu.
– To su sistemi koji moraju da se instaliraju na nivou regiona i na nivou lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština. U Srbiji imamo svega nekoliko sistema i ja koristim priliku da pitam zašto grad Beograd konačno ne instalira taj sistem kada je rađen jedan visokobudžetni projekat pre nekoliko godina – ukazuje Ristić.
Na pitanje da li smo u slučaju pojave obilnih padavina ugroženi svi ili su u najvećem riziku određena područja naše zemlje, on odgovara:
– Svi koji su bili ugroženi 2014. godine, bili bi ugroženi opet u slučaju pojave katastrofalnih padavina. Veoma ugroženi su i delovi Beograda koji gravitiraju ka brdskom reljefu, jer na teritoriji glavnog grada imamo 187 bujičnih vodotokova. U Srbiji su to sve pritoke Drine, sliv Kolubare, slivovi reka Moravica i Skrapež. Dakle, svi oni vodotokovi koji su nabujali i pravili probleme 2014, to mogu da urade i sada, plus čitava južna i jugoistična Srbija, odnosno slivovi Lima, Bistrice…- navodi Ristić.
Јokić: Igranje za reprezentaciju me je unaprijedilo
Nikola Јokić, trostruki MVP NBA lige, tokom pripremnog turnira u Abu Dabiju govorio je o reprezentaciji i tome kako ga je igranje za Srbiju unaprijedilo kao igrača.
Nikola Јokić (Foto: EPA-EFE/CAROLINE BREHMAN)
Dugo se govorilo o tome da li je i koliko Nikoli Јokiću stalo do igranja za reprezentaciju, ali ovog ljeta je srpski as otklonio sve sumnje.
Orlovi su imali posebnu i sjajnu energiju koja ih je nosila do bronze na takmičenju u Parizu, a Јokicć vjeruje da mu je to pomoglo da postane bolji igrač.
– Posljednji put kad sam igrao za reprezentaciju, osvojili smo šampionat, pa možda to nešto znači, a možda i ne, ko zna. Većina igrača kaže da im turnir, ili Olimpijske igre, tokom ljeta pomaže da ostanu u formi, ili možda da postanu bolji. Ne znam da li je to zaista slučaj, ali svakako sam se sjajno proveo i mislim da sam se unaprijedio igrajući za reprezentaciju. Ne znam da li je to uticalo na moju trenutnu formu ili košarku – rekao je Јokić.
Srpski as imao je dugu pauzu i sada se na pripremnom turniru u Abu Dabiju postepeno vraća u formu.
– Pa, nisam igrao dva do tri mjeseca zaredom, neki nisu igrali duže, sada sam u dobroj formi, pa se osjećam sjajno na terenu, i nadam se da će biti sve bolje i bolje. Vestbruk je radio to što uvek radi, dok Dario daje sigurnost. Neće da “izdivlja”, da uzme loš šut, uvijek će da odigra košarkaški. Ras s druge strane donosi brzinu, zanimljiva kombinacija – istakao je Јokić.
Srpski as imao je prilike da upozna Tjerija Anrija i Ronaldinja i bilo mu je pravo zadovoljstvo da igra pred njima.
– Ne, nikada ih nisam ranije upoznao, ali su stvarno legende bile u zgradi i bio sam stvarno srećan što igram pred njima i što sam ih vidio, jer je to… Mislim, za mene, i pričao sam sa Vlatkom i Darijom, jer smo ih malo pratili kad smo bili mlađi. Kada sam ih pratio, ti momci su stvarno, stvarno bili nevjerovatni i stvarno su legende i srećan sam što sam ih vidio na jednom mestu. Tjeri mi je bio omiljeni igrač, ali dok je bio u Arsenalu. Kada je bio u Arsenalu, stvarno sam ga volio. Bio je jako brz. Tako da je bio zaista dobar igrač – zaključio je Јokić.
Nova sezona NBA lige počinje 23. oktobra, a Nikola Јokić na parket će dva dana kasnije kada Denver igra prvu utakmicu protiv Oklahome.
Đoković pobijedio Mikelsena za treće kolo Mastersa u Šangaju
Srpski teniser Novak Đoković plasirao se u treće kolo Mastersa u Šangaju, pošto je danas u drugom kolu pobijedio Amerikanca Aleksa Mikelsena 7:6 (7:3), 7:6 (11:9).
Novak Đoković (Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI)
Meč je trajao jedan sat i 56 minuta. Đoković je trenutno četvrti teniser svijeta, dok se Mikelsen nalazi na 43. mjestu ATP liste.
Đoković će u trećem kolu Mastersa u Šangaju igrati protiv pobjednika meča između Švajcarca Stena Vavrinke i Italijana Flavija Kobolija.
Mikelsen je dobio prvi gem na meču na svoj servis, a onda je napravio brejk i poveo je 2:0. Mikelsen je potom stigao do vođstva od 4:1. Srpski teniser je zatim osvojio tri uzastopna gema i uspio je da izjednači na 4:4. Igralo se potom gem za gem, a pobijednik prvog seta odlučen je u taj-brejku, koji je pripao Đokoviću rezultatom 7:3.
Srpski teniser je poveo 4:1 u drugom setu, ali je Mikelsen izjednačio na 4:4. Oba tenisera su potom osvojila po dva gema, a pobijednik drugog seta odlučen je u taj-brejku. Đoković je u taj-brejku iskoristio treću meč loptu i zasluženo je stigao do pobjede rezultatom 11:9.
Masters u Šangaju se igra za nagradni fond od 8.995.555 dolara.
U NPRS prikazan dugometražni dokumentarni film “Čangalović, priča o čuvenom operskom pjevaču” (FOTO)
Na sceni Petar Kočić Narodnog pozorišta Republike Srpske prikazan je dugometražni dokumentarni film “Čangalović, priča o čuvenom operskom pjevaču” u režiji Nade Savić.
Film o čuvenom operskom pjevaču “Čangalović”Foto: Ustupljena fotografija
Film tematizuje biografiju čuvenog pjevača u kontekstu brojnih profesionalnih ostvarenja i humanitarnog rada.
Tokom izuzetno uspješne karijere, Miroslav Čangalović, doajen srpske i jugoslovenske opere, nastupao je u oko 140 inostranih gradova i 31 zemlji širom svijeta. Ostvario je više od 90 uloga u 68 opera, od čega je 20 u operama domaćih kompozitora.
Film o čuvenom operskom pjevaču “Čangalović” (Foto: ustupljena fotografija)
Tokom 30 godina umjetničkog rada odigrao je 754 predstave, od toga oko 500 u vodećim ulogama. Bio je stalni gost svih ostalih operskih kuća u bivšoj Јugoslaviji.
Njegovi Boris Godunov, Don Kihot, Knez Igor i Mefisto, kako na našim prostorima tako i širom svijeta, kritika je ocijenila kao izuzetne.
Održani 23. “Dani drvarske drenjine”
Održana je 23. privredno-turistička manfestacija “Dani drvarske drenjine”.
Dani drvarske drenjineFoto: RTRS
Po ovom voću, neodoljivog ukusa i ljekovitih svojstava, Drvar je poznat širom svijeta.
Brojni proizvođači predstavili su svoje proizvode od drenjine, a najveću pažnju i ove godine privukla je čuvena rakija – drenja.
“Zdrav kao dren”, izreka je koju ste sigurno često čuli. Ne čudi, jer dren ili drenjina, kako ga češće zovu na našim prostorima, ima ljekovita svojstva. Pokazaje to i naučna analiza.
– Upravo drenjine iz Devara su pokazale jako zanimljive rezultate u smislu da su bogate vitaminom C, da čak imaju više vitamina C nego u nekim drugim voćkama, hranljivih materija, fenolnih jedinjenja, aktrocijana – kaže Јovanka Sabljić iz Drvara.
Drenjine u Drvaru ima u izobilju. Ispred čuvene Titove pećine, proizvođači su izložili brojne proizvode od ovog voća. Među njima i mućeni pekmez, proizvod zaštićenog porijekla.
– Zdrava je priprema, čisto je organsko, nema nikakvih dodataka, drenjina je tu u svom prirodnom sastavu – rekla je Vesna Rodić iz Drvara.
Pažnju je privukla i nadaleko poznata drvarska “drenja”, rakija posebne arome.
– Kazan funkcioniše kao i svaki drugi kazan. Ovaj moj kazan je 100 litara i od njega ja dobijem pet do šest litara rakije – kaže Milorad Grujić.
U Drvaru postoji 50 registrovanih proizvođača drenjine a proizvodi od nje su veoma traženi. U Drvaru žele da i rakija od drenjine dobije status zaštite porijekla. Taj proces je skup i zahtijeva, između ostalog, i gradnju destilerije.
Srpska i Srbija među prvima pružile pomoć opštinama Federacije koje su zahvaćene poplavava
Među prvima koji su priskočili u pomoć opštinama iz Federacije koje je zadesila katastrofa i unesrećenom stanovništvu bili su građani i institucije iz Republike Srpske.
Poplave u FBiH (Foto: EPA-EFE/NIDAL SALJIC)
Istog dana kada su se desile poplave pripadnici Civilne zaštite Republike Srpske uputili su se u kritična područja, a predsjednik Srpske Milorad Dodik uplatio je 250.000 maraka pogođenim opštinama.
Porodicama stradalih u poplavama novčanu pomoć je pružila i Srpska pravoslavna crkva, koja će posredstvom Eparhije zahumsko-hercegovačke uplatiti 100.000 evra.
Opštinama u Federaciji pogođenim elementarnim nepogodama stigla je nesebična pomoć iz Republike Srpske. Pripadnici Republičke uprave civilne zaštite nekoliko časova nakon katastrofe došli su u pomoć. V. D. direktora Civilne zaštite Boris Trninić izjavio je za našu televiziju da je potraga za nestalima otežana zbog mulja i izlijevanja kanalizacije.
U Donjoj Јablanici nalazi se deset pripadnika Civilne zaštite koji danonoćno pomažu.
– Mi se od juče danonoćno borimo sa tim, gdje mašinne rasčišćavaju te nanose kamenja i blata koje je sama bujična poplava nanijela, i pokušavamo da dođemo do objekata koji su zatrpani kako bi te unesrećene ljude izvukli iz njih – rekao je Mladen Kulić, vođa Specializovane jedinice za spasavanje iz ruševina, Republička civilna zaštita Republike Srpske.
Osim u ljudstvu i mehanizaciji, iz Srpske je odmah stigla i novčana pomoć. Predsjednik Milorad Dodik uplatio je iz budžeta predsjednika po 50 hiljada maraka optšinama Kiseljak, Fojnica, Јablanica, Konjic i Kreševo.
– Trebamo pomoći svakako. Јa sam već juče pomogao sa 250 000 uputio opštinama da bi mogli u prvi mah imati za podršku i pomoć stradalima. Moramo biti humani uvijek, bez obzira gdje se ovo dešava, a očigledno da je ovo postalo nešto na šta se moramo naviknuti – istakao je predsjednik Republike Srpske, Milorad Dodik.
Republika Srpska žali zbog tragičnih događaja i najnormalnija stvar je da pomognemo našim komšijama iz Federacije, rekla je srpski član Predsjedništva Željka Cvijanović.
Pomoć nastradalima će stići i sa zajedničkog nivoa, potvrdio je ministar finansija i trezora u Savjetu ministara Srđan Amidžić.
– Predložiću, kad dobijem trebovanje konkretno po pitanju pojedinih opština, predložiću u Savjetu ministara BiH da ta budžetska sredstva prebacimo na te opštine kako bi makar u jednom dijelu sanirali taj dio koji se odnosi na materijalne troškove. Nažalost, ove druge, tu nažalost ne možemo pomoći – kaže ministar finansija i trezora u Savjetu ministara, Srđan Amidžić.
Pomoć od 100.000 evra najugroženijim porodicama pogođenim katastrofalnim poplavama u Hercegovini, stigla je i od Srpske pravoslavne crkve i patrijarha srpskog Porfirija. Pomoć će biti podijeljena bez obzira na to koje su vjere i kom narodu pripadaju ugrožene porodice. Pomoć je ponudio predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ali i brojne kompanije i institucije iz Srpske i Srbije.
Vlada Republike Srpske u ponedjeljak će donijeti odluku kada će biti dan žalosti na teritoriji Srpske zbog poplava i klizišta koji su pogodili dijelove FBiH.
Astronomi našli „buduću Zemlju” – kako će naš svet izgledati za osam milijardi godina
Stenovita planeta, otprilike dvostruko veća od Zemlje, ponudila je astronomima uvid u mogući scenario budućnosti naše planete.
Astronomi našli „buduću Zemlju” – kako će naš svet izgledati za osam milijardi godina
Astronomi su otkrili daleku planetu koja im je ponudila redak uvid u to kako bi naša planeta mogla izgledati za osam milijardi godina. Planeta, nazvana KMT-2020-BLG-0414 i udaljena 4.000 svetlosnih godina od Zemlje, je stenoviti svet koji kruži oko belog patuljka. Očekuje se da će se naše Sunce transformisati u belog patuljka za pet milijardi godina.
Pre toga, međutim, Sunce će prvo prerasti u crvenog giganta, koji će progutati Merkur, Veneru, a možda i Zemlju i Mars. Ako naša planeta bude pošteđena, na kraju bi mogla da liči na ovu stenovitu formaciju koja je pobudila pažnju naučnika.
Istraživači su opisali taj daleki, budući, potencijalni svet u časopisu Nature Astronomy.
„Trenutno nemamo konsenzus o tome da li bi Zemlja mogla da izbegne da je zahvati crveni džinovski Sunca za šest milijardi godina“, rekao je glavni autor studije Keming Đang, astronom sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
U svakom slučaju, planeta Zemlja će biti nastanjiva samo još oko milijardu godina, kada bi trebalo da počne isparavanje okeana.
Veći deo života zvezde gore stvaranjem vodonika u helijum. Kada dođe do ogromnog povećanja izlazne energije, zvezde postaju više stotina ili više hiljada puta veće, u odnosu na svoju prvobitnu veličinu. Zato „gutaju“ sve obližnje planete dok se pretvaraju u crvene divove.
Uočavanje planete kroz „gravitaciono sočivo”
Udaljenu planetu astronomi su prvi put primetili 2020. godine. Kako gravitacija iskrivljuje prostor, sistem je izobličio svetlost daleke zvezde, delujući kao „gravitaciono sočivo“ i postala je vidljiva.
