U Srbiji se posle podne i uveče očekuje postepeno naoblačenje, a prema najnovijoj vremenskoj prognozi meteorologa amatera Marka Čubrila, meteorologa amatera, do četvrtka će se zadržati relativno toplo nakon čega stižu padavine i zahlađenje.

Obrt u atmosferi od četvrtka

Prema njegovoj najnovijoj prognozi, u sredu se uz više oblaka posle podne i uveče na severu u zapadu regiona može javiti prolazna kiša.

Jutra će do četvrtka biti hladna uz slab mraz ponegde, a dani relativno topli uz maksimalne dnevne temperature od 8 do 18 stepeni Celzijusa. Vetar će biti slab do umeren, južnih smerova.

– U četvrtak posle podne sa severozapada Evrope doći će do širenja uticaja ciklona i hladnog fronta i posle podne i uveče, prvo na severozapadu regiona, uz jače naoblačenje očekuje se kiša povremeno, dok će vetar biti u okretanju na pojačan severozapadni, a temperatura će biti u padu – objavio je Marko Čubrilo.

Hladno sa padavinama širom regiona

Od petka do nedelje će biti još hladnije, a pod uticajem visinskog ciklona nad Jonskim morem, povremenih padavina će biti nad većim delom Srbije, severne Crne Gore, istočne, severne i središnje Bosne i Hercegovine i nad istokom Hrvatske.

– Snežna granica će biti u padu sa oko 800 metara nadmorske visine, gde će biti u petak, na ispod 500 metara nadmorske visine, gde bi trebala da bude u nedelju. Maksimumi u petak će biti od 4 do 11 stepeni, a za vikend najčešće od 0 do 6 stepeni Celzijusa, a preko 900 metara nadmorske visine mraz se očekuje tokom celog dana – navodi Čubrilo.

Kada će ponovo da padne sneg

Početkom sledeće nedelje biće uglavnom suvo, ali i dalje hladno ponovo uz jutarnje mrazeve. Čubrilo kaže da bi novo naoblačenje i još jače zahlađenje sa uslovima za sneg i u nizijama bilo moguće oko 4. decembra.

Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2025. godinu, kojim se predviđa povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a. U budžetu o kom se ove nedelje raspravlja u Narodnoj skupštini, predviđen je rast zaduženja u narednoj godini – za vojsku milijardu evra, a planira se i rast plata za zaposlene u Ministarstvu odbrane od 18 odsto. Za EXPO 2027 odvojeno je 700 miliona evra – naveo je Fiskalni savet analizi predloga budžeta za narednu godinu.

Vlada se tokom ove godine „okrenula“ ka povećanju budžetskog deficita – primeni ekspanzivne fiskalne politike – što se očekuje da će biti trend i u narednoj godini, za kad je predviđen rast deficita na tri odsto BDP-a, što je približno 2,7 milijardi evra.

Poslednjim rebalansom budžeta za ovu godinu predviđen je fiskalni deficit od 2,7 odsto BDP-a, što je oko 2,2 milijarde evra.

Osnovni izvor finansiranja budžetskog deficita u 2025.  godini biće zaduživanje države.

Po projekcijama Vlade, javni dug Srbije povećaće se u apsolutnom iznosu sa 39,3 milijardi evra na 41,9 milijardi evra – i taj prirast približno odgovara planiranom fiskalnom deficitu.

Sa druge strane, rast zaduženja u narednoj godini ne bi trebalo da dovede do povećanja učešća javnog duga u BDP-u.

Kako objašnjavaju ispred Fiskalnog saveta, u 2025. godini očekuje se i relativno brz rast nominalnog BDP-a, koji će biti nešto brži od rasta javnog duga – te bi učešće javnog duga u BDP-u trebalo blago da se umanji, sa 47,9 odsto BDP-a na kraju ove godine, na 47,5 odsto na kraju naredne, 2025. godine.

Kao bitna novina ističe se to da je prvi put izrađen „zeleni budžet“, tačnije, prikazan je spisak projekata koji pozitivno utiču na očuvanje životne sredine.

„Ovaj novi alat za vođenje fiskalne politike (koji postaje sve popularniji, naročito u razvijenim zemljama) bi trebalo da postavi temelj za bolje praćenje i usklađivanje fiskalne politike s ciljevima u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena“, navode ispred Saveta.

Oni takođe ocenjuju da suštinski izazovi fiskalne politike ostaju nerešeni – što se prvenstveno odnosi na relativno visok nivo deficita od tri odsto BDP-a, kao i na opšti smer fiskalne politike, koja u uslovima još uvek relativno visoke inflacije i visokih kamatnih stopa deluje prociklično.

Iza povećanja fiskalnog deficita u 2025. godini stoji rast tekućih rashoda Republike.

Do povećanja tekućih rashoda budžeta dolazi uglavnom usled zakonskih i ugovornih obaveza države, koje nisu kompenzovane uštedama na drugim pozicijama.

Stavka budžeta koja ima najveći rast u 2025. godini su rashodi za kamate – rast čak 19 odsto, te će dostići nivo od oko 1,9 milijardi evra, što je posledica povećanja javnog duga u prethodnim godinama, ali i pogoršanja uslova zaduživanja (veće kamatne stope).

Fiskalni savet ističe kako su ovi rashodi sada neizbežni, ali su se mogli preduprediti odgovornijom fiskalnom politikom u prethodnim godinama, na šta je i upozoravano, i to pre svega na učestalo neselektivno deljenje novca stanovništvu.

Planirano povećanje budžetskih rashoda za zaposlene iznosi 10,4 odsto, posledica je rasta zarada u najvećem delu javnog sektora za osam odsto uz snažnije povećanje u Ministarstvu prosvete, a posebno u Ministarstvu odbrane.

Ipak, povećanje rashoda za zaposlene u Ministarstvu odbrane od oko 18 odsto nije obrazloženo.

Savet tumači to kao posledicu povećanja broja zaposlenih usled uvođenja obaveznog vojnog roka, ali, kako navode, ne može se isključiti ni eventualno povećanje zarada mimo opšte indeksacije.

Planirani rast zarada u javnom sektoru, koji je primetno brži od privrednog rasta, nije dugoročno održiv, ali u konkretnom slučaju 2025. godine mogao bi se opravdati činjenicom da ga dopuštaju važeća posebna fiskalna pravila kao i podatkom da plate u privatnom sektoru trenutno imaju još brži rast.

Gde idu sredstva za javne investicije?

U 2025. zadržava se izuzetno visok nivo javnih investicija od 7,4 odsto BDP-a, a predviđeno je da kapitalni rashodi Republike iznose 613 milijardi dinara, što je oko 5,2 milijardi evra.

Kad se na to doda i oko 150 milijardi dinara koliko iznosi kapitalni budžet ostalih nivoa vlasti (pre svih lokalne samouprave), vidi se da je planirano da javne investicije u 2025. godini dostignu čak 763 milijarde dinara – oko 6,5 milijardi evra – što je 7,4 odsto BDP-a, po čemu je Srbija, uz Estoniju, rekorder u Evropi.

Analizom budžeta mogu se prepoznati tri investiciona prioriteta Vlade u 2025. godini.

Najveći deo investicija opredeljuje se na izgradnju saobraćajne infrastrukture (oko 2 milijarde evra), opremanje vojske (oko 1 milijarde evra), a za projekat EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i linijskom infrastrukturom (oko 700 miliona evra).

Ipak, Savet naglašava da su u oblasti javnih investicija još uvek potrebna i brojna dodatna unapređenja, npr. trenutno se gotovo svi veliki infrastrukturni projekti sprovode po posebnim postupcima, uz delimično ili potpuno izuzeće iz krovne regulative.

Treća revizija BDP-a donela bolju sliku

Nedavna velika revizija BDP-a koju je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS) znatno je izmenila veliki broj fiskalnih agregata u Srbiji.

Sad, prema novim podacima, BDP Srbije u ovoj godini se procenjuje na oko 82 milijarde evra, što je čak 5,6 milijardi evra više od ranijih procena.

Revizija BDP-a je kao jednu od svojih važnih posledica imala i znatno fiskalno rasterećenje Srbije, te je tako učešće javnog duga u BDP-u automatski umanjeno za preko četiri procentna poena, te se sada javni dug procenjuje na 47,9 odsto BDP-a na kraju ove godine.

Fiskalni savet u svojoj oceni predloga budžeta podseća da je ovo već treća revizija BDP-a u prethodnih deset godina i da je svakom od tih revizija znatno povećan BDP.

„Velike izmene verovatno najvažnijeg makroekonomskog pokazatelja kakve se već deceniju dešavaju u Srbiji nisu uobičajene u drugim evropskim zemljama. One znatno otežavaju ispravno vođenje ekonomske politike – koja se u uređenim zemljama mora zasnivati na kvalitetnim i pravovremenim podacima“, navodi se u oceni Saveta.