“Pavkovdan“ će svakako ostati simbol vaskrsenja Crvene zvezde, ali šampion Srbije danas je ispisao još jednu stranu u istorijskim almanasima. Zlatnim, debelim slovima ostaće ucrtano: 27. novembar 2024, dan kad je po Švabama pukla petarda!

Treća pobeda Crvene zvezde u ove četiri sezone u Ligi šampiona, svakako slađa od one nad Olimpijakosom hendikepiranog crvenim karton Jasina Benzije (3:1), svako će po subjektivnom osećaju da proceni da li mu je baš draža i od tih 2:0 protiv Liverpula, ali svakako – vanvremensko izdanje Milojevićevog tima.

U Ligi šampiona – nezabeleženo. Bar kada pričamo o glavnoj fazi takmičenja. U stvari, da bismo pronašli sličan primer morali bismo da se vratimo u eru Kupa evropskih šampiona, sve do onih 5:0 protiv Dandalka iz sezone 1988/1989, ali to poređenje bi bilo uvredljivo za ovaj podvig crveno-belih, jer paralele između irskog predstavnika i viceprvaka Bundeslige – i to u vreme sve većeg jaza između bogatih i ne tako bogatih – zaista bi bilo neumesno.

U stvari, protiv timova iz liga petice, sličnih pobeda nije ni bilo. Beše u sezoni 1970/1971 onih 4:0 protiv Karl Cajs Jene, tada ipak velikana iz Istočne Nemačke. Još jednom dakle – nezabeleženo u bogatoj istoriji kluba.

A, dobija na značaju kada znamo da ni protiv takvih poput Dandalka petarde nisu baš stvar svakodnevnice. Bilo je 8:1 protiv Hibernijansa sa Malte, još pre toga 7:2 protiv mađarskog Komloja, kasnije i 7:0 u sudaru sa gruzijskim Kolketijem. Bilo je i 6:1 protiv luksemburškog Avenira, dalje 5:0 protiv moldavskog Nistrua ili 5:1 protiv Lozane Sport. U skorije vreme, 7:0 protiv nejakog Ventspilsa, 5:2 protiv Dinama iz Tbilisija u još jednom sudaru koga se zvezdaši rado sećaju, bilo je čak i 5:1 u meču grupne faze Lige Evrope sa Slovan Liberecom, pa i 5:0 protiv Kairata, Europe sa Gibraltara ili Pjunika, sve u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Ali ovo? Ovo se nije desilo.

Petarda u grupnoj fazi Lige šampiona? Pitanje je i kada će se ponovo desiti.

Iako se radi o jednoj od najvećih fudbalskih sila na planeti, zidine beogradske Markakane, u čije su šupljine urezane radosti nakon velikih eliminacija nemačkih klubova, večeras nisu dozvolile Crvenoj zvezdi da se uplaši Štutgarta. U DNK srpskog šampiona i njenih navijača utkane su eliminacije Karl Cajs Jene, Herte, Dinamo Drezdena, Bajerna i Kajzerslauterna, a od večeras će u večnoj memoriji ostati i popularne Švabe.

Ekipa Vladana Milojevića je ostvarila jednu od najvećih pobeda u novijoj istoriji, ubedljivo je savladala sastav Sebastijana Henesa posle spektakularnog preokreta na stadionu Rajko Mitić i uključila se u borbu za plasman u nokaut fazu Lige šampiona – 5:1 (2:1).

Milojević je večeras posle duže vremena bio u prilici da računa praktično na kompletan tim. Zvezda je imala i dva beka i dva krila, što joj je uz kompaktan vezni red omogućilo da igra onako kako želi, na ubitačne kontranapade koje su bukvalno uništile protivnika. I ne samo to, Zvezdin strateg je imao i veliku širinu i na klupi, što mu je omogućilo da posle časa igre doda gas i zahvaljujući Mirku Ivaniću i dvostrukom strelcu Nemanji Radonjiću dovede Štutgart do kapitulacije.

Kompletna Marakana je ostala u šoku u petom minutu, kada je Zvezdina odbrana poklonila svojim protivnicima još jedan u nizu golova u elitnom takmičenju i Ermedinu Demiroviću mogućnost da se upiše u elitnom takmičenju. Ipak, srpski šampion je prvi put ove sezone nakon šoka odgovorio na konkretan način, žestokim naletima, što mu je vrlo brzo donelo potpuni preokret golovima Silasa i Radeta Krunića. Crveno-beli su uspeli da prebrode krizu koja je trajala u poslednjih pet minuta prvog i desetak minuta drugog poluvremena, ali je sačekala da gosti krenu i rizik i onda ih brutalno kaznila…

Takođe, Zvezda je i te kako umela da iskoristi brojne povrede u protivničkom taboru. Bili su domaći igrači oštri koliko treba, drski u duelu, odlučniji na drugoj lopti. Uspeli su da nadigraju i nadjačaju protivnika, što je na kraju rezultiralo pravim spektaklom za navijače i veče koje će pamtiti „odabranih“ 40.000 Zvezdinih navijača.

Maks Mitelštat i Kris Furih su pre gola, dupliranjem na levom boku, napravili problem Ognjenu Mimoviću. Na to se nadovezala i loša reakcija Jong Vu Seola, koji je glavom poslao loptu u srce šesnaesterca, što je iskorisitio Enco Milot i glavom spustio loptu na udarac Ermedinu Demiroviću. Reprezentativac Bosne i Hercegovine je školski poklopio loptu iz poluvoleja, pa mladi Ivan Guteša nije imao mnogo šansi da zaustavi na putu ka golu.

Samopouzdanje koje je stekao nakon gola protiv Barselone i te kako je bilo vidljivo kod Silasa. Reprezentativac Demokratkske Republike Kongo je bio dodatno motivisan činjenicom da igra protiv kluba iz kog je upravo pozajmlje Crvenoj zvezdi, pa je u 12. minutu bukvalno pregazio Enca Milota na sredini terena, a onda dugim korakom došao do same završnice i sa ivice kaznenog prostora matirao Aleksandera Nibela, udarcem u bliži ugao.

Rade Krunić, koji je imao dosta problema na otvaranju Lige šampiona, zbog činjenice da je elitno takmičenje dočekao bez pravog takmičarskog ritma, večeras je u meč ušao na pravi način. Uvek je bio blizu protivničkih veznhi igrača i te druge lopte. U nekoliko navrata mu je malo nedostajalo da preseče neku od njih, a onda je nagrađen za veliki trud. Prvo je Andrija Maksimović požrtvovano zadržao loptu u terenu, dodao je do Seola, a Korejac uz dosta sreće pronašao Krunića. Lopta je prošla kroz noge kapitena Atakana Karazora, došla do Krunića, koji se lepo namestio i zakucao je pod prečku skamenjenog Nibela.

Međutim, još u finišu prvog poluvremena počela je da se oseća nesigurnost u Zvezdinoj igri. Naravno, to je bilo prouzrokovano i kvalitetom protivnika, koji je podizao ritam i igrao sa sve više rizika. Ekipa Vladana Milojevića je bila prinuđena da se brani i spusti svoje linije. Međutim, čak i u takvim okolnostima Zvezda nije bila bezopasna. Naprotiv, u 52. minutu otvorila se ubitačna kontra domaćih, koji je na sjajan povukao Felisio Milson. Krilo iz Angole je u završnici akcije bilo nesebično, asistiralo Silasu, ali se ovaj okliznuo, pa je šutirao iz mesta, pa nije bilo previše opasno po Nibela. Zvezda je i šest minuta kasnije propustila veliku šansu. Otvorio se put požrtvovanom Šerifu, koji je iskosa sa leve strane ušao u kazneni prostor gostiju, pokušao da prevari golmana Štutgarta, ali je ovaj u pravom trenutku izleteo na loptu i sprečio Senegalca da prođe ka praznoj mreži.

Kada je Silas u 63. minutu povratnu loptu prebacio preko prečke, a Mirko Ivanić dva minuta kasnije posle sjajne lopte upravo snažnog ofanzivca, ožario prste Nibelu, bilo je jasno da bi utakmica vrlo brzo da se prelomi. Upravo je tako i bilo. Timi Maks Elšnik je izveo perfektan korner na drugu stativu, gde je na pravom mestu bio Mirko Ivanić i glavom ćušnuo loptu u mrežu, za oduševljenje impresionirane publike.

Ipak, utakmicu je u potpuni šouprogram u poslednjih 20 minuta uveo Nemanja Radonjić. Povratnik u Zvezdin tabor se čitave jeseni spremao za ovaj trenutak. Nije mu se dalo da zaigra protiv Barselone, pa je morao da sečeka Štutgart. Nije mogao da izabere bolji trenutak. Pogodio je Milojević momenat kada ga treba ubaciti na teren. Nestašni Nišlija je bio taj koji će nokautirati protivnika koji se nalazi u nokautu. Usledio je levi kroše posle kontranapada u 65. minutu i pravovremene lopte Radeta Krunića, a onda i desni, nakon sjajnog drblinga u 88. minutu utakmice za opšti delirijum na Marakani.

Crvena zvezda se pobedom uključila u borbu za nokaut fazu i ima sve u svojim rukama. Puna samopouzdanja i bez ikakvog pritiska odlazi u Milan 11. decembra, nakon čega će u januaru protiv PSV Ajndhovena i Jang Bojsa odlučivati o svojoj sudbini u ovom takmičenju.

CRVENA ZVEZDA – ŠTUTGART 5:1 (2:1)

/Silas 12, Krunić 31, Ivanić 65, Radonjić 69, 88 – Demirović 5/

Stadion: Rajko Mitić

Sudija: Erik Lambrehts

Crvena zvezda: Guteša – Mimović, Điga, Spajić, Seol – Krunić (od 77. Dalsio), Elšnik – Silas (od 77. Kanga), Maksimović (od 59. Ivanić), Milson (od 67. Radonjić) – Endijaje (od 67. Duarte).

Štutgart: Nibel – Štencel (od 46. Rider), Ruo, Šabo, Mitelštet – Karazor, Štiler (od 84. Kajtel) – Vagnoman (od 76. Stergiju), Mijo (od 76. Malaga), Firih (od 84. Boaći) – Demirović.