Nakon otrežnjujućeg neuspeha u večitom derbiju i nedelju dana pauze, tokom koje su samo Filip Petrušev, Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac imali reprezentativne obaveze, košarkaši Crvene zvezde pokušaće pred svojim navijačima u “Beogradskoj areni” da saseku niz od dva evroligaška poraza i vrate se na trasu koja vodi ka plej-ofu.

Trenutno su 11. na tabeli sa skorom 5-6, a za šesti trijumf trebaće im protiv zahuktalog Bajerna iz Minhena mnogo bolja energija, odvažniji pristup, čvršća odbrana i ubojitiji napad od prošlonedeljnog.

Uz sav ugled, logistiku i podršku moćnog i bogatog fudbalskog kluba, Bajern već godinama ne uspeva da napravi značajan rezultat u Evroligi, ali početak nove sezone nagoveštava krupan iskorak. Sa osam pobeda i samo tri neuspeha posle 11 odigranih kola, Bavarci su do sada jedno od najprijatnijih iznenađenja.

Još uvek neporažen pred svojim navijačima u novom “SAP gardenu”, tim iz Minhena izgubio je samo od Fenerbahčea u Istanbulu, Partizana u Beogradu i Panatinaikosa u Atini, pa je trenutno treći na tabeli elitnog evropskog takmičenja.

Računajući i nemačko prvenstvo, u kojem su lideri sa skorom 6-2, Bavarci su na poslednjih deset utakmica pretrpeli samo jedan poraz i drugi put od početka sezone stižu u “Beogradsu arenu” prepuni elana i samopouzdanja.

Crveno-beli će i večeras igrati bez povređenog Džoela Bolomboja u reketu, ali su svi ostali izabranici Janisa Sferopulosa zdravi i spremni za meč. Ni Nemci nisu pošteđeni kadrovskih problema jer su već duže vreme odsutni Nils Gifaj i Vladimir Lučić, nekadašnji kapiten Partizana i reprezentativac Srbije.

Zvezda i Bajern su se do sada 11 puta sastali u Evroligi. Crveno-beli vode sa 6:5 u pobedama. Oba duela prethodne sezone pripala su domaćinu. Ekipa Janisa Sferopulosa slavila je drugog novembra prošle godine u “Areni” sa 74:68, dok su se Bavarci prvog marta revanširali u Minhenu skoro identičnim rezultatom – 74:66.

Herbertova Nemačka u malom

Burno leto u Minhenu nije obećavalo plodonosnu jesen. Ambiciozan projekat čiji je arhitekta trebalo da bude Pablo Laso iznenada je okončan krajem juna, pošto je španski stručnjak nakon samo jedne sezone van domovine napustio Bajern pod izgovorom “privatnih razloga” i vratio se u rodnu Vitoriju.

Gordon Herbert

Zamena je brzo pronađena u vidu Kanađanina Gordona Herberta, bivšeg selektora Nemačke koji je sa “pancerima” ostvario istorijske uspehe – osvojio je bronzu na Evropskom prvenstvu 2022, titulu šampiona sveta na Filipinima prošle godine i četvrto mesto na olimpijskom turniru u Parizu, što je najbolji plasman nemačkih košarkaša u istoriji Igara.

Bio je to logičan izbog, pošto Herbert u Minhenu na raspolaganju ima čak petoricu igrača koje odlično poznaje iz reprezentativnih akcija. Bavarci su zadržali Nilsa Gifaja, Nika Vajler-Beba i Andreasa Obsta, dok su u domovinu vratili Oskara da Silvu i Johanesa Fojtmana.

Podmazana napadačka mašinerija iz Minhena

Bajern sa Gordonom Herbertom na klupi igra atraktivnu, jednostavnu, brzu i napadački orijentisanu košarku sa mnogo šuteva za tri poena. Ekipa iz Minhena postiže čak 89,6 poena po meču i nema joj ravne u Evroligi. Statistički je lider i po broju pokušaja (31,5 po utakmici), ali i pogodaka za tri poena (12 po utakmici).

A Flourish chart

Da veliki broj otvorenih šuteva pronalaze iz dobrog protoka lopte svedoči podatak da su Bavarci među timovima sa najviše asistencija u Evroligi. Po utakmici ih podele 18,7 – manje samo od Panatinaikosa, Reala, Barselone i Olimpijakosa.

Sve se u igri Bajerna vrti oko hitrih i ofanzivno izuzetno potentnih bekova koji su u stanju da, kada nema vremena i prostora za kompleksnija rešenja, sami stvore prednost u igri jedan na jedan i izolacije krunišu poenima, kako posle prodora tako i šutevima za tri poena. U takvim situacijama trenutno nema hladnokrvnijih egzekutora od Bajernovih bekova. Smestili su u koš 14 od ukupno 33 šuta za tri poena u igri jedan na jedan.

Interactive content by Flourish

Amerikanac Karsen Edvards, glavni inženjer dobro podmazane napadačke mašinerije iz Minhena, trenutno je najbolji strelac Evrolige sa 21,4 poena po meču. Nekadašnji igrač Fenerbahčea prednjači u čitavom takmičenju i po broju preciznih šuteva za tri poena – 2,9 po utakmici.

Samo malo za Edvardsom zaostaje Andreas Obst. Reprezentativac Nemačke u proseku pogađa 2,5 trojki po meču, ali se u prethodnoj rundi protiv Barselone zaustavio tek na neverovatnih 11, čime je oborio rekord Evrolige. Ceo tim je Kataloncima ubacio 20 trojki, što je takođe rekord na jednoj evroligaškoj utakmici, ali klupski.

Za dalekometne šuteve iz izolacije specijalista je Šabaz Nejpir, nekadašnji igrač Zvezde, koji ove sezone pogađa u visokim procentima – 43,5 odsto za tri ponea. Tokom kratke i neslavne epizode u Beogradu odigrao je minule sezone za crveno-bele 12 utakmica u Evroligi i prosečno beležio 9,8 poena i 2,3 asistencije. Na sličnom uzorku u Bajernu u statistici mu piše 12,1 poen i 2,9 asistencija.

Madar izbegao povratak u “Arenu”

Samo dan pred utakmicu u Beogradu Bajernova rotacija na bekovskim pozicijama ostala je kraća za jednu opciju, pošto je Jam Madar tražio raskid ugovora i vratio se u domovinu, gde će ponovo zadužiti opremu Hapoela iz Tel Aviva.

Jam Madar u dresu Bajerna (desno)

Mladi Izraelac je letos došao u Bajern u nameri da oživi posrnulu karijeru, nakon što je prethodnu sezonu uglavnom presedeo na kraju klupe Fenerbahčea, ali ni u Minhenu se nije nametnuo kao važan faktor.

Odigrao je za Bavarce svih osam utakmica u Bundesligi i prosečno beležio 4,3 poena za 12,5 minuta na parketu, dok je bio akter samo pet evroligaških duela. U elitnom evropskom takmičenju minutaža mu je bila još manja, kao i učinak – 4,2 poena za nepunih 12 minuta na parketu.

Evroliga, 12. kolo:

Četvrtak:
Žalgiris – Baskonija 70:83
Alba – Makabi Tel Aviv 85:103
Partizan – Olimpijakos 78:70
Pariz – Virtus 81:78
Barselona – Real Madrid 90:97 (74:74)

Petak:
Fenerbahče – Olimpija Milano 18.45
Crvena zvezda – Bajern Minhen 20.00
Panatinaikos – Monako 20.15
Asvel – Efes 21.00

Srbija i Crna Gora duelom u Feniks areni u Debrecinu počinju takmičenje na Evropskom prvenstvu. Selekcija Crne Gore je branilac bronze i kao takva pre meča važi za favorita.

Crna Gora je pre dve godine bila domaćin evropskog rukometnog turnira za žene zajedno sa Slovenijom i Severnom Makedonijom. Crnogorke su odlično počele takmičenje u Podgorici i to im je utrlo put do bronzane medalje, njihove druge medalje na kontinentalnim takmičenjima, nakon šampionske titule 2012. godine u Srbiji.

U međuvremenu, Crna Gora nije uspela da nastavi s uspešnim partijama. Nije se plasirala na Olimpijske igre u Parizu 2024. pošto je poražena od Slovenije u kvalifikacionom turniru, a uz to nekoliko igračica su završile reprezentativnu karijeru.

Desno krilo Jovanka Radičević se posebno ističe, jer je davala nemerljiv doprinos timu, ona je između ostalog rukometašica sa najvećim brojem utakmica i najviše golova za nacionalnim tim.

Pored toga, došlo je i do promene na klupi. Legendarnu Bojanu Popović zamenila je bivša rukometašica Suzana Lazović, članica reprezentacije Crne Gore koja je osvojila srebro na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. i zlato na Evru 2012.

Međutim, iskustvo sadašnje selektorke Crne Gore na najvišem trenerskom nivou nije značajno. Poslednje tri godine provela je u Kini, gde je vodila juniorsku reprezentaciju do ženskog juniorskog Svetskog prvenstva 2024.

Ipak, uprkos nedostatku iskustva, Suzana Lazović poznaje crnogorski tim i prilike unutar reprezentacije. Pretpostavke su da će se Crna Gora s njom na klupi vratiti na stariji sistem igre – primarna igra u odbrani.

Pored Suzane Lazović, važno je istaći da se u reprezentaciju vratila i Milena (Raičević) Knežević, što će biti veoma važno za tim koji je podmlađen. Milena ima veliko iskustvo i sigurno je da će na poziciji centrlanog beka biti velika nada ekipi Crne Gore.

Podsetimo, Crna Gora je kvalifikacioni period okončala bez poraza, a u grupi je igrala i protiv Srbije od koje je dva puta bila bolja za po jedan gol – 30:31 i 26:25.

Srbija s Bregarom zagledana u narednu rundu

Ženska rukometna reprezentacija Srbije plasirala se deveti put zaredom na prvenstvo Evrope. Kao što je poznato, najbolji rezultat ostvaren je 2012. godine – četvrto mesto. Od tada, u narednih pet izdanja, samo dva puta su rukometašice igrale glavnu rundu.

Zapravo, Srbija je pobedila samo jednom na poslednjih šest mečeva na evropskim prvenstvima, završivši na 13. mestu 2020. i 15. mestu 2022. godine. Pad forme može se pripisati smeni generacija, nakon povlačenja rukometašica poput Andree Lekić ili Dragane Cvijić iz reprezentativnog rukometa.

Poslednjih godina trener Uroš Bregar pokušava da napravi pomak s nacionalnim timom. Međutim, na Svetskom prvenstvu 2023. godine, Srbija je završila na 21. mestu sa samo jednom pobedom u šest mečeva.

Dakle, Srbija će na ovom turniru morati da se osloni na mlađe igračice, budući da u timu postoje samo tri rukometašice sa 30 ili više godina.

Srbija je pored dva poraza u kvalifikacijama imala i remi sa Turskom, ali izgleda da su igračice selektora Bregara izvukle pouke iz tih mečeva i da će nastojati da naprave iskorak, jer grupa B izgleda kao da je otvorena za svaki rezultat, sa timovima koji su spremni za ravnopravnu borbu i plasman u glavnu rundu takmičenja.