Ako ste nekada prošli pored dvorišta okruženog gustom, tamnozelenom živom ogradom koja zadržava svoj uredan izgled tokom cele godine, velike su šanse da ste videli lovor višnju.
Pčele imaju skrivenu „supermoć“: Evo koliko mogu preživeti pod vodom
Poznato je da ribe dišu pod vodom, ali postoje i druge životinje koje mogu kratko da opstanu u takvim uslovima – ili zadržavajući dah ili razmenom gasova preko kože.
Naučnici su sasvim slučajno otkrili da matice mogu da prežive pod vodom. Kako su napisali u studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, koautorka Sabin Rondo je slučajno otkrila ovu sposobnost pčela dok je proučavala efekte pesticida na bumbare, piše tportal.
Stavila ih je u epruvete napunjene zemljom u frižideru, ali kada je izvadila epruvete, otkrila je da se voda u nekim od njih kondenzovala i udavila četiri bumbara. Uprkos tome što su bili potpuno potopljeni, bili su živi. Kada je ponovila eksperiment u studiji 2024. godine, potvrdila je da matice mogu da prežive pod vodom do nedelju dana.
Novo istraživanje se fokusiralo na sam mehanizam kojim pčele preživljavaju pod vodom. Naučnici su uzeli zdrave matice i izazvali ih u dijapauzu stavljajući ih u zimske uslove (hladan, tamni frižider). Posle nekoliko nedelja, prebačene su u komore napunjene vodom, a neke od pčela su provele samo nekoliko sati pod vodom, dok su druge provele i do nedelju dana.
Tokom eksperimenta, naučnici su pažljivo pratili njihovo metaboličko stanje i beležili fiziološke promene. Otkrili su da pčele nastavljaju da proizvode ugljen-dioksid, što je dokaz da su disale pod vodom. Pored toga, oslanjale su se na anaerobni energetski sistem, što je dovelo do akumulacije laktata u njihovim telima.
Zanimljivo je da su, kada su pčele uklonjene iz poplavljenih komora, odmah počele da se oporavljaju. Njihov metabolizam je postao izuzetno aktivan, a počelo je i uklanjanje laktata iz njihovih tela.
„Takav fiziološki kapacitet podržava otpornost pčela na ekstremne uslove okoline i može biti od ključnog značaja, posebno zbog promenljivih obrazaca prolećnih poplava“, napisali su u radu. S obzirom na to da su izuzetno osetljive na klimatske promene, ova sposobnost pokazuje kako se one i dalje mogu prilagoditi ekstremnim uslovima i preživeti.
Lufthanza smanjuje broj letnjih letova za 20.000 zbog cene goriva
Nemačka avio-kompanija Lufthanza će tokom leta smanjiti broj kratkih letova za 20.000, navodeći da su vrtoglave cene goriva učinile mnoga putovanja „neprofitabilnim“.
Cena mlaznog goriva udvostručila se od početka rata SAD-Izrael sa Iranom, jer je sukob usporio njegovu proizvodnju i transport širom Bliskog istoka.
Nekoliko avio-kompanija, među kojima su KLM-France i Delta, takođe su privremeno smanjili neke letove, dok su druge podigle cene karata.
Analitičari su upozorili da putnici treba da očekuju dalji rast cena karata i više otkazanih letova jer sukob traje.
Zaliv je glavni izvor avionskog goriva koje pokriva oko 50 odsto evropskog uvoza.
Najveći deo dolazi kroz Ormuski moreuz, koji je Iran efikasno zatvorio kao odgovor na napade SAD i Izraela.
Povećanje cena mlaznog goriva pokazuje ulogu bliskoistočnih rafinerija u snabdevanju.
Samo rafinerija Al-Zur u Kuvajtu obezbeđuje otprilike 10 odsto evropskog uvoza mlaznog goriva, prema podacima Enerdži Intelidžensa.
Međunarodna agencija za energiju upozorila je prošle nedelje da bi Evropa mogla da ostane bez kerozina za nekoliko nedelja, iako vlada Velike Britanije i avio-kompanije kažu da ne primećuju poremećaje u snabdevanju.
Lufthanza je u utorak saopštila da smanjuje evropsku mrežu, ali da će putnici „nastaviti da imaju pristup globalnoj mreži ruta, posebno vezama na dugim relacijama“.
„Međutim, zbog povećanja cena mlaznog goriva, ovo će se postići znatno efikasnije nego ranije“, navode.
Rečeno je da bi se time uštedelo „približno 40.000 metričkih tona mlaznog goriva“.
Kompanija je prošle nedelje saopštila da ubrzava trajno zatvaranje evropske ponude letova CityLine.
Tada je saopšteno da penzioniše 27 aviona iz programa, delimično zbog „značajno povećanih cena kerozina“, ali i „dodatnih opterećenja zbog radnih sporova“.
Lufthanza je saopštila da je „prvih 120“ ovih letova smanjeno u utorak.
Među pogođenim rutama su one od Frankfurta do Poljske i Norveške.
„Postao sam Srbin za pet minuta“: Danac oduševljen Nišom i kafanskom atmosferom koja ga je „preobratila“
Jedan mladi muzičar i putnik iz Danske, Frederik Kornelius, već mesecima obilazi Srbiju i svoje utiske redovno deli na društvenim mrežama, ali je poslednja objava iz Niša privukla posebnu pažnju.
Ovaj skandinavski nomad, koji sebe opisuje kao muzičara i zaljubljenika u putovanja, tvrdi da je upravo u Nišu doživeo nešto što ga je potpuno promenilo – toliko da je u šali napisao da je „postao Srbin“.
Za njega, Niš je mnogo više od još jedne stanice na mapi. Naziva ga „skrivenim draguljem Balkana“, gradom u kojem je, kako kaže, pronašao sve: autentičnu hranu, živu lokalnu kulturu i opušten ritam života uz reku Nišavu.
U svojim objavama posebno ističe istorijski sloj grada – od činjenice da je Niš rodno mesto rimskog cara Konstantina Velikog, preko impresivne Tvrđave, do Spomenika oslobodiocima i prepoznatljive arhitekture koja, po njegovom mišljenju, daje gradu karakter.
Ipak, ono što ga je najviše osvojilo nije istorija, već svakodnevica. Ljudi koji sede u kafanama, razgovaraju na ulici i žive grad bez žurbe ostavili su na njega, kaže, najjači utisak.
A onda je usledio i trenutak koji je njegova publika najviše delila.
Tokom jedne „mirne“ večere u lokalnoj kafani, naručio je salatu i meso, ali atmosfera se brzo promenila. Muzika je krenula, društvo se opustilo, a on se, kako opisuje, potpuno stopio sa okruženjem.
„Odjednom više nisam bio momak iz Danske u Srbiji. Ja sam igrao, pevao, vikao. Osetio sam ritam kao nikada u životu. Mislim da sam dobio srpsko državljanstvo za pet minuta“, napisao je kroz šalu.
Njegova objava izazvala je brojne reakcije, a Niš je, makar na trenutak kroz njegove oči, ponovo dobio status grada koji ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
Balkanska “država” za koju verovatno nikada niste čuli: Ima pasoš, valutu, zakone i najluđi karneval
Na Balkanu postoji jedna „država“ koju niko zvanično ne priznaje — ali ona i dalje živi, i to zahvaljujući vodi koja je svojevremeno pokrenula pravu malu pobunu.
Reč je o selu Vevčani u Severna Makedonija, smeštenom na oko 30 kilometara od Ohrid.
Iako na prvi pogled deluje kao još jedno mirno planinsko mesto, njegova priča je sve samo ne obična.
Početkom devedesetih, u vreme raspada SFR Jugoslavija, meštani Vevčana našli su se u sukobu sa vlastima zbog — vode.
Država je planirala da preusmeri njihove poznate izvore pitke vode, što je izazvalo ogroman revolt. Vevčanci su reagovali odlučno i bez kompromisa — fizički su branili svoje izvore, ne želeći da se odreknu prirodnog bogatstva koje ih je vekovima održavalo.
Iz tog prkosa i otpora, 1993. godine nastaje Republika Vevčani. Iako nikada nije imala stvarni politički legitimitet, ova „država“ je bila snažan simbol bunta, nezavisnosti i lokalnog identiteta — ali i doza balkanskog humora.
Meštani su otišli korak dalje pa su osmislili i sopstvene „državne“ elemente: pasoš (koji danas funkcioniše kao suvenir), novac, zastavu, pa čak i „vladu“ i simbolične zakone.
Danas je ova neobična priča deo turističkog šarma mesta, a posebno dolazi do izražaja tokom čuvenog Vevčanski karneval, koji se održava svake godine 13. i 14. januara. Karneval se poklapa sa proslavom pravoslavne Nove godine po julijanskom kalendaru i predstavlja jedinstvenu kombinaciju tradicije, satire i potpune slobode izražavanja.
Foto: Tomislav Georgiev / Xinhua News / Profimedia
Maskirani učesnici bez zadrške ismevaju političare i društvene pojave, humor je često sirov i „bez kočnica“, a atmosfera nabijena energijom — uz muziku, rakiju i slavlje koje traje do kasno u noć. Upravo taj spoj prkosa, tradicije i zabave čini Vevčane jednim od najneobičnijih mesta na Balkanu.
Humanitarne projekcije filma “Svi za Kosmet, ma gde bili” u Srpskoj
Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” iz Beograda organizovaće od 23. do 26. aprila humanitarne projekcije filma “Svi za Kosmet, ma gde bili” u Čajniču, Foči, Gacku i Višegradu, a dobrovoljni prihod od ulaznica biće usmjeren za potrebe srpskog naroda i svetinja u južnoj srpskoj pokrajini.
Srbija – Republika Srpska, Svi za KosmetFoto: SRNA
Film “Svi za Kosmet” snimljen je po ideji Njegovog preosveštenstva episkopa novobrdskog Ilariona, a režirala ga je hadži Bojana Krstić.
Ovo ostvarenje donosi snažno svjedočanstvo o neprolaznom kosovskom zavjetu, borbi srpskog naroda i svetinja za opstanak u teškim uslovima, kao i o radu organizacije “Svi za Kosmet”, koja više od 15 godina pomaže Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji.
Film počinje kadrovima i besjedom blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, a o dešavanjima na Kosovu i Metohiji govore Njegovo visokoprosveštenstvo mitropolit raško-prizrenski Teodosije, iguman manastira Svetih arhangela kod Prizrena arhimandrit Mihajlo, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina, te iguman manastira Visoki Dečani Sava Јanjić.
O položaju srpskog naroda govore i upravnik narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji Svetlana Stević, pjesnik Matija Bećković, novinar Živojin Rakočević, predstavnik Humanitarne organizacije “Srbi za Srbe” Igor Rašula, muzički umjetnici Gavrilo Kujundžić, Pavlina Radovanović, Branka Zečević, kao i brojne porodice i pojednici koji su dobile podršku humanitarnih organizacija “Srbi za Srbe” i “Svi za Kosmet”.
Projekcija u Čajniču biće održana u četvrtak, 23. aprila, u Domu kulture “Filip Višnjić” od 19.00 časova, a u petak, 24. aprila, publika u Foči biće u prilici da vidi ovo ostvarenje u bioskopskoj sali Centra za kulturu i informisanje u 19.00 časova.
U Gacku će film biti prikazan u subotu, 25. aprila, u sali Crkvenog doma od 20.00 časova, a posljednja projekcija biće u Višegradu u nedjelju, 26. aprila, u sali “Kinoteka” bioskopa “Doli Bel”.
Ulaz na sve pojekcije je dobrovoljni prilog namijenjen ugroženim porodicama i svetinjama na Kosovu i Metohiji.
Film je premijerno prikazan u beogradskoj MTS dvorani 2. oktobra prošle godine, a osim u Srbiji, prikazuje se u Srpskoj i dijaspori.
U Republici Srpskoj do sada je prikazan u Bratuncu, Srebrenici, Banjaluci, Doboju, Derventi, Modriči, Bijeljini, te u Brčkom.
Delagacija Muzeja Republike Srpske u Luvru, Zmijanjski vez od 23. aprila u Parizu
Prvog dana službene posjete Parizu, zajedno sa saradnicima iz Muzeja Republike Srpske, direktor Muzeja Davor Strika održao je sastanak u Muzeju “Luvr” sa šefom sektora za međunarodnu saradnju Sirilom Gujeom i njegovim timom.
Delegacija Muzeja Republike Srpske u muzeju LuvrFoto: Ustupljena fotografija
Na sastanku je razgovarano o mogućnostima i modelima saradnje između naših muzeja, prije svega kroz razmjenu iskustava i stručnjaka, kao i o prilikama za edukaciju naših kustosa i konzervatora u Luvru. Takođe, razmatrane su mogućnosti realizacije zajedničkih izložbi, kao i finansiranja određenih projekata od obostranog značaja.
Posebno raduje činjenica da Muzej Republike Srpske postaje međunarodno vidljiv i prepoznatljiv, o čemu svjedoče i sastanci na ovom nivou sa najprestižnijim svjetskim institucijama kulture.
Delegacija Muzeja Republike Srpske u muzeju Luvr (ustupljena fotografija)
– Želimo da izrazimo zahvalnost Ministarstvu prosvjete i kulture Republike Srpske, Ministarstvu za evropske integracije i međunarodnu saradnju, kao i Danijeli Pejić, te Predstavništvu Republike Srpske u Parizu i Bojani Kondić Panić. Sastanci ovog tipa potvrđuju da je međuinstitucionalna saradnja Srpske na zavidnom nivou. Sve ove aktivnosti su uvod u svečano otvaranje izložbe “Zmijanjski vez – svjetsko nematerijalno nasljeđe” Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu koja će francuskoj publici biti dostupna od četvrtka, 23. aprila 2026. u Srpskom kulturnom centru ovdje u Parizu – rekao je direktor Muzeja Srpske u prestonici svjetske kulture.
Izložba “Zmijanjski vez – svjetsko nematerijalno nasljeđe” iz kolekcije Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu, autorki Danijele Đukanović muzejskog savjetnika, etnologa iz Muzeja Republike Srpske i Mirjane Kraguljac Ilić, višeg kustosa etnologa iz Etnografskog muzeja u Beogradu, je zajednički projekat dvije centralne institucije iz Republike Srbije i Republike Srpske koje se bave očuvanjem materijalnog i nematerijalnog srpskog kulturnog nasljeđa.
Kroz ovaj projekat obje institucije kulture žele da stručnoj i široj javnosti u Parizu i Francuskoj pokažu značaj očuvanja srpskog nematerijalnog nasljeđa – Zmijanjskog veza koji je upisan na UNESKO listu svjetskog nematerijalnog nasljeđa čovječanstva 2014. godine.
Er Srbija od 22. maja ponovo uvodi direktne letove za Minhen, karte od danas u prodaji
Er Srbija će od 22. maja ponovo upostaviti direktne letove između Beograda i Minhena, nakon pauze od 18 godina, a karte su od danas u prodaji, saopštila je kompanija.
Er Srbija (Foto: TANJUG/ AIR SERBIA/ ANA SPREMO)
Letovi će se obavljati svakodnevno, čime se osigurava kontinuitet i efikasnost u povezivanju ova dva grada.
Na ovaj način, Er Srbija jača svoje prisustvo u Njemačkoj, brojeći ukupno deset gradova do kojih leti iz Beograda i Niša.
Pored Minhena, u mreži destinacija nacionalne avio-kompanije Srbije su i Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Frankfurt Han, Hamburg, Hanover, Keln, Nirnberg i Štutgart.
– Uvođenjem direktnih letova između Beograda i Minhena, otvaramo vrata ka srcu Bavarske – jednoj od najdinamičnijih regija Evrope. Ova linija nije samo olakšica za poslovne ljude i turiste, već ključna spona koja putovanje čini bržim, a planiranje jednostavnijim. Bilo da težite globalnim poslovnim prilikama ili kulturnom bogatstvu Minhena, nova ruta vam omogućava da tamo stignete lakše nego ikada, pozicionirajući Srbiju još čvršće na mapi evropskih putovanja – izjavio je generalni direktor Er Srbije Јirži Marek.
Polasci iz Beograda ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom planirani su u 07:10 časova, sa povratkom iz Minhena u 09:30 časova.
Srijedom, petkom i nedjeljom, letovi iz Beograda će se realizovati sa polaskom u 17:55 časova, dok su povratni letovi planirani u 20:15 časova.
Zahvaljujući svakodnevnim letovima, omogućena su brza i jednostavna presjedanja preko Beograda ka širokoj mreži destinacija, uključujući: Njujork, Šangaj, Guangdžou, Istanbul, Atinu, Solun, Rodos, Krf, Iraklion, Mikonos, Santorini, Larnaku, Tbilisi, Izmir, Malagu, Napulj, Palermo, Kataniju, Maltu, Varnu, Bukurešt, Sofiju, Budimpeštu, Beč, Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Tiranu, Podgoricu, Tivat, Mostar, Ohrid, Dubrovnik, Split, Rijeku, Pulu, Zadar i Brač.
Zahvaljujući pažljivo planiranom redu letenja, Beograd se dodatno afirmiše kao ključno tranzitno čvorište koje povezuje Bavarsku sa regionom Balkana, Mediteranom i strateškim destinacijama u Severnoj Americi i Aziji.
Forum o geopolitičkim dešavanjima: Srpska neće dozvoliti da joj Zapad nameće status
Multipolarni svijet je već stvarnost, sada se treba pravilno postaviti u datim okolnostima, kaže zamjenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško.
ForumFoto: ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja
Rusija će se zalagati i da se to preslika u načinu odlučivanja u Ujedinjenim nacijama. Međutim, zamjenik ruskog šefa diplomatije upozorava da Zapad i dalje Balkan smatra svojom zonom uticaja. On djelovanje Kristijana Šmita vidi upravo kao mehanizam Zapada da potkopa međunarodno pravo.
– I, nažalost, ja mogu da konstatujem ovo: Da ova borba Zapada za očuvanje svoje hegemonije destabilizuje položaj na Balkanu, jer države Balkana dovodi u situaciju vještačkog izbora – ako niste sa nama, vi ste naši protivnici. Od država Balkana oduzima se pravo na sprovođenje samostalnih politika, zahtijeva se potpuno potčinjavanje i potpuna kapitulacija, a sprovodi se i demonizacija političara koji smiju da stave nacionalne interese iznad sebe – rekao je Gruško.
Najveća opasnost za srpski narod iz Evrope je rastući uticaj i militarizacija Njemačke, kaže lider SNSD-a Milorad Dodik.
– Kada se Njemačka militarizuje, naša istorijska iskustva govore da se narodi oko nas spremaju za rat, oštreći svoje kame i noževe. A nedavni vojni savez između Hrvatske, Albanije i Šiptara, u suštini, nije ništa drugo nego isturena ruka – rekao je Dodik.
Uporedo s tim, mijenjaju se i odnosi snaga i ravnopravnost članica Evropske unije, kaže Dodik.
– Mijenja se način odlučivanja u Evropskoj Uniji. Biće tako što će šest zemalja koji su oni izabrali, takozvana koalicija voljnjih, odlučivati o svemu, donositi odlogu. A vi ostali? Izvolite da nas pratite. Ako ste u Evropskoj Uniji, onda morate bezuslovno da prati. A šta ako napravime mobilizaciju da rati vam protiv Rusije? Šta ćemo onda? – pita Dodik.
Upravo zbog toga su važni odnosti sa Ruskom Fedreracijom, kaže predsjednik Republike Siniša Karan. Rukovodstvo Srpske sarađuje sa svima koji uvažavanju njen međuanrodni subjektivitet.
– Više nismo na stolu kao predmet i problem, mi smo za stolom i to na najvažnijim mjestima, gdje iznosimo i objašnjavamo svoj stav, koji je već prepoznat. U tom smislu, već smo i u tom narativu promijenili sliku o Republici Srpskoj – naglašava Karan.
Na forumu o geopolitičkim dešavanjima u Evropi govorio je i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, a prisutni su bili i ministri u Vladi Srpske, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske, poslanici u Predstavničkom domu i srpski delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, privrednici, kao i druge brojne ličnosti iz političkog i društvenog života Srpske.
Karlos Alkaraz dobitnik nagrade “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta
Španski teniser Karlos Alkaraz dobitnik je prestižne nagrade “Laureus” za najboljeg sportistu svijeta u 2025. godini.
Karlos Alkaraz (foto: EPA/J.J. Guillen)