MENISNC
Pretraga
18.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 31

Pola veka Dramskog programa Radio Beograda

Od
Viktor
-
0
a very tall tower with a sky background

U Radio Beogradu obeležen je Dan radio-drame i 50 godina od uspostavljanja Dramskog programa kao zasebne programske celine u okviru Radio Beograda.

Glas, zvučni efekti i muzika ono su što čini radio-dramu moćnom silom u psihološkoj dimenziji slušalaca. Za 50 godina postojanja, dramski program Radio Beograda izrodio je više od 8.000 dramskih naslova.

Pripremila Anđela Đečević

Pokreni video

„Jedan izvanredan podatak, već 1929. godine kada je formiran Radio Beograd raspisan je i prvi, najstariji konkurs za jednu radio-dramsku formu. To je prethodilo čak četiri godine ranije pre nego što je ta forma u svetskoj književnosti priznata kao ravnopravan književni rod. Dakle, oni koji su kod nas stvarali radio su naveliko već percipirali mogućnost radija kao medija“, istakao je Predrag Stamenković, kompozitor i dobitnik nagrade za izuzetan doprinos radiofoniji.

„Radio je prema meni bio darežljiv, bio je blagonaklon, davao mi je uloge kakve nikad i nigde ne bih mogla da igram. A bio je blagonaklon da kad nešto pogrešim pa mogu bolje, a možda mogu i drukčije, puštao me da to popravljam. I bio je prisan. Sama pred mikrofonom uspevala sam nekad da izrazim i ono što je zapreteno u čoveku“, objašnjava Renata Ulmanski, glumica i dobitnica nagrade za izuzetan doprinos radiofoniji.

U eri dominacije slike i kratkih formi, mladi stvaraoci se takođe okreću radiju koji pruža intimne unutrašnje pejzaže, kontemplaciju i drugačiji ritam. Tako je ovogodišnju nagradu za najboljeg mladog stvaraoca ponela Ana Ivanović.

„Sama forma radio-drame mislim da je predivna. Može sve da se desi. Može da se desi eksplozija, može da se desi putovanje u svemir, može da se desi da planeta Zemlja govori. To je jedna beskrajna maštovitost i sloboda, neki mehanizam igre kao principa stvaranja“, navodi dramska spisateljica Ana Ivanović.

Dan radio-drame obeležen je i dodelom nagrade „Vitomir Bogić“, za izuzetan doprinos radiofoniji. Povelje su poneli i Dragan Mitrić i Milan Filipović za izuzetan doprinos radiofoniji, Milica Zarić i Bojana Stefanović za najbolje žensko ostvarenje i Andrej Šepetkovski i Vladimir Tešović za najbolje muško ostvarenje.

Magija detinjstva – tajne starih dečjih igara

Od
Viktor
-
0
four boy playing ball on green grass

„Care, care, gospodare, koliko ima sati“, „arjačkinje-barjačkinje“… samo su neke od igara koje su oblikovale detinjstvo čitavih generacija. U nastavku otkrivamo poreklo ovakvih igara, njihova pravila i značaj koji su imale za razvoj zajedništva, snalažljivosti i mašte.

Tradicionalne grupne dečje igre često su ukazivale na običaje koji su bili dominantni u prošlosti. Osim toga, one su i odraz društvene stavrnosti u kojoj se živelo.

Pripremila Tamara Tubić

Pokreni video

„Ono što jeste bitno je da običaji koji prestaju da budu bitni za jednu sredinu, za jednu zajednicu, oni se onda mogu u fragmentima ili u celosti prepoznati u dečjoj igri. Zato nam je dečja igra jako važna u analizi društvene stvarnosti, i u vertikali, ali i u horizontali“, kaže etnolog i antropolog, dr Vesna Marjanović.

Dečje igre su često povezane sa godišnjim ciklusima u prirodi, kao, na primer, u igri „laste, prolaste“.

„To su te proletnje igre koje imaju to magijsko svojstvo provlačenja da bi došlo i do očišćenja, ali i zaštite od eventualnih zlih sila koje su ostale u dečjoj igri. Ili svadbeni običaji gde možemo te elemente da vidimo jelečkinje, barjačkinje, barjačkinje, već kako se gde kaže ili došla majka sa kolodvora“, navodi ona.

„To je bila u moje vreme baš dečija igra, na ulicama se igralo i po gradovima. Međutim, kada malo to analiziramo, to lepo vidimo. Došla je majka sa kolom dvoru. Ona je sa kolom dovela devojku svom sinu. Tako da tu, a onda u nekom momentu naše euforije i oni čistunci jezika, onda su počeli da prevode ‘došla majka sa stanice’. Nije sa stanice, nego sa kolom dvoru, pa je to sažeto u kolodvor“, dodaje Marjanovićeva.

Jezičke formule koje se koriste u dečjim igrama povezane su sa obrednim. Uz to, one su istovremeno snažile dečju maštu.

„Mislim da još uvek nije dovoljno razjašnjeno te brojalice, razbrajalice, kada se počinju igre i kada se grupe dele, da još uvek nije dovoljno razjašnjeno otkud ta nepoznanica. Jer zaista tu imamo jedan sled koji baš ne možemo mnogo da povežemo, ali ono što jeste, što su ljudi povezali moje kolege, a to je da je verovatno iz nekih magijskih formula zaštite pa je prešlo i u sadržaj dečijih igara“, ističe Marjanovićeva.

Različite dečje igre javljaju se u različitim sredinama, na različitim jezicima, ali uvek ih povezuje najmanji zajednički sadržalac – obredna pozadina i težnja da se ostvare zajedništvo i druge veze koje se ostvaruju kroz zabavu.

Smehom protiv blama – kako smeh nad sopstvenim greškama menja utisak o nama

Od
Viktor
-
0
smiling woman wearing gray hoodie

Umesto da se postidite kada napravite gaf, možda je bolje da se nasmejete – bar tako pokazuje novo istraživanje. Naučnici tvrde da humor u nezgodnim situacijama može da vas učini simpatičnijim, pristupačnijim i čak kompetentnijim u očima drugih.

Смехом против блама – како смех над сопственим грешкама мења утисак о намаSmehom protiv blama – kako smeh nad sopstvenim greškama menja utisak o nama

Sledeći put kada glavom udarite u staklena vrata, spoknete se o sopstveno stopalo ili ispustite gasove tokom časa joge, smejte se sebi umesto da pocrvenite od stida. Novo istraživanje pokazuje da će vas humor u trenucima nespretnosti učiniti simpatičnijim – i ljudi će vas videti kao pristupačniju, kompetentniju i autentičniju osobu nego ako i posle pet minuta ćutite postiđeni.

Kada su u pitanju bezopasne nespretnosti i društveni gafovi, priznanje greške i iskren smeh može potpuno da promeni atmosferu u prostoriji – prelazite od toga da vas prisutni osuđuju do toga da ćete se zbližiti sa nekim ko je doživeo sličnu situaciju.

Studija – objavljena u časopisu Journal of Personality and Social Psychology – delimično je inspirisana istraživačkim interesovanjima dr Ovul Sezer, profesorke na Univerzitetu Kornel, koja proučava kako nas drugi ljudi vide.

Istraživači odavno znaju da je stid društveno koristan fenomen, jer signalizira kajanje i poštovanje normi. Pa ipak, pošto se prof. Sezer bavi i stendap komedijom, to iskustvo joj je pokazalo da je ponekad bolji potez iskoristiti trenutak i nasmejati se.

Ta dvostruka perspektiva pokrenula je pitanje: Ako napravite grešku, da li je stid uvek najbolji potez? Ili je smeh možda efikasniji?

Kada – i zašto – smeh funkcioniše

U studiji, Sezerova i njene kolege sprovele su šest eksperimenata u kojima je učestvovalo više od 3.000 učesnika koji su čitali o  neprijatnim situacijama drugih ljudi, poput dramatičnog obaranja čaše u restoranu ili entuzijastičnog mahanja pogrešnoj osobi. Zatim im je rečeno, ili su im prikazane fotografije, koje su posvedočili kako je osoba koja je napravila gaf reagovala.

„Упс!

„Ups!” Šta sad?

U pojedinim slučajevima, ‘prestupnik’ je delovao uznemireno i nesigurno; u drugima je okrenuo na šalu i smejao sebi. Učesnici su zatim ocenjivali tu osobu na osnovu osobina kao što su otvorenost, kompetentnost, moralnosti i autentičnost. Generalno, oni koji su se smejali sopstvenim manjim greškama bili su ocenjeni pozitivnije od onih koji su delovali vidljivo posramljeno.

„Smejanje sebi signalizira samoprihvatanje, a mi volimo ljude koji prihvataju sebe“, objašnjava koautorka studije. Sposobnost da se reaguje humorom slična je sleganju ramenima – nećete se zadržavati na tome šta bi drugi ljudi mogli misliti o vama.

„Ovo su klasična, benigna kršenja normi, što znači da su malo neprijatna, ali nisu štetna“, dodaje prof. Sezer. Pored toga, smejanje sebi šalje ohrabrujuću poruku svakome ko je u blizini: „Ne moraš da me tešiš – svako zlo ima svoje dobro.“

Nalazi su se poklopili sa onim što Ildiko Tabori, klinički psiholog u Los Anđelesu, posmatra i doživljava u stvarnom životu. Ona radi sa komičarima u „Fabrici smeha“ u Holivudu i kaže da stendap nudi neku vrstu laboratorije u realnom vremenu za društvenu dinamiku. Komičari koji se smeju sebi smanjuju napetost i signaliziraju samopouzdanje, što publici olakšava da se poistoveti.

Zanimljivo je da su učesnici istraživanja često videli otvorenu stidljivost kao nesrazmernu gafu – kao da se osoba osećala gore nego što je situacija zahtevala. U eksperimentima, posmatrači su dosledno procenjivali svakodnevne greške kao relativno bezopasne, čak i kada je osoba koja ih je počinila izgledala posramljeno.

Ta neusklađenost je bila važna. Kada je neko dramatično reagovao na mali propust, to je drugima ukazivalo da je osoba nesigurna ili da joj je preterano stalo do tuđeg mišljenja.

Претераном реакцијом на безазлен гаф такође остављамо лош утисак

Preteranom reakcijom na bezazlen gaf takođe ostavljamo loš utisak

Smeh je, s druge strane, pokazivao da osoba razume da je greška trivijalna i da ne zahteva dramatično samoprekorivanje. Drugim rečima, nije pozitivnost osvojila ljude – već reakcija koja je bila proporcionalna trenutku.

Važno upozorenje

Međutim, istraživanje je pokazalo i da je vrlo bitno da imamo u vidu kada je prikladno smejati se svom gafu. Drugi će pozitivno oceniti naš smeh samo ako je greška bila bezopasna.

Ako se neko spotakne i obori kolegu koji pritom slomi ruku, na primer, krajnje je neprikladno da se soba koja je izazvala povredu smeje sama sebi. Isto važi i ako čestitate ženi trudnoću – a onda saznate da nije trudna.

„Ako je neko drugi povređen, smeh više ne deluje samouvereno – zapravo izgleda neosetljivo, jer signalizira nepoštovanje“, napominje prof. Sezer. „Ključna stvar je da uskladite svoju reakciju sa ozbiljnošću trenutka.“

Kada je neko povređen, dodaje profesorka, posmatrači prelaze sa procene simpatičnosti na procenu moralnosti. U tim situacijama, ljudi očekuju vidljive znake kajanja. U poslednjem eksperimentu istraživanja, učesnici su nekoga ko se smejao nakon što je povredio kolegu procenili kao znatno manje kompetentnog i manje moralnog od nekoga ko je umesto toga pokazao stid.

Humor, u tom kontekstu, nije viđen kao samouverenost – već je signalizirao da osoba nije u potpunosti shvatila posledice svojih postupaka.

Kako da naučite da se smejete umesto crvenite

Ako ste tip koji se zajapuri kao bulka kada kažete nešto neprijatno ili pogrešno izgovorite nečije ime, ta reakcija može delovati automatski. Ipak, postoje načini da je prekinete i umesto toga okrenete na šalu.

Sledeći put kada slučajno kliknete na „odgovori svima“ u imejlu upućenom vašoj kompaniji, podsetite se efekta reflektora: Skloni smo da znatno precenjujemo koliko drugi ljudi primećuju – i pamte – naše greške.

„To neće promeniti vaš život, a drugim ljudima to nije toliko važno koliko vama“, napominje Kejleb Voren, profesor marketinga na Univerzitetu u Arizoni, koji proučava šta stvari čini smešnim. „Ljudi su mnogo svesniji svog identiteta nego tuđeg.“

Upravo na to Sezerova podseća sebe pre svakog nastupa: Drugi ljudi sa mnogo manje strogoće osuđuju naše greške nego što to mi mislimo. Predlaže da steknemo naviku da se upitamo: ‘U redu, napravila sam ovu grešku, ali da li je neko povređen?’. Odgovor je verovatno ne.

„Ovo istraživanje me je inspirisalo da podsetim sebe da ne moram previše da se izvinjavam ili da me bude preterano sramota. Najbolji način da promenim dinamiku je da se smejem sebi, a to pomaže i drugim ljudima, jer onda mogu da vam se pridruže i da im ne bude neprijatno što vam se smeju“, naglašava prof. Ovul Sezer.

Veliki zaokret Nase – odustaje od orbitalne stanice i gradi bazu na Mesecu

Od
Viktor
-
0
a nasa sign with the word nasa painted on it

Šef Nase objavio je da će američka svemirska agencija uložiti 20 milijardi dolara u razvoj baze na Mesecu, dok istovremeno obustavlja planove za stvaranje orbitalne lunarne stanice poznate kao „Gejtvej“.

„Agencija namerava da pauzira Gejtvej u njegovom trenutnom obliku i preusmeri fokus na infrastrukturu koja omogućava dugotrajne operacije na površini“, rekao je Džered Isakman.

Планирана база на Месецу

Planirana baza na Mesecu

Ovo je najnovija promena u Nasi nakon izmena programa „Artemis“, koji ima za cilj da vrati ljude na Mesec i uspostavi dugoročno prisustvo tamo, otvarajući put budućim misijama ka Marsu.

Orbitalna stanica „Gejtvej“ trebalo je da služi kao tačka za transfer astronauta ka Mesecu, kao i platforma za naučna istraživanja.

Obustava ove inicijative nije potpuno iznenađenje. Neki su je kritikovali kao finansijski rasipnu ili kao odvlačenje pažnje od drugih lunarnih ciljeva.

Stavljanje projekta na čekanje omogućiće preusmeravanje napora i resursa ka izgradnji baze u blizini strateški važnog južnog pola Meseca, objasnio je Isakman, što je već bio jedan od ciljeva.

Dodao je i da Nasa sada planira da potroši 20 milijardi dolara tokom narednih sedam godina na izgradnju baze kroz desetine misija, „radeći zajedno sa komercijalnim i međunarodnim partnerima na promišljenom i ostvarivom planu“.

„Postojaće evolutivni put ka izgradnji prve stalne ljudske baze van Zemlje, i povešćemo ceo svet sa sobom“, istakao je Isakman.

Evropska svemirska agencija, zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama, bila je partner na planiranom projektu „Gejtvej“.

ESA je saopštila da „trenutno vodi intenzivne konsultacije sa svojim državama članicama, međunarodnim partnerima i evropskom industrijom kako bi procenila implikacije ove odluke“.

Artemis 2 sledeći na redu

Isakman, koji je preuzeo čelo Nase krajem prošle godine, iznenada je pre manje od mesec dana objavio reorganizaciju programa „Artemis“, koji je poslednjih godina pretrpeo brojna odlaganja, s ciljem da se osigura povratak Amerikanaca na površinu Meseca do 2028. godine.

Пројекат „Гејтвеј“ објављен је 2017. године

Projekat „Gejtvej“ objavljen je 2017. godine

Taj cilj ostaje nepromenjen, ali američka svemirska agencija menja raspored letova kako bi uključila test-misiju pre konačnog sletanja na Mesec, radi unapređenja, kako je naveo, „mišićne memorije“ lansiranja.

Ta strateška revizija dolazi nakon ponovljenih odlaganja misije „Artemis 2“, koja je prvobitno bila planirana za poletanje već u februaru, ali sada cilja početak aprila. Cilj joj je da ostvari prvi prelet oko Meseca nakon više od pola veka.

Tokom svog prvog mandata, predsednik Donald Trump najavio je da želi da Amerikanci ponovo kroče na površinu Meseca.

Kina ubrzano napreduje sa planovima za svoju prvu misiju sa ljudskom posadom na Mesec najkasnije do 2030. godine.

Omladinci Srbije pobedili Engleze u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo

Od
Viktor
-
0

Omladinska reprezentacija Srbije (do 19 godina) ostvarila je važnu pobedu na startu elitne runde kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, pošto je savladala selekciju Engleske rezultatom 2:0 (1:0).

Омладинци Србије победили Енглезе у квалификацијама за Европско првенствоOmladinci Srbije pobedili Engleze u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo

Izabranici selektora Gordana Petrića odigrali su siguran i disciplinovan meč, a golovima kapitena Mihajla Cvetkovića u 39. i Bogdana Kostića u 65. minutu zasluženo su stigli do velika tri boda.

Srbija je od početka meča nastupila ofanzivno, prva zapretivši preko Cvetkovića, čiji je udarac izblokiran, dok je posle kornera u dobroj prilici bio i Veljko Milosavljević. Na drugoj strani, Engleska je pokušavala preko Daumana, Derija i Meuke, ali bez konkretnog učinka.

Inicijativa srpskog tima krunisana je u 39. minutu, kada je Cvetković iskoristio jednu od prilika i doneo prednost svom timu pred odlazak na odmor.

Sastav timova

ENGLESKA: Votmaf, Sidibe (od 70′ Ngumoha), Golambeckis (od 85′ Nfonkeu), Noble, Majers, Nioni, Armstrong (k), Mukasa (od 70′ Rig), Dauman (od 88′ Hauel), Deri, Meuka.

SRBIJA: Draškić, Stojković, V. Milosavljević, Simić, Avdić, J. Milosavljević, Novičić, Maksimović (od 73′ Ranković), Zarić (od 79′ Đorđević), Zečević-Džon (od 46′ Kostić), Cvetković (k) (od 88′ Damjanović).

Početkom drugog poluvremena Petrić je izvršio izmenu, a ulazak Kostića ispostavio se kao ključan potez. Upravo je on u 65. minutu povisio na 2:0 i postavio konačan rezultat.

Do kraja meča Engleska je pokušala da se vrati, ali je Srbija odgovorila čvrstom i organizovanom igrom u odbrani, sačuvavši prednost za važnu pobedu na početku takmičenja.

U drugom kolu Srbija će se sastati sa selekcijom Portugalije, domaćinom turnira, 28. marta od 17.00 časova.

Evropsko prvenstvo za fudbalere do 19 godina održava se od 28. juna od 11. jula ove godine u Velsu. Plasman će obezbediti samo prvoplasirane selekcije u kvalifikacionim grupama.

Milosavljević: Za slavlje nema mnogo vremena

“Izuzetna utakmica. Dali smo zaista sve od sebe i vratilo nam se na terenu. Engleska je ozbiljan rival, imali su inicijativu, ali mislim da je naša disciplinovana igra u odbrani bila presudna. Ispoštovali smo sve zamisli selektora, držali se zajedno i zasluženo slavili. Mada, za slavlje nema mnogo vremena, naredni meč je za par dana takođe protiv izuzetnog rivala koga dobro poznajemo. Čestitam štabu i ekipi. Korak po korak, idemo dalje”, rekao je reprezentativac Srbije Veljko Milosavljević.

Raspored utakmica omladinske reprezentacije Srbije:
Engleska – Srbija 0:2 (Gimaraeš)
Portugalija – Srbija, 28. mart od 17.00 (Vila Nova Famalikao)
Srbija – Poljska, 31. mart od 17.00 (Fafe)

Mala španska turneja Zvezde, prvi rival Baskonija

Od
Viktor
-
0
FOTO: KK CRVENA ZVEZDA

Košarkaši Crvene zvezde od 20.30 gostuju kod Baskonije u utakmici 33. kola Evrolige. Tok meča iz časa u čas i najzanimljivije detalje možete pratiti na našem portalu.

Мала шпанска турнеја Звезде, први ривал БасконијаMala španska turneja Zvezde, prvi rival Baskonija

Poraz od Panatinaikosa nije značajnije uticao na šanse košarkaša Crvene zvezde za plasman u plej-of Evrolige, imajući u vidu da se malo ko nadao trijumfu protiv lidera na tabeli elitnog takmičenja.

Ekipa Saše Obradovića kontrolisala je tok susreta tokom tri četvrtine, ali je u poslednjoj deonici u potpunosti stala, što je Panatinaikos iskoristio i slavio rezultatom 82:74.

Uprkos tom porazu, košarkaši Crvene zvezde uspeli su da ostvare važnu pobedu u večitom derbiju protiv Partizana u ABA ligi rezultatom 100:96, što bi ekipi moglo da donese neophodno samopouzdanje u završnici sezone.

Crvena zvezda trenutno ima učinak od 18 pobeda i 14 poraza, isti kao Barselona, Panatinaikos, Monako i Žalgiris, a do kraja regularnog dela takmičenja ostalo je još šest utakmica.

Baskonija se nalazi na 19. mestu na tabeli, pa je pobeda za „crveno-bele“ imperativ ukoliko žele da ostanu u trci za plasman u plej-in ili plej-of.

Ekipa iz Vitorije nalazi se u seriji od sedam uzastopnih poraza i ne beleži dobre rezultate ni na domaćem terenu, ni na gostovanjima.

Kalinić: Imamo još nekoliko utakmica do kraja sezone, daćemo sve od sebe

Košarkaš Crvene zvezde Nikola Kalinić izjavio je da će crveno-beli dati sve od sebe na preostalim utakmicama u regularnom delu sezone u Evroligi.

Никола Калинић

Nikola Kalinić“Trebalo bi osujetiti njihove kontre, odigrati takmičarski protiv njih. Znamo svi dobro da oni igraju dobro u svojoj areni, imaju dobru publiku, mada više ni zvanično nemaju šanse da se nađu u plej-ofu. Sigurno da će želeti da se pred svojom publikom dokažu i odigraju dobro. Trebalo bi ostati čvrst i skoncentrisan, usporiti utakmicu, kao što je slučaj sa svakim mečom ove godine“, rekao je Kalinić na konferenciji za medije.

Tri pobede u nizu

Crveno-beli su vezali tri pobede u nizu protiv španske ekipe, a u deset susreta imaju šest pobeda.

Poslednji meč odigran u “Beogradskoj areni” pripao je Zvezdi sa ubedljivih 90:72.Domaćina je u ovom susretu predvodio upravo nekadašnji košarkaš Baskonije Kodi Miler-Mekintajer koji je ubacio 20 poena, pratio ga je Džordan Nvora sa 19 poena.U ekipi Baskonije Luvavu-Kabaro je ubacio 24 poena.

Raspored i rezultati 33. kola Evrolige:

Utorak:

Makabi – Fenerbahče 94:89

Žalgiris – Bajern Minhen 90:85

Monako – Olimpija Milano 78:71

Dubai – Panatinaikos 104:107

Barselona – Efes 78:71

Valensija – Olimpijakos 85:84

Partizan – Asvel 79:78

Real Madrid – Hapoel Tel Aviv 92:83

Sreda:
Baskonija – Crvena zvezda 20.30

Najduža studija o sreći na svetu još uvek traje: Šta su naučnici otkrili posle 88 godina istraživanja

Od
Viktor
-
0
six silhouette of people jumping during sunrise

Izgleda da potraga za formulom dobrog života nije kratak proces – još od 1938. godine, naučnici sa Harvarda prate živote učesnika kako bi otkrili šta zaista stoji iza sreće, zdravlja i dugovečnosti. Danas se to smatra najdužim istraživanjem o životu odraslih ikada sprovedenim, sa izuzetno malim brojem onih koji su odustali – ali da li je odgovor konačno na vidiku?

Najduža studija o sreći na svetu još uvek traje: Šta su naučnici otkrili posle 88 godina istraživanjaGetty © marchmeena29
Šta je zaista ključ za srećan život?

U početku istraživanje je obuhvatilo dve grupe mladih: Jednu privilegovanu, sastavljenu od studenata Harvarda (među kojima je bio i budući predsednik SAD Džon F. Kenedi) i drugu – tinejdžere iz siromašnih kvartova Bostona u vreme Velike depresije.

Kako su godine prolazile, studija je rasla – uključeni su novi učesnici, žene i deca, a istraživanje je nastavilo da prati više generacija. Tokom više od 80 godina, kroz stotine naučnih radova, medicinskih pregleda, anketa i intervjua, istraživači su pokušali da odgovore na pitanje: Šta zapravo čini dobar život?

Ispostavilo se da odgovor nije tamo gde bismo ga očekivali. Bogatstvo, slava, naporan rad, inteligencija, pa čak ni “dobri” geni nisu bili presudni faktori. Umesto toga, već pre tri decenije počela je da se izdvaja jedna, pomalo iznenađujuća veza – kvalitet odnosa koje gradimo sa drugim ljudima.

Iako studija ne može nedvosmisleno da dokaže da međuljudski odnosi direktno izazivaju sreću, obrasci su bili dovoljno jasni da privuku pažnju. Kada su analizirani podaci učesnika u pedesetim godinama, pokazalo se da nivo holesterola ili opšte fizičko zdravlje nisu najbolji pokazatelji dugovečnosti – već stepen zadovoljstva sopstvenim odnosima.

Oni koji su u srednjim godinama bili najzadovoljniji porodicom i prijateljima, kasnije su u osamdesetim godinama bili zdraviji, ređe oboljevali i lakše se oporavljali. Kako je priznao psihijatar Robert Valdinger, sadašnji direktor studije, u početku ni sami istraživači nisu bili sigurni u te rezultate. Bilo im je teško da prihvate da nešto tako “neopipljivo” može toliko snažno uticati na telo i zdravlje.

Ipak, vremenom su dokazi postajali sve jači. Povezanost sa ljudima – porodicom, prijateljima, zajednicom – dosledno se pokazivala kao faktor koji doprinosi dužem, zdravijem i ispunjenijem životu. Druga istraživanja su počela da potvrđuju slične nalaze, ukazujući da kvalitetni odnosi mogu pomoći da telo ostane otpornije, a um oštriji tokom starenja.

S druge strane, usamljenost se izdvojila kao ozbiljan rizik. Procene pokazuju da društvena izolacija može povećati rizik od prerane smrti za više od 25 odsto, a postoje i dokazi da utiče na samu strukturu i funkciju mozga. Ipak, rešenje nije u tome da budete okruženi ljudima po svaku cenu – ključ je u kvalitetu odnosa, a ne u njihovom broju.

To potvrđuje i studija iz 2010. godine, u kojoj su Valdinger i psiholozi analizirali bračne parove u osamdesetim godinama. Pokazalo se da su oni koji su bili zadovoljni svojim brakom bolje podnosili zdravstvene probleme i manje osećali njihov uticaj na sreću. Nasuprot tome, nezadovoljstvo u braku pojačavalo je osećaj nesreće kada bi se pojavili zdravstveni problemi.

Drugim rečima, dobri odnosi deluju kao neka vrsta “amortizera” za stres i izazove koje život donosi, prenosi “Sajens alert”.

Ipak, neki naučnici smatraju da su zaključci studije previše pojednostavljeni i da se odnose samo na ograničenu grupu učesnika. Pored toga, samo merenje “dobrih odnosa” nije jednostavno – emocije, bliskost i zadovoljstvo teško je precizno izračunati, a još teže direktno povezati sa zdravstvenim ishodima.

Ipak, jedno je sigurno: Ne postoji jedna univerzalna formula za sreću, ali ovakva istraživanja, koja decenijama prate stvarne živote ljudi, daju dragocen uvid u to šta nam zaista znači u životu.

Kako je Valdinger rekao 2024. godine, čak ni osnivači studije verovatno nisu mogli da zamisle da će ona i dalje trajati toliko dugo. Za sada, Harvardska studija i dalje nastavlja da prikuplja podatke i širi svoju riznicu znanja, sa ciljem da pomogne ljudima da žive zdravije i smislenije.

Osnovana Biblioteka Rusije u Matici srpskoj, Gojković: Simbol prijateljstva i zajedničke budućnosti

Od
Viktor
-
0
photo of brown wooden bookshelf

U Novom Sadu je osnovana poklon biblioteka Ruske Federacije u Biblioteci Matice srpske, a otvorena je i izložba “Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine”

Osnovana Biblioteka Rusije u Matici srpskoj, Gojković: Simbol prijateljstva i zajedničke budućnosti© TANJUG/ VLADA AP VOJVODINE/ ANDREJ PAP/bs

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković obratila se na svečanosti povodom osnivanja poklon biblioteke Ruske Federacije u Biblioteci Matice srpske i otvaranja izložbe “Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine” i naglasila značaj kulturne saradnje i istorijskih veza Srbije i Rusije.

“Ovo su dva važna i duboko simbolična kulturna događaja i autentični podsetnik na snažne istorijske, kulturne i duhovne veze srpskog i ruskog naroda, vekovima građene na uzajamnom poštovanju i razumevanju. Zajednički dajemo snažan podsticaj jačanju naših prijateljskih odnosa i daljem prožimanju i oplemenjivanju dveju kultura“, rekla je Gojkovićeva obraćajući se na svečanosti.

TANJUG/ VLADA AP VOJVODINE/ ANDREJ PAP/bs

Gojković je tom prilikom istakla da je Biblioteka Matice srpske, jedna od najstarijih i najznačajnijih ustanova srpske kulture – čuvar našeg jezika, pisma, kolektivnog sećanja i nacionalnog identiteta, dodajući da upravo ovde, gde se vekovima sabira i čuva duhovno blago srpskog naroda, biblioteka Ruske Federacije dobija svoje pravo mesto.

“Ovaj poklon je simbol prijateljstva, poverenja i zajedničke budućnosti”, istakla je Gojkovićeva.

Naglasila je da je izložba “Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine” podsećanje na jedan od ključnih trenutaka naše istorije – borbu za nezavisnost srpskog naroda u 19. veku, u kojoj je, kako je ocenila, podrška ruskih diplomata imala značajnu ulogu.

TANJUG/ VLADA AP VOJVODINE/ ANDREJ PAP/bs

“Taj period verno svedoči o dubokoj istorijskoj povezanosti naših naroda, o zajedničkom stremljenju ka slobodi i pravdi, o ponosu i časti kao najznamenitijim obeležjima nacionalnog karaktera kod Rusa i Srba”, rekla je predsednica Pokrajinske vlade.

Na svečanosti su se obratili i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko, ministar kulture Nikola Selaković, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović.

Gde bi mogli da se nalaze vanzemaljci – naučnici imaju odgovor

Od
Viktor
-
0
gray scale photo of human face

Ovo je jedno od najvećih nerešenih pitanja u nauci – da li postoji vanzemaljski život i, ako postoji – gde? Sada su naučnici napravili veliki korak ka tome da na ova pitanja konačno daju odgovor.

Gde bi mogli da se nalaze vanzemaljci - naučnici imaju odgovorGetty © FOTOKITA

Nekoliko planeta moglo bi da ima idealne uslove za postojanje razumnog vanzemaljskog života, pokazuje istraživanje, objavljeno u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

“Naša analiza pokazuje da postoji 45 kamenitih svetova u empirijskoj zoni naseljivosti i 24 u užoj, trodimenzionalnoj zoni naseljivosti”, navodi se u istraživanju.

Među poznatim planetama je i Proxima Centauri b, koja se nalazi na udaljenosti od oko 4,2 svetlosne godine i ostaje jedna od najbližih Zemlji egzoplaneta potencijalno pogodnih za život.

Ipak, planete pomenute u istraživanju toliko su udaljene od Zemlje da čovečanstvo u ovom trenutku jednostavno nije u mogućnosti da do njih stigne. Poznavanje toga koje su planete naseljive, a koje nisu, omogućava astronomima da se usredsrede na potragu za mestima gde bi mogle da postoje egzoplanete pogodne za život, prema rečima koautorke istraživanja.

Među tim svetovima nalaze se i neki o kojima se već govorilo, poput Proxima Centauri b, TRAPPIST-1f i Kepler-186f. S druge strane, neke od ovih planeta manje su poznate, kao što je TOI-715 b, svet udaljen 137 svetlosnih godina, koji je satelit TESS otkrio pre svega nekoliko godina.

Prema rečima istraživača, posebno su zanimljive planete TRAPPIST-1d, TRAPPIST-1e, TRAPPIST-1f i TRAPPIST-1g, koje su udaljene svega oko 40 svetlosnih godina od Zemlje. Ipak, prema podacima NASA, današnjom tehnologijom bilo bi potrebno najmanje 800.000 godina da se stigne do sistema TRAPPIST-1 system. Međutim, kako svemirske letelice budu koristile savremenije tehnologije, poput nuklearnog impulsnog pogona, postoji mogućnost da se to vreme u budućnosti skrati na nekoliko vekova, piše Dejli mejl.

Dok planete koje se nalaze duboko u svojim naseljivim zonama podstiču nadu da bi na njima mogao da postoji vanzemaljski život, istraživači veruju da će upravo one na samoj ivici te zone pomoći da se preciznije utvrdi gde se završavaju uslovi pogodni za život.

“Iako je teško reći šta nešto čini pogodnijim za nastanak života, određivanje mesta na kojima treba tražiti predstavlja prvi i ključni korak”, objašnjavaju naučnici.

Naučnici su ranije ukazivali da bi vanzemaljski život mogao da se krije i u našem sopstvenom Sunčevom sistemu.

“Na Zemlji život pronalazimo gotovo svuda gde postoji tečna voda, pa je upravo to i najočiglednije mesto za potragu za vanzemaljskim životom”, kažu.

Mihajlovski dvorac u Sankt Peterburgu – tvrđava straha, simbol moći i mesto misterije

Od
Viktor
-
0
water fountain in front of white concrete building during daytime

U samom srcu Sankt Peterburga, na obali reke Mojke, uzdiže se Mihajlovski dvorac – jedno od najneobičnijih i najmističnijih zdanja u Rusiji. Za razliku od raskošnih baroknih i klasicističkih palata koje dominiraju gradom, ovaj dvorac više podseća na tvrđavu nego na carsku rezidenciju. Njegova priča nije samo arhitektonska, već duboko lična, obeležena strahom, paranojom i tragičnim krajem njegovog tvorca – cara Pavla I.

Mihajlovski dvorac u Sankt Peterburgu - tvrđava straha, simbol moći i mesto misterije© РИА Новости/Дмитрий Коробейников

Jedno je od najmističnijih mesta u Peterburgu, Mihajlovski dvorac, podignut je po naredbi cara Pavla I, a prvi kamen postavljen je pre 220 godina. Imperator, koji je i sam načinio prve skice budućeg dvorca, silno je želeo da se što pre useli u novi dom. Ipak, njegov boravak tamo bio je vrlo kratak – ubrzo su ga zaverenici ubili upravo u tom dvorcu.

Ova zanimljiva građevina “obrasla” mitovima i legendama i neki od njih i danas se prenose s kolena na koleno. Naime, san imperatora Pavla I, podignut na mestu njegovog rođenja, postao je mesto njegove smrti. Samo četrdeset dana zamak je bio dom carske porodice, ali kruži priča da duh imperatora nikada nije napustio to mesto – toliko je bio vezan za njega. Veruje se da se ponekad na prozorima zamka može videti tamna senka imperatora sa svećom u ruci, a noću se u hodnicima čuje da pod škripi: to Pavle luta, traži mir, a prema legendi, duh se pojavljuje u ponoć.

Dvorac je povezan sa tragičnim događajima, te nije iznenađujuće zašto su mu ljudi pripisivali neke mistične osobine. U vreme kada se u zamak uselilo Nikolajevsko inženjersko učilište, kadeti su koristili ovu priču, a možda je i sami izmislili da bi plašili mlađe.

Tvrđava boje ženske rukavice

Jedna od legendi vezana je za boju fasade zamka. Prema njoj, inspiracija je bila rukavica Ane Lopuhine, miljenice cara Pavla. Na jednom balu ona je, zaneta igrom, ispustila žuto-narandžastu rukavicu. Oduševljen njenom elegancijom, Pavle je naredio da se zamak ofarba upravo u tu boju.

Naredba nebeskog glasnika

Druga legenda odnosi se na naziv zamka. Pričalo se da se jednom stražaru Letnjeg dvorca Jelizavete Petrovne, koji se ranije nalazio na obali Fontanke, ukazao nepoznat mladić obasjan svetlošću. Rekao mu je da baš na tom mestu treba da stoje dom i hram, a zatim je nestao. Kasnije se verovalo da je to bio arhangel Mihailo, po kome je zamak i dobio ime.

Sanduk malteških vitezova

Pavle I imao je posebnu strast – vitezove i njihove ideale i bio je čak i veliki magistar Malteškog reda. Upravo iz toga potiče još jedan mit: da se u podrumima Mihajlovskog zamka čuva sanduk malteških vitezova koji je car lično doneo. Onaj ko ga pronađe, navodno će steći natprirodne moći i dar proricanja.

Slova iznad kule

Još jedna legenda povezuje smrt Pavla I sa blaženom Ksenijom Petrogradskom. Pričalo se da je ona prorekla da će car živeti onoliko godina koliko ima slova u natpisu iznad Vaskrsenjskih vrata novog dvorca. Natpis je glasio: Domu tvoemu podobaetъ svяtыnя gospodnя vъ dolgotu dneй (Dom tvoj biće svet Gospodu doveka).  Godine 1934. slova su uklonjena sa kapije, a ostale su samo crne tačke na mestima gde su bila pričvršćena.

Ni u jednom detaljnom žitiju Ksenije Petrogradske ne pominje se takvo proročanstvo. Jedan savremenik Pavlovog vremena zapisao je da je ta podudarnost primećena tek posle careve smrti. Dakle, legenda je nastala naknadno.

1...303132...1.500Stranica 31 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković