Genetski štit sa Sardinije: DNK meštana krije lek protiv malarije
Gen koji ubija parazite otvara vrata novim lekovima
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije, otkrivaju rezultati studije koju su zajednički sproveli Institut za genetiku i biomedicinska istraživanja Nacionalnog istraživačkog saveta (CNR) u Kaljariju i Univerzitet u Sasariju.
Studija je pokazala da mnogi stanovnici Sardinije nose u svojoj DNK varijantu gena sposobnog da spreči razvoj parazita odgovornog za malariju, što otvara put novim medicinskim tretmanima koji bi se zasnivali na ljudskoj genetici i evoluciji, prenosi agencija ANSA, navodeći da je ovaj gen kod ljudi rođenih na ovom ostrvu verovatno evoluirao kao oblik zaštite nakon što je homo sapiens napustio Afriku.
Istraživači CNR i Univerziteta u Sasariju, u istraživanju koje je koordinirao Frančesko Kuka, analizirali su DNK oko 7.000 volontera koji su učestvovali u velikoj populacionoj studiji.
Otkriveno je da ovaj gen reguliše razvoj crvenih krvnih zrnaca, ćelija u kojima živi parazit malarije i dovodi do proizvodnje većeg broja crvenih krvnih zrnaca sa posebnim karakteristikama.
Kada su ćelije osoba sa tom varijantom gena inficirane u laboratorijskim uslovima, parazit se nije razmnožavao i na kraju je uginuo.
Ova genetska varijanta, uobičajena na Sardiniji, nije prisutna u brojnim regionima sveta gde je malarija i dalje široko rasprostranjena, što ukazuje na to da se verovatno razvila nakon što je Homo sapiens napustio Afriku, prenosi Tanjug.
Humanitarni maraton beogradskih policajaca: od Labudovog brda do Ostroga
Treću godinu zaredom kreću na hodočašće za bolesnu decu
Policajci Vladica Mitić, Marko Dabižljević i Marko Mitić krenuće u ponedeljak, 23. marta na humanitarno hodočašće od Beograda do manastira Ostrog – putovanje od skoro 480 kilometara, kako bi prikupili pomoć za lečenje Sofije Laković i Feđe Alkovića.
Policajac Vladica Mitić izjavio je za Tanjug da je sve spremno za sutrašnji polazak, koji je planiran iz Hram Sv. Jovana Krstitelja na Labudovom Brdu.
„Krećemo u sedam sati iz hrama Svetog Jovana na Labudovom Brdu. U 6.50 je okupljanje, u 07.00 je moleban. Nadam se da ćemo oko 7.30 da krenemo”, rekao je Mitić.
On je naveo da je ruta unapred definisana i da će prve deonice obuhvatiti više desetina kilometara dnevno.
Policajac Marko Dabižljević rekao je da su pripreme u toku i da obuhvataju i duhovni aspekt.
„Pripremamo se svakodnevno, takav nam je posao. Svakodnevno trčanje, molitva, post”, rekao je on.
Kako je rekao, na ovu ideju su došli prošle godine, kada se prethodno hodočašće završilo.
„Odlučili smo da polazak bude ponedeljak 23. mart, baš kada je rođen moj sin. Ispostavilo se, kada smo odlučili da ćemo šetati za malu Sofiju, otišli smo da je upoznamo i roditelji su nas pitali kada planirate, mi smo rekli 23. marta. I oni su ljudi zaplakali i rekli da li je moguće da krećete baš kada je rođena Sofija”, dodao je on.
Policajac Marko Mitić rekao je da je ovakav način skupljanja humanitarne pomoći postala tradicija.
„Ovo je naša tradicija, već treću godinu za redom skupljamo novac onima kojima je potrebna pomoć i naredne godine i svaki put ćemo ići. Svake godine ćemo ići da sakupimo za našu decu novac”, dodao je on, prenosi Tanjug.
Penjaroja pred prvi derbi: Zvezda je fizički moćna, moramo biti spremni na čvrstu odbranu
Trener Partizana iskreno o onome što ga čeka protiv večitog rivala
Trener košarkaša Partizana Đoan Penjaroja izjavio je danas pred meč četvrtog kola Top 8 faze ABA lige da je večiti derbi uvek posebna utakmica i dodao je važno da se njegova ekipa dobro pripremi za duel za Crvnom zvezdom.
Košarkaši Partizana gostovaće danas od 20.30 časova Crvenoj zvezdi u Beogradskoj areni.
„Ovo će biti moj prvi derbi. To je važna utakmica za tim i za naše navijače. Mislim da je derbi uvek posebna utakmica, ali na kraju, ipak reč o meču regularnog dela sezone. Igramo protiv veoma kvalitetne ekipe, koja ove sezone pruža zapažene partije, posebno u Evroligi. Moraćemo da odigramo ozbiljno, jer je reč o fizički veoma snažnom timu. Igraju čvrsto u odbrani i zato je važno da se za ovaj meč temeljno pripremimo”, rekao je Penjaroja, a prenosi sajt kluba.
Košarkaš Partizana Aleksej Pokuševski naveo je da svi u ekipi jedva čekaju utakmicu protiv Zvezde.
„Trener je posle meča sa Parizom rekao da sa nestrpljenjem čeka nedelju i derbi. Raspored jeste neobičan, ali smo puni energije. Atmosfera u ekipi je fenomenalna. U poslednje vreme igramo dobro, dobro se osećamo i situacija je mnogo bolja nego ranije”, izjavio je Pokuševski.
Partizan je vodeći na tabeli Evrolige sa 18 pobeda i jednim porazom, a Zvezda se nalazi na četvrtom mestu sa učinkom 14-5, prenosi Tanjug.
Šahovski spektakl u Nišu: više od 350 šahista iz 13 država u Oficirskom domu
Otvoren „Trofej Niša 2026”
U Oficirskom domu u Nišu danas je svečano otvoren Međunarodni otvoreni turnir u ubrzanom šahu „Trofej Niša 2026″, na kojem učestvuje 351 takmičar iz 13 država.
„Šahovski savez Srbije u saradnji sa Gradom Nišom i Dečijim šahovskim klubom ‘Osnovac’ organizovao je ovaj Međunarodni otvoreni turnir u brzom šahu ‘Trofej Niša 2026’, a u cilju promocije šaha u regionu i isticanja potencijala juga Srbije. Na turniru će biti dodeljeno 12 redovnih i 24 specijalne nagrade, a nagradni fond iznosi 300.000 dinara”, rekao je Igor Lukić, glavni sudija turnira.
Posle intoniranja himne Srbije, prisutne je pozdravio član gradskog veća grada Niša Milan Milanov, koji je tom prilikom istakao da su upravo iz Niša potekli velemajstori, selektori i mladi talenti koji osvajaju brojne medalje na prvenstvima.
„Sama činjenica da smo oborili rekord u broju prijava dokaz je da Niš neguje talente, vodi brigu o sportu i ulaže u nove generacije. Uvek ste dobrodošli da zajedno sednemo za sto i sa puno znanja pomeramo figure”, poručio je Milanov i zahvalio svim učesnicima što iz Niša zajedno šalju najlepšu sliku.
U ime Šahovskog saveza Srbije prisutnima se obratio Andrija Jorgić, predsednik Saveza, koji je naglasio da je ovaj turnir jedan od najmasovnijih šahovskih događaja u poslednjih dvadeset godina.
„Veliko mi je zadovoljstvo da vidim ovako impozantan broj šahista na jednom turniru, a pogotovo i veliki broj dece. Niš zaslužuje da ima jedan ovakav masovan turnir i siguran sam da od danas počinje preporod niškog šaha i da će ‘Trofej Niša’ postati tradicija”, rekao je Jorgić i poželeo svim učesnicima puno uspeha i dobrih poteza.
Milanov i Jorgić su simboličnim povlačenjem prvog poteza označili početak turnira, prenosi Tanjug.
Ovaj muzej je najposećenija atrakcija u Velikoj Britaniji, a obišlo ga je više od 7 miliona ljudi
Prirodnjački muzej u Londonu (NHM) postavio je novi rekord po broju posetilaca, čime je postao najposećenija turistička atrakcija u Velikoj Britaniji, pokazuju novi podaci.
Muzej je 2025. godine posetilo 7,1 milion posetilaca, što je porast od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu i predstavlja rekord svih vremena za britanski muzej ili galeriju, saopštilo je Udruženje vodećih turističkih atrakcija (Alva), prenosi Jutarnji.hr..
Izložbu NHM-a „Popravljanje našeg slomljenog planeta“ o klimatskim promenama, koja je otvorena u aprilu 2025, posetilo je više od dva miliona posetilaca. Time je ta izložba postala drugi najposećeniji sadržaj besplatnog muzeja, posle izložbe dinosaurusa.
Direktor NHM-a Dag Ger rekao je da je „oduševljen“ brojkama koje pokazuju „ogroman javni apetit za bavljenjem čudima prirodnog sveta“.
Prošle godine zabeleženo je ukupno 165,2 miliona poseta u 409 najpopularnijih turističkih atrakcija u Velikoj Britaniji. To je porast od 2 odsto u odnosu na 161,4 miliona tokom prethodne godine, ali i dalje 7 odsto ispod nivoa pre pandemije koronavirusa 2019.
Bernard Donahju, direktor Alve, rekao je da je manjak delom posledica toga što se broj kineskih posetilaca oporavio samo na 80 odsto nivoa zabeleženog pre krize sa koronavirusom.
Druga najposećenija atrakcija u Ujedinjenom Kraljevstvu bio je Britanski muzej u centru Londona, sa 6,4 miliona poseta. Na trećem mestu bio je Vindzor Grejt Park u Berkširu, sa pet miliona poseta.
Sadnja ruža u proleće: Evo kako da vam lepo cvetaju i budu raskošne tokom cele sezone
Ako ove godine planirate sadnju ruža, mart i april su idealni meseci koji pružaju najpovoljnije uslove za dobar početak.
Pravilna sadnja ruža u proleće – saveti
Zemlja se već dovoljno odmrzla, a temperature polako rastu, omogućavajući mladim biljkama da se ukorene i započnu rast pre nego što stigne toplije vreme. Ruže su nežne biljke koje zahtevaju pažnju i prave uslove, tako da nije dovoljno samo ih posaditi u zemlju, piše Zadovoljna.hr.
Izbor prave lokacije, priprema zemljišta i pravilna sadnja i nega u prvih nekoliko nedelja ključni su za obilno cvetanje kasnije u sezoni.
Izbor prave lokacije
Pre sadnje ruža, važno je odabrati sunčano i zaštićeno mesto u bašti. Ruže vole najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno, a prostor sa dobrom cirkulacijom vazduha smanjuje rizik od bolesti lišća i stabljika. Izbegavajte niske delove bašte gde se voda može nakupljati, jer stagnantna vlaga može izazvati truljenje korena i bolesti.
Priprema zemljišta
Zemljište treba da bude rastresito i plodno kako bi korenje moglo lako da raste i razvija se. Dodavanje komposta ili dobrog organskog đubriva poboljšava strukturu zemljišta i omogućava biljkama da se bolje ukorene.
Posebnu pažnju treba obratiti na drenažu, jer višak vode oko korena može izazvati truljenje i smanjiti vitalnost biljke.
Priprema i sadnja sadnica
Pre sadnje potrebno je proveriti zdravlje korenovog sistema i ukloniti sve suve ili trule delove. Ako je korenje suvo, kratko namakanje u vodi pre sadnje pomaže biljkama da se bolje prilagode. Sečenje nadzemnog dela sadnice za oko trećinu može podstaći razvoj jakog korena i osigurati da biljka ulaže energiju u rast korena umesto u previše listova i cvetova.
Početna nega nakon sadnje
U prvih nekoliko nedelja važno je održavati zemljište vlažnim, ali ne i preplavljenim vodom. Malčiranje oko biljke pomaže u zadržavanju vlage i sprečava rast korova, a istovremeno štiti korenje od naglih promena temperature. Redovno praćenje sadnica omogućava rano otkrivanje štetočina ili znakova bolesti, što olakšava blagovremenu reakciju i osigurava zdrav razvoj biljke.
Dodatni saveti za uspešan rast
Ako sadite više ruža, važno je ostaviti dovoljno prostora između biljaka kako bi svaka imala dovoljno vazduha i svetlosti, a biljke se razvijale bez konkurencije za resurse. Sadnju je najbolje obaviti kada je zemljište dovoljno vlažno, ali ne previše vlažno, jer rukovanje previše vlažnim korenom može oštetiti biljku.
Kada se sadnice ukorene, lagano đubrivo tokom prvih nekoliko nedelja dodatno će podstaći bujan rast i pripremiti biljku za obilno cvetanje u narednoj sezoni.
Tajna savršenih mladenčića: Zašto se prave sa medom i kakvu simboliku nose?
Svakog 22. marta pravoslavni vernici obeležavaju Mladence, dan posvećen parovima koji su u prvoj godini bračnog života. Ovaj praznik, koji spaja hrišćansku tradiciju sa drevnim običajima buđenja proleća, prepoznatljiv je po mladenčićima – posnim kolačićima koji se premazuju medom.
Simbolika ovih medenih kolačića je jasna, a to je želja da zajednički život mladenaca bude sladak i dugovečan, baš kao i proleće koje je upravo počelo. Detaljan recept, koji prenosimo sa sajta Coolinarika, sledi u nastavku:
Posni mladenčići
Sastojci:
-
1/2 kg mekog brašna
-
1 sveži kvasac
-
1 kafena kašika šećera
-
1 kafena kašika soli
-
2 dl tople vode
-
0,5 dl ulja
-
2 kašike šećera
-
kora od narandže – izrendana
-
med
-
suvo grožđe ili karanfilić
Priprema:
-
Umesiti glatko testo od brašna, vode, kvasca, šećera, ulja, narandžine korice i soli.
-
Ostaviti na toplom pola sata da testo udvostruči volumen, premesiti ga, rastanjiti na debljinu 0, 5 cm, te napraviti 40 pogačica, (vaditi ih čašom ili odgovarajućom modlom).
-
Jako je važno da bude tačno četrdeset kolačića, ako vam preostane testo zadnji kolačić može da bude nešto veći.
-
Kolačiće izbosti na nekoliko mesta bosiljkom, poređati u pleh i pustiti da malo nadođu.
-
Peći ih 20-tak minuta i još tople premazati medom.
-
Radi dekoracije u sredinu možete da stavite zrno suvog grožđa ili karanfilić.
Vaš savet može učiniti da se neko oseća još lošije: Gde grešite
Zamisli da neko do koga ti je stalo prolazi kroz težak period. Možda prolazi kroz bolan raskid, muči se sa stagnacijom u karijeri ili pokušava da se pomiri sa teškom dijagnozom. Poveri ti se, i negde usred svoje priče, ti osetiš onaj dobro poznati pritisak da budeš od pomoći.
Da ponudiš ili kažeš nešto utešno što će pomoći. Zato im kažeš šta bi ti uradio, Predložiš odličnog terapeuta ili knjigu koju poznaješ. I zaista to misliš. Ipak, nekako, neobjašnjivo, deluje kao da se osećaju malo lošije nego pre nego što si dao dobronameran savet.
Ovo nije retko iskustvo. Zapravo, ono je dobro dokumentovano. Istraživanja koja ga objašnjavaju su istovremeno otrežnjujuća za svakoga ko sebe smatra brižnom osobom.
Paradoks u srži „podržavajućih saveta“
Prva stvar koju treba razumeti jeste da je odnos između pružanja podrške i stvarnog pomaganja mnogo slabiji nego što većina ljudi pretpostavlja.
Jedna studija iz 2009. objavljena u časopisu Psychological Science, ispitivala je podršku među 67 parova koji žive zajedno koristeći metod dnevnih izveštaja. U izveštaju su partneri svakodnevno beležili pruženu i primljenu podršku. Njihov ključni nalaz bio je kontraintuitivan: iako je percepcija da je podrška dostupna bila povezana sa pozitivnim ishodima, stvarno primanje podrške od bliskog partnera često je bilo povezano sa negativnim ishodima.
Istraživači su utvrdili da je podrška bilo koje vrste, bez obzira na to da li je primalac svestan nje ili ne, korisna samo kada odgovara onome što je toj osobi zaista potrebno. I kada prenosi da davalac iskreno razume i brine o njenoj konkretnoj situaciji.
Problem sa većinom dobronamernih saveta je u tome što u potpunosti preskaču ovaj korak. Oni dolaze pre nego što je uspostavljeno razumevanje, pre nego što se osoba koja se muči zaista oseti saslušanom. I time promašuju suštinu. Ono što osobi u teškoćama obično prvo treba nije rešenje. To je iskustvo da je neko vidi i razume.
Šteta nepoželjenih saveta
Ovaj fenomen primanja saveta bez osećaja da smo zaista viđeni postaje još izraženiji kada savet uopšte nije ni tražen, što je, ispostavlja se, najčešći slučaj.
Jedna studija iz 2015. objavljena u časopisu Journal of Social and Personal Relationships, ispitivala je kako učesnici reaguju na hipotetičke izraze uznemirenosti prijatelja koji nisu tražili savet. Nezatraženi saveti davani su u približno 70 odsto slučajeva, i obično su nuđeni veoma rano u interakciji, često pre nego što bi osoba koja deli problem uopšte završila objašnjenje šta nije u redu.
Poriv da se savetuje je brz, automatski i izgleda da potiče iz nečega toplog: bliskosti. Autori studije su utvrdili da što su se učesnici osećali bliže osobi u nevolji, to je bila veća verovatnoća da će ponuditi nepoželjan savet. Kao da sama intimnost pokreće taj refleks „da se problem popravi“. Upravo su oni koji se najčešće nepozvani uključuju u davanje mišljenja ujedno i ljudi čije mišljenje ima najveći uticaj na to kako primalac doživljava sebe.
Ovo je važno jer davanje saveta često nosi implicitnu poruku da osoba kojoj se savet daje nema dovoljno znanja ili sposobnosti da sama izađe na kraj sa situacijom. Time se odnos postavlja asimetrično, pri čemu davalac saveta, iako to možda ne želi, zauzima poziciju nekoga ko „zna bolje“.
Za osobu koja se već bori, ta asimetrija može zvučati kao presuda. Ona može čuti nešto poput: „Ne nosiš se s ovim dovoljno dobro. Evo šta bi trebalo da radiš umesto toga“. U ekstremnim slučajevima, nepoželjan savet može čak dodatno pogoršati stres, depresiju i usamljenost primaoca. Upravo ona osećanja koja je trebalo da ublaži.
Zašto ipak nastavljamo da dajemo nepoželjne savete?
Deo odgovora je u tome što davanje saveta deluje kao iskrena podrška onome ko ga daje. Kada neko koga volimo pati, nelagodnost zbog toga da samo sedimo s tim bolom, a da ništa ne preduzimamo, može biti velika. Davanjem saveta ublažavamo sopstvenu nelagodnost jednako, a ponekad i više nego njihovu. Pokušaj da „popravimo“ problem delimično je način da i sami regulišemo svoja osećanja.
Tu je i pristrasnost u proceni sopstvene kompetentnosti. Većina ljudi precenjuje koliko dobro razume šta je osobi koja pati zapravo potrebno u datom trenutku. Skok od „uznemireni su“ do „evo šta treba da urade“ podrazumeva niz pretpostavki: o prirodi problema, o tome u kojoj fazi suočavanja se osoba nalazi i da li joj je potrebna analiza ili prisutnost. U većini slučajeva, te pretpostavke se gotovo nikada ne provere pre nego što se savet iznese.
Shutterstock/VGstockstudio
Shutterstock/VGstockstudioPored toga, u mnogim kulturama – naročito onima koje cene samostalnost i efikasnost – slušanje bez rešavanja problema može delovati gotovo kao luksuz ili besposlica. Sedeti tiho pored nečijeg bola, nudeći samo pažnju i toplinu, može izgledati kao da ne radimo ništa. Čak i kada dokazi pokazuju da je to često najmoćnije što možemo da pružimo.
Šta zapravo pomaže umesto saveta
Najefikasnija podrška ne zavisi od toga šta dajete (npr. savet ili zagrljaj), već od toga kako to dajete. Pomenuta studija iz 2009. u časopisu Psychological Science sugeriše da je „responsivnost“, odnosno osećaj da smo zaista viđeni i shvaćeni, jedini kriterijum koji je zaista važan. Evo kako to možete primeniti sledeći put kada vidite da neko koga volite pati:
Zlatno pravilo. Nikada ne nudite rešenje dok ne proverite da li osoba zaista želi pomoć u njegovom pronalaženju.
Pitanje za proveru podrške. Jednostavno pitajte: „Da li želiš da ti pomognem da nađeš rešenje ili ti samo treba da se izjadaš?“.
Dajte prednost prisutnosti. Vaša pažnja je vrednija od vaše stručnosti. Oduprite se porivu da „popravite“ situaciju i pokušajte da budete uz tu osobu. Čak i kada je neprijatno i vama i njoj.
Ništa od ovoga ne znači da savet nikada nije primeren. Postoje trenuci kada neko zaista želi smernice, kada su praktične informacije ono što situacija zahteva, ili kada je najbrižnije reći: „Mislim da bi trebalo da uradiš to i to“. Problem nije u samom savetu, već u refleksnoj potrebi da se ponudi rešenje pre nego što je razumevanje uopšte uspostavljeno.
Istraživanja nas podstiču da razmotrimo manje prijatnu mogućnost: da najvažnija podrška koju možemo pružiti nekome ko pati nisu naše znanje, perspektiva ili iskustvo – već naša pažnja. To je teži dar od saveta. Zato što zahteva da podnesemo neizvesnost, ostanemo u neprijatnosti i odolimo potrebi da rešimo ono što nije naše da rešimo.
Znate li šta je pacijent navigator: Usluge medicinske asistencije ušle su u svet luksuza
Od rezervacija u najekskluzivnijim restoranima i organizacije putovanja po meri, do hitnog pronalaska karata za neke događaje ili diskretne organizacije privatnih proslava, konsijerž (concierge) usluga odavno je mnogima lični asistent.
U Srbiji ova usluga pronalazi svoje mesto među privrednicima, javnim ličnostima i drugima sa zahtevnim rasporedom.
Ono što ljudi danas traže više nije samo „rezervacija stola“, već kompletno iskustvo, personalizovana putovanja, pristup VIP događajima, organizaciju zdravstvenih i velnes tretmana, odlazak u inostranstvo, čak i upravljanje svakodnevnim obavezama.
Osnivač i direktorka agencije Luxury Integrated, za korporativne i međunarodne klijente i predsednica Adriatic Luxury Business Association Ivana Laković kaže da je primetan ne samo rast potražnje, već promena strukture potreba.
Traže isto kao u Londonu i Parizu
„Do prošle godine, klijenti su tražili pomoć “po potrebi”, a danas traže sistemsku podršku“, navodi.
Najveći rast vidi u segmentima personalizovanih iskustava, upravljanja vremenom i kompleksnošću, kao i u health & wellbeing iskustvima. Danas više od 70% UHNW pojedinaca (ultra bogatih) daje prednost iskustvima u odnosu na posedovanje dobara, ukazuje sagovornica.
Oni koji koriste konsijerž usluge to ne rade nužno zbog luksuza, već zbog nedostatka vremena. Za njih je vreme najskuplji resurs, objašnjava Laković. U velikom broju ove usluge traže stranci. „Oni očekuju isti nivo doživljaja i sofisticiranosti kakav imaju recimo u Londonu, Parizu ili Milanu“, kaže. Primećuje da ekskluzivne usluge danas više nisu “ekstravagantne”, već su odmerene i nevidljive.
Šta traže stranci, a šta domaći
To su, kako objašnjava, sve više privatni događaji zatvorenog tipa, pristup mestima koja nisu dostupna javnosti, situacije koje zahtevaju diskreciju, brzinu, poverenje.
Takve usluge ne traže samo logistiku i organizaciju, već strateško razmišljanje i savršenu koordinaciju sa više strana. Dešava se i da klijenti traže privatne avione ili jahte. To je rezervisano uglavnom za velike, međunarodne produkcije i događaje. Takvi zahtevi najčešće dolaze od stranih klijenata.
Kad zatreba tu je jahta ili privatni avion
Najčešće destinacije na koje odlaze su na Mediteranu. Pre svega Francuska i Italija, zatim Crna Gora i hrvatska obala, kao i specifične evropske rute. One su najčešće vezane za velike događaje, festivale, modne i poslovne kalendare.
Ono što treba razumeti je, kako kaže Ivana, da za njih privatni avion ili jahta nisu simbol luksuza, niti oni to tako doživljavaju. „Isključivo to vide kao alat za kontrolu vremena, privatnosti i perfektnog izvođenja događaja“. Objašnjava da su konsijerž usluge nekada bile vezane za ekskluzivitet, a danas su za određeni profil klijenata operativna potreba.
Ekskluzivitet nije nestao, ali se transformisao. Više se ne meri spektaklom ili cenom, već kvalitetom izvođenja, pristupom i poverenjem, dodaje.
Konsijerž i turizam
Mnoge agencije koje su usluge vezivale isključivo za strance odnosno turiste danas se žale da im posao slabije ide.
U jednoj takvoj agenciji za Forbes kažu da su protekle godine poslovali na minimumu, odnosno da je značajno manje zahteva za prevoz od aerodroma do željene lokacije i slično, a samim tim i drugih aktivnosti i događaja jer je manje stranaca dolazilo u Srbiju.
Laković objašnjava da je to realnost za modele koji su pre svega vezani za masovni ili sezonski turizam.
„Kada se oslanjate isključivo na broj dolazaka, svaka oscilacija na tržištu i u društvu se direktno vidi u poslovanju. U tom smislu, pad nije iznenađenje“, pojašnjava naša sagovornica.
Medicinske konsijerž usluge
U inostranstvu je trend da raste potražnja za konsijerž uslugama u zdravstvu. Laković kaže da se na globalnom nivou luksuz više ne definiše isključivo kroz putovanja, nekretnine ili vidljivu potrošnju, već upravo kroz negu i zdravlje, prevenciju i dugoročnu vitalnost.
„I kod nas primećujemo sve veće interesovanje za personalizovane zdravstvene protokole, diskretan pristup vrhunskim lekarima, kao i povezivanje lokalnih i međunarodnih medicinskih centara“, dodaje.
Ivana ističe da je ovaj trend posebno izražen kod međunarodno mobilnih klijenata i porodica. Oni žele kontinuitet zdravstvene brige bez obzira na zemlju u kojoj se nalaze.
„Zdravlje je postalo nova valuta luksuza, a vreme i mir u procesu brige o zdravlju, njegov najvredniji deo. Ne govorimo više o lečenju, već o prevenciji, vitalnosti i mentalnom balansu. Globalno, elita ulaže u dugoročne wellbeing strategije jednako ozbiljno kao što ulaže u biznis ili imovinu“, dodaje Laković.
Podrška od početka do kraja lečenja
Primera radi, lekari primarne zdravstvene zaštite u Americi sve više traže modele direktnije/konsijerž nege. Prema jednoj studiji, od 2018. do 2023. broj lokacija za direktnu primarnu zdravstvenu zaštitu i konsijerž negu porastao je za 83,1 odsto. Broj kliničara koji u njima učestvuju za 78,4 odsto.
U zdravstvenoj ustanovi MediGroup kažu za Forbes da već nekoliko godina i u Srbiji primećuju da pacijenti sve više žele da imaju uslugu u kojoj bi ih neko vodio kroz ceo proces. Od prvog kontakta sa doktorom do završetka pregleda, lečenja i kontrola.
Za te usluge postoji pacijent navigator. Njegovo zaduženje je da stupa u kontakt sa pacijentom već pre prvog pregleda ili neposredno nakon konsultacije sa lekarom.
Pacijenti traže zakazivanje dodatnih dijagnostičkih procedura, operacija, komunikaciju sa osiguravajućim kućama, zatim pomoć u pripremi dokumentacije, kao i koordinaciju između lekara, sestara i administracije.
„Potreba za ovom vrstom usluge raste. Ovaj trend je odavno prisutan u svetu, ali je i sve izraženiji i u Srbiji“, navode u ovoj ustanovi.
Stranci traže dobrog stomatologa, ali i tretmane u banjama
Filip Sretović, vlasnik OLIDOOL Event & Concierge agencije, kaže da je primetnije da stanci traže organizaciju pregleda, specijalističkih konsultacija i logistiku za medicinske usluge. U većini slučajeva su to usluge stomatologa.
Pored stomatologa traže i tretmane u našim banjama gde mogu doći na odmor i pritom imati zdravstvenu negu.
„Last minute“ dešavanja
Ipak, najveće interesovanje vlada za personalizovane konsijerž usluge za organizaciju poslovnih i privatnih događaja, rezervaciju restorana i ekskluzivnih lokacija, predloge lokacija za putovanje, kao i za kompleksne logističke zahteve vezane za boravak u Srbiji i našem regionu.
U poslednje vreme primećuje i potrebu za „last-minute“ rešenjima, kada se klijenti jave i očekuju uslugu tog dana ili u narednih nekoliko dana.
Posebno zahtevni su veliki događaji. Podrazumevaju VIP protokol, više lokacija, kratke rokove ili specifične bezbednosne i protokolarne zahteve, kažu u ovoj agenciji.
Potražnja je najizraženija tokom prolećnih i jesenjih meseci, ali uvek su aktivni i avgust i decembar.
Šta se traži u hotelima
Konsijerž je uvek asocijacija za usluge u hotelu. U BOR Hotelu by Karisma na Zlatiboru kažu da gosti najčešće traže organizaciju transfera od aerodroma do hotela i obratno. Zatim rezervacije restorana kako u okviru hotela, tako i van njega.
Veoma su česti i zahtevi za cvetne aranžmane i dekoraciju sobe povodom posebnih prilika koje gosti proslavljaju. Takođe i za organizaciju izleta i aktivnosti na Zlatiboru. Primećuju da se izleti i obilazak okoline i dalje traže, ali u manjem obimu nego ranije.
Strani gosti pokazuju veću zainteresovanost za savetovanje u vezi sa izletima, obilaskom okoline i upoznavanjem destinacije. Kod domaćihtakva potreba je manje izražena jer poznaju Zlatibor.