I Budimpešta ima svoj Festival igre. Baletu Srpskog narodnog pozorišta pripala je čast da ga otvori, sinoć u Nacionalnom teatru igre predstavom „Dobre vibracije”.

Diptih su za ansambl iz Novog Sada radili koreografi Jakopo Godani i Maša Kolar. Na budimpeštanskoj sceni ,najavljeni kao „jedno od pravih osveženja na festivalskoj, ali i evropskoj sceni”, nastupili su mladi igrači već dobro poznati našoj publici, ali i publici u Sarajevu, Trstu, Bolonji, Basanu del Grapi… Iako su već stigli od brojnih evropski scena, zvuči neverovatno podatak da je za 76 sezona postojanja Baleta SNP, sinoćnje gostovanje, bilo prvo u Budimpešti.

„Veliki trud smo uložili, a još veći posao nas očekuje. Dolazak u mađarsku prestonicu i nastup na važnom evropskom festivalu igre, do samo pre dve godine delovao sasvim nemoguće”, rekla je direktorka baleta, Aja Jung u obraćanju mađarskoj publici.

„Nakon godina u kojima smo delili sjajne ansamble iz Amerike, Australije, Izraela, Kanade, ali i bezbroj evropskih trupa, konačno se ukazala prilika da predstavimo ansambl koji Aja Jung danas vodi u Srbiji. Ovo je prvi put da imamo srpskog predstavnika na festivalu, a ujedno i na pozorinici Nacionalnog teatra igre“, naveo je Peter Ertl, direktor te prestižne institucije.

Saradnja se nastavlja gostovanjem Baletske akademije iz Budimpešte u Srpskom narodnom pozorištu, 3. maja.
Jedan od njenih diplomaca, posle nedavne audicije u SNP-u, igraće za novosadski ansambl.

Da podsetimo na nedavnu audiciju, što je uobičajena praksa u svetu, a kod nas uvedena tek prošle godine u Srpskom narodnom pozorištu. Za deset radnih mesta javilo se više od 1.500 igrača iz celog sveta.

Bolero

Interesovanje igrača iz Italije, Velike Britanije , Japana, Francuske, Španije, Kanade, SAD, Meksika, Brazila, Slovenije, Ukrajine, Grčke, Letonije, Litvanije, Norveške, Nemačke, Holandije, Mađarske, Kazahstana, Švajcarske, Čilea, Kine, Austrije, Poljske, Australije i Novog Zelanda, koji su diplomirali u poznatim baletskim institucijama, poput Akademije milanske Skale, Akademije pariske Opere, Mađarske baletske akademije, njujorške baletske škole „Džofri“, Holandske baletske akademije iz Amsterdama – svedoči o pozicioniranju Baleta SNP-a na svetskoj sceni.

Državni program podrške mladima za kupovinu prve nekretnine u kratkom roku iscrpeo je predviđena sredstva, a odziv je bio snažan širom Srbije. Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović kaže da se interesovanje više ne koncentriše samo u Beogradu, već da većina zahteva stiže iz drugih delova zemlje, uz rast kupovine kuća i imovine van većih gradova. Naglašava da povoljni uslovi – minimalno učešće, subvencionisana kamata i uključivanje mladih bez stalnog zaposlenja – omogućavaju širem krugu korisnika da reše stambeno pitanje, zbog čega država priprema novi paket podrške.

Interesovanje mladih za stambene kredite u Srbiji premašilo je očekivanja, pošto je do sada odobreno 6.645 kredita, čime su sredstva predviđena za garantnu šemu iscrpljena pre maja. Država najavljuje novu rundu podrške.

Razgovor Nikoline Rakić sa Ognjenom Popovićem

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović kaže da je uočljiv pomak sa dominantne potražnje u Beogradu ka drugim delovima zemlje, kao i sve veće interesovanje za kupovinu kuća i imovine van urbanih centara.

“U samom početku više od 50 odsto zahteva bilo je iz Beograda, dok je sada taj udeo pao na oko četvrtinu, a više od 56 odsto zahteva dolazi iz ostatka Srbije, što pokazuje da je program zaživeo na celoj teritoriji zemlje”, ističe Popović.

Navodi da podaci pokazuju kako meru najčešće koriste mladi bračni parovi i porodice, što znači da program doprinosi rešavanju stambenog pitanja čitavih domaćinstava. Istovremeno, naglašava da je struktura korisnika po godinama ravnomerna, uz najveći udeo mladih između 25 i 30 godina.

“Kada govorimo o dinamici realizacije i interesovanju, već sada govorimo o potencijalu većem od 10.000 stanova, što pravi značajnu razliku i pomaže da se reši jedan od najvećih izazova mladih – dolazak do prve nekretnine”, napominje pomoćnik ministra finansija.

Poseban značaj programa ogleda se u tome što je omogućio pristup stambenim kreditima i onima koji ranije nisu imali tu mogućnost, uključujući mlade sa nestalnim zaposlenjem ili bez stalnih prihoda, uz podršku žiranata. Dodatno, sniženi troškovi i minimalno učešće olakšali su ulazak u proces kupovine nekretnine.

Nova runda pomoći

“Učešće je svega jedan odsto, a pored toga su značajno umanjeni ili ukinuti troškovi obrade kredita, notara i upisa u katastar, što inače može da iznosi i do tri odsto vrednosti nekretnine”, ukazuje Popović.

Još jedna ključna prednost, ocenjuje, jeste stabilnost otplate u prvim godinama, što je “posebno važno u uslovima promenljivih kamatnih stopa na evropskom tržištu”.

“Prvih šest godina kamatna stopa je fiksna i iznosi 1,5 odsto, dok ostatak subvencioniše država, što mladima daje sigurnost u periodu kada grade karijeru i najviše im je potrebna finansijska stabilnost”, objašnjava sagovornik Jutarnjeg programa.

Zbog velikog interesovanja, država planira novu rundu podrške u vrednosti od 300 miliona evra, uz zadržavanje postojećih uslova i dodatna unapređenja, poput šireg kruga potencijalnih žiranata.

“Taj iznos od 300 miliona je apsolutno nešto što i naše analize pokazuju i što zahtevi banaka i građana ukazuju da je iznos koji je potreban do kraja godine. Ostavili smo mogućnost da žiranti budu i lica koja nisu članovi porodice, kako bismo pomogli mladima koji nemaju tu vrstu podrške u svom okruženju”, tvrdi Popović.

Do sada odobreno više od 6.500 kredita za mlade

Iako su pojedine banke već dostigle limite, obrada zahteva se nastavlja, a cilj je da se zakonske izmene usvoje na vreme kako bi program funkcionisao bez prekida.

“Zahtevi se i dalje primaju i obrađuju, a očekujemo da u roku od oko 30 dana, koliko je potrebno za realizaciju kredita, budu usvojene izmene koje će omogućiti nastavak programa bez zastoja”, smatra sagovornik.

Prema njegovim rečima, dosadašnja analiza pokazuje da nije došlo do značajnog rasta iznosa kredita, koji u proseku iznosi oko 75.000 evra, što ukazuje na stabilnost tržišta i realne potrebe korisnika.

“Interesovanje nas je iznenadilo, ali je sama realizacija u skladu sa očekivanjima, što nam daje dobru osnovu za dalje planiranje i eventualno širenje programa u budućnosti”, zaključuje Popović.

U izmenama Pravilnika o obrascima pasoša koje su nedavno objavljene promenjena je boja korica pasoša, prilagođen je grb, a svaka od 32 stranice putne isprave imaće drugačiji dizajn.

Izmene Pravilnika o obrascima pasoša objavljene su u Službenom glasniku 24. aprila. Putna isprava je, kako se navodi u Pravilniku, pravougaonog oblika, veličine 88×125 milimetara, u vidu knjižice koja se, pored korica, sastoji od polikarbonatnog lista i 32 strane knjižnog bloka.

Ilustracija novog izgleda pasoša

Umesto dosadašnje bordo boje, korice će biti u burgundi crvenoj boji, dok na unutrašnjim stranama korica, polikarbonatnom listu i stranama knjižnog bloka dominiraju smeđecrveni, plavosivi, oker i sivomaslinasti tonovi.

Prema ilustraciji koja je priložena uz Pravilnik, na koricama će biti ispisano “Republika Srbija” i “Pasoš” na srpskom i engleskom jeziku, dok će i na francuskom biti ispisano na polikarbonatnom listu.

Navodi se i da su štampani elementi na prednjoj korici urađeni zlatotiskom, dok su natpisi na unutrašnjim stranama korica, polikarbonatnom listu ispisani smeđom, a na stranama knjižnog bloka oker i plavosivom bojom.

Novitet je i da svaka strana pasoša sadrži poseban motiv obrađen specijalnim sigurnosnim softverima, a u Pravilniku je i detaljno opisano koji će zaštitni elementi biti u upotrebi prilikom izrade putne isprave.

Navodi se da Pravilnik na snagu stupa danom objavljivanja u Službenom glasniku.

Ističe se da će se, dok se ne steknu tehnički i drugi uslovi za izradu obrazaca propisanih ovim pravilnikom, pasoš, diplomatski pasoš i službeni pasoš izdavati na obrascima prema propisima koji su bili na snazi do početka primene Zakona o putnim ispravama.

Koncert Beogradske filharmonije na Kolarcu protekao je u u razigranom i nemirnom duhu najznačajnije savremene srpske kompozitorke, Isidore Žebeljan. Veče je otvoreno njenom „Igrom drvenih štapova“ u izvođenju horniste Štefana Dora, a zatim je izvedena svetska premijera dela pisanog po porudžbini Beogradske filharmonije, koje nije stigla da dovrši – „Mezijski hramovi: Koncert za hornu i orkestar“. Autor ostvarenja je Isidorin nekadašnji student, Veljko Nenadić koji je 2022. godine osvojio prestižno Međunarodno kompozitorsko takmičenje „Bela Bartok“.

Epske scene iz daleke istorije, asocijacije na prostor, na prirodu koja okružuje hramove Veljka Nenadića od prvog takta ostavljaju snažan utisak. Od molitve do obreda, to je sadržaj dela, muzička uspomena, počasnica Isidori Žebeljan.

Pripremila Dragana Pantić

„Ja sam dobio manuskript, partituru zapravo, Isidorinog koncerta za hornu. To je bila onako velika A3 partitura sa mnoštvom motiva, fragmenata, isečaka i tako dalje. Nije bilo konkretnog sadržaja, već su uglavnom to bili neki isečci. Ja sam se polako prilagođavao tome, međutim, trudio sam se da te motive iskoristim nekako drugačije, da se oni ne pojave eksplicitno“, objašnjava kompozitor Veljko Nenadić.

Delo Igra drvenih štapova Isidore Žebeljan i Mezijski hramovi Veljka Nenadića, jedno pored drugog su dokaz neraskidive povezanosti između profesora i učenika. Zajednička im je bajkovitost, zaigranost, etno simboli, igra žanrovima i ritmovima. Povezuje ih i Štefan Dor, hornista svetske reputacije i velikog prijateljstva s Isidorom Žebeljan.

„Mislim da nemam savet za slušanje, više preporuku za uživanje. Dva dela koja sviram nude mnogo. Treba slušati razlike među njima i treba tražiti sličnosti. Kompozicije pružaju mnogo. One su savremene, sa druge strane u značajnoj meri su prisutni elementi folklora. Ritmički su bogate, njihovi ritmovu su igrački, njihove melodije pevaju, ova muzika ima sve“, naglašava hornista Štefan Dor.

„Kada smo snimali disk sa Brodski kvartetom, onda nam je palo na pamet, zašto ne bismo kontaktirali Štefana Dora. I on se oduševio, i pristao, i eto, od tad traje ta ljubav. Dakle, kada se završilo snimanje i kada je on tu kompoziciju izveo, onda me odmah posle toga zvao da pita da li bih htela da pišem nešto novo. I eto...“ govorila je Isidora Žebeljan kako je počelo prijateljstvo sa Štefanom Dorom.

Pre nekoliko godina trebalo je da Štefan Dor svira Koncert za hornu, narudžbinu Beogradske filharmonije sa Isidorinim potpisom. Važno je što je taj dogovor upravo, delimično relizovan.

Sasvim posebno veče, drugačije programski, svečane atmosfere, svakako inspirisano Isidorinim duhom i njenim pogledom na umetnost.