Istraživanje: upola manje smrtnih slučajeva od meningitisa širom sveta od 1990.
Bolest se trenutno razvija kod 2,54 miliona ljudi, a približno 259.000 premine od infekcije
LONDON – Međunarodni tim medicinskih istraživača otkrio je da je broj slučajeva i smrtnih slučajeva od meningitisa širom sveta smanjen 55 odsto u poslednje tri decenije što predstavlja značajan korak napred, ali je očigledno nedovoljno da se u potpunosti ostvare planovi SZO za eliminisanje meningitisa do 2030. godine, pišu istraživači u članku objavljenom u časopisu „Lancet neurolodži”.
Prvi put istraživači su u svoje globalne procene uključili 17 različitih patogena, otkrivajući rastući značaj nebakterijskih uzroka koji mogu da izazovu meningitis.
„Naša analiza je pokazala da se meningitis trenutno razvija kod 2,54 miliona ljudi, a približno 259.000 umire od ove bolesti. Približno 40 odsto ovih smrtnih slučajeva posledica je lako sprečivih infekcija sa četiri vrste mikroba”, navodi se u studiji.
Do ovog zaključka je došao međunarodni tim medicinskih stručnjaka dok je pripremao najnoviji izveštaj za projekat Globalnog tereta bolesti (GBD). Projekat, koji sprovode SZO, IHME i Fondacija Bila i Melinde Gejts od 1990. godine, prati trendove koji utiču na globalno zdravlje.
U projektu učestvuju stručnjaci iz skoro svih zemalja članica organizacije, njihovih zdravstvenih službi i vodećih istraživačkih centara.
Stručnjaci SZO i njihove kolege iz vodećih nacionalnih naučnih i medicinskih institucija koristili su prikupljene podatke da procene kako se incidenca meningitisa promenila između 1990. i 2023. godine kod različitih starosnih grupa, kao i da procene koji su patogeni najčešće izazivali ovu bolest u prošlosti i danas.
Podaci koje su prikupili naučnici ukazuju na to da su mere koje su preduzeli SZO i relevantna tela u državama članicama UN skoro prepolovile i incidencu i stopu smrtnosti od meningitisa.
Godine 1990, meningitis je dijagnostikovan kod 3,96 miliona pacijenata, a približno 469.000 ljudi je umrlo od meningitisa i njegovih komplikacija. Godine 2023, ove brojke su pale na 2,54 miliona slučajeva i 259.000 smrtnih slučajeva.
Analiza naučnika pokazuje da je nešto više od trećine slučajeva meningitisa povezano sa samo četiri patogena: pneumokokom, meningokokom, Haemophilus influenzae i streptokokom grupe B.
Sve ove infekcije se lako mogu sprečiti vakcinama i antibioticima, što ostavlja dovoljno prostora za dalje smanjenje morbiditeta i mortaliteta od meningitisa, prenosi Tanjug.
Istraživanje je takođe identifikovalo nove pretnje od gljivičnih infekcija kao što je kandida, posebno u bolnicama i među ranjivim pacijentima, što izaziva zabrinutost zbog antimikrobne rezistencije i infekcija povezanih sa zdravstvenom negom.
Naučnici su takođe otkrili da morbiditet i mortalitet od meningitisa ostaju veoma visoki u zemljama u razvoju u Africi, iako su se u mnogim zemljama, poput Sudana, Ruande i Etiopije, ove stope smanjile za više od 80 odsto od 1990. godine.
Afričke zemlje, uključujući Nigeriju, Niger i Čad zabeležile su najveće stope smrtnosti i infekcija na globalnom nivou, a sezonske epidemije nastavljaju da opterećuju krhke zdravstvene sistem.
Rezultati istraživanja će pomoći u razvoju novih mera koje će poboljšati efikasnost napora za sprovođenje planova SZO za eliminaciju meningitisa do 2030. godine, navodi se u studiji.
Opija se skoro trećina srednjoškolaca u Srbiji
Mladi u našoj zemlji beže od marihuane i običnih cigareta
Srbija je iznad proseka u opijanju mladih, pokazalo je najnovije Evropsko istraživanje o upotrebi alkohola i droga (ESPAD) među decom školskog uzrasta. Naime, dok je u mnogim zemljama zapadne Evrope (poput Islanda ili skandinavskih zemalja), zabeležen drastičan pad konzumiranja alkohola kod mladih – u našoj zemlji to nije slučaj. Tinejdžeri u Srbiji češće praktikuju opijanje u poređenju sa njihovim vršnjacima iz evropskih zemalja, što znači da se konzumiranje alkohola kod nas i dalje doživljava kao neizostavan deo socijalizacije, ukazali su stručnjaci. Studija koja već trideset godina prati navike tinejdžera u vezi sa konzumiranjem alkohola, cigareta i droga, kao i nove zavisnosti od društvenih mreža i kocke obuhvatila je skoro 114.000 učenika, uzrasta 15 i 16 godina, u 37 evropskih zemalja, uključujući i Srbiju.
Rezultati istraživanja ESPAD-a sprovedenog u našoj zemlji, na uzorku od 3.835 učenika prvih i drugih razreda srednjih škola, pokazali su da je alkohol u Srbiji i dalje najlakše dostupna i najčešće korišćena supstanca – više od 80 odsto učenika navodi da im je alkohol (veoma) lako dostupan, a više od polovine njih kaže da je konzumiralo bar jedno alkoholno piće u poslednjih mesec dana. Iako je opšti trend konzumiranja alkohola u blagom padu u odnosu na prethodne decenije, opijanje i dalje ostaje ozbiljan problem u populaciji učenika, a dečaci prednjače u „teškom epizodnom pijenju”, odnosno konzumiranju pet ili više pića u jednoj prilici. Skoro trećina učenika prijavila je da se opila u poslednjih mesec dana.
Da su petnaesta i šesnaesta godina vreme kada mladi počinju da piju, a i kada je i vreme za uzbunu, kaže za „Politiku” dr Diana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici. Ona ukazuje da ovaj uzrast karakteriše ekscesivno opijanje – tzv. bindž drinking.
„Alkohol se često kombinuje sa amfetaminima i kokainom, a ova kombinacija psihoaktivnih supstanci (dodatno) ometa rasuđivanje, pa se neretko dešava da mladi završe veče u nekoj kafanskoj ili uličnoj tuči ili nasilničkoj vožnji, ali nisu retki ni pokušaji suicida. Nažalost, u našoj kulturi alkohol se ne prepoznaje kao problem, već se sa njim zaliva svake radost i tuga, pa ne čudi što se ne poštuje ni zakon koji zabranjuje prodaju alkohola maloletnim osobama”, ocenila je naša sagovornica.
Međutim, kaže ona, roditelji bi morali da znaju da je svaka količina alkohola štetna ako je konzumira dete koje nije napunilo 18 godina.
„To znači da je svaka čašica nebezbedna”, tvrdi Raketićeva.
Zavisnost, kako je naglasila, nije jedina opasnost koja nastaje kao posledica prekomerne konzumacije alkohola. „Često se javljaju i depresija i panični poremećaji. Nažalost, mladi preterano romantizuju uzimanje alkohola i marihuane i imam utisak da je danas mnogo teže raditi na prevenciji nego pre desetak godina, jer je alkohol postao sveprisutan, pa je komplikovano objasniti koje su njegove štetne posledice”, kaže naša sagovornica i dodaje da maloletnih pacijenata na lečenju uglavnom nema, jer su potrebne godine da oni shvate da im je neophodna lekarska pomoć u odvikavanju od pića.
Za razliku od alkohola, konzumacija kanabisa je jedan od retkih parametara gde su naše devojčice i dečaci bolji u odnosu na svoje evropske vršnjake – dok u zemljama poput Češke, Francuske ili Italije procenat mladih koji su probali kanabis često prelazi petinu ili trećinu, u Srbiji je taj procenat pao na svega pet odsto. Stručnjaci smatraju da je ovo delom posledica promene trendova, jer se mladi sve više sele u digitalni svet gejminga i onlajn kockanja.
Kada je reč o kockanju, naši tinejdžeri prednjače u negativnom smislu – 14 odsto mladih „kockara” uzrasta 15 i 16 godina jeste iznad proseka mnogih evropskih zemalja. Zbog velike gustine kladionica u blizini škola, mladi u našoj zemlji imaju raniji i lakši pristup sportskom klađenju nego njihovi vršnjaci u EU, gde je ovaj vid zabave strože izolovan iz svakodnevnog okruženja. Iako naši tinejdžeri provode skoro isto vremena na mrežama kao i njihovi vršnjaci u EU (prosek je preko šest sati dnevno tokom vikenda), naši dečaci su po učestalosti igranja video-igrica u samom evropskom vrhu, što se često povezuje sa kasnijim prelaskom na onlajn klađenje. Istraživači upozoravaju da se Srbija „modernizuje” u smislu poroka – mladi beže od marihuane i običnih cigareta, ali ubrzano tonu u digitalne zavisnosti i kockanje, gde postajemo „lideri” u Evropi.
Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti u Institutu za mentalno zdravlje dr Ivica Mladenović ističe da ESPAD studija daje dragocene podatke o zdravstveno problematičnom ponašanju mladih i dodaje da naučna zajednica svake četiri godine dobija ažurirane informacije o navikama šesnaestogodišnjaka. On takođe primećuje da nema velikog variranja u rezultatima poslednjih 15–20 godina kada je konzumacija alkohola u pitanju, bar što se tiče Srbije.
„Ono što je univerzalno za sve šesnaestogodišnjake jeste da su nezreli, željni da budu prihvaćeni i često u deficitu sa samopouzdanjem. Nažalost, alkohol je „idealna” supstanca za „rešavanje” upravo ovih tinejdžerskih problema – on pokreće pričljivost i daje lažno samopouzdanje”, ukazao je Mladenović za „Politiku”.
Drugi problem je, prema njegovim rečima, činjenica da je naša legislativa odlična, a primena nikakva. „Nacionalna strategija za prevenciju alkoholizma doneta je 2016. godine, a mi se za ’jotu’ nismo pomerili već devet godina. Imamo dobre zakone koji se ne primenjuju. Još nisam čuo da je neko uhapšen zato što je prodao piće maloletnicima, izuzimajući vlasnika lokala koji je rentirao kafić maloletnicima koji su se otrovali zbog prekomerne upotrebe alkohola. Zato ne treba da čudi što su kapaciteti naše Dnevne bolnice za mlade politoksikomane, gde se leče zavisnici od alkohola, marihuane i kocke, uzrasta od 12 do 18 godina, stalno puni. Nažalost, njen kapacitet je dvadeset pacijenata, a toliko nije dovoljno za opštinu Vračar, a ne za celu Srbiju”, tužno konstatuje naš sagovornik.
Devojčice lošijeg mentalnog zdravlja od dečaka
Najnovije istraživanje ESPAD-a prvi put uvelo je poseban fokus na mentalno zdravlje mladih, koristeći standardizovani indeks Svetske zdravstvene organizacije. Dok evropski prosek pokazuje da oko 59 odsto učenika ima „dobro” mentalno blagostanje, Srbija je u grupi zemalja gde više od 70 odsto mladih svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao „dobro”. Naime, tinejdžeri u nordijskim zemljama imaju najviše stope mentalnog blagostanja, dok njihovi vršnjaci iz centralne i istočne Evrope prijavljuju lošije rezultate. Međutim, postoje značajne rodne razlike – oko 70 odsto dečaka prijavljuje dobro mentalno zdravlje u poređenju sa svega 49 odsto devojčica koje se „osećaju dobro”. Tako u Švedskoj četiri od pet dečaka smatra da je dobrog psihičkog zdravlja u poređenju sa svega 50 odsto devojčica. Devojčice u našoj zemlji znatno češće prijavljuju simptome kao što su anksioznost, neraspoloženje, pad energije i osećaj usamljenosti. Ovo istraživanje pokazalo je snažnu korelaciju između vremena provedenog na mobilnom telefonu i mentalnog zdravlja. Naime, skoro polovina ispitanika sebe vidi kao problematične korisnike društvenih mreža, a ovaj osećaj jači je kod devojčica. Pored toga, oko 22 odsto učenika veruje da ima problem sa prekomernim igranjem igrica. Učenici koji spadaju u ovu kategoriju dosledno prijavljuju niži nivo mentalnog zdravlja.
Sami se leče medikamentima iz kućnih apoteka
Zabeležen je i trend nemedicinske upotrebe lekova kao što su sedativi i trankvilajzeri – u celom uzorku, oko 14 odsto devojčica je barem jednom u životu koristilo ove lekove bez recepta, dok je kod dečaka taj procenat niži i iznosi 11 odsto. Ovi podaci su alarmantni jer ukazuju na to da mladi pokušavaju da sami leče stres ili anksioznost dostupnim lekovima iz kućnih apoteka, a primećen je trend da mladi koriste sedative kao mehanizam za samoregulaciju stresa i anksioznosti.
Porast upotrebe duvanskih proizvoda
Istraživanje ESPAD-a pokazalo je da četvrtina tinejdžera puši, trećina koristi elektronske cigarete – „vejpove”, dok 4,5 odsto njih koristi nikotinske vrećice. Ovi procenti malo se razlikuju kada se učenicima postavi pitanje da li ste tokom života probali neki od duvanskih proizvoda – trećina njih kaže da je probala cigarete, nešto više od polovine njih konzumiralo je elektronske cigarete, a devet procenata njih probalo je nikotinske vrećice. Posebno zabrinjavajući podatak je da iz godine u godinu raste broj srednjoškolaca koji koriste duvanske proizvode – 2008. i 2011. godine petina učenika je pušila, 2019. ovaj broj pao je na 17 procenata, da bi u 2024. godini „skočio” na 24 odsto. Broj đaka koji konzumiraju elektronske cigarete još je veći – podaci iz 2019. godine govore da je elektronske cigarete koristilo svega šest odsto srednjoškolaca, dok je tokom 2024. više od trećine njih „vejpovalo”, a zanimljiva polna statistika govori da devojčice više koriste elektronske cigarete od dečaka.
Nevreme u Republici Srpskoj: reke u porastu, podzemne vode poplavile kuće
Una i Sana rastu, kvarovi na dalekovodima u više opština
Reke na području Područnog centra Civilne zaštite Banjaluka u Republici Srpskoj ispod su kvota redovne odbrane od poplava i imaju tendenciju porasta, dok je i u istočnom i zapadnom delu ovog entiteta BiH u kvaru više dalekovoda, zbog čega neka područja nemaju struje, saopšteno je danas u Republičkoj upravi civilne zaštite.
U Kostajnici su se pojavile podzemne vode u nekoliko podruma i kuća, saopštila je direktorka Sektora za organizaciju, planiranje i obuku Republičke uprave civilne zaštite Biljana Pajić.
Reka Una je u porastu svakih sat vremena od tri do četiri centimetra, a vodostaj na poslednjem merenju iznosi 318 centimetara, što je 22 centimetra ispod kvote redovne odbrane od poplava, prenosi Srna.
Pajić je saopštila i da je u Laktašima stanje uredno, ali da ekipe prate situciju na nekoliko bujičnih potoka.
„U Novom Gradu je stanje uredno, upaljeni su kolektori za podzemne vode jutros u 2.30 časova”, rekla je Pajić i istakla da je sedam dalekovoda u kvaru, ali da su reke Sana i Una u svojim koritima.
Ona je saopštila da su u Prijedoru podzemne i površinske vode zaplavile oko 400 kuća na različitim lokacijama, a da su se u Kostajnici pojavile podzemne vode u nekoliko podruma i kuća.
„Prema jutrošnjem redovnom hidrološkom biltenu, vodostaji svih reka na području koje pokriva Područni centar Civilne zaštite Banjaluka su ispod kvota redovnih odbrana od poplava i imaju tendenciju porasta”, navela je Pajić.
Kad je reč o opštini Pale, prema informacijama područnog odjeljenja Civilne zaštite Sokolac, bile su dve intervencije na uklanjanju palih stabala na Begovini i u Dvorištima, navodi Srna.
Pajić je rekla da su zbog snega u kvaru dalekovodi i da nema struje u delu Istočnog Sarajeva, Kalinovika i Foče, prenosi Tanjug.
Sterling Braun MVP 34. kola nakon pobede nad Valensijom
Američki košarkaš postigao 31 poen uz sedam skokova i visok indeks korisnosti
Košarkaš Partizana Sterling Braun najkorisniji je (MVP) igrač 34. kola Evrolige, saopšteno je iz takmičenja. Braun je u pobedi Partizana nad Valensijom posle dva produžetka (110:104, 97:97, 84:84) ostvario indeks korisnosti 32 za 40 ipo minuta.
Postigao je 31 poen (5/10 za dva, 4/9 za tri i 9/9 slobodna bacanja), a imao je i sedam skokova, dva skoka i jednu ukradenu loptu.
Amerikanac iz Partizana nije imao najveći indeks korisnosti u 34. kolu, to je bio Džordan Lojd sa 35, ali je njegov Efes ubedljivo poražen na gostovanju Realu rezultatom 82:71, prenosi Tanjug.
Rogi najavljuje četiri prolećna koncerta
Nakon izlaska novog albuma “E VIDI SAD”, beogradski muzičar ROGI sprema mini-prolećnu turneju sa centralnim nastupom u Karmakomi 25. aprila.
Niz od četiri koncerata počinje u Kragujevcu 10. aprila u White Rabbit Bar-u, a prati ga nastup u kruševačkom AKC Gnezdo dan nakon toga. Za sada je najavljen i nastup u Subotici 2. maja u klubu JMS.
Ova mala turneja koja započinje koncertnu sezonu i nagoveštava još nastupa tokom godine prati Rogijev najnoviji album “E VIDI SAD” koji je izašao krajem 2025. godine, a čije izdanje obeležava i početak građenja jedne nove zajednice i muzičke etikete U LERU Records. Album koji dolazi nakon više od 15 godina Rogijevog iskustva na muzičkoj sceni, žanrovski opisan kao funky, post-rock groove, izgrađen je na improvizaciji, saradnji i komunikaciji – lično, neposredno, offline. Istovremeno, otvara sivi prostor u kojem se lične borbe prepliću sa borbama čitave zajednice istomišljenika.
Izlazak albuma pratio je i spot za pesmu “BEZ EKRANA” – montiran od materijala snimljenog sa privatnog preslušavanja albuma, u pokretu, u Rogijevim kolima.
ROGI je multi-instrumentalista, kantautor, producent i DJ koji u svom stvaralaštvu na prvo mesto stavlja improvizaciju, a pop-rok kompoziciju kombinuje sa elementima hip hopa, džeza, soula, fanka i bossa nove.
Nakon 15 godina iskustva, sa različitim bendovima i žanrovima, iza sebe ima nekoliko albuma: najznačajniji su lo-fi „U Međuvremenu“ (2016) i nešto raskošniji „Tu“ (2021). Vodeća nit koja spaja njegov šareni katalog je životna ideologija o opuštanju, ljubavi, zbunjivanju kao metodi razoružanja ali i odlučnosti. Poslednji album “E VIDI SAD”, koji je izašao krajem 2025. godine stavlja akcenat na živi zvuk i još više utemeljuje gore pomenutu ideologiju.
Posna riblja čorba kao iz kotlića: Bogata, aromatična i laka za pripremu
Riblja čorba je jedno od onih jela koje spaja tradiciju, jednostavne sastojke i pun, dubok ukus. Iako se često vezuje za kotlić i druženja pored vode, odlična čorba može se pripremiti i kod kuće — uz pravi izbor ribe i nekoliko ključnih začina.
Tajna dobre riblje čorbe je u ravnoteži između svežine ribe, aromatičnog povrća i pažljivo doziranih začina poput aleve paprike. Ovaj posni recept daje bogatu, mirisnu i blago pikantnu čorbu koja će uspeti i početnicima.
Riblja čorba
Sastojci (za 4–6 porcija):
-
1 kg rečne ribe (šaran, som, smuđ ili kombinacija)
-
1 veća glavica crnog luka (150 g)
-
1 šargarepa (80 g)
-
1 koren peršuna (50 g)
-
2 čena belog luka
-
2 kašike ulja
-
1 kašika slatke mlevene paprike
-
1/2 kašičice ljute paprike (po ukusu)
-
1 kašika paradajz pirea
-
1 lovorov list
-
so i biber po ukusu
-
oko 1,5 l vode
-
svež peršun za serviranje
Priprema:
-
Ribu očistite, operite i isecite na komade. Glavu i rep obavezno ostavite — daju najviše ukusa.
-
Na ulju propržite sitno seckan luk dok ne omekša. Dodajte rendanu šargarepu i koren peršuna, pa dinstajte još nekoliko minuta.
-
Sklonite sa vatre, dodajte mlevenu papriku i brzo promešajte da ne zagori. Vratite na šporet, dodajte paradajz pire, beli luk i lovor.
-
Nalijte vodu, posolite i pobiberite. Kada provri, ubacite komade ribe i kuvajte na laganoj vatri oko 20–25 minuta.
-
Po potrebi dodatno začinite i ostavite da čorba kratko odstoji pre serviranja. Prijatno!
Saveti:
-
Najbolji ukus dobijate kombinacijom više vrsta ribe.
-
Ne mešajte previše tokom kuvanja da se riba ne raspadne.
-
Ako volite jaču čorbu, dodajte još malo ljute paprike.
Programer upozorava: Deca na Roblox platformi nisu bezbedna, roditelji treba da ih nadziru 24 sata dnevno
Nezavisni programer koji razvija sadržaj za popularnu gejming platformu Roblox upozorio je da postojeće mere zaštite mladih na ovoj mreži nisu dovoljne i da bi roditelji trebalo da nadgledaju aktivnosti svoje dece „24 sata dnevno“ dok koriste ovu mrežu.
Kako prenosi BBC, Roblox je platforma za igre koja je najpopularnija među decom uzrasta od osam do 12 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i globalno beleži ogroman broj mladih korisnika. Tokom 2024. godine Roblox je imao više od 80 miliona aktivnih korisnika dnevno, od čega je oko 40 odsto mlađe od 13 godina.
Ista platforma dostupna je i u Srbiji. Deca na njoj mogu da igraju, komuniciraju i kreiraju sopstvene igre, baš kao i korisnici širom sveta, što znači da su izložena istim potencijalnim rizicima – od neprimerenog sadržaja do kontakta sa nepoznatim osobama.
Programer, koji je u razgovoru za BBC Radio 5 Live želeo da ostane anoniman i predstavio se kao „Sem“, tvrdi da sistemi bezbednosti, uključujući i verifikaciju uzrasta uvedenu početkom 2026. godine u Velikoj Britaniji, ne pružaju dovoljnu zaštitu najmlađima.
„Ako roditelji ne mogu da prate šta njihova deca rade na Robloxu u svakom trenutku, onda možda uopšte ne bi trebalo da koriste ovu platformu“, upozorio je on.
Sa druge strane, iz kompanije Roblox Corporation poručuju da im je bezbednost korisnika prioritet i da su razvili napredne sisteme zaštite i filtere koji sprečavaju štetan sadržaj i komunikaciju.
Otvorena platforma i rizici
Roblox funkcioniše kao otvorena platforma na kojoj korisnici mogu sami da kreiraju igre ili igraju sadržaj drugih autora, uz međusobnu komunikaciju. Kreatori su dužni da označe sadržaj prema uzrastu, ali kritičari upozoravaju da takav sistem često nije dovoljno pouzdan.
„Video sam kako se korisnici navode na neprimerenu komunikaciju sa potpunim strancima“, naveo je „Sem“, koji osim razvoja sadržaja volontira i u organizaciji za onlajn bezbednost.
On je ukazao i na slučajeve u kojima korisnici pokušavaju da druge igrače izmeste van platforme radi privatne komunikacije, što je formalno zabranjeno pravilima Robloxa. Takođe, tvrdi da je nailazio na sadržaje sa nasilnim temama, uključujući igre koje simuliraju masovna ubistva ili rekonstruišu kontroverzne događaje.
Prema njegovim rečima, prijave takvog sadržaja često ne dovode do reakcije: „Možda 30 odsto prijava bude prihvaćeno“.
Reakcije kompanije i ranije kontroverze
Iz Robloxa navode da brzo reaguju na kršenje pravila i da sistem verifikacije uzrasta, potvrđen od strane nezavisnih stručnjaka, ograničava komunikaciju dece na korisnike sličnog uzrasta. Takođe, ističu da kontinuirano prate ponašanje korisnika i u slučaju sumnje ponovo pokreću proces provere godina.
Ovo nije prvi put da se otvara pitanje bezbednosti dece na ovoj platformi. Izvršni direktor kompanije Dave Baszucki još ranije je izjavio da roditelji treba da se oslone na sopstvenu procenu:
„Ako vam nije prijatno, nemojte dozvoliti deci da koriste Roblox“, rekao je on, naglašavajući da roditelji treba da donose sopstvene odluke.
Moguće zabrane i regulacija
Zabrinutost zbog bezbednosti dece dovela je do različitih regulatornih mera širom sveta. Platforma je zabranjena u pojedinim državama poput Rusije i Turske, dok je Indonezija uvrstila Roblox među platforme koje će biti zabranjene za mlađe od 16 godina od kraja marta.
U međuvremenu, vlada Ujedinjenog Kraljevstva razmatra dodatne mere zaštite mladih na internetu, uključujući ograničenja vremena korišćenja aplikacija i potencijalne zabrane društvenih mreža za maloletnike.
Za sada nije jasno da li bi Roblox bio obuhvaćen takvim merama, ali debata o bezbednosti dece u digitalnom okruženju očigledno dobija na intenzitetu.
Kako odabrati najbolji aparat za merenje krvnog pritiska
Krvni pritisak je ključan pokazatelj koji vam može pomoći da utvrdite rizik od različitih zdravstvenih problema, kao i stanje vašeg opšteg zdravlja. Ako morate sami da merite krvni pritisak zbog ranije dijagnostikovanog zdravstvenog stanja, najverovatnije ste pretraživali internet u potrazi za najboljim aparatima za merenje krvnog pritiska.
Kako bismo vam pomogli u pretrazi, urednički tim Forbes Health analizirao je podatke o više od 70 proizvoda najuglednijih brendova na tržištu. Od cene, preko mogućnosti čuvanja podataka, do jednostavnosti upotrebe.
Kako funkcioniše aparat za merenje krvnog pritiska?
Digitalni aparati za merenje krvnog pritiska imaju u jednom uređaju merač, stetoskop i indikator greške. Neke manžetne se automatski naduvavaju, dok druge zahtevaju da korisnik koristi pumpu kako bi je ručno naduvao, privremeno prekidajući protok krvi u ruci. Manžetna se zatim automatski izduvava, omogućavajući krvi da ponovo protiče kroz arteriju.
Vibracije ovog protoka krvi uređaj detektuje, što ga navodi da zabeleži sistolni krvni pritisak. Kako se manžetna dalje izduvava i ove vibracije prestaju, uređaj beleži dijastolni krvni pritisak. Ova očitavanja krvnog pritiska prikazuju se na ekranu uređaja. U zavisnosti od uređaja, može se pojaviti indikator u boji koji pokazuje kako se rezultat poredi sa normalnim vrednostima krvnog pritiska.
Kako se očitava aparat za krvni pritisak
Aparati za merenje krvnog pritiska prikazuju dva broja izražena u milimetrima živinog stuba (mmHg). Prvi broj označava sistolni pritisak (pritisak koji deluje na zidove arterija kada se srce steže), dok drugi broj označava dijastolni pritisak (pritisak koji deluje na zidove arterija kada se srce puni između otkucaja). Na primer, ako je vaš sistolni pritisak 120, a dijastolni 80, rezultat će biti izražen kao 120/80 mmHg.
Razmotrite sledeće opsege krvnog pritiska, prema preporukama Američkog udruženja za srce:
-
Normalan: 120/80 mmHg i niže
-
Povišen: 120/80 mmHg do 129/80 mmHg
-
Visok (stadijum 1): 130/80 mmHg do 139/89 mmHg
-
Visok (stadijum 2): 140/90 mmHg i više
-
Hipertenzivna kriza: više od 180/120 mmHg
Koliko su tačni kućni aparati za merenje krvnog pritiska?
Iako su automatski, digitalni aparati za merenje krvnog pritiska poznati su po priličnoj tačnosti. Postoji nekoliko faktora na koje treba obratiti pažnju kako biste osigurali da vaša očitavanja budu što preciznija. Američko udruženje za srce preporučuje da se ne puši, ne konzumiraju napici sa kofeinom i ne vežba najmanje 30 minuta pre merenja krvnog pritiska. Takođe je važno koristiti manžetnu odgovarajuće veličine, jer premala manžetna može veštački povećati očitane vrednosti.
Opušten položaj, sa neukrštenim nogama i pravilnim držanjem, takođe može pomoći prilikom merenja, kao i to da ste nedavno koristili toalet. Dodatno, Američko udruženje za srce napominje da su određene varijacije u vrednostima krvnog pritiska normalne.
Da li kućni aparati mogu davati netačna očitavanja?
Da, aparati za merenje krvnog pritiska koji se koriste kod kuće mogu davati pogrešna ili netačna očitavanja, često zbog greške korisnika. Aparati koji mere pritisak na zglobu uglavnom su manje precizni od aparata za nadlakticu. Ako želite da merite krvni pritisak kod kuće, većina stručnjaka preporučuje korišćenje manžetne za nadlakticu i pažljivo praćenje uputstava proizvoda.
Vrste aparata za merenje krvnog pritiska
Postoje dve glavne vrste aparata za kućnu upotrebu: aneroidni (ručni) i digitalni aparati.
Aneroidni aparati imaju manžetnu za nadlakticu koja se ručno naduvava i sadrže merač sa kazaljkom i brojčanik koji korisnik očitava ručno. Takođe uključuju ugrađeni stetoskop. Ove vrste aparata obično su jeftinije od digitalnih, ali nose rizik manje preciznosti, naročito bez pomoći druge osobe. Osobe sa bilo kojim stepenom oštećenja sluha trebalo bi da razmotre izbegavanje ove vrste aparata, jer se stetoskop može teško čuti.
Digitalni aparati uključuju ugrađen merač, stetoskop i indikator greške u samom uređaju i prikazuju očitavanja krvnog pritiska na ekranu. Naduvavanje i izduvavanje manžetne odvija se automatski. Neki modeli imaju indikatore u boji koji pokazuju gde se rezultat nalazi u odnosu na normalne opsege. Neki digitalni aparati takođe dolaze sa dodatnim funkcijama, kao što su mogućnost čuvanja očitavanja, prikaz prosečnih vrednosti ili prikaz više merenja u određenom vremenskom periodu. Međutim, oni su često skuplji od ručnih aparata.
Koliko koštaju aparati za merenje krvnog pritiska?
Shutterstock/Kostikova Natalia
Shutterstock/Kostikova NataliaCena aparata za merenje krvnog pritiska zavisi od tipa uređaja i funkcija koje uključuje. Na primer, ručni aparat obično košta manje od digitalnog koji uključuje funkcije poput indikatora u boji, opcije izračunavanja proseka i/ili mogućnosti čuvanja očitavanja za više korisnika. Digitalni aparati obično koštaju između 30 i 100 dolara (25 i 85 evra), a neki mogu zahtevati dodatne troškove za baterije ili dodatke kao što su manžetne različitih veličina.
Ko može imati koristi od kućnog aparata?
Kućni aparati za merenje krvnog pritiska mogu biti korisni za različite korisnike, uključujući:
-
Osobe sa dijagnostikovanim visokim krvnim pritiskom
-
Osobe koje započinju terapiju ili lečenje visokog krvnog pritiska
-
Osobe sa faktorima rizika za visok krvni pritisak ili stanjima povezanim sa njim
-
Trudnice kod kojih je dijagnostikovan povišen krvni pritisak u trudnoći ili preeklampsija
Pored toga, kućni aparati mogu biti korisni za procenu potencijalno netačnih očitavanja. Neki primeri uključuju osobe koje imaju povišene vrednosti samo u ordinaciji lekara ili one koje imaju povišen krvni pritisak samo kod kuće.
Ko ne bi trebalo da koristi kućni aparat za merenje krvnog pritiska?
Osobe sa dijagnostikovanom atrijalnom fibrilacijom ili aritmijom (nepravilnim radom srca) možda neće imati koristi od kućnog merenja krvnog pritiska, jer ova stanja mogu uticati na sposobnost uređaja da pruži tačna očitavanja.
Kako izabrati najbolji aparat za merenje krvnog pritiska za sebe
Prilikom razmatranja kupovine aparata za kućnu upotrebu, obratite pažnju na sledeće faktore:
Tačnost
Jedan od najvažnijih aspekata aparata za merenje krvnog pritiska jeste njegova sposobnost da dosledno pruža tačna očitavanja. Obratite pažnju na sledeće formulacije u opisu proizvoda:
Mnogi aparati nude funkciju izračunavanja proseka kako bi pružili tačniju sliku vašeg krvnog pritiska. Uređaji često uzimaju tri uzastopna merenja i izračunavaju njihov prosek, uzimajući u obzir varijacije i dajući jedan precizniji rezultat.
Greška korisnika takođe može značajno uticati na tačnost, pa obavezno sledite uputstva proizvoda tačno onako kako su napisana.
Čuvanje podataka
Mnogi ljudi koriste aparate za praćenje krvnog pritiska tokom vremena, u kom slučaju je korisno čuvanje prethodnih merenja. Neki uređaji čuvaju oko 30 merenja, dok drugi mogu čuvati i do 2.000, pa razmislite o svojim potrebama pre kupovine.
Pored toga, mnogi aparati se sinhronizuju sa aplikacijama na pametnim telefonima, koje mogu obezbediti dodatno skladištenje podataka van samog uređaja. Ako ste tehnički potkovani i sviđa vam se ideja da imate podatke o krvnom pritisku pri ruci kako biste ih podelili sa lekarom, razmotrite uređaj sa blutut povezivanjem i skladištenjem podataka putem aplikacije.
Na kraju, neki aparati čuvaju podatke samo za jednog korisnika, dok drugi podržavaju više korisnika. Ako planirate da delite aparat sa drugim članom domaćinstva, proverite koliko korisnika uređaj podržava.
Ekran
Ekran je još jedan važan faktor, posebno za starije osobe sa problemima sa vidom. Potražite uređaj sa jasnim, jednostavnim i lako čitljivim ekranom kako biste izbegli pogrešno tumačenje rezultata. Ako je vid značajno oslabljen, neki uređaji nude i glasovno očitavanje.
Jednostavnost upotrebe
Aparat za merenje krvnog pritiska neće biti koristan (i verovatno ga nećete često koristiti) ako nije intuitivan. Razmotrite način na koji uređaj prikazuje informacije, raspored dugmadi, koliko je lako pravilno postaviti manžetnu na ruku i da li vam ti detalji deluju prirodno.
Posebne funkcije
Pored osnovnih funkcija navedenih iznad, neki aparati za merenje krvnog pritiska uključuju i dodatne opcije, kao što su:
-
Praćenje pulsa
-
Detekcija nepravilnog rada srca
-
Očitavanja označena bojama radi lakšeg praćenja po kategorijama
-
Unapred oblikovane manžetne za veću udobnost i preciznije merenje
-
Bežični dizajn za lakšu upotrebu u pokretu
Lekar savetuje da se jede jedna namirnica tri puta dnevno: “I ja to radim”
