U Luvru je na izložbi „Tela koja žive“ izloženo više od 200 vajarskih radova Mikelanđela i Rodena – od mermera, bronze, gipsa, terakote i izlivenih, kako iz kolekcije tog muzeja, tako i mnogih svetskih.
Dvojica umetnika su učinila da ljudsko telo bude centralni predmet umetničkih radova, videli su ga kao oživljavanje intenzivnog unutrašnjeg života.
Pripremio Slobodan Radovanović
I pored četiri veka koja ih razdvajaju prisutan je dijalog dvojice majstora zapadnog vajarstva.
Njihovi radovi koje simbolišu snaga tela i dubina duše su sada prvi put predstavljeni jedni pored drugih.
„Roden je otkrio Mikelanđela najpre na Školi lepih umetnosti preko modela od gipsa, a zatim je 1876. godine putovao u Firencu gde je doživeo neku vrstu otkrovenja. Rekao je sebi da je Mikelanđelo kao veliki čarobnjak njemu otkrio neke svoje tajne iz vajarstva“, kaže kustos Mark Borman.
Postavka je podeljena u pet delova: Dvojica legendarnih umetnika, Priroda i antička umetnost, Ponovno otkrivanje modela, Nin finito, Tela i duše i Energija i život.
Fokus je na pitanjima forme i koncepta koji su izazivali istu ambiciju kod Mikelanđela i Rodena – jasno predstaviti unutrašnju energiju ljudskog tela.
Na taj način je telo predstavljeno kao membrana koja otkrila dušu, živa stvar koja izdržava test vremena i pokreta. Istražuje se i korišćenje pokreta u skulpturi kroz istoriju.
„Pet delova izložbe pokazuju ne samo Mikelanđelov uticaj na Rodena već i to kako su dvojica umetnika imali zajedničke koncepte, ideje i pristupe skulpturi, što se ovde može paralelno posmatrati, to je ono što nas je zanimalo“, dodao je Borman.
Mogu se videti i Rodenov Adam, Doba bronze, Mislilac, Meditacija, pored Mikelanđelovih radova Rob koji umire i Hrist na krstu.
„Za obojicu umetnika u fokusu je bilo predstavljanje tela koja žive – muškog i ženskog, često su prikazana naga ili odevena. Telo ih zanima, ne samo kao jedna školjka od mesa već zbog toga što u njemu postoji unutrašnji život koji se odražava“, ispričala je kustoskinja Kloi Ario.
Postavka skrece pažnju na veze, pozajmljivanja i ponovna tumacenja koji se mogu naći u delima dvojice umetnika i analizira mitova koji okružuju Mikalanđela i Rodena, nudi novi pogled na skulpturu ne kao pravljenje jedne forme već laboratoriju za otkrivanje novih umetničkih prostora.
Novi indeks rizika od poplava identifikovao je osam gradova duž istočne obale SAD koji su pod visokim ili veoma visokim rizikom od poplava koje mogu izazvati ekstremnu štetu.
Osam gradova na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država nalazi se pod visokim ili veoma visokim rizikom od „ekstremne“ štete od poplava prema trenutnim scenarijima, pri čemu se Njujork i Nju Orleans suočavaju sa nekim od najvećih opasnosti, pokazuje nova studija.
Njujork bi mogao imati najveći broj pogođenih ljudi: 50 odsto stanovništva Njujorka — oko 4,4 miliona ljudi — i 47 odsto njegovih zgrada trenutno su pod visokim rizikom izloženosti ekstremnoj šteti od poplava u slučaju velikog poplavnog događaja, navodi se u proceni rizika objavljenoj u časopisu Sajens advanses.
Nju Orleans se suočava sa najvećim relativnim rizikom, pri čemu je 98 odsto njegovog stanovništva — oko 375.000 ljudi — i 99 odsto infrastrukture pod visokim rizikom od izloženosti ekstremnoj šteti.
Ostalih šest gradova pomenutih u izveštaju su Hjuston, Majami, Norfolk (Virdžinija), Čarlston (Južna Karolina), Džeksonvil (Florida) i Mobil (Alabama).
Povećana pretnja i nivo štete sa kojima se ovi gradovi suočavaju rezultat su njihove niske nadmorske visine, velike gustine naseljenosti, loše drenaže, visine zgrada, količine padavina i blizine vode. Autori studije pozvali su donosioce odluka da sarađuju sa lokalnim akterima kako bi se rizik od poplava ublažio primenom rešenja zasnovanih na prirodi, uz infrastrukturne mere poput brana, nasipa i zaštitnih zidova.
„Takve politike treba da ograniče dalji urbani razvoj u zonama visokog rizika, uz istovremeno podsticanje sistematske primene rešenja zasnovanih na prirodi“, napisali su autori.
Rizik od poplava
Poplave su najskuplja prirodna katastrofa u SAD, koja godišnje nanosi štetu u milijardama dolara. Do 2050. godine očekuje se da nivo mora duž kontinentalne obale SAD poraste i do 0,3 metra, dok se poplave nakon uragana takođe povećavaju duž istočne obale usled klimatskih promena.
S obzirom na to da je oko 30 odsto okruga duž obala Meksičkog zaliva i Atlantika pod visokim rizikom od poplava, ključno je razumeti koje mere najefikasnije sprečavaju štetu, naveli su autori studije.
Istraživači su koristili mašinsko učenje za procenu rizika od poplava duž istočne obale SAD, koristeći istorijske podatke o šteti od poplava koje je prikupila Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama. Ovi podaci obuhvataju vizuelne procene štete na objektima iz ptičje perspektive povezane sa nedavnim velikim poplavama, uključujući uragan Ajzak 2012. i uragan Irmu 2017. godine. Studija je objekte koji su potpuno uništeni klasifikovala kao „ekstremnu štetu od poplava“.
Tim je zatim prikupio podatke o 16 faktora rizika od poplava i razvio mapu rizika, koristeći te faktore za predviđanje izloženosti šteti. Faktori su uključivali prirodne opasnosti, poput udaljenosti od vode i nadmorske visine; faktore izloženosti, kao što je gustina naseljenosti; i ranjivost stanovništva, poput procenta ljudi koji žive u siromaštvu.
Na osnovu tih faktora, model je proizveo „indeks rizika od poplava“ sa ocenama verovatnoće koje se kreću od „veoma niskog“ do „veoma visokog“ rizika. Tako su mogli da procene koji su obalni gradovi najizloženiji poplavama koje dovode do ekstremne štete, kao i broj ljudi i zgrada koji bi bili pogođeni.
Rezultati su pokazali da Njujork i Nju Orleans dele „sumornu realnost“ kao „gradovi sa velikim rizikom od poplava“, navode autori. Gotovo 4,4 miliona ljudi u Njujorku i više od 215.000 zgrada moglo bi biti suočeno sa ekstremnom štetom od poplava. Više od 98 odsto stanovništva i objekata u Nju Orleansu suočava se sa sličnim rizikom.
Iako su se žene hiljadama godina porađale u uspravnim položajima, danas je u većini bolnica standard – ležanje na leđima. Stručnjaci upozoravaju da je reč o relativno novoj praksi, koja nije u skladu sa prirodom porođaja i može ga učiniti težim, dužim i medicinski složenijim. Da li je za ovo kriv jedan Francuz koji je odlučio da je to zgodnije – za muškarce.
Hiljadama godina, širom sveta, žene su se obično porađale u uspravnom položaju – bilo da su klečale kao Kleopatra, koristile stolice za porođaj ili čučale. U stvari, čučanje može povećati prečnik karlice za najmanje dva i po centimetra, dok ujedno gravitacija znatno olakšava porođaj.
Pa zašto toliko žena danas rađa ležeći na leđima?
„Postoji opšte neznanje među stručnjacima i trudnicama o fiziologiji porođaja“, smatra Dženet Balaskas, osnivač Centra za aktivan porođaj u Velikoj Britaniji i autorka brojnih knjiga koje detaljno opisuju kako majke mogu preuzeti kontrolu nad svojim iskustvom porođaja.
Godine 1982, Balaskas je objavila „manifest aktivnog porođaja“ koji je postao centralno načelo njene organizacije.
„Širom sveta, hiljadama godina, žene su spontano rađale u nekom obliku uspravnog ili čučećeg položaja“, piše u manifestu. „Bez obzira na rasu ili kulturu… isti uspravni položaji preovlađuju.“
Većina žena u postindustrijskim zemljama je zatvorena u bolnici u ležećem položaju, navodi Balaskasova. „Ova praksa je nelogična, čini porođaj nepotrebno komplikovanim i skupim, pretvarajući prirodni proces u medicinski događaj, a porodilju u pasivnog pacijenta. Nijedna druga vrsta ne zauzima tako nepovoljan položaj u tako ključnom trenutku.“
Drugi stručnjaci se slažu. U stvari, porođaj u ležećem položaju je „relativno moderan fenomen“, napisala je Hana Dalen, profesorka akušerstva na Univerzitetu u Sidneju, u kolumni iz 2013. za portal Konverzejšn.
Trudnoća kao „bolest“
Tek u poslednjih 300 do 400 godina žene se uglavnom porađaju na leđima. To mogu da zahvale Francuzu po imenu Fransoa Moriso. Tvrdio je da bi ležeći položaj bio udobniji i za trudnicu i za muškog lekara koji je zbrinjava (već je postojao pokret za ukidanje babica i umesto toga prisustvo muških hirurga na porođajima).
Tradicionalno žene su se porađale u uspravnom položaju
Moriso je trudnoću smatrao bolešću. U svojoj knjizi iz 1668. godine „Bolesti trudnica i žena u porođaju“, Moriso je savetovao: „Najbolje i najsigurnije je poroditi se u krevetu, kako bi se izbegle neprijatnosti i muke zbog kasnijih trudnoća.“
Međutim, neki naučnici tvrde da je promena položaja pri porođaju zapravo mogla biti posledica drugog Francuza koji je živeo u isto vreme kao i Moriso – kralja Luja XIV.
„Pošto je Luj XIV navodno uživao gledajući žene kako se porađaju, frustrirao ga je nejasan pogled na porođaj kada se on dešavao na stolici za porođaj i promovisao je novi ležeći položaj“, napisala je Loren Dandes, profesorka sociologije na koledžu Makdanijel u Merilendu, u svom radu iz 1987. godine o evoluciji položaja pri porođaju.
„Uticaj kraljeve politike je nepoznat, iako je ponašanje kraljevske porodice moralo donekle uticati na stanovništvo“, dodala je. „Navodni zahtev Luja XIV za promenom poklopio se sa promenom položaja i verovatno je doprineo tome.“
Bez obzira na to kako je došlo do toga da se žene porađaju ležeći na leđima, trend se zadržao, na štetu njihovog iskustva porođaja.
Trend porođaja na leđima zadržao se još od 17. veka
Naučno dokazano
Glavni razlog zašto žene rađaju u uspravnom položaju toliko hiljada godina je jednostavan: gravitacija. Beba mora da putuje nadole kroz porođajni kanal, a gravitacija je korisna za taj proces.
Pokazalo se da će se žene, prepuštene same sebi, instinktivno naginjati napred tokom porođaja – a ne unazad – usvajajući položaje kao što su čučanje, naginjanje napred na rukama i kolenima ili naslon na nizak komad nameštaja.
U pregledu iz 2013. godine, koji je obuhvatio više od 5.200 žena, navedeno je da su drugi važni ishodi za žene koje su se porodile uspravno i u pokretu, umesto ležeći u krevetu, uključivali „smanjenje rizika od carskog reza, manju upotrebu epiduralne anestezije kao metode ublažavanja bola i manju šansu da njihove bebe budu primljene na neonatalno odeljenje“.
Žene tokom porođaja spontano nikada neće leći
U pregledu je navedeno da su potrebna dodatna istraživanja za žene u grupama visokog rizika – neke studije su pokazale povećanje gubitka krvi u uspravnim položajima pri porođaju.
Utvrđeno je da uspravni položaji pri porođaju takođe smanjuju vreme trajanja porođaja.
Dalenova je navela niz prednosti, uključujući efikasnije kontrakcije, manje bolova za majku, manje pinceta, vakuumskih porođaja i epiziotomije, kao i bolju oksigenaciju bebe u majčinoj materici, jer materica ne kompresuje aortu.
Godine 2011, Dalenova i njene kolege sprovele su studiju kako bi razumeli da li okruženje za porođaj utiče na položaj koji žene zauzimaju tokom porođaja. Posmatrali su dva okruženja – porođajne centre, gde je bila dostupna pomoćna oprema kao što su lopte, stolice za porođaj i vreće za sedenje, i porođajna odeljenja, gde je medicinski bolnički krevet bio jedina opcija.
Otkrili su da su žene pred porođajem mnogo češće zauzimale uspravan položaj tokom prve i druge faze porođaja u poređenju sa porođajnim odeljenjem – 82% žena je to učinilo u poređenju sa 25% u porođajnim odeljenjima.
Promene na vidiku
U zapadnim zemljama sada postoji svest o konceptu aktivnog porođaja, kaže Balaskasova – pristup koji promoviše sposobnost majke da se slobodno i instinktivno kreće tokom porođaja i da zauzme uspravne položaje, umesto da leži na leđima vezana za mašine i monitore.
Međutim, stope carskih rezova nastavljaju da rastu. Smernice Nacionalnog instituta za zdravlje i izvrsnost nege u Velikoj Britaniji savetuju da žene na porođaju „treba obeshrabriti da leže na leđima ili poluležećem položaju u drugoj fazi porođaja i da ih treba podsticati da zauzmu bilo koji drugi položaj koji smatraju najudobnijim“.
Kao i uvek, znanje je moć, i što su žene informisanije o svojim izborima u vezi sa porođajem, to će se osećati udobnije u izboru onoga što im odgovara.
Četrdesetogodišnjica katastrofe u Černobilju navršava se usred rusko-ukrajinskog rata, čija završnica nije na vidiku. U februaru 2025. godine, jeftin ruski dron probio je zaštitni omotač u Černobilju. Radnici upozoravaju da mesto najteže mirnodopske katastrofe na svetu i dalje nije bezbedno.
“Dozimetar zakačen na grudima počinje brže da ‘otkucava’ čim zakoračite van obeležene staze unutar nuklearne elektrane Černobilj. Kada se vratite korak unazad, zvuk se usporava – nevidljiva linija između čistog tla i kontaminacije”, piše Gardijanov reporter.
Iznad se uzdiže “novi bezbednosni omotač” (NSC) – najveća pokretna čelična konstrukcija ikada izgrađena, viša od Kipa slobode, šira od Koloseuma, sa lukom koji se nadvija poput hangara za džinovske avione.
Završen 2019. godine po ceni od 2,5 milijardi dolara i finansiran od 45 zemalja, NSC je izgrađen da zaštiti svet od onoga što se nalazi ispod njega.
Posetioci u zaštitnim odelima
Nalazi se u srcu radioaktivnog područja veličine Kipra, uglavnom napuštenog.
Unutra se nalazi “sarkofag” – siva betonska grobnica podignuta za samo 206 dana kako bi prekrila ruševine reaktora broj 4, koji je eksplodirao 26. aprila 1986. godine u najtežoj nuklearnoj nesreći do sada.
Reporter Gardijana piše da izbliza, sarkofag deluje gotovo improvizovano – ogromne ploče naslagane kao građevinski blokovi, sa rđom na spojevima. Unutra je i dalje zarobljeno oko 180 tona nuklearnog goriva i četiri do pet tona radioaktivne prašine.
NSC je izgrađen da kupi vreme – da omogući bezbedno demontiranje nestabilnog sarkofaga tokom decenija, uz zaštitu u slučaju njegovog urušavanja.
Nepredviđeni faktor – rat
Ono što donatori nisu predvideli bio je rat – Černobilj je bio okupiran u prvim nedeljama ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine – a još manje su mogli predvideti napad dronom tri godine kasnije.
Na severozapadnom delu krova sada se nalazi privremena zakrpa, na mestu gde je ruski dron vredan oko 20.000 dolara 14. februara 2025. probio konstrukciju, napravivši otvor u luku i ugrozivši njegovu osnovnu funkciju.
Unutar postrojenja
“Ako bi se sarkofag urušio, više od sto tona nuklearnog goriva bilo bi oslobođeno u vazduh”, rekao je generalni direktor elektrane Sergij Tarakanov.
Potpuna sanacija neophodna je u roku od četiri godine, upozoravaju ukrajinski zvaničnici i zapadni stručnjaci, inače se više ne može garantovati vek trajanja NSC-a od 100 godina. Procenjeni troškovi iznose do 500 miliona evra, novac koji Ukrajina još nije obezbedila.
U međuvremenu, rat se nastavlja, a Rusija je više puta lansirala dronove i rakete duž ruta u blizini Černobilja, povećavajući rizik od nove katastrofe.
Na 40. godišnjicu nesreće, jedno od najugroženijih mesta na svetu i dalje je pod pretnjom.
Napad dronom
Gardijanov reporter razgovarao je sa radnicima koji su bili prisutni kada je došlo do napada dronom. Zamenik glavnog inženjera Oleksandr Skomarohov probuđen je u ranim jutarnjim satima 14. februara 2025.
“Videli smo granatiranje i ranije, ali znao sam da će me probuditi samo ako se dogodilo nešto kritično“, rekao je Oleksandr Skomarohov.
Posledice napada dronom
Ruski dron “geran 2” udario je u severozapadni deo luka na visini od oko 85 metara – približno visini osmospratnice.
Eksplozija je probila rupu od 15 kvadratnih metara kroz spoljni i unutrašnji zid konstrukcije, dovoljno snažnu da bude zabeležena na sistemu za praćenje zemljotresa.
“Pravi problemi počeli su nakon što je izbio požar“, kaže Skomarohov.
Vatrogasci su stigli za nekoliko minuta, ali je gumena zaptivna membrana na krovu nastavila da tinja duboko unutar konstrukcije. Tri nedelje timovi su sekli 332 otvora kako bi doprli do žarišta.
Kada je požar konačno ugašen, utvrđeno je da su uništena dva ključna sistema: funkcija zadržavanja radioaktivnosti i sistem kontrole vlažnosti, što povećava rizik od korozije i urušavanja.
Ukrajinski vojnik kod Černobilja
“Ruski napad dronom uništio je glavne funkcije novog zaštitnog omotača”, rekao je inženjer Erik Šmijeman.
Ukoliko bi se sarkofag urušio, bilo usled napada, konstruktivnog otkaza ili starosti, u atmosferu bi se oslobodila nova količina radioaktivnih čestica bez zaštite.
“To bi pre svega predstavljalo ogromnu opasnost za radnike i odložilo sanaciju katastrofe više godina”, upozorava stručnjak Grinpisa Šon Berni.
Popravke su dodatno otežane visokim nivoom radijacije – radnici smeju da provedu najviše oko 20 sati godišnje u najugroženijim zonama.
“Moći će da rade samo nekoliko sati, ako ne i minuta u kontinuitetu“, kaže Tarakanov.
Skomarohov, koji je u Černobilj došao 1987, kaže da je želeo da spreči da se tragedija ikada ponovi.
U kontrolnoj sobi reaktora broj 4 i dalje se vidi mesto gde je pritisnut taster AZ-5 u poslednjem pokušaju da se reaktor zaustavi – umesto toga, usledila je eksplozija.
U nedeljama nakon nesreće umrlo je 28 ljudi od akutne radijacione bolesti, dok je oko 116.000 evakuisano. Radioaktivni oblak proširio se Evropom.
Vojnici kopali rovove u blizini “crvene šume”
Černobilj je ponovo dospeo u fokus 2022. godine, kada su ruske snage zauzele područje. Vojnici su kopali rovove u blizini “crvene šume”, jedne od najkontaminiranijih zona, podseća Gardijan.
Radnici su bili primorani da rade bez smena skoro mesec dana.
Nakon povlačenja ruskih snaga, ostale su opljačkane kancelarije, a neki radnici su odvedeni i veruje se da su i dalje u Rusiji.
Atletičar iz Kenije Sebastijan Save trijumfovao je u Londonu, oborio svetski rekord i postao prvi čovek u istoriji koji je maraton u takmičarskim uslovima istrčao za manje od dva sata.
Save u Londonu učinio nemoguće – prvi u istoriji istrčao maraton za manje od dva sata
Sebastijan Save je učinio ono za šta se u svetu atletike dugo verovalo da je gotovo nemoguće.
Kenijac je pobedio u muškoj konkurenciji sa spektakularnim vremenom 01:59:30. Oborio je svetski rekord i postao prvi čovek u istoriji koji je maraton u takmičarskim uslovima istrčao za manje od dva sata.
Prethodni svetski rekord (2:00:35), koji je u oktobru 2023. na Čikaškom maratonu postavio Kenijac Kelvin Kiptum, Save je danas nadmašio za zapanjujućih minut i pet sekundi.
Pre londonskog spektakla samo je legendarni Elijud Kipčoge na jednom događaju 2019. istrčao maratonsku distancu za manje od dva sata (1:59:40), ali ta trka je održana u kontrolisanim uslovima i nije bila takmičarskog karaktera, pa ni rekord nije priznat kao zvaničan. Sve i da jeste, Sebastijan Save je danas bio za 10 sekundi brži.
Kenijac je odbranio titulu na Londonskom maratonu, a prethodne godine je trasu prošao za 2:02:27. Do kraja 2025. istrčao je još samo jedan maraton u Berlinu, kada je ponovo pomerio granice tadašnjeg ličnog rekorda – 2:02:16.
Tu nije kraj jer su rezultat na koji se čekalo čitavu večnost u jednom danu ostvarila dvojica dugoprugaša. Drugoplasirani Jomif Kejelča iz Etiopije takođe je stigao do cilja u Londonu za manje od dva sata – njegovo vreme je 1:59:41.
Treća pozicija je pripala Džejkobu Kiplimu iz Ugande, svetskom rekorderu u polumaratonu. Ostao je u debeloj senci iako je i on bio brži od prethodnog svetskog rekorda – zabeležio je vreme 2:00:28.
Srpska bokserka Sara Ćirković nije uspela da osvoji zlatnu medalju na Svetskom kupu u Brazilu, pošto je u finalu u Foz do Iguasu u kategoriji do 54 kilograma poražena od Kineskinje Junman Gan rezultatom 3:2.
Ćirkovićeva je prethodno na putu do finala pobedila Argentinku Melani Martinez, Brazilku Tati de Žezus, Irkinju Dženifer Lihejn i Vidad Bertal iz Maroka.
Sara Ćirković (arhivska fotografija)
Srpska bokserka je na turniru u Brazilu osvojila prvu medalju za Srbiju u takmičenjima pod okriljem organizacije “World Boxing“.
Svetski kup je prilika za osvajanje bodova za rang-liste pomenute organizacije, a ti bodovi imaće ulogu i u kvalifikacijama za Olimpijske igre koje će 2028. godine biti održane u Los Anđelesu.
Prostrano područje divljine u Britanskoj Kolumbiji proglašeno je jednim od sedam svetskih čuda kao jedno od najboljih mesta za posetiti ove godine ako tražite avanturu na otvorenom.
Velika medveđa prašuma u Britanskoj Kolumbiji odabrana je delom zahvaljujući turističkim ograničenjima koja su na nju nametnuta.
Uvrštavanje dolazi od CN Travellera , koji je nedavno objavio listu sedam mesta koja bi ljudi trebali imati na svojim listama putovanja ove godine.
„Protežući se duž udaljene pacifičke obale Britanske Kolumbije , Velika medveđa prašuma jedna je od poslednjih velikih umerenih ekoloških divljina na Zemlji, koja obuhvata 50.000 kvadratnih milja prašume, fjordova i izoliranog terena“, kaže CN.
CN dodaje: „Kedar i smreka se uzdižu iz mahovinom natopljenog tla, reke blješte srebrno od migrirajućeg lososa, a redak medved, crni medved s belim krznom, tiho se kreće kroz šipražje.“
Dolazak do prašume Velikog medveda zahteva više vrsta prevoza i nije tako jednostavan kao direktna vožnja iz Vancouvera. Prašumu u Britanskoj Kolumbiji možete posetiti avionom ili dugim putovanjem trajektom.
BC Ferries nudi i turu pod nazivom Great Bear Circle Tour koja će vas takođe odvesti tamo. Tura traje šest dana i uključuje pet zaustavljanja.
Jedan od drugih razloga zašto CN slavi prašumu uključuje odnos između zemlje i Prve nacije koja njome upravlja.
„Ono što izdvaja ovu regiju nije samo njena ekologija, već i upravljanje od strane zajednice Prvog naroda Sahtuto’ine (što znači Ljudi s Medveđeg jezera). Industrijska seča šuma ovde je strogo ograničena, turizam strogo kontrolisan, a ekosistemi se prate dugoročno“, kaže CN.
„Vrhunac ovog rada na očuvanju može se videti na Velikom medveđem jezeru.“
CN navodi da je jezero veće od Belgije i da se nalazi iza Arktičkog kruga.
„To je osmo najveće jezero na Zemlji, a okolna tundra i borealna šuma stoje netaknute u divljini koja je daleko od pejzaža s razglednice, već više živi sporazum između zemlje i ljudi.“
Provincija naziva prašumu “globalnim blagom” koja pokriva 6,4 miliona hektara u Britanskoj Kolumbiji.
Izvršni direktor kompanije OpenAI Sem Altman izvinio se danas zajednici u Kanadi pogođenoj masovnim ubistvom jer nalog napadača na platformi ChatGPT nije bio prijavljen policiji.
Altman je u pismu, koje je na društvenim mrežama podelio premijer kanadske provincije Britanske Kolumbije Dejvid Ibi, naveo da je bol koji je zajednica pretrpela “nezamisliv”.
Kako navodi CBS njuz, Altman je u pismu naveo da je nalog napadača na ChatGPT-u bio ugašen u junu 2025. godine, oko osam meseci pre napada.
“Duboko mi je žao što tada nismo obavestili organe reda o tom nalogu”, naveo je on.
Kompanija OpenAI je ranije saopštila da je nalog bio označen pomoću automatizovanih sistema za otkrivanje zloupotreba i da su ga istražitelji dodatno analizirali, nakon čega je ugašen zbog kršenja pravila korišćenja.
Iz kompanije su naveli da je razmatrana mogućnost obaveštavanja policije, ali da je tada procenjeno da nalog ne predstavlja neposrednu i verodostojnu pretnju ozbiljnim fizičkim povredama, kao i da nije ispunjavao kriterijume za prijavu.
OpenAI je nakon napada saopštio da je samoinicijativno dostavio informacije kanadskoj policiji i da će nastaviti da sarađuje u istrazi.
Kompanija ističe da je ChatGPT razvijen tako da obeshrabruje nanošenje štete u stvarnom svetu i da odbija zahteve koji ukazuju na nezakonite namere, dok se sumnjivi slučajevi prosleđuju ljudskim kontrolorima koji procenjuju da li postoji neposredna opasnost.
Altman je naglasio da će OpenAI nastaviti da unapređuje preventivne mere kako bi se sprečili slični incidenti.
U napadu 10. februara u mestu Tumbler Ridž na severoistoku Britanske Kolumbije ubijeno je osam osoba.
Kako su saopštile vlasti, 18-godišnji Džesi van Rotselar ubio je šest osoba u srednjoj školi u tom mestu, dok su njegova majka i jedanaestogodišnji brat stradali u obližnjoj kući.Napadač je potom izvršio samoubistvo.
Rusija planira da napravi značajan iskorak u borbi protiv starenja – i to na nivou gena. Naučnici rade na razvoju prvog leka za terapiju koji bi mogao da blokira gen koji pokreće proces starenja ćelija.
Novi lek bi trebalo da blokira gen koji pokreće starenje.
Gen RAGE smatra se jednim od ključnih pokretača ćelijskog starenja, jer njegova aktivacija ubrzava ovaj proces. Upravo zato naučnici razmatraju mogućnost da se njegovo delovanje blokira pomoću leka za gensku terapiju, čime bi se potencijalno produžila “mladost” ćelija. Ovaj pristup oslanja se na najsavremenije genetske tehnologije i smatra se jednim od najperspektivnijih pravaca u oblasti produžavanja životnog veka.
Projekat predvodi Institut za biologiju i medicinu starenja, a o njemu je govorio je Denis Sekirinski, zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja Rusije, naglašavajući njegov značaj u okviru nacionalnog programa “Nove tehnologije očuvanja zdravlja”.
Sama konferencija okupila je više od 300 lekara, kao i političare, javne ličnosti i stručnjake iz različitih oblasti – od medicinske nauke i zdravstva do kulture, fizičke aktivnosti i proizvodnje hrane. Tokom dva dana razgovaralo se o transformaciji zdravstvenog sistema, prevenciji bolesti povezanih sa starenjem, primeni inovativnih tehnologija, razvoju neurotehnologija i geroprotektora, ali i o široj ulozi načina života u očuvanju zdravlja.
Ipak, pokušaji da se uspori starenje nije jedina stvar – paralelno sa laboratorijskim istraživanjima, sve veći fokus u Rusiji stavlja se i na to kako ljudi zaista žive u poznijim godinama.
Ne samo dužina, već i kvalitet života
Moskva se poslednjih godina izdvaja kao primer sistemskog pristupa kvalitetu starenja. Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, ruska prestonica danas je među tri vodeća regiona u zemlji po očekivanom životnom veku, što je rezultat dugoročne politike usmerene ka starijim građanima.
Ključnu ulogu u tome ima inicijativa “Moskovska dugovečnost”, koja se kontinuirano razvija. Ovaj program omogućava starijim sugrađanima da ostanu aktivni, rade na svom zdravlju, stiču nova znanja i budu uključeni u društveni život. Poseban akcenat stavljen je ne samo na fizičko zdravlje, već i na psihološku stabilnost, društveni angažman i osećaj pripadnosti zajednici.
Tokom osam godina, u ovaj program uključilo se više od 740.000 ljudi. Danas u Moskvi funkcioniše više od 140 centara za dugovečnost, a u realizaciju projekta uključeno je i skoro hiljadu partnerskih organizacija – od univerziteta i muzeja do parkova, biblioteka i sportskih centara.
Učesnicima je dostupno više od sto različitih aktivnosti, od sporta poput tenisa i joge do kulturnih i edukativnih sadržaja, kao što su filmski klubovi i organizovani obilasci grada. Tokom 2025. godine uvedeni su i novi programi, uključujući kurseve psihološke podrške i aktivnosti usmerene na očuvanje kognitivnih funkcija i emocionalnog zdravlja, kao i društvene inicijative poput obeležavanja godišnjica braka.
Izložba “Jasenovac – Trajna opomena” traje do 12. maja i predstavlja dva važna segmenta istorije sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac. Autori su kustosi u Muzeju žrtava genocida Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, dok je autor postavke programski direktor muzeja Nikola Radosavljević
Izložba “Jasenovac – Trajna opomena” otvorena je danas u Biblioteci grada Beograda (BGB), u sklopu obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dana Muzeja žrtava genocida.
Na svečanosti u galeriji “Atrijum” BGB-a, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je podsetio da su 22. aprila 1945. godine preostalih 600 logoraša iz sistema logora Jasenovac, krenuli u proboj, a da je oko 100 preživelo.
Arbutina je rekao da su logoraši “u sebi skupili dovoljno hrabrosti za poslednji juriš ka slobodi, baštineći slobodarske tradicije srpskog naroda”.
Naveo je da se 22. april 1945. “obeležava kraj pakla na zemlji” i dodao da je Jasenovac bio jedini logor koji je sam oslobodio, odnosno to su učinili sami logoraši u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Podsetio je na herojski čin logoraša Mileta Ristića koji je goloruk i neuhranjen, jurišao sa svojim stradalnicima i uspeo da ustaškom čuvaru otme puškomitraljez kako bi ostalim logorašima napravi odstupnicu.
Ukazao je da je u NDH sprovođena genocidna politika nad srpskim narodom, ali i upozorio na opšti revizionizam koji se dešava u okruženju i širom Evrope, jer “živimo u doba kada se dželati i zločinci poglašavaju za heroje, kad se njihova imena slave”.
“Kada se kliču povici NDH, poput ‘Za dom spremni’, kad postoje mnoga znamenja širom Hrvatske, regiona i Evrope koje bude uspomene na četiri tragične godine, naša dužnost je da se tome suprostavimo na naučni način”, naglasio je Arbutina.
V.d. direktora Biblioteke Grada Beograda Nenad Milenović je rekao da je odgovornost i obavezu da se ovakve izložbe češće organizuju kao i da od pojedinca i društva zavisi koliko će opomena Jasenovca biti trajna.
“Jasenovac je bio jedan najstrašnijih logora smrti, balkanski Aušvic. U sistemu logora Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata stradali su Srbi, Jevreji, Romi i svi koji nisu bili podobni, a suština izložbe je da se to ne zaboravi. Ponovno oživljavanje idoelogije i ikonografije ustaštva je problem država koje to dozvoljavaju“, rekao je on.
Koautor izložbe Nikola Miloševski je naglasio da je izložba rezultat tri decenije rada njegovih kolega iz muzeja na prikupljanju građe i svedočanstava o počinjenom genocidu u NDH.
On je za RT Balkan naveo je da su prikazani predmeti koji imaju simboliku, kao što je kašika, čime su želeli da simbolično prikažu glad. Logoraši su, kako je rekao iscrpljivani glađu, unosili su 500 do 700 kalorija dnevno, dok su u Aušvicu imali 1300 do 1750 kalorija u proseku.
“Genocid je veoma brižljivo planiran. U prvim nedeljama NDH uspostavljena je legislativa, da se zakonski omogući da se sa Srbima, Jevrejima i Romima obračunaju na najsvirepiji način pripadnici vojnih i političkih formacija NDH”, rekao je Miloševski.
Izložba “Jasenovac – Trajna opomena” traje do 12. maja i predstavlja dva važna segmenta istorije sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac, a autori su kustosi u Muzeju žrtava genocida Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, dok je autor postavke programski direktor muzeja Nikola Radosavljević.
Prvi segment “Proboj u slobodu” podrobnije upoznaje posetioce sa poslednjim danima postojanja “pakla na zemlji” u Jasenovcu, a drugi “Hipokrat u žicama” pažnju posvećuje Ustaškoj bolnici u Jasenovcu od 1942. do 1945. godine.
Brojna muzejska, arhivska i audio-vizuelna građa muzeja, u “proboju u slobodu” svedoči o životu, smrti, borbi i stradanju logoraša u Jasenovcu.
Autentični predmeti, video snimci, fotografije, dokumenta, makete, umetnička dela, zaostavština učesnika proboja samo su neki od eksponata koji su izloženi u “Atrijumu” Biblioteke. Ustaška bolnica u Jasenovcu predstavljala je ograđen skup kuća, radionica, štala i drugih pomoćnih objekata koji su pripadali srpskim porodicama Trivunčić i Klincom.
Na izložbi je predstavljen istorijat delovanja bolnice, biografije osoblja koje je, kao logorski zatočenici, služilo u bolnici, svedočansta preživelih koja su nastala neposredno po oslobođenju 1945. godine, kao i brojne fotografije i dokumenta.
Realizaciju izložbe Muzeja žrtava genocida i Biblioteke Grada Beograda podržali su Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
_412x620 "Сара Ћирковић (архивска фотографија) (STARSPORT / Dusan Milenkovic)")
