Kraj ere pametnih telefona do 2030. godine
Za pet godina, možda više nećemo nositi pametne telefone u džepovima, a ekrane na dodir zameniće nešto mnogo revolucionarnije. Tehnološka industrija trenutno doživljava transformaciju koja će zauvek promeniti način na koji komuniciramo.
Na čelu ovog tektonskog pomaka stoje najistaknutije figure tehnološkog napretka: Ilon Mask, Mark Zakerberg, Sem Altman i Bil Gejts.
Iako su pametni telefoni do sada bili neizostavan deo našeg svakodnevnog života, ovi vodeći tehnološki inovatori tvrde da je kraj korišćenja ovih aparata neizbežan. U budućnosti, umesto ekrana i tastatura, tehnologija će omogućiti direktnu interakciju naših tela sa uređajima, kroz moždane implantate, elektronske tetovaže i naočare za proširenu stvarnost (AR).
Postojaće samo Neuralink
Ilon Mask, osnivač Neuralinka, koji predvodi razvoj moždanih implantata koji bi omogućili korisnicima da kontrolišu uređaje samo pomoću svojih misli, veruje da će tako fizički interfejsi, poput ekrana na dodir, postati stvar prošlosti. Već su testirane prve verzije nove tehnologije, a u dvojicu korisnika su uspešno implantirani ovi čipovi, čime je demonstrirana početna funkcionalnost ovog revolucionarnog sistema.
U junu 2024. godine, korisnik sa nadimkom Not Elon Musk postavio je pitanje na platformi X: „Da li biste ugradili Neuralinkov čip u mozak kako biste mogli da kontrolišete novi X-ov telefon samo pomoću misli?” Maskov odgovor bio je jasan i brz: „U budućnosti neće biti telefona, postojaće samo Neuralink”.
Pametne naočare, elektronske tetovaže i tajni projekti
Slično tome, Mark Zakerberg, osnivač Meta platforme, posvećen je razvoju naočara za proširenu stvarnost (AR). On predviđa da će ove naočare postepeno preuzeti funkciju pametnih telefona do 2030. godine.
„Verujem da će pametne naočare postati naredna velika računarska platforma”, istakao je Zakerberg u intervjuu za The Verge.
Ovaj prelaz na naprednije tehnologije, kako on vidi, biće sličan onom koji smo doživeli prelaskom sa računara na mobilne uređaje.
Bivši osnivač Majkrosofta, Bil Gejts, investira u Tech Tats – elektronske tetovaže koje razvija kompanija Chaotic Moon. Ove tetovaže sa nanosenzorima omogućavaju prikupljanje, slanje i prijem podataka, a Gejts veruje da će jednog dana zameniti pametne telefone.
Mogućnosti su široke: od praćenja zdravstvenog stanja, preko GPS lokacije, do obavljanja komunikacije putem ljudske kože.
Iako je tehnologija još u razvoju, njen potencijal je ogroman, naročito u oblasti medicine, gde bi mogla da omogući rano otkrivanje srčanih i moždanih udara.
Ipak, pojavljuju se i ozbiljna pitanja o privatnosti – ako lični podaci neprekidno putuju u centralizovane baze, otvara se prostor za masovnu zloupotrebu i kontrolu kakav do sada nije viđen.
Izvršni direktor OpenAI Sem Altman, u saradnji s legendarnim dizajnerom Apple-a Džonijem Ajvom, takođe, radi na razvoju novog AI uređaja koji bi mogao da zameni pametne telefone, ali ne u doslovnom smislu.
„Mislim da ne bi trebalo da ni pokušavate da napravite bolji telefon”, izjavio je Altman u septembru 2024. na predstavljanju OpenAI u Njujorku, čime je dao do znanja da istražuju potpuno novu kategoriju uređaja.
Projekat je i dalje u ranoj fazi, a detalji se drže u tajnosti.
Razvoj Epla
Ne dele, međutim, svi ovakav pogled u budućnost. Suprotno ovim futurističkim vizijama, Tim Kuk, izvršni direktor Apple-a, jedan je od onih koji veruju da će pametni telefoni još dugo zadržati ključnu ulogu u našim životima, naglašavajući da tehnologija pametnih telefona još uvek nije dostigla svoj zenit.
U intervjuu za Wired on je izjavio:
„Smatramo da će pametni telefoni trajati veoma dugo. Biće još inovacija.“
Epl je nedavno predstavio iPhone 16, koji je integrisan sa naprednim mogućnostima veštačke inteligencije kako bi korisničko iskustvo bilo „što intuitivnije”. Kuk veruje da treba nastaviti sa postepenim unapređenjem pametnih telefona, umesto da ih se radikalno odreknemo u korist neizvesnih tehnologija.
Imunitet zavisi od stanja naših creva
Gošća novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je dr Vera Šćepanović, infektolog. Ona govori o tome kako je ljubav prema medicini i zdravoj ishrani „pretvorila“ u dobar posao, šta je autofagija i kako se primenjuje, šta treba jesti kako bi se očuvalo zdravlje, a šta izbegavati, zašto treba izbegavati držanje popularnih dijeta, koliko je važno da jedemo kuvanu hranu i koja je uloga vlakana za dobar rad creva…
– Smatra se da čak 70 odsto našeg imuniteta zavisi od creva. Mikrobiom možemo da uporedimo s jednim dobrim travnjakom koji pravi barijeru između crevnog sadržaja i naših zidova creva. Recimo, ako imamo jedan lep travnjak, bilo šta da padne na tu travu neće dotaći zemlju nego će ostati na travi. Znači, te milijarde i milijarde dobrih bakterija korisnih za naš organizam zadržaće tu nečistoću na sebi, one se time hrane i produkuju korisne supstance pa neće doći do propustljivosti creva jer crevni zid nije od plastike i najlona pa da neće ništa prodreti u našu krv. Ako nemamo dobar mikrobiom, ne možemo da imamo dobru zaštitu i barijeru između crevnog sadržaja i naše limfe i venske krvi.
Ako imamo bogat mikrobiom, nema propustljivosti creva, bićemo zaštićeni od mnogih bolesti, imaćemo mnogo veću energiju. Creva mogu da se očiste samo ukoliko imamo takvu ishranu da se ona prirodno prazne svakodnevno, da imaju dobar volumen, da imaju puno biljnih vlakana i rezistentnog skroba koji drže taj volumen, kojima se hrane korisne bakterije. Savetujem da se kuvaju tradicionalna jela, kupus, pasulj, grašak, boranija, sočivo i da se ta hrana pasterizuje. Kada se skuva hrana ona može da se stavi u staklene tegle, jer mogu da izdrže tu visoku temperaturu. Pasulj i „tonus“ hleb spadaju u super namirnice, to je funkcionalna hrana koja je jako bogata proteinima i bitnim vlaknima – istakla je dr Šćepanović, inale vlasnica kompanije „Trivit“.
Naša sagovornica smatra da je većina ljudi postala svesna svesna pravilne ishrane, pogotovo oni koji imaju hronične bolesti. Jer oni su se zbog pogrešnih navika i pogrešne ishrane i razboleli, dodaje gošća našeg podkasta.
Njen stav je da jutro treba započeti ispijanjem tople vode sa limunom, u koju se doda malo morske soli.
– Limun je potreban zbog detoksikacije jer mi ne možemo da živimo na izolovanom ostrvu, nismo mi Amiši pa da imamo svu hranu koju sami proizvodimo svojim rukama. Ako uzmemo limun ujutru, mi smo jako puno te hemije detoksikovali, izbacićemo je, vezaće se za tu limunsku kiselinu, izlazi napolje. Jako je bitno da tu bude i morska so, a ne obična jodirana so, zato što nam je jod u deficitu stalno, a morska so ima puno raznih minerala, između ostalog i magnezijuma i cinka i fosfora, ima puno minerala i ima skoro identičan mineralni sastav kao naše kosti. Tako da smo mi skroz kompatibilni sa morem. Naša plazma i naša limfa najviše imaju sličnosti sa biohemijskim sastavom morske vode – dodaje dr Šćepanović.
Gošća našeg podkasta je govorila i o tome kako možemo da napravimo jedan zdrav obrok, a da nam to ne oduzima mnogo vremena, koju hranu i napitke treba izbegavati nakon 40. godine, koji položaj za spavanje je najbolji da ne bismo opterećivali srce i jetru, ali i da li možemo da usporimo starenje…
– Za mene je recept za srećan život truditi se da razvijete svoju duhovnost, razvijati svoje duhovno biće. Jer kad razvijamo duhovno biće onda imamo dovoljno energije da se dajemo prvo svojim bližnjima i onda da možemo da postignemo sve druge rezultate – dodala je dr Šćepanović.
Kompromis u nadoknadi izgubljenih časova
Najteže je vratiti radne navike učenika i autoritet nastavnika, a to nije važno samo za ovu godinu već za obrazovanje uopšte, smatra direktor ZVKOV-a i naglašava značaj znanja a ne ocena
(Фото / Н. Марјановић)
Đaci i nastavnici su se uglavnom vratili u učionice – na nastavu, skraćenu ili potpunu, nakon višenedeljnog a u nekim školama i višemesečnog „prinudnog raspusta” u znak protesta, koji ponegde i dalje traje. Škole su uradile planove nadoknade propuštenih časova, a da li ih i kako realizuju ili samo oficijelno beleže da su ih ispunile, pitanje je koje se sve više nameće u roditeljskim krugovima. Sumnjaju roditelji da je na delu mahom formalno popunjavanje praznina u evidenciji, a da se praznine u znanju učenika neće popuniti.
Zbog permanentnog i dugotrajnog bojkotovanja nastave đačko znanje je još oskudnije a radne navike gotovo izgubljene. Mnogi već plaćaju privatne časove za više predmeta za svoju decu, vođeni mišlju da je naposletku „obrazovanje učenika pre svega odgovornost roditelja”. A kad im to tim rečima napomenu i učitelji i razredne starešine koje su maltene do juče bile u obustavi nastave, javlja se revolt kod roditelja. Onda oni pitaju nastavnike šta je smisao njihovog odbijanja da drže nastavu u školama u kojima su zaposleni dok s druge strane privatno ne odbijaju da drže časove.
Dok neki roditelji i dalje zagovaraju potpunu obustavu nastave ne mareći za posledice, mnogi brinu da li uopšte postoji mogućnost da se nadomesti gradivo. Uvreženo je mišljenje da famozno sažimanje gradiva, kome se pribegava u nedostatku vremena da se propušteno kvalitetno nadoknadi, suštinski znači izgovor za potencijalni neuspeh u obrazovno-vaspitnom procesu u školama čiji je rad ozbiljno i dugotrajno poremećen u ovoj turbulentnoj školskoj godini. I prelazak na onlajn nastavu da bi se uspostavila kakva-takva nastava, i u roditeljskim i u prosvetnim krugovima, neretko se tumači kao alat koji je plodonosniji u jurnjavi da se zabeleži da je nadoknada časova realizovana, nego u trci za sticanjem znanja.
Pod lupom je i nadoknada dodatnim časovima u školi, pre ili posle onih predviđenih po redovnom rasporedu, i radnim subotama. Problem je što u školama u kojima se sa nastave najviše izostajalo ima više izgubljenih časova nego vremena da se održe redovni i nadoknade časovi koji kada je trebalo nisu održani u znak protesta. Preopterećenje učenika zbog nadoknade je osetljivo pitanje a trenutna situacija možda je i prilika da se preispita način na koji se organizuje nastava, smatra Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV). Za „Politiku” on podseća na ono što i prosvetni radnici i roditelji primećuju, da pažnja današnjih đaka traje prilično kratko, i da je upitno da li će povećan broj časova dnevno rezultirati kvalitetnijim poučavanjem i sticanjem znanja.
– U ovoj situaciji, dodatni, recimo, osmi čas biće svojevrsni test i za nastavnike – da provere koliko su deca u stanju da prate nastavu i da se kroz praksu utvrdi šta je moguće, a šta nije. Nastavnici najbolje poznaju svoje učenike, ali će morati da budu fleksibilni i da nađu kompromis između propisanog i realnog – ukazuje Ranđelović.
Kao što je zbog brojnih izgubljenih časova možda najteže učenicima završnih razreda škola koje su bile u obustavi mesecima, isto tako učenike prvog razreda učitelji u osnovnoj, a ni profesori u srednjoj nisu stigli bolje da upoznaju. Ranđelović to ne osporava, ali ističe da najveći izazov tek predstoji i da je to u stvari – vraćanje školskim obavezama i dobrim navikama, posle višemesečnog izostajanja sa nastave.
– Najteže će biti da se ponovo uspostave radne navike učenika i autoritet nastavnika. A to nije važno samo za ovu godinu, već za celokupno obrazovanje – kaže direktor ZVKOV-a i pritom naročito naglašava značaj stvarnog znanja a ne samo ocena koje će deca poneti iz ove školske godine.
Ako je jasno da škole koje su 10 i više nedelja bile neprestano u obustavi nemaju ni u teoriji šanse da sve te silne izgubljene časove za predavanje i utvrđivanje gradiva kvalitetno nadoknade, retoričko je pitanje da li će ostati rupe u znanju učenika.
– Smatram da će biti potrebno uložiti puno dodatnih napora i truda, kako od strane učenika, tako i nastavnika a i roditelja, kako bi se propušteno nadoknadilo i kako bi se eliminisale sve potencijalne rupe u znanju, uzrokovane ovom pauzom – zaključuje Ranđelović.
Školska godina duža za najviše pet dana
Nastavni deo školske godine biće produžen za najviše pet dana, izjavila je juče Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete u tehničkom mandatu govoreći za „Blic”. Rekla je i da se još utvrđuju datumi održavanja zvaničnog završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja. „Školska godina će biti produžena za najviše pet dana. Vlada svakako mora da donese odluku. Moram da kažem i da će biti male mature, jer su se pojavile informacije da je neće biti. Ona će samo biti pomerena, a termine gledamo na osnovu toga kako škole obavljaju nadoknadu nastave”, kazala je ministarka Đukić Dejanović.
Skoro 2.000 osmaka već prijavljeno za prijemne ispite
Za polaganje prijemnih ispita za upis u specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničke srednje škole osmaci mogu da se prijave do 14. aprila, na portalu Moja srednja škola i neposredno u matičnim osmoletkama ili srednjim školama koje organizuju ove posebne provere znanja, saopštilo je juče Ministarstvo prosvete.
Do sada su, kako navode, za 1.911 učenika podnete onlajn prijave za polaganje prijemnih ispita, koji će biti organizovani od 9. do 18. maja. Preliminarnim planom upisa za školsku 2025/26. godinu predviđeno je oko 5.000 mesta za talentovane učenike u specijalizovanim odeljenjima gimnazija (za matematiku, fiziku, računarstvo i informatiku, filološke nauke…) kao i u umetničke srednje škole – likovne, baletske i muzičke, precizirali su iz prosvetnog vrha.Podsetili su da osmaci koji polažu prijemni za upis u srednje škole nisu oslobođeni završnog ispita koji je obavezan za kraj osmoletke.
Visoka trgovinska ograničenja neminovno će dovesti do inflacije i globalne recesije
Posle najave „Goldman Saksa” da postoji mogućnost daljeg pada ekonomske aktivnosti u SAD koja bi mogla da se prelije i na nas, Srbija bi izlaz iz ove situacije mogla da nađe u većem oslanjanju na domaće sektore i privlačenju stranih investicija
Njujorška bankarska korporacija „Goldman Saks” u svom najnovijem izveštaju povećala je verovatnoću recesije u Sjedinjenim Američkim Državama u narednih 12 meseci sa 35 na 45 odsto. Ovo je već drugi put za nedelju dana da povećavaju izglede za recesiju, pošto su prethodno podigli verovatnoću ovog scenarija sa 20 na 35 odsto.
Mnoge američke banke smatraju da će carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp povećati inflaciju i nezaposlenost u SAD, smanjiti ekonomski rast i povećati rizik od recesije, a sve kao posledicu uvođenja recipročnih carina za gotovo sve države sveta, među kojima je i Srbija sa stopom od čak 37 odsto, među najvišim.
I dok Srbija čeka pojašnjenje zašto smo toliko opterećeni ovim američkim nametima, a privrednici koji direktno rade sa SAD ozbiljno brinu kako da posle svega ostanu konkurenti preko okeana, postavlja se pitanje kakve bi mogle da budu posledice po nas ukoliko stvarno dođe do recesije u SAD. Juče su se u isto vreme pojavile i spekulacije da je predsednik Tramp na 90 dana odložio ove namete, ali je ubrzo sve demantovano, što je dodatno podstaklo pesimizam kod svih onih koji od ovih poslova žive.
Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuriti”, koji prati sva dešavanja na američkoj berzi, kaže za „Politiku” da naša zemlja ima relativno malu trgovinsku razmenu sa SAD i glavnina naših problema bi mogla da dođe spolja, od nedaća naših glavnih trgovinskih partnera, a to je evrozona.
– Eventualni pad privredne aktivnosti evrozone, a posebno sektora koji su značajno prisutni kod nas (auto-sektor, pre svega), momentalno bi se prelili i na domaću privrednu aktivnost koja usporava i bez ovih spoljnih efekata. Domaći privredni model, baziran na velikim državnim ulaganjima u infrastrukturu i neselektivnom privlačenju stranih investicija subvencijama, prilično je istrošen i aktuelni potresi na međunarodnom planu mogli bi i ranije da mu zapečate sudbinu, objašnjava Gujaničić.
Ističe da bi izlaz iz ove situacije mogao da se nađe u većem oslanjanju na domaće sektore koji mogu da ostvare komparativnu prednost na globalnom tržištu i privlačenju stranih investicija koje stvaraju veću dodatnu vrednost. Uporedo trebalo bi raditi na podizanju domaćih institucija kako bi se povećala domaće privatne investicije koje godinama kaskaju.
– U eri visoke globalizacije, čije obrise smo mogli najbolje da sagledamo nakon pandemije i pokidanih lanaca snabdevanja, ovako visoka trgovinska ograničenja neminovno bi morala dovesti do recesije i to one vrste krize koja se ne meri nekim minornim padom privredne aktivnosti u dva vezana tromesečja. To je i ključni razlog što su glavni američki trgovinski partneri oprezno reagovali na ove iznenađujuće visoke carine. Istina, Kina je uzvratila sa identičnom, recipročnom stopom, ali ton kineskih zvaničnika je bio više u duhu pregovora, dok EU okleva sa recipročnim carinama i tek bojažljivo priprema listu američke robe na koju će se odnositi novi nameti, objašnjava naš sagovornik.
Prema rečima Mihajlo Rabrenović, redovnog profesora, stručnjak za menadžment državne uprave, osnivač „Eurosfere” ukoliko najavljene carine koje su globalnog karaktera zaista ostanu na snazi, Srbija bi mogla da oseti posledice preko trgovinskih odnosa sa zemljama Evropske unije i Kinom, koje su znatno veći trgovinski partneri Srbije.
– Ako se ekonomska situacija u SAD pogorša, to može uticati na različite negativne trendove – na pad potražnje i poremećaj globalnih lanaca snabdevanja, što bi moglo dovesti do izvesnog inflacionog pritiska u svetu, pa i u Srbiji. Takođe, povećane carinske tarife na proizvode iz Kine mogu uticati na cene proizvoda koji dolaze iz Kine, uključujući elektronsku opremu i druge robe koje su važne za srpsko tržište. Iako direktna trgovina Srbije i SAD nije velika, opšte indikacije koje dolaze iz američke ekonomije i politika mogu imati značajan indirektan uticaj na Srbiju – preko drugih zemalja. Povećanje tarife na proizvode iz Kine može uticati na evropske ekonomije, a time i na zemlje poput Srbije koje imaju bliže ekonomske veze sa EU. Takođe, ako EU bude više pogođena ekonomskim padom u SAD, to može imati negativan efekat na investicije koje nam dolaze iz EU. Negativan bi mogao da bude i položaj naših preduzeća koja proizvode komponente za globalne igrače u automobilskoj industriji, komentariše prof. Rabrenović.
Dodaje da naša zemlja mora biti svesna i pripremiti se na potencijalne posledice globalne ekonomske nestabilnosti izazvane političkim i ekonomskim odlukama u SAD. U isto vreme, Srbija treba da pažljivo analizira informacije iz okruženja i da aktivno podržava svoj ekonomski rast putem diversifikacije spoljne trgovine i investicija, uz jačanje odnosa sa zemljama koje imaju pozitivan trend ekonomskog rasta. Takođe, mogu se razmatrati mogućnosti za poboljšanje ekonomskih odnosa sa SAD i drugih zemalja koje su ključni trgovinski partneri Srbije.
– Tenzije između SAD i Kine mogu direktno uticati na Srbiju. Srbija ima rastuću ekonomsku saradnju sa Kinom, a dalje pogoršanje odnosa između dve velike ekonomije može dovesti do poremećaja globalne trgovine. Od velikog značaja na bilateralne odnose SAD i Srbije je najavljeni susret na najvišem nivou – između dva predsednika, koji bi mogao da se realizuje već u naredna dva meseca. Takvi susreti daju mogućnost da se uz dobru pripremu razgovara o ključnim temama, među kojima su i strategijske opcije kada je reč o prevazilaženju neizvesnosti zbog ruskog većinskog kapitala – u pogledu Naftne industrije Srbije, ali i o mogućnosti korekcije visoke carinske tarife. Srbija mora biti svesna i pripremiti se na potencijalne posledice, zaključuje naš sagovornik.
Ugostitelji se nadali većem broju vaučera
Vest da ćemo uopšte imati vaučere ove godine je dobra, sva ministarstva su se odrekla dela budžeta zbog studentskih zahteva, kaže ministar u tehničkoj vladi Husein Memić
Građanima Srbije će u periodu od 15. do 20. aprila biti dostupno 30.000 turističkih vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji, a vrednost vaučera će kao i prošle godine biti po 10.000 dinara. Zajedno sa „Poštom Srbije”, Ministarstvo turizma i omladine će preuzeti sve neophodne mere kako bi sprečili eventualne zloupotrebe i osigurali da vaučeri dođu do onih kojima su zaista namenjeni, izjavio je za naš list Husein Memić, ministar u tehničkom mandatu.
Ugostitelji kojih je na listi za učešće u dodeli vaučera do sada bilo 5.000 očekivali su, kažu, veći broj vaučera, jer je interesovanje kao i svake godine ogromno. Međutim, iz ministarstva poručuju da je planirani budžet za ovu subvenciju smanjen, zbog toga što su se sva ministarstva odrekla dela sredstava zbog ispunjenja studentskih zahteva. Memić kaže da je zbog toga sama vest da ove godine imamo vaučere dobra, te da će kao i i u prethodnom periodu oni biti podeljeni pod istim uslovima.
Pravo na vaučere, naime, imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, zaposleni sa primanjima koja ne prelaze 70.000 dinara mesečno, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti i stariji od 65 godina koji nemaju penziju.
– Procedura je ista kao i prošle godine. Sve kategorije stanovništva koje su ranije mogle da apliciraju za vaučere za odmor u Srbiji mogu i ove godine, nije bilo nikakvih promena, pa ni u iznosu vaučera, i on je ostao nepromenjen – 10.000 dinara. Vaučeri se mogu iskoristiti u celoj zemlji”, rekao je Memić. Oni su podsetili da će sačekati usvajanje uredbe, posle čega će početi dodela vaučera.
– Mi ćemo prvi put ove godine izaći i na teren, razgovarati sa građanima o ovom programu, pojasniti sve nedoumice. Takođe, svim građanima biće na raspolaganju i zaposleni u „Pošta Srbije”, oni će zainteresovanima pojašnjavati kako se popunjava prijava pre nego što konkurs bude raspisan i šta je sve potrebno, s obzirom na to da je ranijih godina bilo primera da su građani plaćali i po nekoliko hiljada dinara da im neko popuni vaučer. Iz resornog ministarstva su najavili da će organizovati edukaciju građana o pravilnom popunjavanju prijava 11, 12. i 13. aprila, jer je želja da ceo proces bude fer, efikasan i transparentan.
– Naš cilj je jasan, a to je jačanje domaćeg turizma, podrška turističkom sektoru i omogućavanje većem broju ljudi da otkriju prirodne lepote i ugostiteljsku ponudu naše zemlje – zaključio je Memić.
Iz Udruženja „Moja Srbija” kažu da nisu zadovoljni brojem vaučera, da on nikako neće biti dovoljan, kao i da će ugostitelji pretrpeti štetu zbog velikog broja rezervacija koje neće biti popunjene.
– Poslaćemo jedno otvoreno pismo ovih dana u kome ćemo tražiti da broj vaučera bude najmanje 100.000, jer je ovo nedovoljno za potrebe domaćeg turizma. Da ne govorimo da je realna potreba između 200.000 i 300.000 vaučera. Da podsetimo da je u novembru najavljivano da će iz budžeta biti izdvojeno pola miliona dinara za ovu subvenciju, a da je taj iznos gotovo prepolovljen – kaže Ristić. On kaže da će sa ovim brojem vaučera gotovo pa biti veća šteta nego korist, jer praktično imamo na raspolaganju samo šest vaučera po jednom ugostitelju.
– Vaučeri koje sada odobravaju moći će da se koriste tek od kraja maja, a šta ćemo sa ovim mesecima u kojima su objekti prazni. Mi samo želimo da podsetimo da su vaučeri jedna od najboljih subvencija u srpskoj privredi, te da su oni poslednje koje bi trebalo smanjivati i ukidati, jer se novac zadržava u Srbiji. Ukidajte one subvencije sa kojima novac koji se daje iz budžeta odmah ide iz zemlje – objašnjava Ristić i podseća da se iz budžeta novac za vaučere izdvaja tek 30 dana posle završenog odmora u septembru. Iz ovog udruženja se osvrću i na priče o stranim turistima koji dolaze u Srbiju i dodaju da domaći ugostitelji žive od realnih gostiju, uglavnom domaćih, a ne od statistike. Ovo udruženje je najavilo da će i dalje insistirati da se vaučeri dele preko aplikacije, jer je to jedini način da se izbegnu zloupotrebe.
Denver smenio trenera Majkla Malona
Američki košarkaški stručnjak Majkl Malon nije više trener Denvera nagetsa, preneo je danas ESPN.
Kako navodi američki portal, uprava Denvera je posle današnjeg sastanka smenila Malona.
Malon je vodio Denver od 2015. godine, a 2023. osvojio je titulu NBA lige sa Nagetsima.
Za Denver od 2015. godine nastupa i srpski košarkaš Nikola Jokić, koji je tri puta proglašen za MVP-a NBA lige.
Denver se trenutno nalazi na četvrtom mestu na tabeli Zapadne konferencije sa 47 pobeda i 32 poraza.
Nagetsi su vezali četiri poraza u poslednja četiri kola protiv Minesote, San Antonija, Golden Stejta i Indijane.
Kako se navodi na sajtu kluba, tim će do kraja sezone voditi Dejvid Adelman.
“Ova odluka nije doneta olako i veoma je pažljivo procenjena, a mi to činimo samo sa namerom da našoj ekipi damo najbolju šansu da se bori za titulu NBA lige i donese trofej našim navijačima. Standardi i očekivanja ostaju na snazi za tekuću sezonu, a dok gledamo u budućnost, radujemo se rastu na temeljima koje je postavio trener Malon tokom svoje rekordne desetogodišnje karijere u Denveru”, navodi se na sajtu kluba.
Iz Denvera poručuju da je Malon obeležio najuspešniju deceniju u istoriji kluba.
“Ne postoje reči zahvalnosti kojima možemo da opišemo njegov doprinos otkako se pridružio našoj franšizi 2015. godine. Želimo da se zahvalimo treneru Malonu za sve što je učinio za klub”, navode iz Denvera.
Đoković poražen od Tabila u drugom kolu Mastersa u Monte Karlu
MONAKO – Najbolji srpski teniser Novak Đoković nije uspeo da se plasira u osminu finala Masters turnira u Monte Karlu, pošto je danas u drugom kolu poražen od Čileanca Alehandra Tabila rezultatom 6:3, 6:4.
Meč je trajao sat i 28 minuta. Đoković je peti teniser sveta, dok je Tabilo 32. igrač na ATP listi. Bio je ovo drugi duel dva tenisera i druga pobeda za Tabila.
Đoković je napravio brejk u prvom gemu prvog seta, ali je Tabilo uzvratio u sledećem gemu i izjednačio na 1:1.
Potom se igralo gem za gem, a zatim je čileanski teniser u šestom gemu oduzeo servis Đokoviću i tu prednost zadržao do kraja prvog seta.
Čileanski teniser je došao do brejka u trećem gemu drugog seta.
Đoković je u osmom gemu imao priliku da se rezultatski vrati u set, ali nije iskoristio dve brejk lopte. Čileanski teniser je potom iskoristio drugu meč loptu i tako došao do pobede.
Tabilo će u osmini finala igrati protiv pobednika meča između Grigora Dimitrova i Valentina Vašeroa.
Masters u Monte Karlu igra se za nagradni fond od 6.128.940 evra, prenosi Tanjug.
Ljubivoje Ršumović dobitnik velike povelje „Zelena planeta“
Velika povelja „Zelena planeta“ za 2025. godinu pripala je književniku i ekologu Ljubivoju Ršumoviću za višedecenijski rad na pravilnom usmeravanju i vaspitanju brojnih generacija deca i na razvoju posebne oblasti ekologije „Ekologija duše“, saopštilo je danas Društvo stručnjaka ekoloških nauka.
„Čestitamo ovogodišnjem laureatu, uz želju za još mnogo pesama, posećenih radionica i gužve i graje pred kućom u Ljubišu“, navedeno je u saopštenju koje prenosi FoNet.
Vreme i mesto uručenja priznanja Ljubivoju Ršumoviću biće naknadno objavljeni.
Vurda, recept za namaz koji hranu diže na novi nivo
