MENISNC
Pretraga
19.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 272

Milojević: Derbi je bio i ostaće svetinja

Od
Viktor
-
0

Vladan Milojević očekuje dobar fudbal u 176. “večitom” derbiju

Milojević: Derbi je bio i ostaće svetinja© Dusan Milenkovic/ATAImages
Milojević: Derbi je svetinja

Predstojeći 176. “večiti” derbi možda ne nosi neizvesnost kao mnogi prethodni, ali bez obzira na to je najveća utakmica u srpskom fudbalu.

“Svaka utakmica sa Partizanom je važna, uvek je u pitanju večiti derbi, a kao što sam rekao za nas je plej-of treće takmičenje i motiva nam neće nedostajati. Derbi je bio i ostaće svetinja”, rekao je trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević.

Zvezda u subotu od 16 sati na stadionu “Rajko Mitić” dočekuje Partizan na startu plej-ofa Superlige sa obezbeđenom osmom uzastopnom titulom, dok je Partizan siguran na drugom mestu.

“Za mene ništa nije završeno, čeka nas sedam utakmica sa najjačim rivalima, prvi je Partizan, pripremamo se najnormalnije. Tu je i Kup”, istakao je Milojević.

Prema njegovim rečima, sa lekarskim timom će odlučiti da li će igrati Mirko Ivanić, a isto važi i za Silasa.

“Promenili smo dosta u odbrani, svesno smo to napravili, mlađi momci su dobili šansu. Biće tu svakako još promena u narednom periodu”, naglasio je Milojević.

On je istakao da je Partizan dobra ekipa, da ih ceni, i rekao da očekuje dobru utakmicu.

“Ne očekujem neka iznenađenja, mada je moj fokus uvek na mojoj ekipi i mojim igračima. Voleo bih da se priča o fudbalu, a ne o sudijama ili tako nešto. Neka pobedi fudbal i da se priča o tim mladim momcima koji su budućnost”, poručio je Milojević.

Zvezda može direktno u plej-of Evrolige: Rezultati joj išli na ruku, ovo su kalkulacije pred PAO

Od
Viktor
-
0

Crvena zvezda je dobila jasnu sliku uoči poslednjeg kola – sve je i dalje moguće, pa čak i direktan plasman u plej-of

Zvezda može direktno u plej-of Evrolige: Rezultati joj išli na ruku, ovo su kalkulacije pred PAOGetty © Srdjan Stevanovic / Contributor

Iako je trenutno na 10. poziciji, ekipa trenera Janisa Sferopulosa zadržava šanse da poboljša svoju startnu poziciju, pa čak i da izbegne plej-in format u potpunosti.

Uoči odlučujućeg meča protiv Panatinaikosa u Atini (petak, 20.15), koji za takav scenario Zvezda apsolutno mora da dobije, u korist beogradskog kluba su se složili rezultati preostalih susreta odigranih u četvrtak.

Pobeda Fenerbahčea nad Bajernom donela je dodatnu pogodnost – Panatinaikosu taj meč ne nosi rezultatski pritisak, pa u duel ulazi bez takmičarskog imperativa. Uz to, Realova pobeda nad Partizanom, posle drame u završnici i poena uz zvuk sirene, dodatno je zakomplikovala situaciju u borbi za pozicije.

Evroliga je nakon odigranih mečeva iznela precizne scenarije koji se tiču Zvezde, u zavisnosti od ishoda preostalih utakmica.

Najpre, pregled utakmica koje će odlučiti sve:

  • Efes – Žalgiris 19.30

  • Panatinaikos – Crvena zvezda 20.15

  • Barselona – Virtus 20.30

A ovo su moguće kombinacije koje navijače Zvezde najviše zanimaju:

  • Zvezda je šesta ako pobede Žalgiris, Zvezda i Virtus

  • Zvezda je sedma ako pobede Efes, Zvezda i Virtus

  • Zvezda je osma ako pobede Zvezda i Barselona, bez obzira na ishod meča Efes – Žalgiris

  • Zvezda je deseta ako izgubi i ide sa poslednjeg mesta u plej-in

Važno je napomenuti da šesto mesto donosi direktan ulazak u plej-of, ali bez prednosti domaćeg terena. Ako bi Zvezda završila na toj poziciji, igrala bi u četvrtfinalu baš protiv trećeplasiranog Panatinaikosa.

Sedma i osma pozicija obezbeđuju dve prilike u plej-inu da se izbori nastavak takmičenja. Deveto mesto nije opcija – Zvezda matematički ne može da ga zauzme.

Kiki Lesendrić i Piloti 16. maja u MTS dvorani

Od
Viktor
-
0
crowd facing lighted stage

Kiki Lesendrić

Posle dve godine od eksplozivnog nastupa u punoj mts Dvorani, poznati pop- rok sastav Kiki Lesendrić i Piloti vraća se na scenu poznatog prostora, obeležavajući jubilej 45 godina postojanja i trajanja na domaćoj muzičkoj sceni! Koncert pod nazivom “Noć kao  iz sna” biće održan 16. maja, a karte se mogu naći u prodaji na mtsdvorana.rs i blagajni mts Dvorane.

Bendu Piloti koji je osnovao Zoran Kiki Lesendrić, ovo će biti drugi nastup u mts Dvorani, a uoči nastupa  frontmen benda poručuje da želi da baš ova koncertna noć bude prava “noć iz sna”, kako i slovi njegov čuveni hit iz 2016, godine sa albuma „Širom zatvorenih očiju“:

” Koncert smo nazvali po našoj pesmi „Noć kao iz sna“, jer želimo da zaista ovo bude takva noć – kao iz sna“, kaže Kiki i dodaje: „Raduje me što ću ponovo zasvirati na sceni mts Dvorane, kojoj se uvek rado vraćam. Želim da se ponovi isto ono eksplozivno veče, a ko zna, možda bude još i bolje“, sa smeškom poručuje frontmen benda, koji uveliko radi i na pripremi novih singlova.

Podsetimo, poslednji studijski album „Mali tragovi na nebu“ koji je izašao 2022. godine predstavljen je na koncertu u mts Dvorani 2023.

Diskografija „Pilota“

Svoj prvi album pod istoimenim nazivom ( Piloti) grupa je snimila 1981.godine čiji su hitovi ostavili traga na pop rok sceni sve do danas. Albumom „Mesec na vratima” koji je izašao 2008. godine, bend se vraća u sam vrh srpske i regionalne muzičke scene. Pesme koje su obeležile taj album; Te noći smo se potukli zbog nje“, „Kako si lepa“, danas su obavezni deo repertoara poznatog pevača na svakom nastupu.

Podsetimo,  posle uspešnog albuma iz 2008. slede još dva studijska albuma: „Slučajno i zauvek”, „Širom zatvorenih očiju” i kompilacijski album „Rekla je da u mojoj glavi…” na kome se nalaze najveći hitovi snimljeni tokom 2016. godine u novim, modernim aranžmanima.

Istovremeno, album „Svet je lep kada sanjamo“, snimljen je uživo na nastupu na beogradskom Beerfest-u 2009. godine, na kome se nalazi 15 pesama sa istoimene višemesečne turneje.

Radi sa plaže, živi bez granica: Ova viza ti dozvoljava da radiš sa Balija, Lisabona ili Atine

Od
Viktor
-
0
person using MacBook Pro

plaže

Sve je više ljudi koji rade iz kafića u Lisabonu, sa prelepe plaže Tajlanda ili iz planinskih kućica u Kolumbiji. Ti ljudi se nazivaju digitalni nomadi – ljudi koji koriste laptop i internet da bi radili sa bilo kog mesta na svetu. A ako i ti sanjaš o radu sa tropske destinacije ili šarmantnog evropskog sela, možda ti je vreme za digital nomad vizu.

Šta je to digitalni nomad?

To je osoba koja radi na daljinu dok putuje. Nema stalnu adresu, ali ima Wi-Fi i fleksibilan posao koji joj dozvoljava da radi iz bilo kog kutka sveta. Većina digitalnih nomada tehnički radi ilegalno, koriste turističke vize koje ne dozvoljavaju rad. Upravo zato su mnoge zemlje uvele specijalne vize za digitalne nomade, koje omogućavaju legalan boravak i rad.

plaže

Šta je digitalna nomadska viza?

To je posebna dozvola koja ti omogućava da radiš na daljinu iz druge zemlje, sa savršene peščane plaže, najčešće za poslodavca ili klijente koji nisu iz zemlje domaćina. Dakle, ako imaš posao koji možeš da obavljaš odakle god, u igri si!

Ove vize ne vode ka državljanstvu ni stalnom boravku, ali nude legalan i siguran način da spojiš posao i putovanja.

Ko može da se prijavi?

Da bi konkurisao za ovu vizu, moraš:

  • da imaš najmanje 18 godina

  • da ostvaruješ određeni mesečni prihod (iznos varira u zavisnosti od zemlje)

  • da radiš posao koji možeš da obavljaš na daljinu

plaže

U 2025. čak 50+ zemalja širom sveta nudi ovu vrstu vize! Među njima su:

Portugal, Grčka, Španija, Tajland, Italija, Hrvatska, Island, Malta, Meksiko, Indonezija, Brazil, Južna Koreja, Filipini, Kanada, UAE, Rumunija, Argentina, Barbados, Crna Gora, Turska, Malezija, i mnoge druge.

Prema Digital Nomad Indexu sa sajta VisaGuide.World, najatraktivnije zemlje za digitalne nomade su:

Španija, Argentina, Rumunija, UAE i Hrvatska – zahvaljujući niskim porezima, brzinom interneta, pristupačnim troškovima života i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.

Kako da apliciraš?

Procedura je prilično jednostavna:

  • Popuni formular za vizu

  • Zakaži termin u ambasadi ili konzulatu

  • Pripremi potrebna dokumenta

  • Predaj prijavu

Šta ti je potrebno od dokumenata?

  • Popunjen obrazac za vizu

  • Pasoš i fotografije

  • Dokaz o zdravstvenom osiguranju

  • Dokaz o prihodima

  • Ugovor o radu ili dokaz o sopstvenom biznisu

  • Biografski podaci i kvalifikacije

Ako ste umorni od kancelarije, gradske gužve i monotone svakodnevice, možda je vreme da poneseš laptop i otisneš se u svet. Sa digitalnom nomadskom vizomm svet zaista može postati tvoj dom.

Više od 90 odsto škola zabranjuje upotrebu telefona

Od
Viktor
-
0
selective focus photography of woman holding phone

Gotovo sve škole u Engleskoj zabranile su upotrebu mobilnih telefona učenicima, pokazalo je prvo nacionalno istraživanje.

Predsednik Nacionalnog sindikata obrazovanja (NEU) pozvao je na zakonsku zabranu telefona u školama, ukazujući na „štetan uticaj“ na mlade ljude, piše „Gardijan“.

Istraživanje, koje je zahtevala dečija komesarka za Englesku, Rejčel De Susa, pokazalo je da su direktori škola brzo uveli zabrane korišćenja pametnih telefona tokom nastave. Istraživanje je obuhvatilo više od 15.000 škola i pokazalo da je 99,8 odsto osnovnih i 90 odsto srednjih škola uvelo neku vrstu zabrane.

Na godišnjoj konferenciji NEU-a sledeće nedelje razmatraće se predlozi koji pozivaju na strožu regulaciju društvenih mreža, kako bi se uklonio štetan sadržaj, uključujući nasilje i pretnje ženama.

Ministarska obrazovanja Bridžet Filipson rekla je da mobilni telefoni „apsolutno nemaju mesto u učionicama“ zbog potencijalnih smetnji.

„Dok ovo sveobuhvatno istraživanje pokazuje da naša podrška direktorima škola da uvedu zabrane u svojim ustanovama funkcioniše, Torijevci se bave samo pronalaženjem naslova u novinama, bez obzira na stvarnu situaciju na terenu“, rekla je ona.

Istraživanje školske politike pokazalo je da postoji određena varijacija u vrstama zabrana. Većina osnovnih škola zahteva da učenici predaju svoje telefone nastavnicima ili da ih ne donose u školu.

Međutim, 79 odsto srednjih škola dozvoljava učenicima da zadrže telefone, ali im zabranjuju upotrebu, dok osam odsto zahteva da telefone predaju, a samo tri odsto zabranjuje učenicima da telefone donose u školu.

Komesarka za decu istraživala je koliko vremena deca uzrasta od osam do 15 godina provode na telefonima, tabletima ili računarima, pri čemu je 23 odsto reklo da provodi više od četiri sata dnevno, dok je 20 odsto provodilo između tri i četiri sata.

De Susa je napomenula da ta deca „ne rade to dok su u školi“.

„Ako želimo ozbiljno da pomognemo deci da iskoriste mnoge prednosti interneta, moramo ozbiljno da pristupimo regulaciji onoga što mogu da vide, gde to mogu da vide i da ograničimo štetu koju trenutno nanose tehnološke kompanije njihovom zdravlju, pažnji i bezbednosti“, zaključila je De Susa.

Nemačka SCHOTT Pharma otvorila pogon u Jagodini

Od
Viktor
-
0
grayscale photo of tubes

Nemačka kompanija SCHOTT Pharma u Jagodini je otvorila pogon gde će proizvoditi ambalažu od stakla za farmaceutske kompanije.

Izgradnja fabrike je počela u decembru 2023. godine, a planirano je da u njoj do kraja ove godine bude zaposleno 180 ljudi.

Tom investicijom SCHOTT Pharma povećava svoju konkurentnost u oblasti rešenja za pakovanje injekcionih lekova, i gradi najveći pogon za proizvodnju ampula u Evropi, navodi se u kompanijskom saopštenju.

„U momentu kada globalne tarife i dažbine rastu, a drugi evropski proizvođači staklenih ampula zatvaraju svoja vrata, mi našim regionalnim kupcima nudimo jasnu dugoročnu perspektivu kako da osiguraju svoj lokalni lanac snabdevanja“, rekao je izvršni direktor kompanije SCHOTT Pharma Andreas Rajse (Andreas Reisse).

Kompanija sa sedištem u Majncu zapošljava 4.700 ljudi i ima fabrike na 17 lokacija u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Aziji.

„Sa kvalifikovanim radnicima iz jedne od najvažnijih industrijskih regija u Srbiji koji se pridružuju našoj globalnoj proizvodnoj mreži, kroz blisku razmenu stručnosti i iskustva sa timovima u Evropi i sa unapređenom opremom, radujemo se pouzdanom snabdevanju naših kupaca proizvodima najvišeg kvaliteta sa ove lokacije“, rekao je direktor fabrike u Jagodini Denis Nikitin.

Rađa se italijanski modni gigant: Prada kupuje Versaće

Od
Viktor
-
0
low angle photography of brown concrete building under gray clouds during daytime

Prada

Italijanska modna kuća Prada postigla je „definitivni dogovor“ sa američkom grupom Kapri Holdings o preuzimanju 100 odsto čuvene marke Versaće za 1,25 milijardi evra.

Kako je saopštila Prada, spajanjem dva svetski poznata brenda stvoriće se italijanska luksuzna grupa sa prometom od više od šest milijardi evra, koja će na kraju biti u stanju da se takmiči sa industrijskim gigantima kao što su LVMH i Kering.

„Drago nam je što možemo da poželimo dobrodošlicu Versaćeu u Prada Grupu i da izgradimo novo poglavlje za brend sa kojim delimo snažnu posvećenost kreativnosti, zanatstvu i nasleđu“, rekao je predsednik i izvršni direktor Patricio Berteli (Patrizio Bertelli).

Sporazum je u suprotnosti sa trendom poslednjih godina, pošto su velika imena italijanske mode kao što su Guči (Gucci), Fendi i Botega Veneta (Bottega) prelazila u ruke svojih francuskih konkurenata.

Kapri Holdings, koji je kupio Versaće 2018. za 1,83 milijarde evra, morao je da prihvati značajan popust u ekonomskom kontekstu krize na tržištu luksuza i povećanjem američkih carina.

Versaće

U to vreme, modna kuća je bila 80 odsto u vlasništvu porodice Versaće i 20 odsto američkog fonda BlekRok (BlackRock).

Posle dugih nedelja pregovora, Prada je preduzela akciju, uprkos turbulencijama koje je na tržištima izazvala lavina povećanja carina koje je najavio američki predsednik Donald Tramp.

Očekuje se da će transakcija biti završena u drugoj polovini 2025.

Modna kuća Versaće koju je 1978. godine osnovao kreator Đani Versaće i njegov brat Santo, postala je veoma poznata po odevnim kombinacijama za džet set. Donatela Versaće koja je preuzela kreacije modne kuće 1997. godine posle ubistva brata Đanija, povukla se 1. aprila.

Preminuo jedan od najvećih holandskih trenera svih vremena

Od
Viktor
-
0
lighted candles on black metal candle holder

“Fudbal se ne igra na papiru, nego na terenu. I fudbal nije matematika. Dva plus dva u fudbalu vrlo retko iznosi četiri, obično je tri ili pet”

Preminuo je jedan od najvećih i najpoznatijih holandskih trenera svih vremena Leo Benhaker (82).

Ovu vest objavili su maltene svi sportski mediji u Evropi, uz podatak da je nekadašnji šef struke Fajenorda, Ajaksa i Real Madrida već neko vreme bio u vrlo lošem zdravstvenom stanju.

Benhaker rođen je u Roterdamu 1942. Radio je u mlađim kategorijama Fajenorda i Ajaksa, pre nego što je 1979. dobio šansu u prvom timu Kopljanika. Već dogodine osvojio je prvu titulu u seniorskom fudbalu.

Sa Amsterdam arene otisnuo se u Španiju, proveo tri godine u Saragosi, da bi 1986. preuzeo Real Madrid i tri godine zaredom osvajao titulu. Poslednji je trener Kraljevskog kluba kome je pošlo za rukom da tri godine uzastopno donese krunu na Santijago Bernabeu.

U svom trogodišnjem mandatu uzeo je i jedan Kup kralja, odnosno dva Superkupa Španije. Galve mu je došao debakl od Milana na San Siru (0:5) u polufinalu Kupa šampiona 1989. Prethodne dve godine takođe se zaustavljao nadomak finala, pošto je su bolji bili PSV i Bajern Minhen.

Po odlasku iz Madrida vratio se u Ajaks, ponovo uzeo titulu (1990), a onda mu je karijera krenula silaznom putanjom. Vodio je razne klubove po osvetu (Turska, Meksiko, Švajcarska, Mađarska…) i nekoliko reprezentacija.

Najveća je svakako Holandija. Ali nije bio naročito uspešan u Italiji 1990, eliminisan je u osmini finala. Pre toga u grupi samo tri remija.

Poslednnji veliki uspeh napravio je sa Fajenordom, kada je 1999. postao prvak Holandije.

Posebno je cenjen u Poljskoj, koju je 2007. odveo na njeno prvo Prvenstvo Evrope u istoriji.

Između ostalog, ostaće upamćen po sledećoj izjavi:
“Fudbal se ne igra na papiru, nego na terenu. I fudbal nije matematika. Dva plus dva u fudbalu vrlo retko iznosi četiri, obično je tri ili pet”.

Crno-bela Arena najglasnija u Evropi!

Od
Viktor
-
0

Navijači Partizan Mozzart Beta (©Star Sport)

Evroliga uručila plaketu Partizan Mozzart Betu

Partizan Mozzart Bet zatvara evropsku sezonu pred krcatim tribinama Beogradske arene u okršaju sa madridskim Realom, a iako utakmica nema takmičarski značaj za crno-bele, obeležiće je poseban detalj.

Naime, Partizan Mozzart Bet zvanično je nagrađen od strane Evrolige kao tim koji ima najglasniju dvoranu u Evropi. Uz to, vrlo je verovatno da će crno-beli dobiti i priznanje za najbrojniju publiku u Evroligi ove sezone, ali to će biti zvanično tek kada se poslednje kolo završi.

Parni valjak je tokom cele sezone imao maltene uvek krcate tribine, a dobro je poznato koliko su partizanovci glasni na svakoj utakmici i to je postao jedan od prepoznatljivih znakova svuda u svetu. Partizan je iz tog razloga postao jedna od atrakcija uz Crvenu zvezdu, jer atmosferu koju prave beogradski večiti rivali ne pravi niko u Evropi.

Crno-beli mogu da budu ponosni, mada svima je jasno da bi mnogo lepše bilo da se sa Realom igralo za plej-of ili bar plej-in.

Holandija mi je dala sve ali mi je uzela decu

Od
Viktor
-
0

Kada malo skupite novca i dođete do nekog boljeg automobila i većeg stana ili kuće, onda počnete da negirate svoje poreklo i postojanje bilo kakvog vida nostalgije

„Naša li si, upitaše radnici iz Bugarske, Sanju moju prijateljicu kada im je prišla u Den Hagu da ih upita da upali cigaretu.

Izašla je iz stana svoje kćerke da prošeta i zaboravila  da ponese upaljač. U kombiju parkiranom pored glavnog puta kojem je prišla su bili radnici iz susedne države one tamo naše rodne zemlje.

„Naša, naša nego šta, nasmeja se Sanja.

Mada oni koji u rođeni pre trideset i pet godina samo su čuli za zemlju iz koje smo mi stariji došli pa se taj krug naših suzio. Mada ih opet jezik i mentalitet povezuju.

A ja sam još uvek onaj stari naš. Nepopravljiv.

Postoje različite faze u sticanju statusa „našeg“.

(Foto N.T.)

Prvo, svi pridošli, otišli, pobegli, proterani u početku se nađu u jednom vakumu neverice i straha od novog. Ne razmišljaju ni o čemu osim kako da prežive. To je faza letargije.

Iz te faze se ulazi u fazu traženja bolje plaćenog posla. Radite dan i noć, bilo to na belo ili crno uz dodatna socijalna primanja, pa opet nemate vremena da razmišljate da li ste njihov ili naš. Kada malo skupite novca i dođete do nekog boljeg automobila i većeg stana ili kuće, onda vas to dovede do sledeće faze u kojoj negirate svoje poreklo i postojanje bilo kakvog vida nostalgije.

Uživate u urednosti i sređenosti vaše nove domovine. Naučite i jezik nove domovine pa se spuste zavese kojima ste bili pokriveni jer nema ništa gore nego kada ne razumete ljude oko sebe i to ne u nekom filozofskom smislu poimanja života već  u najjednostavnijem tehničkom smislu.

U onim svakodnevnim običnim razgovorima. Uđete u prodavnicu i ne znate da pitate za luk ili jaja a u restoranu za čačkalicu (tih devedesetih nije bilo mobilnih telefona ni gugl prevodioca). Pa vam gestikulacija postane drugi jezik. Tih prvih godina sam prepoznavao naše po mahanju rukama na ulici i u radnjama.

I to nije gestikulacija sa ulica južnjačkih država kojima se pojačavaju emocije. Ne, ovo je bio razgovor odnosno komunikacija sa autohtonim stanovništvom. Pokušaj da vas razumeju.

Znači naučili ste dovoljno jezik zemlje u kojoj živite da ne morate da vodite decu kao prevodioce sa sobom u opštinu  ili kod doktora, uštedeli poprilično novca pa ga često žena iznese iz skrovišta da ga ponovo izbrojite. Deca su se uklopila u školu koja im ide od ruke.

Novi život kao iz snova. U toj fazi divljenja mi je jedne prilike jedan zemljak rekao: „Zahvalan sam Holandiji za sve što mi je pružila da bih sutra obukao vojničku uniformu i ratovao za nju ako bi to bilo potrebno.“

Ali životne faze brzo smenjuju jedna drugu pa dok ste se okrenuli deca porasla i već im vreme za ljubavne veze, vi izgubili posao a i onaj elan da radite po petnaest sati dnevno je sve manji. Deca vam po vašem ubeđenju sve više pripadaju novoj zemlji nego vama pa mi onaj isti zemljak reče: „Sve mi je Holandija dala ali mi je uzela decu“.

E onda počinje sve da vas žulja. I hrana, i klima a ponajviše mentalitet vaših novih zemljaka.

U toj fazi bi se najradije vratili u zavičaj ali žena neće ni da čuje jer su joj deca tu a i vi ste se navikli na čiste bolnice i uređene ulice. Mrzi vas da pričate taj strani jezik i svi vam idu na živce. E tada tražite samo naše. Ma nije bitno koje su im navike, obrazovanje, interesovanja, koje su vere i nacije. Samo da su naši.

Šta su to naši?

Neko sadi raštan na terasi, neko donese kamen iz svog rodnog sela za kacu gde kiseli kupus, neko ovo, neko ono. Nekome bršljan lepši od cveta. Neko čuva dedin sat a neko suzama sve to krije.

(Foto N. Trklja)

Zanimljivo je da često vidim po kućama emigranata moje bivše zemlje  kamen donesen iz krša Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije,  sa Dinare i Knina a još nisam video da neko drži u ormanu teglu punu plodne zemlje iz Slavonije, Šumadije ili Banata. Izgleda, što je muka veća donesena od otuda i gde ima svoj genetski kod i nostalgija poprima neki bajkovit izgled.

Poslednja faza je kada tražite naše po grobljima.

Puna su groblja ovde naših. Okupili se i na njima naši od Đevđelije do Triglava. Uhvati me tuga više za tim raseljenim grobovima nego za raseljenim ljudima. Tužna su groblja emigranata.

Da li su gore svi samo naši? Nadam se da jesu.

Kako je rekao Balašević devedesetih na jednom koncertu: „Slovenija nije moja dežela ali je moj Brane Oblak”  Ja dodajem moji su Bojan Križaj, Borut Petrić i onaj srebreni Jure Franko.

Dok obilazim grobove naših, ja samo mogu tako da mislim. Nisu sve te nove dežele moje domovine ali su moji  Hajro, Adnan, Ante, moji su i Nijaz, Mate, Branko, Rade,  i Mire,  Selme…   Ne može mi niko odneti sve kafe popijene sa njima. Oni su tu u mojoj duši ispred Johana, Hansa ili Jana.

Moji su, pa čak iako ja nisam više njihov.

Valentin Matić

1...271272273...1.499Stranica 272 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković