Vlada Republike Srpske saglasna je da iz budžeta Srpske bude obezbijeđeno 1.029.477.150 KM za realizaciju projekta izgradnje magistralnog gasovoda Šepak – Novi Grad.
Gasovod (foto: EPA/ROMAN PILIPEY – ilustracija)
Pešić najavio završetak trenerske karijere na kraju sezone
Šef stručnog štaba Košarkaškog kluba Bajern Svetislav Pešić izjavio je večeras da na kraju sezone završava trenersku karijeru.
Svetislav Pešić (foto: TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ/ nr)
Pešić je rekao da će uvijek biti uključen u košarku, držati predavanja i slično, ali da više neće biti glavni trener.
– Znam da mi ljudi neće verovati kada kažem da se povlačim, ali posle ove sezone, stvarno je dosta – rekao je Pešić za njemački “Cajt”.
Pešić je krajem prošle godine preuzeo Bajern, klub koji je trenirao i od 2012. do 2016. godine.
On je dodao da ne bi prihvatio da trenira nijedan drugi klub, ali da se sa “Bajernom” identifikuje sto odsto.
Pešić /76/ je trenirao i Bosnu, Albu, Keln, Barselonu, Virtus iz Rima, Đironu, Dinamo iz Moskve, Crvenu zvezdu, Valensiju, kao i reprezentacije Nemačke, Јugoslavije i Srbije.
Poznati svi učesnici Svjetskog prvenstva
Fudbalske reprezentacije DR Konga i Iraka plasirale su se na Svjetsko prvenstvo, pošto su jutros pobijedile u finalima interkontinentalnog baraža, pa je tako poznato svih 48 učesnika završnog takmičenja.
Fudbal (foto: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ nr)
Fudbaleri DR Konga su poslije produžetaka pobijedili Јamajku rezultatom 1:0, a strijelac jedinog gola bio je Aksel Tunzebe u 100. minutu.
DR Kongo je jednom do sada igrao na SP 1974. godine pod imenom Zair.
Fudbaleri Iraka su pobijedili Boliviju rezultatom 2:1.
Golove za Irak postigli su Ali Al Hamadi u 10. i Ajmen Husein u 53. minutu.
Strijelac jedinog pogotka za Boliviju bio je Moisez Panijagua u 38. minutu.
Irak će drugi put u istoriji igrati na SP, prvo učešće je bilo 1986. godine.
Raspored grupa na Svjetskom prvenstvu:
Grupa A: Meksiko, Јužna Koreja, Јužna Afrika, Češka.
Grupa B: Kanada, Švajcarska, Katar, Bosna i Hercegovina.
Grupa C: Brazil, Maroko, Škotska, Haiti.
Grupa D: SAD, Australija, Paragvaj, Turska.
Grupa E: Njemačka, Ekvador, Obala Slonovače, Kurasao.
Grupa F: Holandija, Јapan, Tunis, Švedska.
Grupa G: Belgija, Iran, Egipat, Novi Zeland.
Grupa H: Španija, Urugvaj, Saudijska Arabija, Zelenortska ostrva.
Grupa I: Francuska, Senegal, Norveška, Irak.
Grupa Ј: Argentina, Austrija, Alžir, Јordan.
Grupa K: Portugalija, Kolumbija, Uzbekistan, DR Kongo.
Grupa L: Engleska, Hrvatska, Panama, Gana.
Svjetsko prvenstvo će biti održano od 11. juna do 19. jula 2026. godine u 16 gradova širom SAD, Kanade i Meksika.
Plasman u šesnaestinu finala izboriće po dvije prvoplasirane reprezentacije iz svih grupa, kao i osam najboljih trećeplasiranih selekcija.
Argentina brani trofej, pošto je 2022. godine u finalu Svjetskog prvenstva u Kataru poslije penala pobijedila Francusku.
Šta bi se desilo sa Zemljom kada bi Sunce odjednom nestalo
Sunce je stalni pratilac Zemlje još od njenog nastanka. Ali šta bi se dogodilo sa našom planetom kada bi Sunce iznenada nestalo?
Naša zvezda se formirala pre oko 4,6 milijardi godina, kada se ogromni rotirajući oblak gasa i prašine urušio sam u sebe i zgusnuo, stvarajući najveći objekat u onome što će postati Sunčev sistem, pri čemu je temperatura u njegovom jezgru dostigla oko 15 miliona stepeni Celzijusa.
Veliki deo preostalog materijala u blizini potom se zgrušao i formirao Zemlju i druge stenovite planete, uključujući Merkur, Veneru i Mars, kao i satelite i asteroide. Od svog nastanka, Zemlja je u velikoj meri zavisila od svoje zvezde.
Sunčeva gravitacija drži našu planetu u orbiti u takozvanoj „Zlatokosinoj zoni“, na idealnoj udaljenosti gde nije ni previše toplo ni previše hladno da bi voda mogla da postoji u tečnom stanju na površini.
Sunce takođe pokreće fotosintezu i vodene cikluse, obezbeđuje svetlost i toplotu koji utiču na klimu. Pored toga, ultraljubičasto zračenje pomaže našem telu da stvara vitamin D, neophodan za zdrave kosti i zube.
Ako bi Sunce iznenada nestalo, Zemlja i ogromna većina života našli bi se u veoma teškoj situaciji. To bi pokrenulo „tempiranu bombu za opstanak svakog živog bića na Zemlji koje zavisi od fotosinteze, što je ogromna većina površinskog života i celo čovečanstvo“, kaže Timoti Kronin, vanredni profesor atmosferskih nauka na MIT-u.
Najmanje osam minuta i 20 sekundi niko ne bi znao da je Sunce nestalo, jer je toliko potrebno da sunčeva svetlost stigne do Zemlje. U tom periodu „gotovo sigurno ne bismo imali pojma da se išta dogodilo“, rekao je Kronin.
Zatim bi počeli pravi problemi.
I bi mrak
Posle tog osmomintne „labudove pesme“ Sunca nastao bi „iznenadni mrak“. Bez sunčeve svetlosti, veštačko osvetljenje iz električne energije, nafte ili gasa bilo bi glavni izvor svetla, uz vatru, bioluminiscenciju i fluorescenciju. Izgubili bismo osećaj za smenu dana i noći. U stvari, ne bi ih ni bilo.
Mesec, koji reflektuje sunčevu svetlost, potpuno bi potamneo, iako bi udaljene zvezde i dalje bile vidljive. Bez mase i gravitacije Sunca koja drži planete i druga nebeska tela u orbiti, „sve planete bi odletele u pravcu u kojem su se do tada kretale“, rekao je Kronin.
Međutim, čovečanstvo bi imalo mnogo neposrednijih problema od odletanja u međuzvezdani prostor. Bez sunčeve svetlosti, ključni procesi poput proizvodnje hrane postali bi mnogo složeniji.
Organizmi koji vrše fotosintezu brzo bi nestali, rekao je Majkl Samers, profesor planetarnih nauka i astronomije na Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji. Većina biljaka koje se ne uzgajaju pod veštačkim osvetljenjem ubrzo bi propala. I dok bi neke „mogle da ostanu uspavane nedeljama ili mesecima, kao zimi“, na kraju bi svi fotosintetski organizmi uginuli.
Gljive, s druge strane, hrane se živom ili mrtvom materijom, a „bilo bi mnogo mrtvog materijala na raspolaganju“, navodi Samers. Zato gljive verovatno ne bi uginule zbog nedostatka hrane, već zbog hladnoće.
Ledena planeta
Ne bi trebalo mnogo vremena da ekstremna hladnoća promeni Zemlju kakvu poznajemo.
U početku bi se planeta hladila u proseku za oko 20 stepeni Celzijusa svakih 24 sata.
Pluton
„To bi gotovo ceo svet dovelo ispod tačke smrzavanja za samo dva do tri dana, iako bi se tempo hlađenja smanjivao kako temperatura opada. Male bare mogle bi da se zalede za nedelju dana, dok bi jezerima bile potrebne nedelje ili meseci. Okeani bi mogli opstati godinama, možda i decenijama, a na nekim mestima, poput najdubljih delova okeana gde postoje vulkani, voda bi mogla ostati tečna onoliko dugo koliko vulkani traju, što može biti i milijardama godina“, ističe Samers.
Da bismo razumeli koliko bi Zemlja na kraju postala hladna, možemo pogledati Pluton, koji je „oko 40 puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja, a temperatura tamo iznosi oko minus 240 stepeni Celzijusa. „Kada bi Zemlja napustila Sunčev sistem, vrlo brzo bi se našla mnogo dalje nego Pluton“, objašnjava Samers.
Ipak, temperatura Zemlje ne bi dostigla apsolutnu nulu, zahvaljujući Velikom prasku koji se dogodio pre oko 13,8 milijardi godina. Čak i „najniže temperature u svemiru ograničene su toplotom preostalom iz Velikog praska“, rekao je Samers. Ako se neki objekat udalji veoma daleko od zvezde i hladi milion godina, i dalje će biti nekoliko stepeni iznad apsolutne nule. Temperatura preostalog zračenja, poznatog kao kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje, iznosi oko minus 270 stepeni Celzijusa, dok je apsolutna nula nešto niža, oko minus 273 stepena.
Na tako ekstremno niskim temperaturama, ljudska civilizacija i većina života gotovo sigurno bi se urušili. „Moguće je zamisliti da bi ljudi preživeli pod zemljom, u pećinama, uz pomoć geotermalne ili nuklearne energije, sa biljkama uzgajanim pod veštačkim svetlom, ali ovo bi bio događaj izumiranja u poređenju s kojim bi svi ostali slični događaji delovali beznačajno“, rekao je Kronin.
Šta bi preživelo?
Jedna stvar koja bi mogla opstati jesu skoro mikroskopske životinje zvane vodeni medvedi, odnosno tardigradi. „Ružna mala stvorenja, ali teško ih je ubiti. Mogu izdržati zračenje ili čak određene vrste alkohola i preživeti; možda bi ih samo udarac čekićem mogao ubiti. Inače, spadaju među najotpornije oblike života na Zemlji“, kaže Samers.
Misija FOTON-M3 iz 2007. godine, odnela je u svemir astrobiološki teret BIOPAN, u kom su bili i tardigradi, i izložila ih vakumu, sunčevom ultraljubičastom zračenju ili kombinaciji oba, pokazujući njihovu sposobnost da prežive u svemirskom okruženju
Slično tome, bakterije koje ne zavise od fotosinteze, poput onih koje žive oko dubokomorskih izvora, verovatno bi preživele. To je zato što neki mikroorganizmi koriste hemosintezu umesto fotosinteze, odnosno „žive od hemijskih veza u stenama i mineralima“.
Na sreću za čovečanstvo, nema razloga da verujemo da će Sunce nestati u treptaju oka. Međutim, vremenom će umreti. Nastaviće da proizvodi toplotu i svetlost još oko pet milijardi godina, ali kada mu ponestane goriva, proširiće se u crvenog džina, progutati Merkur i Veneru, a možda i Zemlju. U svakom slučaju, ljudi verovatno neće dočekati taj trenutak; očekuje se da će od postepenog pojačavanja sjaja Sunca svi Zemljini okeani ispariti za nešto više od milijardu godina.
Iako su ti događaji veoma daleko u budućnosti, Samers ističe da je važno razmišljati o mogućim ishodima: „Kada bolje razumemo zvezde i kako se menjaju kroz vreme, na kratkim i dugim vremenskim skalama, bolje razumemo i sam svemir.“
Izložba „U cipelama Uroša Predića“ u Narodnom muzeju u Zrenjaninu
U Narodnom muzeju u Zrenjaninu u toku je izložba „U cipelama Uroša Predića, dnevnik iz Italije“, koja publiku vodi na jedinstveno putovanje kroz beleške i utiske Uroša Predića sa studijskog boravka u Italiji početkom 20. veka.
Izložba U cipelama Uroša Predića, dnevnik iz Italije oživljava utiske i zapise velikog slikara polazeći od autentičnog putopisnog dnevnika koji je nastao tokom njegovog studijskog putovanja u Italiju 1909. godine. Dnevnik se čuva u legatu Narodnog muzeja Zrenjanin, gde je u velikom salonu otvorena multidisciplinarna izložba koja na savremen način približava utiske i zapise Uroša Predića, kada je tri i po meseca obilazio Rim, Firencu, Pizu, Napulj, Veneciju, ali i druga manja mesta u koje ga je vodilo istraživanje umetnosti.
Pripremio Branislav Prokić
„Iz njegovog dnevnika možemo da vidimo i njegov karakter, kakav je Uroš Predić bio, a naročito iz njegovih komentara recimo o mentalitetu Italijana i njihovoj higijeni, odnosno nehigijeni. To su bili prilično oštri komentari o samom mentalitetu Italijana, o njihovoj hrani, koja mu se takođe nije dopala. Takođe možemo da vidimo interesantne komentare i opise prirode koji su dosta lirski i prilično slikoviti i kada ih čitate zapravo možete da zamislite šta je on sve tada video“, kaže Bojana Petraš, viša diplomirana bibliotekarka.
Rad na pripremi izložbe trajao je mesecima i uključivao je stručnjake raznih oblasti, od istoričara do programera. Zaseban deo izložbenog projekta je interaktivna, virtuelna rekonstrukcija ateljea Uroša Predića.
„Kako bi bilo sjajno da možemo da zakoračimo bukvalno u taj prostor u kojem je on stvarao? Najzad, evo, ta želja mi se ostvarila. Korisnici koji budu dolazili, posetioci našeg muzeja kada budu obilazili stalnu postavku moći će da stave vi-ar set, vi-ar naočare, ali oni koji nisu ljubitelji te vrste tehnike, mogu na svojim mobilnim telefonima ili tabletima da skeniraju QR kod i tako se bukvalno nađu u prostoru ateljea Uroša Predića“, objašnjava Sanja Vrzić, muzejska savetnica.
Projekat U cipelama Uroša Predića, dnevnik iz Italije, deo je programa Meandri grada, tokovi kulture grada Zrenjanina kao nacionalne prestonice kulture.
Jedna krvna grupa izgleda da nosi veći rizik od dijabetesa tipa 2
Nauka sve češće traži odgovor na pitanje može li krvna grupa učiniti da budemo podložniji nekoj hroničnoj bolesti. Nova studija donosi zanimljiv uvid: kod ljudi sa krvnom grupom B postoji veći rizik od dijabetesa tipa 2. Stručnjaci naglašavaju da je taj uticaj relativno mali, ali da opasnost po zdravlje dolazi uz loše navike u ishrani i fizičku neaktivnost.
Ljudi sa krvnom grupom B trebalo bi da budu malo oprezniji od svojih vršnjaka u vezi sa faktorima načina života koji povećavaju rizik od dijabetesa.
Prema sveobuhvatnom, krovnom pregledu studija iz 2024. godine, ljudi sa krvnom grupom B – bilo pozitivnom ili negativnom – imali su nešto veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 nego ljudi sa krvnom grupom koja nije B.
Rizik je veći oko 28 odsto, u proseku. To nije velika razlika, ali može biti dovoljno značajna da prevagne ako su uključeni drugi faktori rizika.
„Objavljena su brojna detaljna istraživanja sa meta-analizama, koja su ispitivala korelacije između ABO sistema krvnih grupa sa različitim zdravstvenim ishodima. Međutim, do danas, veza između ovih krvnih grupa i ishoda po ljudsko zdravlje ostaje kontroverzna“, navodi tim koji predvodi epidemiolog Fang-Hua Liu iz bolnice Šengđing Kineskog medicinskog univerziteta.
Krvne grupe
U trenutnom sveobuhvatnom pregledu nalazi se 51 istraživanje sa meta-analizama sa 270 korelacija.
„Ponovo smo pregledali svaku povezanost i pronašli samo jedan primer ubedljivog dokaza za vezu između krvne grupe B i rizika od dijabetesa melitusa tipa 2 u poređenju sa krvnom grupom koja nije B“, precizirao je epidemiolog Fang-Hua Liu.
Krvne grupe i rezus faktor
Ljudska krv je kategorisana u osam glavnih grupa na osnovu šećera i proteina, ili njihovog odsustva, koji su smešteni na površini crvenih krvnih zrnaca.
A, B i AB krvne grupe zasnivaju se na prisustvu antigena – molekula šećera koji mogu pokrenuti imuni odgovor. Nulta krvna grupa nema ni A ni B antigene. U međuvremenu, rezus (Rh) faktori su proteini koji određuju kompatibilnost krvi i daju krvi pozitivnu ili negativnu oznaku.
Prethodne studije sugerisale su da suptilne razlike u našim ćelijama krvi mogu biti povezane sa povećanom osetljivošću na određene bolesti.
Epidemiolog Fang-Hua Liu i njegove kolege pokrenuli su studiju kako bi sistematski procenili veze između krvne grupe i bolesti kroz katalog od oko 270 različitih zdravstvenih ishoda.
Sistematska analiza je studija koja pregleda objavljene radove na datu temu i analizira njihove rezultate zajedno. Sveobuhvatni, krovni pregled potom grupiše sistematske analize u neku vrstu džinovske sinteze koja pruža širi pregled.
Traganje za vezom između krvne grupe i hroničnih bolesti
Zamislite pojedinačne studije kao drveće; sistematska analiza je kao stajanje ispred šumarka, dok je krovni pregled kao letenje dronom iznad velike grupe šumaraka.
„Sistematski smo pretraživali PubMed, Web of Science, Embase, Scopus, Cochrane Library i nekoliko regionalnih baza podataka od početka do 16. februara 2024. godine, kako bismo identifikovali sistematske analize sa meta-analizama opservacionih studija koje procenjuju povezanost između ABO sistema krvnih grupa i Rh faktora i različitih zdravstvenih ishoda“, objasnili su istraživači.
Da bi sortirali 270 prijavljenih veza između krvne grupe i bolesti, istraživači su svaku od njih podvrgli nizu statističkih stres testova osmišljenih da eliminišu slabe ili nepouzdane nalaze.
Povećan rizik udružen sa lošim životnim navikama može dovesti do razvoja dijabetesa
Ispitali su snagu dokaza, proverili da li su rezultati bili dosledni u različitim studijama i da li su skupovi podataka dovoljno veliki da bi bili pouzdani. Takođe su tražili znake pristrasnosti, kao što su male studije koje preuveličavaju efekte ili neobično veliki broj pozitivnih rezultata.
Ključno je bilo to što su pitali da li bi svaka povezanost opstala ako bi se ponovo testirala u budućim istraživanjima. Većina korelacija nije prošla ove provere.
Na kraju, samo jedna veza, između krvne grupe B i dijabetesa tipa 2, uspela je da prođe testove najvišeg standarda. To sugeriše da je veza stvarna, iako relativno mala: samo 28 odsto veća od trenutne osnovne vrednosti, što je mnogo manje od rizika koji nose ishrana, težina ili način života.
Samo 50 grama prerađenog mesa dnevno, na primer, povećava rizik od dijabetesa tipa 2 za 37 odsto. Sedentarni način života (savremeni način života obeležen svakodnevnim dugim sedenjem) može povećati rizik za 112 odsto, dok je prekomerna težina jedan od najjačih poznatih faktora rizika.
Otvorena vrata ka detaljnijim studijama
Istraživači takođe nisu ispitali šta bi mogao da bude pokretač ovog povećanog rizika kod osoba sa krvnom grupom B. Studija iz 2025. godine sugeriše da bi crevni mikrobiom mogao biti uključen; međutim, potrebna su detaljnija istraživanja.
Rezultati pokazuju da postoji stvarna, opipljiva veza između krvne grupe i dijabetesa tipa 2 – ona koju ljudi mogu uzeti u obzir kada razmišljaju o sopstvenom riziku.
U širem smislu, studija ističe slabosti u postojećim istraživanjima kojima se bolje osmišljene analize mogu pozabaviti i pokazuje da je i dalje potreban daleko studiozniji rad kako bi se razumeo način na koji je neka krvna grupa povezana sa bolestima.
Istraživanje je objavljeno u stručnom časopisu BMC Medicine.
Dragana, Sremica koja je pokorila svet motornom testerom
Dragana Lužajić iz Morovića, na Svetskom prvenstvu motornih sekača u Sloveniji, osvojila je zlato. U disciplini kombinovani rez, 22-godišnja Sremica bila je bolja od konkurencije.
Motornu testeru prvi put je uzela u ruke pre dve godine, a danas svetska šampionka vešto radi sa njom. U početku, nije mogla ni da je upali, a sada i lanac zna da zameni. Dragana stablo preseče, i obori za oko tri minuta.
Pripremio Nenad Tomašević
„Sama po sebi je teška, i treba dosta baratati sa njom. Nije samo da držiš, nego moraš i okretati i ovako, i onako. U početku jeste, teško, ali sad sam se već navikla na nju, i nije mi problem. Sve radim sama”, priča Dragana.
Školovala se za šumarskog tehničara, i taj posao dve godine radi u Šumskoj upravi Morović.
Uz pomoć i podršku kolega, savladala je tehnike i rad sa motornom testerom.
Precizno presecanje trupca kombinovanim rezom, zasijalo je zlatom.
„Trebate biti smireni baš onako, i da pogodite, rez u rez, i sreća, stvarno dosta treba, sve može ići dobro. I ako samo malo o nečemu drugom razmisliš u tom trenutku, ode šina, levo, desno i onda se napravi zub. Najbitnije je da potrefite iz prve, gornji i donji rez, da uđu jedan u drugi, da svi uglovi budu dobri, i da nema zuba. I ako ima zuba, da to bude baš neki mali zubić. Da prođem. Ne valja da ostavaljete, pet ili sedam milimetara, to je baš puno”, objašnjava pobednica prvenstva u Sloveniji.
Sekač motornom testerom je deficitarno i teško zanimanje.
Svetskom prvenstvu u Sloveniji, prethodile su ozbiljne pripreme koje su trajale duže od tri meseca.
„To je najveći uspeh koji je reprezentacija Srbije ostvarila na jednom svetskom takmičenju sa motornom testerom. Imali smo još kandidata, svaki član naše ekipe bio je potpuno pripremljen. Moram napomenuti, da nakon teškog rada, i dosta truda koji je uložen, potrebno je imati malo sreće. Ovo je neka početna istanca gde je Dragana sad osvojila medalju u jednoj disciplini, ali od nje očekujemo u narednim svetskim prvenstvima još bolje rezultate”, rekao je šef ŠU Kupinovo Ivan Tomašević.
„U Moroviću, ovde sam odrasla, svima je čudno kad mene vide, svi su ono navikli, da sam mirna, tiha, da volim da se sređujem, šminkam, i tako to, i onda odjednom, sad kao sa testerom da radim”, ističe Dragana.
Malom motornom testerom napravila je prve rezove, a sada se takmiči testerom velike snage. Uz oštar lanac, volju i trening, Dragana veruje da će već na sledećem prvenstvu, brza i precizna biti i u drugim disciplinama.
Istraživanje: Vejpovanje verovatno izaziva rak, još opasnije u kombinaciji sa cigaretama
Elektronske cigarete sa nikotinom verovatno izazivaju rak pluća i usne duplje, zaključeno je u sveobuhvatnom pregledu više od 100 studija. Istraživanja na ljudima i životinjama, kao i eksperimenti na ćelijama koji ispituju efekte hemikalija prisutnih u tečnostima za vejpovanje, ukazuju na kancerogenost. Studije objavljene od 2017. godine beleže „rastuću zabrinutost“, navode istraživači.
Još uvek nemamo dugoročne podatke na nivou populacije, pa se tačan rizik ne može kvantifikovati, ali su rani pokazatelji dovoljno snažni da naučnici upozoravaju da se ne ponove greške napravljene sa cigaretama.
„Iako se pušenju nekada davalo opravdanje i dugo vremena je bilo potrebno da se nesumnjivo stavi na ‚crnu listu‘, isto se sada ne bi smelo primenjivati na vejpovanje, imajući u vidu snagu relevantnih podataka o kancerogenosti“, pišu koautori studije Fredi Sitas i Bernard Stjuart sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji.
Vejpovanje se pojavilo početkom 2000-ih godina i promovisano je kao bezbedniji i manje neprijatan način unosa zavisničke hemikalije nikotina u odnosu na metode koje podrazumevaju udisanje dima sagorelog duvana. Umesto toga, uređaj zagreva i isparava tečnost koja sadrži nikotin, koju korisnik zatim udiše.
Popularnost vejpovanja brzo je rasla, uz malo informacija o mogućim dugoročnim štetnim posledicama.
Ipak, neki stručnjaci za javno zdravlje upozoravali su na potencijalne štetne efekte na osnovu onoga što je već bilo poznato o hemikalijama koje vejp sadrži.
S obzirom na to da je bilo potrebno oko 100 godina, od sredine 19. veka do 1964. godine, da naučnici dokažu uzročnu vezu između pušenja i raka pluća, i još 50 godina da se ti efekti kvantifikuju, istraživači su ostali oprezni i pažljivo pratili nove dokaze kako su se pojavljivali.
Međutim, studije su često upoređivale vejpovanje sa pušenjem ili su jednostavno pretpostavljale rizik od raka na osnovu sklonosti korisnika vejpova da takođe puše cigarete.
Sitas, Stjuart i njihove kolege želeli su da procene „kancerogeni uticaj elektronskih cigareta sam po sebi“.
Tim se fokusirao na studije koje su se konkretno bavile elektronskim cigaretama ili su upoređivale osobe koje vejpuju sa onima koje to ne čine, isključujući istraživanja koja su obuhvatala dvostruke korisnike (koji i vejpaju i puše) ili su direktno poređivala elektronske cigarete sa pušenjem. Pregled je takođe obuhvatio radove objavljene nakon 2017. kako bi se izbeglo preveliko oslanjanje na ranija, manje pouzdana istraživanja.
Studije su podeljene u tri glavne grupe: istraživanja na ljudima koja pokazuju biomarkere oštećenja DNK, oksidativnog stresa i upale, eksperimentalna istraživanja na miševima koja pokazuju razvoj tumora pluća kao direktnu posledicu izloženosti aerosolu vejpova i laboratorijske analize koje otkrivaju potencijalne mehanizme putem kojih jedinjenja iz tečnosti za vejp – uključujući poznate kancerogene – oštećuju ćelije.
Istraživači su takođe razmatrali izveštaje o slučajevima koji opisuju intenzivne korisnike vejpova sa agresivnim karcinomima usne duplje, gde su tradicionalni faktori rizika poput pušenja ili virusnih infekcija bili odsutni ili minimalni, uključujući neobično teške oblike bolesti kod relativno mladih pacijenata.
„Koliko nam je poznato, ovaj pregled predstavlja najdefinitivniji zaključak da su osobe koje vejpaju izložene većem riziku od raka u poređenju sa onima koje to ne čine. Uzimajući u obzir sve nalaze, elektronske cigarete verovatno uzrokuju rak pluća i rak usne duplje“, ističe Stjuart.
Poseban razlog za zabrinutost predstavlja način na koji ljudi koriste vejpove u stvarnom životu. Vejpovanje se dugo promovisalo kao pomoć pri prestanku pušenja i, iako neki dokazi sugerišu da može pomoći na kratak rok čak i više nego druge strategije poput nikotinskih flastera, mnogi ljudi ne prelaze u potpunosti sa cigareta na vejpovanje.
Mladi koji nikada nisu pušili, ali počnu da vejpaju, takođe imaju tri puta veću verovatnoću da postanu redovni pušači cigareta, prema metaanalizi iz 2021. godine koja obuhvata 25 studija.
Ova dvostruka upotreba, prema nekim dokazima, može biti znatno opasnija od samog pušenja. Studija iz 2024. pokazala je četvorostruko veći rizik od raka pluća kod osoba koje istovremeno vejpaju i puše u poređenju sa onima koji samo puše.
Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se precizno utvrdili zdravstveni rizici vejpovanja, prikupljanje dugoročnih podataka će potrajati, naročito zato što mnogi karcinomi mogu da se razvijaju decenijama nakon početne izloženosti.
U međuvremenu, stručnjaci moraju da se oslanjaju na rane biološke i eksperimentalne pokazatelje kako bi procenili potencijalnu štetu.
Iako neki pušači mogu imati koristi od vejpova kao načina da smanje unos cigareta, mnogi mladi ljudi isprobavaju vejpovanje, a da nikada nisu pušili – čime se nova populacija izlaže nikotinu i hemijskim smešama koje se udišu, a koje bi inače možda izbegli.
Izazovna grupa za košarkašice Srbije u drugoj rundi kvalifikacija za Evrobasket
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije dobila je rivale u drugoj rundi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2027. godine, koje će biti održano u Belgiji, Finskoj, Litvaniji i Švedskoj.
Odlukom žreba u Fibinoj Kući košarke u švajcarskom Mijeu, Srbija će se takmičiti u L grupi, zajedno sa selekcijama Grčke, Slovačke i Holandije.
Košarkašice Srbije
U drugu fazu kvalifikacija plasiralo se 17 ekipa iz prvog kruga, kojima se pridružilo i sedam reprezentacija sa kvalifikacionih turnira za Svetsko prvenstvo 2026. godine.
Ukupno 24 selekcije podeljene su u šest grupa sa po četiri tima.
Kvalifikacije će se igrati kroz dva takmičarska “prozora” – u novembru 2026. i februaru 2027. godine, tokom kojih će svaka reprezentacija odigrati po tri utakmice.
Plasman na Evropsko prvenstvo izboriće po dve najbolje ekipe iz svake grupe.
Domaćini šampionata – Belgija, Finska, Litvanija i Švedska, nastupaće u okviru grupe H, ali imaju obezbeđeno učešće na završnom turniru.
Pavlović: Biće teško, ali spremni smo
Selektor ženske reprezentacije Srbije Miloš Pavlović izneo je svoje utiske o rivalima u grupi.
“Smatram da smo u grupi dobili ekipe sa kojima može da se igra. Ono što je dobro jeste da imamo vremena da se spremimo, sa druge strane i protivnici takođe. Ima puno stvari koje će uticati do novembra i prvih utakmica, forma igrača, ko će moći da se odazove… S obzirom na to da je naš cilj plasman na Evropsko prvenstvo, pristup mora da bude takav da, ko god da nam je protivnik, moramo da uradimo sve da ga pobedimo. Biće teško, ali smo spremni za izazove. Sve u svemu, mislim da je žreb dobar”, rekao je Pavlović.
Grupe druge runde kvalifikacija:
Grupa I: Turska, Crna Gora, Poljska, Izrael
Grupa J: Španija, Češka, Hrvatska, Bugarska
Grupa K: Italija, Slovenija, Letonija, Austrija
Grupa L: Srbija, Grčka, Slovačka, Holandija
Grupa M: Francuska, Velika Britanija, Ukrajina, Luksemburg
Grupa N: Nemačka, Mađarska, Portugalija, Danska
Kadeti Srbije izborili istorijski plasman na Svetsko prvenstvo
Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije (igrači do 17 godina) pobedila je Švajcarsku sa 2:0 u Pančevu i plasirala se na ovogodišnji Mundijalito.
Kadetska reprezentacija je ispisala istoriju srpskog fudbala i prvi put obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo za igrače tog uzrasta.
Izabranici selektora Igora Matića savladali su selekciju Švajcarske sa 2:0 u poslednjem kolu grupe A5 elitne runde kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Na taj način, kao jedna od četiri najbolje drugoplasirane reprezentacije, uspeli su da izbore odlazak na Mundijalito koji se u novembru ove godine održava u Kataru.
Priliku da ostvare dupli uspeh i odu na Prvenstvo Evrope srpski kadeti su propustili u prethodnom kolu završne runde kvalifikacija, kada su poraženi od Belgije sa 4:3.
Sastav timova
ŠVAJCARSKA: Kunat, Kakor, Onuzulike, Ponik, Gigon (58′ Ogbodu), Smajić, Azemi (77′ Vogt), Izguierdo (70′ Srejić), Bajraktar (58′ Gunjević), Okran, Visner (70′ Zurmule). Selektor Masimo Rico.
SRBIJA: V. Popović, Davidov, Marinković, M. Popović, Strika, Matanović (90′ Antić), Anokić (90′ Pejović), Baucal, Đokić (58′ Milvud), Vajagić (85′ Samardžić), Fekete. Selektor Igor Matić.