NAGETSI I JOKIĆ – SPREMA SE NOVI UGOVOR VREDAN 278.000.000 DOLARA
Jokić je i dalje neko oko koga se planira izgradnja ne samo tima, već i čitavog kluba, pa bi moglo da dođe do brojnih promena oko njega.
Nastavio je poznati NBA insajder da objašnjava situaciju oko Denvera i srpskog centra.
Da se proleće vrati u svet
Zvezda zabavne muzike u Srbiji i Rusiji želi da svetski sukobi prestanu i da dočekamo mirni sledeći april u Beogradu
Pred revijalno 65. Beogradsko proleće, održano u petak, iza bine MTS dvorane sreli smo i nekadašnju popularnu učesnicu i ovoga festivala, našu zvezdu zabavne muzike Radmilu Karaklajić. Osamdestšestogodišnja Beograđanka, iako žureći da primi Nagradu za životno delo, kao i uvek do sada ljubazno je prihvatila kratki razgovor u hodu za „Politiku”.
Osim duge pevačke karijere, ostala je upamćena i po glumi u filmu.
– Svima nama, starim pevačima zabavne muzike, mnogo znači nastup na ovom „Beogradskom proleću” jer je ono, mogu slobodno da kažem, nekako naše. Učestvovala sam samo na dva festivalska „Proleća”, ali sam sa pesmom koju je Đorđe Marjanović za mene napisao, zajedno se njim dobila svoju veliku nagradu. Proleće i Beograd – tim rečima bih mogla da opišem duh našeg glavnog grada koji se, pre svega, voli. Ovaj festival, to je naš Beograd. Sa ove bine poželela sam da nam uvek bude proleće u Beogradu. Ono što je naše je najvažnije, bar za mene koja sam veliki patriota – ističe Karaklajićeva.
Dugo pamti „Beogradsko proleće”, festival na kojem je ovoga puta najstarija, dodaje nasmejano i ponosno, podsećajući se kako je karijeru započela još krajem šezdesetih kada je još kao student pevala sa orkestrom Marka Krsmanovića.
– Onda su me zvali da snimam pesme za radio, koji je tada bio parametar za kvalitet pevanja. Ubrzo potom, 1964. je „uleteo” na moj repertoar hit „Anđelina, zumba, zumba” koji su svi za koji dan već pevušili i tako se „zavrtela” moja duga muzička karijera. Za tu pesmu, na dobijenu melodiju, sama sam napisala tekst i posle sam skoro i za sve ostale napisala. Kada je prodato milion i po ploča, prepoznala sam da mi to ide i još važnije da me raduje. Nizali su se hitovi „Poziv na tvist”, „Crne oči”… Mnogi od vas se nisu ni rodili sedamdesetih kada sam učestvovala sa pesmom „Bokeljska noć” na Splitskom festivalu – rekla je otpevavši nam u hodu u dalmatinskom ritmu „.. a ti ke te raca…”
– Interesantno, ali tada niko kada si nastupao kao izabrani pevač na važnim festivalima nije osećao da li si iz Splita ili iz Beograda, nije bilo ni važno da li si odavde ili odande i na kom dijalektu izvodiš pesmu. Mislim da sam baš bila jako popularna u Splitu i Dubrovniku, ali i u Boki i uopšte na moru. Sad ne mogu uopšte da se snađem. Ne mogu da verujem da, kako mi neki kažu, ne bi trebalo da odem u te iste gradove da prošetam mirno rivom – dodaje.
Veliku popularnost imala je i u Rusiji, gde je jedina, pored Đorđa Marjanovića, dobila Orden za posebne zasluge od Ministarstva kulture tadašnjeg Sovjetskog Saveza po kojem su se u svim sada posebnim državama nizali koncerti jugoslovenske zvezde Radmile Karaklajić. Tamo je objavila 76 hitova koji su se pre pet–šest godina našli na albumu – kompilaciji njenih pesama. U Rusiji je i danas popularna. Tamo je najviše vremena i provela, priča, jer je zbog velike produkcije i mnogo pesama snimala.
– Bilo je tu dosta ploča, mnogo televizija oko mene… Ali je najvažnija, ipak, ta duša sovjetskih naroda koja je meni srodna. Isto su me kao u Moskvi dočekivali i u Baltičkim republikama i u Uzbekistanu, u Groznom. Našli smo se na istim frekvencijama ja i tamošnja publika kojoj sam po dva i po sata pevala sama na bini – kaže.
Pre sedam godina je u Istanbulu, gde je pevala na skupu ogranka OUN, dobila Evroazijsku nagradu za svoj muzički rad na scenama i u produkcijama. Na koncert je došao i gradonačelnik Istanbula.
Kaže da može još da peva na sceni, ali misli da je, ipak, dosta. Srećna je što „imamo i danas divnih mladih pevača” i misli da je red da im se ustupi mesto i na „Beogradskom proleću”, gde je na 65. u nekadašnjem Domu sindikata, njenu pesmu „Ako ljubavi nema” pevala Nataša Mihajlović.
Na kraju je poručila: „Treba da se vrati proleće svuda, u ceo danas sukobljeni svet. Da doživimo opet mirni sledeći april u Beogradu. Ja se još nadam.”
Još uvek nema objašnjenja: ovo su mesta gde su viđeni leteći tanjiri
Tokom decenija, prijave o neidentifikovanim letećim objektima izazivaju istovremeno i strah i fascinaciju. Od masovnih pojava na nebu do svedočenja vojnih pilota, ovi misteriozni događaji podstakli su brojne teorije, od vanzemaljskog života do tajnih vojnih eksperimenata.
Najpoznatija mesta na svetu na kojima su, prema brojnim svedočenjima, „viđeni” neidentifikovani leteći objekti su pustinjska prostranstva američkog jugozapada, guste šume Evrope i obale udaljenih ostrva u okeanima, prenosi Starsinsider.
Lokacije kao što su Roswell, Rendlesham šuma ili nebo iznad Feniksa, postale su gotovo legendarne, jer su upravo tu zabeležena neka od najmisterioznijih i najmasovnijih „viđenja”.
Zajedničko im je to što su, bez obzira na zvanična objašnjenja, ostala duboko urezana u popularnu kulturu i nastavljaju da podstiču rasprave o tome da li smo zaista sami u svemiru.
Lokacije na kojima su viđene nepoznate letelice
Ovi događaji pokazuju da, bez obzira na tehnološki napredak, fenomen NLO-a i dalje ostaje na granici između nauke, misterije i ljudske mašte.
Bitka za Los Anđeles (1942)
Tokom Drugog svetskog rata, protivvazdušna odbrana otvorila je vatru na nepoznate objekte. Zvanično objašnjenje govori o lažnom alarmu i meteorološkom balonu, ali sumnje su ostale.
Rozvelski incident (1947)
Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se iznad Rozvel u Novom Meksiku, SAD, kada je objavljeno da je pronađen „leteći disk”, da bi zvanična verzija brzo bila promenjena u meteorološki balon. Ta promena izazvala je sumnje i stvorila temelj za brojne teorije zavere koje traju do danas.
Susret Keneta Arnolda (1947)
Američki pilot i biznismen Kenet Arnold je 24. juna 1947. godine ušao u istoriju kao prva osoba koja je široko popularizovala moderni fenomen NLO-a. Tokom leta iznad planine Rejnijer u državi Vašington, prijavio je da je video devet neobičnih objekata koji su se kretali ogromnom brzinom, „kao tanjiri koji poskakuju po vodi”.
Iako sam nije tvrdio da su objekti bili u obliku tanjira, novinari su njegov opis interpretirali upravo tako, pa je u javnosti nastao termin „leteći tanjiri”. Taj događaj označio je početak masovnog interesovanja za neidentifikovane leteće objekte širom sveta.
Vašingtonski incident (1952)
NLO su uočeni i radarski i vizuelno iznad Vašingtona, što je dovelo do podizanja borbenih aviona. Iako je objašnjenje bilo „atmosferski fenomen”, mnogi su ostali skeptični.
Vestol incident (1966)
Stotine učenika i nastavnika u Vestolu videle su objekat u obliku diska koji je na kratko sleteo, a zatim odleteo. Veliki broj svedoka daje ovom slučaju posebnu težinu.
Šeg Harbor (1967)
Svedoci u Šeg Harburu videli su kako svetleći objekat pada u more, nakon čega je pokrenuta istraga. Iako nije pronađena olupina, slučaj je zvanično ostao klasifikovan kao NLO.
Incident u šumi Rendlšem (1980)
Vojno osoblje u šumi Rendlšem, u istočnom delu Engleske, u grofoviji Safok, nedaleko od obale Severnog mora, prijavilo je čudna svetla i susret sa metalnim objektom trouglastog oblika. Zabeleženi su i neobični tragovi na tlu i povećano zračenje.
Svetla iznad Feniksa (1997)
Hiljade ljudi u Feniksu, Arizona, videlo je formaciju svetala u obliku slova V kako tiho prolazi nebom. Iako je vojska kasnije saopštila da je reč o bakljama sa vojne vežbe, mnogi svedoci nisu prihvatili to objašnjenje.
„Tik-tak” NLO (2004)
Američki vojni piloti zabeležili su objekat koji se kretao neverovatnom brzinom i manevrisao na način koji ne odgovara poznatoj tehnologiji. Video-snimci su kasnije objavljeni, što je dodatno podstaklo interesovanje javnosti.
Incident na aerodromu O’Her (2006)
Zaposleni na aerodromu O’Hare International Airport u Čikagu prijavili su da su videli „diskoliki objekat” koji je probio oblake i nestao. Savezna uprava za avijaciju nije dala konačno objašnjenje.
Misterija iznad Baltika
Snimak koji predstavlja skraćenu montažu materijala poznatog kao „Svetla iznad Grifsvalda”, zabeležen je od strane više očevidaca.
Ovaj fenomen odnosi se na seriju viđenja trouglastih NLO objekata iznad delova Belgije i Nemačke u periodu od novembra 1989. do aprila 1990. godine.
Svedoci su opisivali jarka, obojena svetla raspoređena u različitim formacijama, a neki su uspeli da ih zabeleže i kamerom.
Kulminacija se dogodila u noći između 30. i 31. marta 1990, kada je jedan nepoznati objekat uočen na radaru, nakon čega su dva lovca F-16 belgijskog ratnog vazduhoplovstva poslata u izviđanje, ali piloti nisu vizuelno potvrdili njegovo prisustvo. I do danas, ovaj slučaj ostaje bez konačnog objašnjenja i često se navodi kao jedno od najubedljivijih svedočenja o NLO fenomenu.
Nauka otkrila šta zaista stoji iza „ukletih” kuća
Čuli ste duha u svojoj kući? Ako jeste, možda bi trebalo da proverite svoje cevi. Nova studija tvrdi da se paranormalna aktivnost može objasniti infrazvučnim vibracijama u starim cevima. Infrazvuk je zvuk veoma niske frekvencije koji može da se pojavi u starim zgradama. Iako ljudi obično ne mogu da ga čuju, čak i kratko izlaganje može da promeni raspoloženje i poveća nivo kortizola, tvrde istraživači sa Univerziteta Makjuan u Edmontonu, Alberta, piše Dejli mejl.
„Razmislite o poseti navodno ukletoj zgradi. Vaše raspoloženje se menja, osećate se uznemireno, ali ne možete da vidite ili čujete ništa neobično. U staroj zgradi postoji velika verovatnoća da je infrazvuk prisutan, posebno u podrumima gde stare cevi i ventilacioni sistemi proizvode vibracije niske frekvencije”, rekao je profesor Rodni Šmalc, glavni autor studije.
„Još ako vam je rečeno da je zgrada ukleta, mogli biste pripisati tu uznemirenost nečemu natprirodnom. U stvarnosti, možda ste jednostavno bili izloženi infrazvuku”, dodaje on. Prema istraživanju iz 2025. godine, više od jedne trećine ljudi u Engleskoj veruje u duhove i natprirodna bića, a 16 odsto je prijavilo lična iskustva.
Tokom godina, naučnici su došli do raznih objašnjenja za ova viđenja, uključujući električne kvarove i halucinacije.
Infrazvuk povišava kortizol
U svojoj novoj studiji, tim istraživača je pokušao da shvati da li infrazvuk zaista može da bude krivac.
„Infrazvuk je sveprisutan u svakodnevnom okruženju, pojavljuje se u blizini ventilacionih sistema, saobraćaja i industrijskih mašina”, kaže profesor Šmalc.
„Mnogi ljudi su mu izloženi, a da toga nisu ni svesni.”
Da bi došli do suštine problema, naučnici su angažovali 36 učesnika, koji su dali uzorke pljuvačke pre nego što su pozvani da sede sami u sobi dok slušaju smirujuću ili uznemirujuću muziku.
Za polovinu učesnika, skriveni zvučnici su puštali infrazvuk na frekvenciji od 18 herca.
Nakon slušanja muzike, od učesnika je zatraženo da prijave svoja osećanja, emocionalnu ocenu muzike, kao i to da li su pomislili da čuju infrazvuk.
Rezultati su pokazali da je nivo kortizola u pljuvački učesnika bio viši ako su bili izloženi infrazvuku. Ovi učesnici su, takođe, prijavili da se osećaju razdražljivije i manje zainteresovano, kao i da misle da je muzika tužnija.
„Povećana razdražljivost i viši kortizol su prirodno povezani, jer kada se ljudi osećaju više razdraženo ili pod stresom, kortizol ima tendenciju da raste kao deo normalnog odgovora tela na stres”, objašnjava Kejl Skaterti, prvi autor studije.
„Izlaganje infrazvuku, međutim, imalo je efekte na oba ishoda koji su prevazilazili tu prirodnu vezu.”
Rezultati istraživanja su, takođe, pokazali da učesnici nisu mogli da primete da slušaju infrazvuk.
Profesor Šmalc je objasnio: „Ova studija sugeriše da telo može da reaguje na infrazvuk čak i kada ne možemo da ga svesno čujemo. Učesnici nisu mogli pouzdano da utvrde da li je infrazvuk prisutan, a njihova uverenja o tome da li je uključen nisu imala primetnog uticaja na njihov kortizol ili raspoloženje.”
Istraživači se sada nadaju da će testirati druge frekvencije i trajanje izlaganja kako bi razumeli njihov uticaj.
„Kao neko ko proučava pseudonauku i dezinformacije, ono što se ističe jeste da infrazvuk proizvodi stvarne, merljive reakcije bez ikakvog vidljivog ili čujnog izvora. Dakle, sledeći put kada se nešto neobjašnjivo oseća čudno u podrumu ili staroj zgradi, razmislite da li bi uzrok mogle da budu vibrirajuće cevi, a ne uznemireni duhovi”, dodao je profesor Šmalc.
Regionalna konferencija o hematologiji: savremeno lečenje je pravo, a ne privilegija
Apel za bolji položaj pacijenata sa limfomima i leukemijom
Unapređenje zbrinjavanja pacijenata sa hematološkim malignitetima u Srbiji i regionu bila je tema o kojoj se govorilo na četvrtoj Regionalnoj konferenciji o hematološkim malignitetima održanoj u Beogradu.
Dvodnevni skup koji je organizovalo Udruženje pacijenata obolelih od limfoma LIPA pod nazivom „Regional Cooperation: Further, Faster – Working Together to Improve Blood Cancer Care as We Know It” okupio je pacijente, lekare specijaliste i stručnjake iz oblasti hematoonkologije, dermatologije, socijalne medicine, psihologije, iz više zemalja regiona.
Na konferenciji su razmatrane teme dijagnostike i lečenja ključnih hematoloških oboljenja – difuznog B-krupnoćelijskog limfoma (DBKL), Hočkinovog limfoma (HL), hronične limfocitne leukemije (HLL), policitemije vere (PV) i retkih podtipova limfoma sa posebnim akcentom na barijere u pristupu lečenju i konkretne korake ka promenama.
Hematološki maligniteti dele mnoge zajedničke karakteristike u regionu: kasno postavljanje dijagnoze, ograničen pristup savremenim terapijama i nedovoljna zastupljenost u prioritetima zdravstvenih sistema, navodi se u saopštenju Udruženja LIPA.
Istovremeno, dodaje se, između zemalja postoje značajne razlike – u dostupnosti lekova, i stepenu uključenosti udruženja pacijenata u kreiranju politika.
Kako je navedeno na konferenciji, upravo ta kombinacija sličnosti i razlika čini ovu regionalnu saradnju nezamenljivom.
Na skupu je istaknuto i da dostupnost inovativnih terapija nije privilegija – to je fundamentalno pravo svakog pacijenta.
Zaključak dvodnevnog skupa je da bi pacijenti u Srbiji sa difuznim B-krupnoćelijskim limfomom, Hočkinovim limfomom, policitemijom verom i drugim podtipovima limfoma, trebalo da dobiju pristup efikasnijem, bezbednijem i humanijem lečenju, kao i to da se u budućnosti više pažnje posveti hematoonkologiji, oblasti koja je bila zapostavljena u prethodnim revizijama Liste lekova.
„Krajnje je vreme da se učine odlučni i zajednički koraci kako bi i pacijenti u Srbiji dobili pristup savremenim terapijama koje mogu da im produže život, smanje patnju i vrate dostojanstvo svakodnevnog života”, rekla je
predsednica Udruženja LIPA Maja Marković, prenosi Tanjug.
Sve je počelo u livnici, najstarijoj fabrici u Srbiji
Prve radničke organizacije i sindikati nastajali su upravo u fabričkom krugu gde su još 1853. godine izlivene prve topovske cevi
Od kada su u njoj izlivene prve topovske cevi 1853. godine, najstarija srpska fabrika, nekadašnji Vojnotehnički zavod u Kragujevcu, a današnja „Zastava oružje”, bila je ne samo zamajac industrije nego i kolevka radničkog pokreta na našim prostorima.
Prve radničke organizacije i sindikati nastajali su upravo u krugu ove fabrike krajem 19. i početkom 20. veka. Od prvih štrajkova u Topolivnici do masovnih radničkih prvomajskih protesta, ovaj pokret oblikovao je moderni identitet Kragujevca. U istoriji dugoj 173 godine, najteže trenutke Vojnotehnički zavod i njegovi nadaleko čuveni majstori-oružari proživeli su za vreme Velikog rata. O tome svedoči više od 6.000 originalnih dokumenata i eksponata u Muzeju „Stara livnica”, koji se nalazi u najstarijem sačuvanom delu fabrike.
Vojnotehnički zavod odigrao je tada ključnu ulogu u snabdevanju naše vojske oružjem i vojnom opremom. Iscrpljena u balkanskim ratovima, Srbija nije bila vojno spremna za nove oružane sukobe 1914. godine. Naoružanje je bilo zastarelo i sa raznolikim kalibrom pušaka i topova, a za kratko vreme trebalo je proizvesti veliku količinu pušaka i municije. Zato je Narodna skupština Srbije Zavodu u Kragujevcu odobrila kredit od sto miliona dinara i u fabrici oružja, te je odmah počela ubrzana proizvodnja.
U radionicama je prerađivana municija dobijena od Rusije i zaplenjeni austrougarski topovi, a francuska vojska poslala je 200.000 artiljerijskih metaka, na kojima je pre otpremanja na front rađena prekalibracija, jer nisu odgovarali srpskim poljskim topovima kalibra 75 mm. Uskoro je krenula i domaća proizvodnja.
U VTZ-u je oktobra 1915. godine proizvedena prva podvodna mina koja je korišćena na Savi i Dunavu u borbama protiv austrougarske flotile. Konstruisao ju je pukovnik Miodrag Vasić, kao i prvu srpsku ručnu bombu, popularnu „vasićku”. Nastavilo se i sa proizvodnjom artiljerijske municije koja je bila potrebna sve više, pa su proizvodni pogoni radili danonoćno, bez prekida.
Tokom austrougarske ofanzive 1915. godine VTZ je pretrpeo velika oštećenja u bombardovanju. Uoči okupacije Kragujevca naređeno je da se evakuiše u Kraljevo i Kruševac. Međutim, zbog kratkog roka prevezene su železnicom samo najvažnije mašine i postrojenja. Za njima su krenuli i radnici i fabričko osoblje.
Međutim, napad neprijatelja je bio silovit i naši vojnici nisu uspeli sve da istovare, pa je mnogo mašina ostalo u vagonima, a jedan deo je zakopan. Dosta oružja je ostalo i u fabrici, pa su na poslednjoj sednici uoči okupacije grada kragujevački odbornici odlučili da svi odrasli muškarci odu u fabriku oružja i ponesu sa sobom po jednu pušku, kako ne bi pale neprijatelju u ruke.
Majstori Vojnotehničkog zavoda, njih oko 400, povlačili su se preko Albanije i stigli na Krf sa srpskom vojskom. Oni su na Solunskom frontu u pokretnim poljskim radionicama popravljali municiju i oružje. Posle su ih preuzeli saveznici i poslali ih u Francusku u vojne fabrike u Parizu, Krezou, Lionu i Sent Etjenu.
Tamo su se doškolovali i radili, a kako su bili izuzetno cenjeni, dobili su visoka priznanja od francuskih vojnih stručnjaka. Kada je trebalo da se vrate u Srbiju, tome se usprotivio francuski ministar ratne proizvodnje Alber Toma, koji je slao čak pet Francuza za jednog našeg majstora.
Kako nikakvim metodama prinude nisu uspeli da vrate na posao majstore VTZ-a koji su ostali u Kragujevcu, Austrougari su odlučili da unište fabriku oružja. Zaplenjena je sva zatečena oprema i podeljena između zemalja Centralnih sila i to tako što je po 30 odsto pripalo Austrougarskoj, Nemačkoj i Bugarskoj, a ostatak Turskoj.
Najviše su stradale starije zgrade i hale sa metalnom konstrukcijom, a ono što nisu uspeli da unište i odnesu, Austrougari su pretvorili u konjušnice. U tom pljačkaškom piru naročitu revnost je pokazalo Ministarstvo rata u Beču, koje je prema proceni od 7. februara 1916. godine, iz Kragujevca transportovalo opremu u vrednosti od 50.000 tadašnjih maraka.
Nakon oslobođenja, Vojnotehnički zavod postepeno je postao jedan od najvažnijih vojnih industrijskih centara u tadašnjoj Jugoslaviji, a radnički pokret koji se tamo formirao bio je jedan od najmasovnijih u Srbiji tog vremena. Sindikalne organizacije borile su se za obnovu fabrike i punu zaposlenost radnika. Radnički štrajkovi koji su u VTZ počeli još 1893. godine zbog oduzimanja biračkog prava periodično su izbijali. Štrajkovalo se zbog neredovnih plata, nepravilnosti u radu nadzornika pogona, dugog radnog vremena i smanjenja nadnica, a duge prvomajske povorke na ulicama Kragujevca odražavale su odlučnost radničke borbe za dostojanstven život.
Pad turista u kolektivnom smeštaju u Crnoj Gori za oko 10 odsto
Izražen negativan trend kod stranih turista
U prva tri meseca ove godine zabeležen je ukupan pad broja noćenja turista u kolektivnom smeštaju u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Podaci Monstata ukazuju na izražen negativan trend kod stranih turista.
Kolektivni smeštajni objekti uključuju hotele, pansione, motele, turistička naselja, odmarališta, hostele, kampove i sl. Kolektivni smještaj ne uključuje individualni, tzv. „privatni smeštaj” (smeštaj u kućama i sobama za iznajmljivanje, kao i u turističkim apartmanima).
Najveći pad zabeležen je u februaru i martu. U februaru je broj noćenja stranih turista manji za 9,8 odsto, dok je u martu pad iznosio 9,1 odsto, što predstavlja gotovo 9.000 noćenja manje nego prošle godine, piše podgorička „Pobjeda”.
Iako je ukupan pad noćenja umeren, podaci pokazuju da je glavni uzrok slabiji dolazak stranih gostiju, dok domaći turisti donekle ublažavaju ukupni minus.
Januar je prošao gotovo bez promena, ali već od februara dolazi do vidljivog pada, koji se nastavlja i u martu, i to u mesecu koji inače beleži najveći obim turističkog prometa u prvom kvartalu.
Zaključno, trend sa početka 2026. ukazuje na osetno slabljenje međunarodne turističke tražnje, što može imati značajan uticaj na ukupne rezultate turističke sezone ukoliko se nastavi i u narednim mesecima, prenosi Tanjug.
Dodik dobija u SAD značajnu prestižnu nagradu
“Biće mu uručena prestižna nagrada za liderstvo i zalaganje za demokratiju”
Bivšem predsedniku Republike Srpske i lideru SNSD Miloradu Dodiku na američkom Univerzitetu Džadson biće uručena prestižna nagrada za liderstvo i zalaganje za demokratiju.
Nagrada će Dodiku biti uručena tokom Foruma svetskih lidera 2026. godine „Zalaganje za demokratiju”.
Dodik će nagradu dobiti kao priznanje njegovoj posvećenosti nacionalnom suverenitetu, demokratskim principima i hrabrosti potrebnoj za vođstvo usred složenih političkih i globalnih izazova. Nagrada je ustanovljena kako bi se odala počast liderima koji pokazuju odlučnost, uverenje i spremnost da čvrsto stoje u odbrani demokratskih vrednosti.
Tokom godina, Forum svetskih lidera je prepoznao i ugostio izvanrednu grupu globalnih lidera čiji su životi i služba oblikovali istoriju, uključujući bivšeg predsednika SAD Džordža V. Buša, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, bivšeg predsednika Meksika Felipea Kalderona, Kondolizu Rajs, jordansku kraljicu Nur, ambasadorku Karolinu Kenedi, generala Dejvida Petreusa i druge istaknute državnike i međunarodne ličnosti.
U tekstu objavljenom na stranici Džadson Univerziteta” navedena je uloga Milorada Dodika u političkom delovanju.
Nakon što je bio osmi predsednik Republike Srpske od 2022. do 2025. godine, a prethodno od 2010. do 2018. godine, kao i sedmi srpski član Predsedništva BiH od 2018. do 2022. godine, Dodik je igrao značajnu ulogu u balkanskoj politici više od decenije. Njegovo liderstvo i iskustvo u suočavanju sa izazovima upravljanja, suvereniteta i međunarodnih odnosa nastavljaju da oblikuju političke razgovore širom regiona i šire.
“Forum svetskih lidera 2026. godine, na kojem učestvuje i Dodik, nudi studentima i članovima zajednice retku priliku da iz prve ruke čuju o složenosti balkanske i međunarodne politike. Ovaj događaj pruža važnu platformu učesnicima da steknu uvid u liderstvo, upravljanje i izazove sa kojima se suočavaju moderne nacije dok rade na izgradnji jakih ekonomija, stabilnih sistema vlasti i trajnih demokratskih institucija”, rekao je predsednik Univerziteta Džadson Džin Krum.
Univerzitet Džadson, smešten u Elginu, Ilinois. Hrišćanski je univerzitet liberalnih umetnosti koji nudi širok spektar osnovnih, master i profesionalnih programa za odrasle. Univerzitet je posvećen osposobljavanju studenata da postanu lideri u svojim izabranim oblastima kroz rigorozne akademske programe, iskustvo iz stvarnog sveta i snažan naglasak na hrišćanskim vrednostima.
Svetski forum lidera postoji da bi edukovao i ulagao u buduće lidere inspirišući promene i stvarajući nasleđe kroz istaknute globalne glasove koji dolaze u zajednicu Univerziteta Džadson. Forum pruža studentima i gostima priliku da se angažuju sa liderima čija iskustva oblikuju razgovore o liderstvu, međunarodnim odnosima i javnoj službi,prenosi RTRS, prenosi Tanjug.
Samo večeras u Beogradu: Mokranjac pod svodovima Hrama – spektakl zvuka i tradicije
Beograd će večeras biti epicentar jedinstvenog umetničkog događaja: u monumentalnoj kripti Hrama Svetog Save, sa početkom u 18.30 časova, biće izveden koncert „Mokranjcu u čast“, posvećen 170 godina od rođenja velikana srpske muzike Stevana Stojanovića Mokranjca.
Na sceni nastupa Mešoviti hor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, jedan od najreprezentativnijih akademskih ansambala u zemlji, pod dirigentskom palicom dr um. Dragane V. Jovanović, uz asistentkinju dirigenta Teodore Toković. Kao solista nastupa tenor Marko Kostić, umetnik nove generacije sa zapaženim ulogama na vodećim operskim scenama, dok publiku kroz program vode studenti Odseka za muzikologiju.
U akustici koja oduzima dah, publiku očekuju najuzvišenija dela Mokranjčevog duhovnog i svetovnog opusa – od monumentalnih liturgijskih numera do čuvenih rukoveti koje su oblikovale srpski muzički identitet.
Ovo nije samo koncert – ovo je susret sa temeljem nacionalne muzičke tradicije, retka prilika da se u jednom večernjem dahu dožive snaga, duhovnost i lepota dela koja i danas žive u kolektivnom pamćenju.
Jedinstveno veče. Jedinstveni prostor. Muzika koja traje vekovima.
Program:
-
Tebe Boga hvalim
-
Iz Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog: Svjatij Bože, Heruvimska pesma, Svjat, Tebe pojem, Blagosloven grjadij, Budi imja Gospodnje
-
Akatist Bogorodici
-
Petnaesta rukovet
-
Kozar
-
Primorski napjevi
Brzi tiramisu sa samo šest sastojaka: Gotov za 20 minuta
