Kako smanjiti holesterol bez lekova
Očuvanje zdravog srca i održavanje optimalnog nivoa holesterola može da bude jednostavno i dostupno svakome. Redovno kretanje, poput šetnje, kao i male promene u svakodnevnim navikama u ishrani, mogu značajno da doprinesu smanjenju „lošeg” LDL holesterola i triglicerida, i povećanju „dobrog” HDL holesterola, koji štiti krvne sudove i srce.
Jedna od najjednostavnijih, a najefikasnijih navika za srce je svakodnevna šetnja.
„Visok holesterol je glavni faktor rizika za koronarnu bolest srca. Kontrolom holesterola možemo značajno da smanjimo rizik od srčanog i moždanog udara”, objašnjava kardiolog dr Bredli Server.
Redovno hodanje pomaže u smanjenju LDL-a, masnoće koja se taloži u arterijama i povećava rizik od stvaranja aterosklerotičnog plaka. Dr Alan Rozanski napominje da je upravo povišen LDL najčešće povezan sa infarktom i moždanim udarom.
Istovremeno, šetnja podiže nivo HDL-a, „dobrog” holesterola koji čisti krvne sudove i smanjuje rizik od upala i ugrušaka. Osim toga, pomaže i u smanjenju triglicerida – masti koju telo koristi kao energiju tokom kretanja.
Šetnja korisna i za prekomernu težinu
Hodanje sagoreva kalorije, ubrzava metabolizam i pomaže u održavanju mišićne mase. Višak kilograma, naročito oko struka, često prati povišen LDL. Redovnim hodanjem ne samo da kontrolišete težinu, već činite i značajan korak ka zdravijem srcu.
Šetnja, takođe, potiče i druge zdrave navike – ljudi koji se kreću češće biraju kvalitetnu hranu i aktivniji životni stil.
Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerenog hodanja nedeljno – što znači oko pola sata dnevno, pet dana u nedelji, dok 300 minuta nedeljno donosi još bolje rezultate. Optimalan tempo je brzi hod od 5 do 6 kilometara na sat.
Za početnike, čak i kraće šetnje od 5-10 minuta dnevno mogu imati značajan efekat. Tempo se može pojačati hodanjem uzbrdo, intervalima sa bržim hodanjem ili dodavanjem kratkih ubrzanja.
Najefikasnija je šetnja 10-15 minuta posle obroka, koja najbolje reguliše šećer i masti u krvi.
Koračanje kombinujte sa ishranom koja pomaže u snižavanju holesterola, poput ovsenih pahuljica, orašastih plodova i masne ribe, što je jednostavan, pristupačan i efikasan način da čuvate srce.
Ne treba posebna oprema – udobne cipele i volja su dovoljni.
Počnite polako i kraće, pa produžavajte vreme šetnje. Nije toliko važno koliko brzo hodate – važno je da se krećete.
Polemika oko Zakona o dobrobiti životinja
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se novim rešenjima zakonska regulativa usklađuje sa onom u EU, a deo pravnika tvrdi da se njima otvara prostor za zloupotrebe
(Фото А. Васиљевић)
Novi Zakon o dobrobiti životinja čiji je nacrt prošle nedelje objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede trebalo bi, kako je navedeno na internet stranici ovog ministarstva, da znatno unapredi zaštitu životinja. Predloženim zakonskim rešenjima, navodi se dalje, nadograđuje se postojeći pravni okvir, otklanjaju uočeni nedostaci i zakonska regulativa usklađuje se sa pravnim tekovinama EU.
– Usklađivanje ove oblasti ima za cilj ne samo unapređenje dobrobiti životinja već i olakšavanje trgovinskih odnosa, kao i obezbeđivanja kvalitetnih i zdravstveno bezbednih proizvoda, radi zaštite životinja i potrošača. Dosledna primena zakonskih odredaba doprineće smanjenju štete u proizvodnji životinja, kroz smanjenje učestalosti tehnopatija i povreda, kao i povećanju reproduktivne i proizvodne sposobnosti životinja. To će istovremeno uticati na povećanje zdravstvene ispravnosti i kvaliteta proizvoda životinjskog porekla – efekti su koje bi trebalo da proizvede zakon, a koji su navedeni na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Potpuno usklađen Zakon o dobrobiti životinja, navodi resorno ministarstvo, predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju jer pri izvozu proizvoda životinjskog porekla zemlja uvoznica zahteva da su ispoštovane sve procedure u vezi sa držanjem i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla sve do konačnog odredišta, odnosno potrošača. Takođe, pri izvozu lekova zemlja uvoznica zahteva da je on ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanose nepotreban bol, patnja, strah i stres, a prilikom izvoza kozmetičkih proizvoda zahteva se da on nije testiran na životinjama.
– Pri izradi naučnih radova, bez obzira na odobrenje naučnih veća fakulteta, odnosno univerziteta, naučnik mora da dobije dozvolu Etičke komisije za dobrobit oglednih životinja, jer je takav naučni rezultat relevantan i sa njim se u svetu može predstaviti naša nauka – navodi ministarstvo.
Dok resorno ministarstvo tvrdi da su predložena zakonska rešenja bolja u odnosu na postojeća, ali i da su usklađena sa propisima EU, deo pravne javnosti se sa tim ne slaže. Smatrajući da objavljeni nacrt u više odredaba nazaduje u odnosu na postojeća rešenja i da otvara prostor za zloupotrebe, kao i da se problem napuštenih životinja ne rešava humano, niti u skladu sa savremenim naučnim i pravnim principima, 21 profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od kojih su neki predavači na kursu Pravna zaštita životinja, potpisalo je i uputilo apel ministarstvu za hitno povlačenje Nacrta zakona iz skupštinske procedure.
– Osim povlačenja Nacrta zakona iz skupštinske procedure, apelujemo na Ministarstvo poljoprivrede da budući zakon potpuno uskladi sa propisima i standardima Evropske unije. Apelujemo i na unošenje efikasnih i kontrolisanih mehanizama za sprečavanje napuštanja životinja, uključujući strogu kontrolu odgovornog vlasništva, odgajivačnica i prihvatilišta, kao i obavezne, transparentne i redovne inspekcijske nadzore – navodi se u apelu akademske zajednice i naglašava potreba za transparentnim formiranjem radne grupe čiji će članovi raditi na izmenama i dopunama postojećeg Zakona o dobrobiti životinja.
U razgovoru za „Politiku” deo potpisnika apela pojašnjava na šta konkretno misle kada govore u neusklađenosti rešenja predloženog Nacrta Zakona o dobrobiti životinja sa propisima EU.
– Primera radi, tri direktive na koje se zakonodavac poziva odnose se na uzgoj koka nosilja, a u novom zakonu ova vrsta životinja se nigde ne spominje. Jedna od direktiva se odnosi na uzgoj teladi, a naš zakonodavac ni ove kategorije životinja uopšte posebno ne izdvaja, niti propisuje obavezne tehničke i prostorne standarde za njihov uzgoj. Ono što je posebno sporno su ogledne životinje regulisane Direktivom 2010/63 EU. Odredbe zakona u velikoj meri slede strukturu i standarde ove direktive, ali izostavljaju ono ključno – uopšte ne predviđaju član ove direktive koji predviđa mogućnost i obavezu nenajavljenog inspekcijskog nadzora. Takođe, nije implementiran ni član koji predviđa obavezno javno objavljivanje sažetaka svih projekata koji se vrše na životinjama, a etičku komisiju za sprovođenje eksperimenta formira sam korisnik eksperimenta. To, praktično znači, da onaj ko vrši eksperimente pravi sam sebi komisiju za kontrolu, da javnost nije upoznata sa tim kakvi se eksperimenti vrše, a nema nepristrasnog inspekcijskog nadzora – navode potpisnici apela sa kojima smo razgovarali.
Osim navedenog, smatraju naši sagovornici, predloženim rešenjima predviđa se da resorni ministar donosi gotovo sva ključna rešenja (odobrenja projekata, izuzetke za primate, zaštićene vrste, ponovnu upotrebu životinja, dupliranje projekata, dozvole za genetičke manipulacije), bez obaveze javne objave, transparentne evaluacije ili nezavisnog tela za odobravanje.
– Predložena zakonska rešenja, takođe, proširuju mogućnosti za ubijanje životinje i bez mišljenja veterinara. Položaj životinja u prihvatilištima se pogoršava i to tako što se briše važeća odredba po kojoj su prihvatilišta dužna da im pruže veterinarsku pomoć. Naime, u Nacrtu novog Zakona o dobrobiti životinja navodi se da prihvatilišta nisu dužna da napuštenim životinjama pruže veterinarsku pomoć, već da ona sada služe samo za njihov smeštaj – ukazuju potpisnici apela.
Dosadašnje zakonsko rešenje obavezivalo je, dodaju, na primer, opštine da osnuju svoje službe zoo-higijene. Mnoge opštine, napominju naši sagovornici, to nisu uradile, a „izlaz” su tražile u kasnije donetom Zakonu o komunalnim delatnostima, koji im je omogućio da u te namene angažuju privatne kompanije.
– Predloženi zakon, umesto da pozove na Zakon o veterinarstvu, koji je sistemski zakon u ovoj oblasti, sada izričito upućuje na Zakon o komunalnim delatnostima i legitimiše ovu potencijalno koruptivnu praksu – zaključuju potpisnici apela.
Leskovačka dobra praksa
Da važeći zakon može da daje dobre rezultate kada se primenjuje kako treba, naglašavaju potpisnici apela, najbolje pokazuje „Zoo-higijena Leskovac” koja radi sa mnogo manjim budžetom nego mnoge druge opštine, ali radi kako treba.
– U potpunosti su ispoštovani svi zahtevi pravilnika o prihvatilištima. Psima tamo ne nedostaje ni hrana, ni voda, ni veterinarska nega, ni ljubav i pažnja zaposlenih i volontera. Svim građanima dozvoljen je pristup u prihvatilište, da vide pse i udome ih. Uz ovo, psi se uredno vakcinišu i sterilišu, a zatim se njihove fotografije objavljuju na društvenim mrežama kako bi im se pronašao dom. Dakle, „Zoo-higijena Leskovac” bi trebalo da bude primer kako bi svaka služba zoo-higijene mogla i trebalo da radi – zaključuju potpisnici apela.
Očev hobi pretvorio u carstvo oldtajmera
Traktor „hart-par 30”, model A, proizveden je 1920. godine. Predstavlja 14. primerak na svetu. Davno je jezdio žitnim poljima, a sada je jedan od najstarijih primeraka u Muzeju „Žeravica”
Чедомир Жеравица (Фото М. Обадић)
Novo Miloševo – Očev hobi Čedomir Žeravica iz Novog Miloševa pretvorio je u carstvo oldtajmera. Traktori, razne starovremenske mašine, automobili i brojni starinski predmeti deo su neobične postavke, jedinstvene u svetu, koja mami uzdahe i budi sećanja na neka stara vremena.
Ljubav prema starim predmetima, koji su godinama u celosti prikupljani na domaćem tlu, Čedomir Žeravica nasledio je od oca Milivoja iz Novog Miloševa. Prvi put je ova privatna kolekcija otvorena za javnost još 1991. godine, u namenski izgrađenom industrijsko-tehničkom Muzeju „Žeravica”. Sve je pomalo romantično jer prikazuje život vezan uz njive, žito i velike porodice, koje su dane provodile u poljima. Cela priča počinje kupovinom traktora „fordson”. Lepotan je to koji se ponosi svojim godinama.
– Sve je krenulo od mog oca, koji je hteo da kupi jedan traktor koji mu je oduzet prilikom konfiskacije. Nabavio ga je, postavio u dvorište, da ga podseća na to vreme. Ali je prilikom kupovine video da ima sličnih traktora koji su bili spremni da se prodaju u inostranstvu. Hteo je da ih sačuva, ne znajući da je to kulturno dobro, kupio je, kako se ispostavilo, petnaestak najvrednijih traktora koji se danas nalaze u ovom muzeju – objašnjava Čedomir.
U ovom neobičnom voznom parku ima svega. Istina, nisu toliko brzi, a ni toliko aerodinamični, jer je reč o oldtajmer traktorima, a takvih je u muzeju u Novom Miloševu više od 180, svih boja, modela i godina proizvodnje. A ispred svakog stoji istorijat o njegovom nastanku. Jedan od njih je i „hart-par 30”, model A, i proizveden je 1920. godine. Predstavlja 14. primerak na svetu. Davno je jezdio žitnim poljima, a sada je jedan od najstarijih primeraka u Muzeju „Žeravica”.
– Da bi takav jedan traktor doveli u funkcionalno stanje, potrebno je puno angažovanja, vremena, nabavke i pravljenja delova, pošto više ne mogu da se kupe. Potrebno je i puno novca, tako da to sada čeka na red – navodi Žeravica.
Nasledivši očevu ljubav prema mašinama, Čedomir je nakon školovanja u Nemačkoj, pored razvijanja porodične radionice, nekada malu zbirku doveo do nivoa ugledne i jedinstvene u našoj zemlji, ali i svetu. Pored toga, muzej sadrži deo etno-postavke sa starim zanatima, kao i veću kolekciju starih radio, TV i fotografskih aparata.
– Gore, na galeriji, imamo četrdesetak starih, zaboravljenih aparata, gde može da se vidi kako su nekada ljudi živeli od svog rada. Imamo čak i jedan deo male fabrike koja je radila uz pomoć transmisije. Nekada je bio jedan motor za celu fabriku i to smo imitirali i možemo da pustimo u rad, da se vidi kako je funkcionisalo – priča vlasnik jedinstvenog muzeja.
Uz traktore i razne starovremenske mašine, svi oldtajmer divovi stigli su iz nekog mesta u našoj zemlji, poput prve parne mašine. Proizveo ju je „Ruston, Proctor and Co.” u engleskom Linkolnu.
– Mi to znamo, pošto smo dokazali i ispitali njeno poreklo. Proizvedena je 1884. godine i najstarija je u regiji – ističe Čedomir.
Impresivna kolekcija s vremenom se dopunjavala, zbog čega se godinama ulagalo u proširenje ovog jedinstvenog muzeja. Od 2002. godine prvi put su automobili uvršteni u postavku. Muzej „Žeravica” zvanično je upisan u registar ustanova kulture. Prostire se na površini od oko 1.700 kvadratnih metara, pod krovom, dok se na prostoru ispred zgrade muzeja nalazi još sedamdesetak izloženih limenih giganata, kao i brojne poljoprivredne mašine.
Deke iz Rakovice
Zbirku starih traktora dopunjuju domaći primerci iz naše najstarije Industrije motora „Rakovica”. Sećanje na jedinu fabriku u bivšoj Jugoslaviji sa programom razvoja sopstvenih motora čuvaju neki od najstarijih modela – „IMR zadrugar dizel P2” iz 1959. i „IMR zadrugar 50/1 – landini” iz 1961. godine. Društvo im pravi IMT 555 iz 1964, proizveden u Industriji motora i traktora u Beogradu.
Život i smrt Mome Kapora
Momo Kapor je jedan od najčitanijih pisaca srpske književnosti. Pripovedač, slikar, novinar i boem.
Svaka njegova priča podseća na blisku i ljudsku priču iz komšiluka i mnogi su uživali u nekim od njegovih najlepših citata.
„Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom.”
„Sva su godišnja doba prolazna, samo je leto najprolaznije. Jedino je zima konačna, baš kao i smrt.”
Kada je Momčilo Kapor imao četiri godine, majka mu je spasila život. Za vreme bombardovanja Sarajeva, aprila 1941. godine, Momina majka Bojana je poginula, zaštitivši telom četvorogodišnjeg sina i tako ga spasila sigurne smrti. Tog strašnog sarajevskog proleća, u toj istoj kući, od tih istih bombardera poginulo je 40 nevinih ljudi koji su se tu zatekli. Čak i mače koje je mali Momo držao u rukama. U toj strašnoj tragediji Bog je za Momu imao drugi plan. Jedna majka u Krajini spasila je od bombe svoju dvomesečnu bebu. Majka je teško ranjena, a beba je ostala živa i zdrava. I za krajišku bebicu Bog je imao drugi plan. Ko zna, možda će se o njoj tek čitati.
Rastao je mali Momo u Sarajevu, posle strašnog rata, upisao je gimnaziju, bio veoma darovit. Kao gimnazijalac počeo je da se bavi novinarstvom. Ubrzo je već bio među prvim TV zvezdama. I kreće njegov veliki uspon. Princeza Jelisaveta bila mu je inspiracija za roman. Radio je intervjue sa svetskim zvezdama. Napravio je veliki intervju sa Erikom Džong, koja je napisala i objavila planetarni književni bestseler „Strah od letenja”.
Uradio je intervju sa Pjerom Kardenom i američkim piscem Bernardom Malamudom, dobitnikom Pulicerove nagrade, i Sol Belouom, dobitnikom Nobelove nagrade za književnost. Momo je voleo svet i svet je voleo Momu. Koreni su čudo, nije prvi u njegovoj lozi koji je bio poštovan i slavan. Potiče iz ugledne porodice, u kojoj je deda poznavao Pašića, a baba kraljicu Nataliju. Divan svet, neki drugi ljudi…
Momo je, malo se znalo o tome, jedan od scenarista kultnog filma „Valter brani Sarajevo”. Završio je likovnu akademiju, posle koje je uglavnom izlagao u svetu, najviše u Njujorku, gde je živeo od prodaje slika. U Ženevi je njegova izložba bila proglašena kulturnim događajem godine.
Miroslav Krleža ga je nazvao „srpski Čehov”. Roman „Foliranti” doneo mu je veliku slavu. Pored toga, pokazao se kao još veći folirant od njegovih „foliranata”.
O čemu se radi? Momo je bio veliki prijatelj sa Nebojšom Bogunovićem, tadašnjim šefom kabineta svemoćnog Branka Pešića, gradonačelnika Beograda. Požali se Nebojši kako nema stan. Nebojša, zbunjen, upita ga: „Pobogu, čoveče, gde živiš?” Moma iz prve: „U podrumu.”
Nebojša obavesti Branka Pešića. On zgranut kaže Nebojši: „Pošalji mog zamenika i neka vidi gde veliki Momo Kapor živi.”
Dolaze Nebojša i zamenik u stan gde živi veliki srpski pisac. Ulaze kod Mome u podrum. U samo za tu priliku „iznajmljenom” podrumu od prijatelja – scene strave i užasa, skučen prostor, vlaga, na zidu slike Momine, na stolu pisaća mašina i tekstovi. Zamenik je zanemeo. Da li je moguće da jedan Momo Kapor živi u podrumu i to vlažnom? Adaptirani podrum je bio savršena scenografija za komisiju skupštine Beograda.
Naravno, brzo je dobio stan u centru Beograda. I tom prilikom Momo se pokazao kao veći folirant od svih njegovih omiljenih „foliranata”…
Radeći na knjizi o životu i smrti, zamolih Momu da mi da svoje viđenje života i smrti. I evo šta je Momo zabeležio:
„Veliki američki pisac Viljem Sarojan je godinu dana pre no što je napustio ovaj svet, ostavio zatvorenu kovertu uredniku ’Njujork tajmsa’ sa nalogom da je otvori mesec dana nakon njegove smrti. Ovaj je to i učinio. Na listu hartije je napisano:
’Kao i ostali, znao sam da svako jedanput mora da umre,
ali nisam verovao da će se to dogoditi i meni.
E, pa, dogodilo se!
Viljem Sarojan’
Toliko ljudski strah od smrti mnogo više osećaju oni koji više mogu da izgube, nego oni koji nemaju ništa ili oni drugi, što sa smrću druguju čitavog Života.
’Mislio sam da se učim kako živeti’, piše Leonardo u svojim sveskama, ’a u stvari čitavog života sam učio kako umreti…’
Od jednog starog monaha na Hilandaru naučio sam da na tom svetom tlu, u svakom trenutku dana i noći, a naročito u molitvama, postoje istovremeno i živi i mrtvi i tako mi je postalo jasno da svi oni ispunjavaju sve moje dane i noći.
Slikajući, ja neprestano razgovaram sa njima, a kada opisujem njihove živote, oni oživljavaju. Pitam ih za savete, molim da mi oproste što sam se ponekad ogrešio o njih, pitam se šta bi rekli za ovo ili ono, kako bi postupili.
Za mene, naime, niko od onih koje sam poznavao, voleo ili mrzeo, od onih, dakle, koji su mi nanosili zlo ili dobro nije mrtav. Svi oni sačinjavaju moj život, kao da sam i sam napravljen od njihovog tkanja.
Verovatno, ako Bog da, neću ni primetiti kada budem umro. Plašim se da taj odlazak kod onih koje sam pomenuo, ne bude isuviše dug i dosadan, ali sve je to u Božjim rukama i nije dobro isuviše razmišljati o tome.”
Tako je živeo, o životu i smrti govorio veliki Momo Kapor. Dok gledam sa Mominog malog trga iza hrama decu koja igraju školice na prelepom Mominom crtežu, razmišljam kako sam do juče ja bacao kamenje, i primao kamenice u životu od moje rodne Dalmacije do moga voljenog Beograda.
*Reditelj
Igra za peti ulazak u Ligu šampiona
Crvena zvezda protiv Pafosa sa Kipra, uz pomoć publike, na svom stadionu može da u utorak ostvari rezultat koji bi je približio grupnoj fazi Lige šampiona. U beogradskom taboru se respektuju Kiprani, ukazuje na kvalitet igara kojim su, za mnoge neočekivano, izbacili u prethodnom kolu Dinamo iz Kijeva.
Sijaset iskusnih interacionalaca, taktički besprekorno obučenih, sa čvrstom odbranomi brzim kontrama je sastav koji ne sme da se potceni. Zbog toga „crveno-beli” moraju da budu oprezni, publika strpljiva i da se korak po korak gradi željeni uspeh.
Mediji i portali sa različitih adresa šire optimizam i veru u kvalitet Crvene zvezde. Jedan od najboljih stranaca Ben, zatim Stošić, Jelić, Marković nekadašnje perjanice kluba veruju u konačan trijumf i plasman u Ligu šampiona. Kažu da je Crvenoj zvezdi ponovo mesto u tom takmičenju, peti put.
Sve do sezone 2018/19 uzaludni su bili pokušaji nekadašnjeg prvaka Evrope da se nađe među najkvalitetnijim timovima Evrope. Štaviše devet godina je postojala pauza izmeću sezona u kojima su „crveno-beli” tražili svoje mesto na najjačoj evropskoj sceni.
Podsetimo, treće kolo kvalifikacija je najčešće bio poslednji ali neuspešni korak. U sezoni 2000/2001 Beograđani su protiv Dinama iz Kijeva u gostima odigrali 0:0. Očekivao se prolaz ali su Kijevljani u gostima izborili 1:1.
Godinu dana kasnije Bajer iz Leverkuzena je bio preveliki zalogaj. U Beogradu su Nemci lako odigrali bez golova da bi na svom terenu još lakše slomili otpor ekipe koju je trenirao Slavoljub Muslin 3:0.
Ljupko Petrović u narednoj sezoni nije bio bolje sreće. PSV je u Beogradu poražen 3:2 ali je minus od jednog gola lako nadoknađen u revanšu. Bilo je čak 5:0 za Holanđane.
U sezoni 2006/07 Dušan Bajević je imao tim sa velikim ambicijama. Ipak Milan, kanije prvak Evrope, je na svom terenu pobedio 1:0. Pred punim tribinama stadiona u Beogradu sastav Karla Anćelotija je slavio 2:1.
I u poslednjoj godini tog ranog perioda Milorad Kosanović je vodio Crvenu zvezdu protiv Rendžersa. U prvoj utakmicu u Glazgovu njegov tim je poklekao u poslednjem minutu 1:0. U revanšu su se Škoti umešno branili i sa 0:0 otišli dalje.
U ovim sezonama sa manje ili više uspeha se Crvena zvezda predstavljala u Ligi Evrope ali je uvek nad tima, takođe kvalitetnim utakmicama, bila senka neuspeha u realizaciji glavnog cilja, plasmana u Ligu šampiona.
Pauza je trajala do sezone 2016/17. Miodrag Božović je bio na klupi. Protiv Ludogoreca u gostima je ostvaren odličan rezultat 2:2 mada je Zvezda primila gol u poslednjim minutima. U Beogradu, srpski šampion je gubio 2:1 da bi na poluvremenu Kanga napravio glupost i dobio crveni karton. Izjednačio je Garsija iz penala ali je u produžetku Vandreson sa dva gola ugasio Zvezdine nade.
I konačno Vladan Milojević je „crveno-bele” odveo u grupnu fazu. U odlučujućoj utakmici, koja je ušla u istoriju kluba, eliminisan je Red Bul Salcburg. U Beogradu je bilo 0:0. U revanšu je domaćin početkom drugog poluvremena poveo 2:0 da bi El Fardu Ben za samo dva minuta postigao dva gola. Od 66. minuta Crvena zvezda je uspela da sačuva remi ravan pobedi.
Uzbuđenja je bilo i naredne godine. Rival je bio Jang Bojs. U gostima je Zvezda golovima Degeneka i Garsije izborila 2:2. U šahovskom meču u Beogradu Vukanović je doveo „crveno-bele” u vođstvo u 59. minutu. Švajcarci su autogolom Bena izjednačili deset minuta pre kraja. Nije bilo promena, Milojevićev tim je prošao u nastavak takmičenja.
Usledile su sušne godine. Na klupi je 2020/21 bio Dejan Stanković. Omonija je posle 1:1 penalima izbacila Beograđane. Naredne sezone pravi šok. Šerif iz Tiraspolja je bio bolji u mečevila odluke 1:1 i 1:0. Konačno tužna trilogija je završena 2022/23. Makabi je u Tel Avivu pobedio 3:2 , u Beogradu je bilo 2:2. Zvezda je vodila 2:0. Izraelci su smanjili posle greške Kange a u poslednjem minutu je Pavkov postigao auto-gol za veliku tugu.
Direktan plasman je obezbeđen u sezoni 2023/24 . Prošle sezone je sa Milojevićem na klupi Crvena zvezda izbacila Bode Glimt 1:2 i 2:0 i po četvrti put ušla u elitni deo.
Pafos je novi izazov, Crvena zvezda ima pravo na optimizam, na svoje peto učešće u grupnoj fazi.
Odbojkašice Srbije osvojile turnir u kineskom Šenženu
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je turnir u kineskom Šenženu, pošto je danas u poslednjem, trećem kolu pobedila selekciju Holandije rezultatom 3:0, po setovima 25:21, 25:20, 25:21.
Odbojkašice Srbije su zabeležile tri pobede u Šenženu i osvojile prvo mesto na turniru sa devet bodova. Srbija je u prvom kolu savladala Bugarsku sa 3:1, a potom je istim rezultatom pobedila Kanadu.
Turnir u Šenženu bio je poslednja provera odbojkašicama Srbije za predstojeće Svetsko prvenstvo, koje će biti održano od 22. avgusta do 7. septembra u Tajlandu.
Srbija će na SP igrati u grupi H sa selekcijama Japana, Ukrajine i Kameruna.
Maserati s kojim možete da razgovarate: Kakav je osećaj sedeti u modelu Gran Kabrio
Maserati se poslednjih godina nije previše eksponirao. Rešili su da se rebrendiraju. Primenili su novu strategiju i razvili V6 tvin turbo motor koji ugrađuje u sve modele. Jedan od glavnih ciljeva kompanije je i da bude uspešna u svetu automobilskih trka. Posebno u Formuli E, u kojoj se takmiče bolidi na električni pogon.
Skoti Rajs, saradnica Forbes, vozila je Gran Kabrio Trofeo, jedan od kabrioleta u ponudi proizvođača Maserati. U njenom videu pogledajte šta sve od karakteristika nudi ovaj model. Počev od kože u enterijeru, preko mogućnosti davanje instrukcija automobilu glasovnim porukama do Sonus Fejber zvučnog sistema.
Najsunčanije mesto na Balkanu, odmah nakon Hvara je ovo selo i nalazi se u Srbiji
Kada pomislimo na sunce i vedro nebo, prva asocijacija je morska obala i ostrva poput Hvara, koje drže titulu najsunčanijeg mesta na Balkanu. Međutim, selo Rudno u Srbiji je odmah iza njega, po broju sunčanih dana godišnje.
Smešteno na 1.100 metara nadmorske visine, na obroncima planine Golije, Rudno se diči sa čak preko 280 sunčanih dana godišnje. Iako mnogi za njega još uvek nisu čuli, meštani ovog malog sela, udaljenog oko 60 kilometara od Kraljeva, žive pod jednim od najsvetlijih neba u regionu.
Zahvaljujući specifičnom spoju mediteranske i planinske klime, Rudno ima idealne uslove za odmor, boravak u prirodi i oporavak duha i tela. Nije ni čudo što ga posećuju i turisti iz inostranstva, posebno iz Skandinavije, koji dolaze da uživaju u tišini, čistom vazduhu i jednostavnom životu daleko od gradske vreve.
Selo Rudno, šta sve ima u blizini?
U blizini sela nalaze se i prirodne i kulturne znamenitosti vredne obilaska: manastiri Studenica i Gradac, planina Golija – zaštićeni rezervat biosfere pod okriljem UNESCO-a, kao i tvrđava Maglič, jedna od najlepših srednjovekovnih utvrda u Srbiji.
Ako ovog leta tražite autentičnu i sunčanu destinaciju, ne morate dalje od Rudna. Možda nema more, ali ima svetlost, tišinu i prirodu koje će vas nahraniti na sasvim drugačiji način.
Penicilin za letnje vrućine: Znate li zašto Meksikanci dodaju krastavac u vodu kad su nesnosne temperature?
foto: shutterstock/