Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević rekao je posle poraza od Pafosa (2:1) da je njegova ekipa mora da prikaže značajno bolju igru u revanšu
Milojević: Sabijeni smo uza zid, moramo bolje ako hoćemo u Ligu šampiona
Veliki povratak: Gandalf i Frodo stižu u nove filmove „Gospodara prstenova“
Legendarni britanski glumac je otkrio zanimljive detalje o novim filmovima franšize „Gospodar prstenova“.
Ian Mekelen je prošlog vikenda prisustvovao događaju „Za ljubav prema fantaziji“ u Londonu, gde su mu se na sceni pridružile kolege iz trilogije „Gospodar prstenova“ Elajdža Vud (Frodo Bagins), Šon Astin (Semvajz Gemdži), Bili Bojd i Dominik Monahan.
Kako izveštava Dedlajn, Mekelen je tokom panela otkrio da će se likovi Gandalfa i Froda pojaviti u predstojećem filmu „Gospodar prstenova: Potraga za Golumom“, u režiji Endija Serkisa. Prvi od dva planirana filma trebalo bi da bude premijerno prikazan 17. decembra 2027. godine. Glumac je takođe pružio informacije o početku produkcije.
„Čujem da će biti još jedan film o Srednjoj zemlji, i počinje u maju. Režiraće ga Golum i sve će biti o Golumu“, rekao je Makelen.
„Otkriću vam dve tajne o glumačkoj postavi: u filmu postoji lik po imenu Frodo i postoji lik po imenu Gandalf“, nastavio je, dodajući: „To je sve što mogu da vam kažem.“
Hoće li stara glumačka ekipa ponoviti svoje uloge?
Makelen nije potvrdio da li će on i Elajdža Vud ponoviti svoje kultne uloge, ali je ranije izrazio želju da se vrati kao čarobnjak Gandalf.
„Gospodar prstenova je i dalje u punom jeku… Ne mogu vam reći ništa više od toga. Upravo su mi rekli da će biti još filmova i da će Gandalf biti uključen i da se nadaju da ću ga igrati“, rekao je prošle godine.
Oskarovski tim se vraća
Novi filmovi ponovo okupljaju oskarovski tim koji stoji iza originalnih trilogija Gospodar prstenova i Hobit. Piter Džekson, Fren Volš i Filipa Bojens će producirati dva nova filma za Warner Bros. Pictures i New Line Cinema.
Volš i Bojens, zajedno sa Fibi Gitins i Artijem Papageorgijuom, pišu scenario, dok je Zejn Vajner takođe producent.
Netflix snima popularnu seriju u Veneciji: Traže 500 statista, ovo su uslovi
Peta sezona popularne Netflix serije “Emily u Parizu” snima se u Veneciji, a kamere su već zabeležile glavne zvezde – Lily Collins, Ashley Park, Eugenia Franceschinija i Paula Formana.
Kako piše Venice Insider Guide, produkcija traži čak 500 statista, ali uz prilično specifične fizičke kriterijume.
Ko se može prijaviti?
-
Dobro negovan i atraktivan izgled
-
Žene: veličina odeće italijanska 38–42 / evropska 34–38 (S–M)
-
Muškarci: veličina odeće italijanska 46–52 / evropska 42–48 (S–M)
-
Zainteresovani treba da pošalju fotografiju (poluprofil), kontakt telefon i e-mail na adresu kasting tima. Preporuka je da se uz prijavu priloži i fotografija celog tela, krupni plan lica, a dobrodošao je i kratak CV sa glumačkim iskustvom – ako ga imate. Rok za prijavu je 20. avgust u ponoć, a snimanje će trajati od 15. do 25. avgusta 2025.
Prema glasinama, u Veneciji će biti snimana ključna scena, prava modna revija – zbog čega su uslovi za statiste toliko precizni.
Kritike zbog standarda lepote
Iako je vest izazvala veliko interesovanje, kasting je naišao i na kritike. Strogi zahtevi koji favorizuju “idealne mere” isključuju veliki deo publike i lokalnog stanovništva, što su mnogi ocenili kao elitistički pristup.
Podsećamo, serija je i ranije bila meta kritika zbog oslanjanja na zastarele modne stereotipe i nedostatka raznolikosti. Kako je primetio Vogue, “Emily u Parizu” više naginje idealima modnog sveta nego realnom prikazu različitih tela i ljudi.
Crveni karmin – Simbol luksuza, moći i pobune
Od drevne Grčke i Egipta, preko engleskih kraljica i holivudskih zvezda, pa sve do današnjih protesta, crveni karmin vekovima nosi snažnu poruku. Nekada je bio znak glamura, ponekad predmet osude i sujeverja, a neretko i oružje pobune.
Sa imenima poput „Dragon Girl“ i „Cherries in the Snow“, ovaj bezvremeni simbol lepote i moći bio je zaštitni znak Kleopatre, Merilin Monro i, u novije vreme, Tejlor Svift. Nedavno otkriće bočice stare 4.000 godina u Iranu, u kojoj su pronađeni tragovi pigmenata slični današnjim receptima karmina, samo potvrđuje njegovu dugu i bogatu istoriju.
Foto: Unsplash
Drevni počeci
Upotreba crvenog karmina seže u 3500. godinu pre nove ere. Kraljica Puabi iz Mesopotamije koristila je mešavinu olova i drobljenog crvenog kamena da naglasi svoj status i moć. U Egiptu, aristokratija je koristila crveni oker pomešan sa smolom, dok je Kleopatra preferirala karmin – pigment dobijen od košenil buba.
U staroj Grčkoj, crveni karmin bio je obavezna oznaka za prostitutke, čak su mogle biti kažnjene ukoliko bi se pojavile bez njega. U Rimu je, pak, nošenje karmina postalo uobičajeno, s tim da su bogatiji slojevi koristili skuplje, ali otrovne pigmente poput cinobera sa živom, dok su siromašniji usne bojali talogom od vina.
Foto: Scott A Garfitt/Invision/AP, File
Od kraljevskog sjaja do optužbi za veštičarenje
Tokom srednjeg veka, kada su krstaši doneli kozmetiku sa Istoka, crveni karmin u Evropi je poprimio „grešan“ prizvuk. U Engleskoj je ipak verovano da ima moć da otera zle duhove. Kraljica Elizabeta I bila je njegova najpoznatija obožavateljka, pravila je sopstvenu smesu od košenila, gume arabike, belanaca i mleka od smokve.
Njena strast podstakla je popularnost karmina, ali već sa njenim naslednikom Džejmsom I, situacija se preokrenula. Rastući strahovi od veštičarenja doveli su do toga da je 1770. godine donet zakon po kojem je žena mogla biti optužena za veštičarenje ako je šminkom „prevarila“ muškarca da je oženi.
Boja pobune i snage
U XX veku crveni karmin je postao simbol ženske borbe. Tokom pokreta za pravo glasa, Elizabet Arden ga je 1912. godine delila sufragetkinjama kao znak hrabrosti i otpora. U Drugom svetskom ratu, karmin je dobio novu ulogu, postao je simbol patriotizma i otpornosti, pa su nijanse poput „Victory Red“ i „Fighting Red“ postale deo ratne propagande. Hitler ga je, navodno, prezirao.
Foto: Unsplash
Nakon rata, crveni karmin je postao sinonim glamura zahvaljujući filmskim ikonama poput Odri Hepbern i Merilin Monro. Danas ga rado nose zvezde kao što je Tejlor Svift, dok je u poslednjim decenijama postao i sredstvo protesta. Tokom 2018. godine u Nikaragvi pokrenuta je kampanja #SoyPicoRojo, gde su muškarci i žene crvenim karminom izražavali otpor diktaturi. Godinu dana kasnije, hiljade žena u Čileu nosile su crveni karmin protestujući protiv seksualnog nasilja.
Od statusnog znaka, preko predmeta sujeverja, pa sve do simbola otpora i glamura, crveni karmin nikada nije nestao sa scene. Njegova snaga je upravo u tome što može da znači različite stvari: za jedne ženstvenost i sofisticiranost, za druge bunt i individualnost. U svakom slučaju, ostaje jedan od najmoćnijih i najdugovečnijih simbola u istoriji lepote.
Robert de Niro ulaže milione u ovo ostrvo, otvara luksuzni hotel
Holivudski glumac Robert de Niro ulaže u karipsko ostrvo Barbuda i planira otvaranje Nobu hotela, kao i kompleksa restorana, hotela i rezidencija na ostrvu Nobu bič klab Barbuda. Ukupne investicije se procenjuju na 250 – 300 miliona dolara.
Hotel će imati 26 soba, sa cenom noćenja od oko 2.500 dolara. Projektom je predviđena i gradnja 25 luksuznih privatnih vila po početnoj ceni od 12 miliona dolara.
Foto: Vertical Entertainment via AP
De Niro insistira na minimalnom ekološkom i vizuelnom uticaju i naglašava korišćenje prirodnih materijala i autohtonih biljaka kako bi očuvao netaknutu prirodu ostrva. Arhitekte su dobile zadatak da objekti „nestanu u pejzažu“, prenosi Blumberg.
Procenjuje se da će hotel za godinu dana u slučaju popunjenosti od 70 odsto doneti godišnji prihod od oko 22,9 miliona dolara, a prodaja kuća 300 miliona dolara, uz dodatne prihode od održavanja i zakupa.
Dodatni prihodi od restorana i spa usluga procenjeni su na pet do sedam miliona dolara godišnje. Ukupni doprinos lokalnoj ekonomiji kroz plate i potrošnju se procenjuje na 12 do 15 miliona dolara godišnje nakon otvaranja, navedeno je na veb stranici Nobu hotela.
Projekat je do sada bio suočen sa izazovima, uključujući uragan Irma i pandemiju virusa korona, ali i sa kritikama dela lokalnog stanovništva, podseća njujorška agencija.
Budimpešta skriva podzemni svet kakav niste mogli ni da zamislite
Svaki dan ogromne gužve preplavljuju Lukács termalne izvore u Budimpešti, gde posetioci uživaju u bazenima bogatim mineralima, dok žuti tramvaji prolaze Frankel Leó ulicom. Malo ko sluti da se, samo nekoliko metara dalje, ispod istorijskih ulica grada, krije čitav podzemni svet, ogromni sistem pećina ispunjenih geotermalnom vodom.
Ulaz u pećinu smešten je u podnožju Rózsadomba (Brdo ruža), u otmenom kraju sa vilama i drvoredima. Odavde se prostire pećina Molnár János, duga više od 5,8 kilometara i duboka skoro 90 metara. Ispunjena bistrom, toplom vodom, jedna je od najvećih aktivnih termalnih pećina na svetu – i retka među onima koje su otvorene za sertifikovane ronioce.
Budimpešta, Mađarska
Sam ulaz lako je prevideti. Pored stene od krečnjaka nalazi se malo jezero prekriveno lokvanjima i algama, a odmah kraj njega oronula zgrada iz XIX veka koja podseća na tursko kupatilo. Na zidu pored nje oslikan je mural ronilaca, diskretan trag koji nagoveštava tajne ispod površine, prenosi CNN.
Put vodi kroz kapiju i pored starog kupatila, nekada jedne od prvih betonskih građevina u Mađarskoj, ka uskom prolazu u steni. Iznad vrata stoji natpis „Fabrika sreće“, ukrašen osmehnutim emotikonima. Iza te skromne fasade krije se sasvim drugi svet: topli hodnici obloženi ciglom, oprema za ronjenje poređana duž zida i stepenice koje vode u mrak podzemnih voda. Tu ronioci ulaze u tople, crne dubine, dok snopovi njihovih lampi paraju tišinu podzemlja.
Milenijumima stvarana
Budimpešta je čuvena po raskošnim kupatilima, ali termalne vode ovde ne služe samo za opuštanje. Hiljadama godina geotermalna aktivnost oblikovala je mrežu od preko 200 pećina, rastvarajući krečnjak i druge stene.
Pećina Molnár János i dalje „živi“. Voda bogata sumpor-vodonikom i ugljen-dioksidom polako nagriza zidove, stvarajući lavirint nalik švajcarskom siru.
„Retko gde postoje pećine sa toplom vodom“, objašnjava Csaba Gőcze, vodič u MJ Cave centru. „U većini slučajeva temperatura je između 4 i 15 stepeni, a ovde gornji slojevi imaju prijatnih 27 °C.“
Za razliku od uskih i klaustrofobičnih pećinskih prolaza na drugim mestima, Molnár János pruža prostrane odaje i blage struje. Ipak, ulazak je dozvoljen isključivo sertifikovanim roniocima, potpuni mrak i krhko okruženje zahtevaju iskustvo i obuku.
Voda je savršeno bistra, sve dok se ne podigne mulj sa dna ili ne dotakne zid, što smanjuje vidljivost na nulu. Zbog toga se ronioci strogo pridržavaju užeta postavljenog tik iznad poda pećine. Nagrada za disciplinu je pogled na nadrealni podzemni pejzaž – zidove prošarane mineralima, kristale i prostorije različitih boja i tekstura.
Foto: Freepik
U vodi se kriju gotovo nevidljivi račići, a na stenama su i dalje prisutne okamenjene školjke i morski ježevi – ostaci Panonskog mora koje je pre milionima godina prekrivalo ovaj deo Evrope.
Pećina još uvek nije u potpunosti istražena. Zvanično je mapirano 5,8 kilometara, ali novi prolazi se i dalje otkrivaju. Dobrovoljni istraživači redovno ulaze, mere i postavljaju nova uputstva, a naučnici prate kvalitet vode i nivo zagađenja. Nedavno istraživanje otkrilo je tragove mikroplastike na poznatim tačkama dotoka, dok su dublje oblasti ostale netaknute i čiste.
Za sertifikovane ronioce, poseta je relativno jednostavna. MJ Cave organizuje jutarnje ture uz rezervaciju – posle brifinga i pripreme opreme sledi zaron od oko sat vremena, uz mogućnost dubljeg istraživanja koje ponekad doseže 60 metara. Čak i bez sopstvene opreme, posetioci mogu iznajmiti sve na licu mesta.
Novak u Njujorku trenira, Mejsi tvrdi: Srpski snajper može do pehara
Prvi znaci su dobri, Novak Đoković je stigao u Njujork gde će igrati na poslednjem grend slemu sezone
Novak Đoković svež i odmoran dočekuje US Open, koji je osvajao četiri puta.
Bivši broj jedan je na terene na Flašing Medouzu stigao u subotu, a već je imao prilike i da zajedno sa Olgom Danilović trenira na stadionu “Artur Eš”. Bilo je nedoumica u kakvom je stanju, posle povrede butnine na koju se žalio poslednjih meseci, ali čini se da je sve u redu.
Zanimljivo da je US Open poslednji grend slem turnir koji je Novak osvojio, u septembru 2023. godine stigao je do tog 24. grend slema. Međutim, malo ko je verovao da od tada neće uzeti ništa.
Dominaciju u svetu tenisa preuzeo je dvojac koji čine trenutno prva dva na svetu, Janik Siner i Karlos Alkaras. Italijan je osvojio četiri, a Španac tri od poslednjih sedam najvećih turnira, tako da će za Đokovića ovo biti poslednja prilika u godini da prekine taj niz dvojice igrača.
Janik Siner je zabrinuo svoje navijače kada je predao finale mastersa u Sinsinatiju Karlosu Alkarasu zbog bolesti, pri rezultatu 0:5 u početnom setu. Međutim, očekuje da će se oporaviti do nedelje i da će spremno dočekati turnir na kom brani trofej osvojen prvi put prošle godine.
Novaka nismo gledali od Vimbldona i poraza u polufinalu od Janika Sinera, kada je teniser iz Južnog Tirola slavio sa 6:3, 6:3, 6:4. Đoković je preskočio letnju američku turneju, masterse u Torontu i Sinsinatiju, tako da će na turnir stići bez takmičarskog meča u poslednjih mesec i po dana.
Iako mnogi smatraju da je vreme Novakove dominacije stvar prošlosti, ima mnogo onih koji tvrde da je prerano otpisivati ga. Jedan od njih je i bivši trener sestara Vilijams, Rik Mejsi.
“Nikad ne otpisujte srpskog snajpera, čoveka od gume. Po mom mišljenju, najvećeg igrača koji je je uzeo reket u ruke. Nikad ga ne otpisujte. Jedini način na koji može da uzme slem, to se neće desiti na šljaci jer je previše fizički zahtevno u tri dobijena seta, to je previše za telo. Ako žreb bude korektan i recimo ako se Alkaras ili Siner povrede, ili bude par predaja… Dakle, ako se sve složi, apsolutno ima šanse. On može da uzme US Open jer i dalje ima sve. Mora da se pobrine da ne igra mečeve u četiri ili pet sati, to bi bilo fizički i mentalno teško za njegovo telo. Dakle, ako mu žreb bude naklonjen i nešto bude sa Sinerom ili Alkarasom, sve se menja. Definitivno može da uzme US Open, ali mora dosta toga da se poklopi. Međutim, ako bude imao niz teških mečeva, a onda još da igra sa ovom dvojicom, to bi bilo prezahtevno“, zaključio je Mejsi.
Novakova jedina titula ove sezone, ujedno i jubilarna stota u karijeri, osvojena je u Ženevi, na šljaci.
US Open počinje 24. septembra, finale muškog singla je na programu 7. septembra, a pobednici u singlu dobijaju ček na 5.000.000 dolara.
Izgleda da nije važno ko igra za Partizan
Srđan Blagojević neprestano rotira i koga god da pošalje teren ukapa se u njegovo shvatanje fudbala
Nije bitno ko, nego kako. A zasad izgleda dobro. Partizan igra fudbal, ponekad se doduše i igra fudbala, ali je to razumljivo u periodu ubrzanog sazrevanja, kako rad sa dečacima često tumači Srđan Blagojević. Upravo je trener crno-belih učinio da ekipa iz Humske izgleda homogeno, kao pravi tim, u kome nisu toliko bitni pojedinci, nego opredeljenje i poštovanje zahteva igre.
Jedan od dokaza ponudio je šef stručnog štaba Parnog valjka u završnom susretu petog kola Mozzart Bet Superlige Srbije. Sačekao je IMT posle iscrpljujućeg puta u Škotsku i eliminacije sa evropske scene, napravio čak pet promena u odnosu na revanš na Ister roudu i maltene se nije primetilo da nema nekih od glavnih protagonista ove sezone. Ili onih za koje smatramo da su glavni, jer je suština da je glavni – tim.
Tako su protiv Traktorista na klupi ostali golman Marko Milošević, štoper Stefan Milić, centralni vezisti Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić, te krilo Bogdan Kostić. Krenuli su Miloš Krunić, Vukašin Đurđević, Janis Karabeljov, Bibars Natho i Demba Sek.
Posledica? Skoro da je nije bilo. Domaćin je slavio 5:1, opet bio efikasan, nadahnut i rastrčan i na tribinama se još tokom pauze između dva poluvremena, manje komentarisalo buđenje Seka, a više način igre.
„Nema nije ni bitno ko je na terenu, jer posle mnogo godina vidim sistem“, reči su jednog od redovnih posetilaca stadiona u Humskoj.
Stvarno: zar Krunić nije bio taman na nivou kakav zahteva pozicija Partizanovog golmana? Nije li tandem iskusnih vezista na sredini terena, posle početnih problema, umirio napade gostiju i gospodario u izgradnji akcija? Kako se ponašao senegalski krilni napadač u poređenju sa prethodnim mečevima?
Naravno da u ovakvim situacijama mora da postoji „ali“, da će mnogi reći „ovo je samo naše prvenstvo“, što Partizan nije bio takav u Evropi?“ Mada, crno-beli su prošlog četvrtka dobili Hibernijan na njegovom stadionu, ranije i Oleksandriju u Katovicama, Železničar u Pančevu, Napredak u Kruševcu. Od svih gostovanja jedino nisu slavili na početnom u Larnaki. A od svih mečeva od starta sezone propustili su da dobiju samo taj na Kipru i prvi sa Hibsima.
Uz važnu napomenu: samo na jednom je Partizan bio u podređenom položaju, a to je baš taj na premijeri takmičarskog ciklusa na Rajskom ostrvu, kad nije bio ni fudbalski, ni fizički, a možda ni emotivno spreman za iskušenja.
No, način igre na svakom narednom duelu je direktna posledica Blagojevićevog shvatanja fudbala koje je nailazilo na razne komentare otkako je zimus prihvatio posao koji doslovce niko drugi nije hteo. Počeo je da gradi nešto novo, a kad je nešto novo onda su obično opstrukcije veće. Od „ne valja“, preko „ne može u Srbiji“ do „rizično je“. Svako je imao ponešto da kaže i biće da je svako pomalo u pravu. Uz naglasak na „pomalo“. Čak ni to nije sputalo Blagojevića i njegove saradnike, iako su osluškivali javnost. Nastavili su da rade po svom i to se najbolje vidi u menja u kojima neprestano menja, što zbog umora, što zbog povreda, što zbog kartona, a poenta je da ritam igre ne trpi.
Partizan uvek igra isto. Naravno da ne igra baš savršeno, jer i dalje ima i-ha-ha prostora za korekcije, ali setite se da je Aranđel Stojković posle godinu dana pauze zaigrao za crno-bele i doneo im pobedu nad kragujevačkim Radničkim, da je Stefan Milić skoro nepripremljen uskočio u vatru, da Andrej Kostić maltene garantuje golove kad menja isto tako raspucanog Jovana Miloševića…
Prethodnih godina bi se obično dešavalo da Partizan posustane onog trenutka kad su glavni protagonisti iz bilo kog razloga odustni ili su ih treneri preselili na klupu. Sad je drugačije, jer se od januara radilo na principima igre. Nisu se pravile akcije za jednog ili dvojicu igrača, nego se i zimus u Turskoj i pre dva meseca na Zlatiboru radilo na sistemu.
Zato je trenerska ruka Srđana Blagojevića sve uočljivija. I on kao trener napreduje sa mladim timom.
Uskoro počinje “Zemun fest”
Uz podršku Gradske opštine Zemun, Grada Beograda, Ministarstva kulture Republike Srbije, Ministarstva turizma i omladine, Sekretarijata za sport i omladinu, Kancelarije za mlade Beograd, kao i mnogobrojnih kompanija na trgovima u Zemunu od 20. do 24. avgusta tradicionalno će se održati ”Zemun fest”.
Besplatne filmske večeri održavaće se na Velikom i Magistratskom trgu, dok će za muzički program na Bogojavljnskom trgu kod restorana ”Venecija” ulaznice biti u prodaji. Festival će ponuditi mnogobrojne radionice i aktivnosti za sve uzraste, čime će biti stvoren nezaboravan doživljaj za celu porodicu.
Posetioci festivala će moći da uživaju i u novim mirisima i ukusima, jedinstvenoj ponudi hrane i pića, ali i da se upoznaju sa stvaralaštvom mladih umetnika i zanatlija, koji učešćem na ovoj manifestaciji dobijaju šansu da bolje predstave i plasiraju svoje proizvode
Pozivamo sve Beograđane i posetioce srpske prestonice da uživaju u danima kada je Zemun još lepši.
Džejms Bond mora da bude muškarac
