Godine 1914, dve godine nakon što je „Titanik“ krenuo na svoje zlosrećno prvo putovanje, brod na parni pogon SS „Medina“ porinut je u brodogradilištu u Njuport Njuzu, Virdžinija. Brod je imao mnogo života – i mnogo imena – od tada, u karijeri koja ga je na kraju učinila najstarijim aktivnim putničkim brodom na okeanima. Ali najnoviji zadatak ovog 111 godina starog broda je, možda, najneverovatniji od svih.
Kupio najstariji putnički brod na svetu – i potrošio 18 miliona dolara pretvarajući ga u hotel.
Prvobitno korišćen za prevoz luka i druge robe, brod „Medina“ je regrutovan da pomogne američkim naporima u Drugom svetskom ratu. Zatim je pretvorena u putnički brod, SS „Roma“, i opremljen dizel motorom pre nego što je služio kao krstarica pod imenom MS “Franca C.” Godine 1977, kupila ga je hrišćanska organizacija i preimenovana u MV „Dulos“ (što na starogrčkom znači ‘rob’), misionarski brod i ploveća biblioteka.
Tokom naredne tri decenije, brod je preplovio preko 360.000 nautičkih milja i pristao u preko 100 zemalja. Jednom su ga čak napali granatama muslimanski separatisti na Filipinima u terorističkom incidentu 1991. godine u kojem su poginula dva misionara.
Sada, nakon više od jednog veka na moru, brod se zaustavio – na suvom – u Bintanu, tropskom indonežanskom ostrvu poznatom po odmaralištima i lepim plažama.
Singapurski biznismen Erik Sou, najnoviji vlasnik (ili trenutni „stjuard“, kako više voli da ga zovu), proveo je poslednjih 15 godina i uložio oko 23 miliona singapurskih dolara (18 miliona dolara) sopstvenog novca pretvarajući ga u luksuzni hotel.
Brod, koji se sada zove „Dulos fos“, ili „Sluga svetlosti“ na grčkom, stoji na veštačkom poluostrvu u obliku sidra, otetog od Južnog kineskog mora posebno za Souov poduhvat. Njegov ogromni propeler, dugo skriven ispod vode, danas je potpuno vidljiv. Takođe je vidljiva i donja strana trupa broda, dugog 128 metara, koji je, poput „Titanikovog“, napravljen od čeličnih ploča spojenih zakovicama. (Zavarivanje nije bilo korišćeno u brodogradnji do 1930-ih.)
Uzbudljiva pomorska istorija
Unutra, prolazi sa niskim plafonima vode do oko 100 soba i apartmana. Neki još uvek imaju kružne prozore. Na drugima su teška metalna vrata sa ručkama koje se spuštaju nadole, i otvaraju se na bočne palube koje su nekada koristili mornari za kretanje po brodu, ali su sada podeljene na privatne balkone sa pogledom na more.
Prvobitno otvaranje hotela 2019. godine pokazalo se kao pogrešan početak. Stroga ograničenja putovanja zbog kovida 19 koja su uveli Indonezija i obližnji Singapur, čiji bogati turisti podržavaju turističku ekonomiju Bintana, efikasno su obustavila rad. Singapur nije u potpunosti ukinuo granične mere do 2023. godine. Ali sada, ponovo otvoren za poslovanje, Sou se nada da će privući sve, od mladih porodica do ljubitelja pomorske istorije.
Za Soua zaposleni na brodu-hotelu nisu osoblje, oni su „posada“. Gosti ne spavaju u sobama, već u „kabinama“. Nema spratova, već „paluba“.
„Posada” hotela
Brod je sada, pravno gledano, zgrada, ali Sou tvrdi da je život ovde toliko autentičan kao na brodu da neki gosti čak „imaju morsku bolest, posebno kada pogledaju kroz prozore i vide talase. Ali posle nekoliko sati se naviknu“.
Spasen sa otpada
Pre nego što je Sou preuzeo vlasništvo nad brodom 2010. godine, njegova budućnost je izgledala krajnje sumorno. MV „Dulos“ više se nije smatrao sposobnim za plovidbu – a usklađivanje sa novim pomorskim propisima o bezbednosti putnika i sprečavanju požara verovatno bi zahtevalo milione dolara dodatnih ulaganja.
Bivši vlasnik broda poslao ga je u singapurski suvi dok da čeka ponude potencijalnih kupaca. Među zainteresovanim stranama bili su i oni koji su planirali da ga rastave u staro gvožđe.
Erik Sou koji je u to vreme vodio restoran u trospratnom parobrodu u stilu „Misisipija“ na ostrvu Sentosa, sanjao je da brod pretvori u poduhvat koji bi mogao da koristi hrišćanskim dobrotvornim ciljevima. Uprkos tome što nije imao jasan plan, podneo je pobedničku ponudu od 1,1 milion dolara.
Ispostavilo se da je ovo samo delić ukupnih troškova projekta. Više od tri godine, Sou je trošio novac na troškove pristaništa i održavanje dok je lobirao kod vlasti u svom rodnom Singapuru da obezbede stalnu lokaciju. Pregovori su propali, pa je tražio dalje.
Pronašao je prijemčivije ponuđače u Bintanu, turističkoj enklavi – zajedničkom poduhvatu indonežanske i singapurske vlade – osnovanom devedesetih. Nakon što je u početku razmišljao da svoj čamac pretvori u plutajući hotel, So je shvatio da bi „održavanje bila velika glavobolja“. Zato je umesto toga predložio da bude na kopnu.
Želja mu je ispunjena i izgradnja veštačkog poluostrva je počela 2014. godine. Brod u kvaru je, u međuvremenu, odvučen – njegovi motori su već bili van upotrebe – na susedno ostrvo Batam radi renoviranja. Ali najveći tehnički izazov je tek trebalo da usledi: izvlačenje broda od 6.800 tona na kopno.
U oktobru 2015. godine, tada 101 godinu star brod MV „Dulos fos“ krenuo je na svoje poslednje okeansko putovanje od Batama do Bintana. Morsko dno pored njegovog poslednjeg počivališta je iskopano kako bi se stvorio bazen iz kojeg bi brod bio izvučen na obalu.
Da bi se vraćena uzemlja ponovno slegla potrebne su godine, čak i decenije, i zato su inženjeri projektovali betonsku platformu dimenzija 127 x 15 metara – poduprtu šipovima zabijenim u temeljnu stenu, neki dublji od 40 metara – na kojoj bi se brod oslanjao.
Pomoću ogromnih vazdušnih jastuka koji su delovali kao valjci, niz mehaničkih vitlova vuklo je brod više od 177 metara uz privremeni nasip. Izvlačenje je trajalo sedam „napornih“ nedelja – tri puta duže nego što je planirano.
Očuvanje nasleđa
Rekonstrukcija broda i njegovo pretvaranje u hotel sa pet zvezdica predstavljalo je još jedan skup poteškoća. Rekonfiguracija enterijera zahtevala je ne samo konvencionalne arhitekte već i pomorske arhitekte kako bi se osiguralo da brod ostane konstrukciono čvrst.
Veliki strukturni radovi uključivali su uklanjanje rezervoara za gorivo i pregrada kako bi se proširili skučeni smeštajni prostori. Mnoge od 93 hotelske kabine sada imaju velike prozore i raspoređene su u nekoliko odeljaka, u kojima danas prenoćište košta od 105 do 235 dolara. Nove vodovodne i električne instalacije, liftovi, stepenice za slučaj požara i druge bezbednosne mere u skladu sa vladinim građevinskim propisima su sprovedene.
Međutim, mnogi ostaci pomorske prošlosti broda ostali su netaknuti, od vratila propelera koje izaziva klaustrofobiju do šest originalnih čamaca za spasavanje koji vise sa obe strane broda. Stara mašinska soba, iako nefunkcionalna, ostala je uglavnom netaknuta i otvorena je za posetioce. Nekoliko originalnih smeštajnih prostorija je takođe zadržano kao „kabine za iskustvo“, dok su gornje palube broda takođe otvorene za posetioce.
Sou ističe da njegovi gosti naročito vole da izvode čuvenu pozu Leonarda Dikaprija i Kejt Vinslet iz filma Titanik na pramcu broda.
Nautički enterijer broda takođe podseća na istoriju. Originalni zakovici spaseni tokom renoviranja su stalna karakteristika nameštaja i opreme. „Osećali smo da možemo da sačuvamo nasleđe broda“, kaže Sou, koji svoj brod s ljubavlju naziva „velikom starom damom mora“.
Takođe, tvrdi da je svaka promena napravljena na brodu reverzibilna, ukoliko budući vlasnik bude želeo da ga vrati u okean. Ova mogućnost, iako malo verovatna, svedoči o radu originalnih brodograditelja, ističe Erik Sou. „Verovatno može da opstane još 111 godina“, kaže, „ali nisam siguran za sebe!“.
Milorad Dodik potvrdio je da će se 18. ili 25. oktobra održati referendum povodom presude Suda BiH i odluke CIK-a da mu oduzme mandat, kao i da očekuje da na njemu narod kaže “ne”. Kaže da će u novoj vladi ostati znatan broj odlučujućih ljudi, kao i da je moguće da ime kandidata za novog premijera bude poznato sutra ili prekosutra.
Dodik: Očekujem da na referendumu narod kaže jedno veliko “ne”
Podsetio je da je ranije izjavio da je moguće da referendum bude krajem septembra.
“Sada smo videli da je nakon donošenja odluka potrebno stvoriti uslove kako bi se odredio datum, referendumsko pitanje, obezbedila sredstva i formirala komisija. Sve to zahteva određeno vreme. Odlučili smo da to bude skupštinska komisija, koja će se, kao i za svaki budući referendum, birati posebno za tu priliku. Taj proces će trajati 10 do 15 dana, i tek nakon toga možemo doneti odluku. Po zakonu, ne može se referendum održati u roku kraćem od 30 dana od dana raspisivanja. I to je jasno”, naveo je Dodik, prenosi RTRS.
Dodik je rekao da će referendum imati pitanje: “Da li narod prihvata da Kristijan Šmit ruši ustavni poredak Republike Srpske i da neustavni sud ruši Ustav i smjenjuje narodom izabrane funkcionere?”
Ime kandidata za novog premijera u naredna dva dana
Milorad Dodik rekao je da će u novoj vladi ostati znatan broj odlučujućih ljudi, kao i da je moguće da ime kandidata za novog premijera bude poznato sutra ili prekosutra.
“Ovo je uobičajena tranzicija bez ikakvih institucionalnih lomova. Sutra imamo posebnu sednicu Narodne skupštine, ona će odlučivati i verovatno prihvatiti ostavku predsednika Vlade. Nakon toga se stvaraju uslovi da se predloži mandatar i fomira nova vlada, sve će to biti ekspresno urađeno. Idemo dalje, ta tema neće postojati za 10 dana”, rekao je Dodik.
“Naravno, konačna formulacija će biti jasna, ali to je suština. Mi očekujemo da narod kaže jedno veliko “ne”, da odbije te priče, i zato pozivamo ljude da izađu na glasanje”, poručio je Dodik.
Kaže da je jasno da predstoji politička borba.
“Ne želimo sukobe niti kreiramo atmosferu sukoba, ali smatramo da, kao politički konstitutivan narod, imamo pravo na svoje mišljenje, a to mišljenje pribavljamo na način koji ceo svet razume – putem referenduma”, rekao je je Dodik.
Naveo je će nakon toga tražiti da se poštuje volja naroda.
“Ako se ne bude poštovala, organizovaćemo nove referendume, jer smatramo da narod mora biti pitan. Ako se volja naroda ignoriše, u čemu je onda smisao”, naveo je Dodik.
Lepinje su se našle rame uz rame sa slavnim francuskim bagetom i legendarnom italijanskom fokačom i ušla je među deset najboljih hlebova u Evropi. Šta čini ovaj tradicionalni proizvod koji se pravi samo od brašna, vode, soli i kvasaca, toliko posebnim? Gošća Jutarnjeg programa, nutricionistkinja Milka Raičević, smatra da je u pitanju je kvalitet zrna pšenice i ljubav koja se unosi u njeno pravljenje.
Svi sastojci za lepinju se odlično kombinuju i daju savršenu strukturu što je i čini tako posebnom. Zato ne možemo da budemo ravnodušni kada prođemo pored pekare i osetimo njihov miris, ističe gošća Jutarnjeg programa.
Razgovor Marka Ivasa sa Milkom Raičević
„Ali ova priča o našoj lepinji, koja zaslužuje to mesto, je priča o tradiciji. Međutim, moramo da vodimo računa u kojoj pekari kupujemo jer vešti, odnosno zli, pekari mogu mnogo toga dodati u lepinju da ona ne bude zdrava“, upozorava Milka Raičević.
Lepinja je zdrav proizvod, pogotovu ako je integralna, dodaje nutricionistkinja, jer u njoj dobijamo sve ono što zrno sadrži, sve što nam je potrebno i što treba da nam da snagu za početak dana.
Priča o tradiciji i specijalitetu
Lepinja naravno ima i dodatke tako da predstavlja kompletan obrok.
„Imate onu čuvenu moču koju mi nutricionisti smatramo da nije dobra, ali i u toj kombinaciji imate kompletan obrok. Imate belančevine, skrob i ugljene hidrade. Ali najveća greška je ako vam to bude svakodnevni obrok. Jer kao što treba da unosimo svih sedam vrsta namirnica, tako moramo da menjamo i vrste hlebova“, upozorava nutricionistkinja.
Leskovačka lepinja najbolje ide uz roštilj
Marko Savić, vlasnik leskovačke pekare kaže da nema neke posebne tajne zašto su njihove lepinje dobre.
„Jaka temperatura peći, to je jedan od glavnih razloga da bi bio dobar somun. Dobro brašno, hladna voda i to je to. Otac je pokrenuo pekaru 1996. godine i onda je on od jednog ortaka uzeo recepturu i po toj recepturi radimo do dana današnjeg“, dodaje Marko.
Dnevno ova pekara proizvede oko šest hiljada lepinja, ali tokom roštiljijade dnevno proizvedu oko 20.000.
Hleb je svakodnevno prisutan u našoj ishrani, a lešinja je zadovoljstvo koje sebi treba priuštiti.
Belo ili integralno brašno
Bela pogača ima veći glikemijski indeks i diže nivo šećera u krvi, i kalorijska vrednost je mnogo veća. Pored toga postoje ljudi koji imaju intoleranciju na gluten.
Integralna ima manji glikemijski indeks i ona bi trebala da bude na trpezi mnogo češće nego bela, napominje Raičevićeva.
„Ali znate šta, tu ima jedna veoma važna stvar, a to je nije loš ni beli, ni integralni hleb, ni ta bela, ni integralna pogača, samo su problem naše loše navike. Vi morate u toku dana da unesete dve kriške hleba. I hteli mi ili ne hteli, mera za našu količinu hleba, to je veličina dlana. A u suprotnom, nije dobro“, ističe gošća Jutarnjeg programa.
Ukoliko ste od onih koji mnogo vole beli hleb, tostirajte ga, biće manje štetan, savetuje nutricionistkinja.
Hleb je kroz istoriju održao i srpsku vojsku
U muzeju Ponišavlja u Pirotu već decenijama sa posebnom pažnjom čuva se jedan eksponat, raritet u Srbiji, ali i u Evropi. U pitanju je tain, vojnički hleb, umešen davne, 1912. godine, koji je nekoliko godina zajedno sa svojim vlasnikom prolazio ratne golgote.
Ime hleba tain je turskog porekla i znači sledovanje.
Svakom srpskom vojniku za vreme oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. dnevno je sledovala vekna hleba od 800 grama. Koliko je ovaj hleb bio svetinja za srpskog vojnika svedoči i činjenica da je obavezni deo uniforme bila i torbica za hleb.
Ko ima tain, taj nije gladovao, jer ovaj vojnički hleb se pravi od mešavine ražanog i belog brašna u odnosu 70 prema 30 odsto. Ne sadrži aditive i konzervanse, već prirodno kiselo testo koje mu daje svežinu i koje je najvažniji sastojak ovog hleba. Prilikom pečenja cilj je da se dobije što jača korica pa tain i do 10 dana može da sačuva svežinu.
Izuzetno hranljive vrednosti tain je srpskom vojniku mogao da obezbedi dovoljno energije da izdrži sve nedaće kojima je bio izložen. Da li zbog hranjivosti ili uverenja u magičnu moć hleba, tek majka piroćanca Aleksi Zdravkovića zavetovala je sina pre odlaska u prvi Balkanski rat da prvo sledovanje hleba ne pojede, već da ga čuva.
On ga je čuvao, sačuvao i posle šest godina vratio se u Pirot živ i zdrav.
„Hleb nas je održao i kroz tradiciju i hleb nas je održao zato što smo čuvali naše zrnevlje. I to je ono što stalno mi nutricionisti forsiramo, a to je da vodite računa da jedete ono što je sa našeg podneblja. Za to imamo enzime“, naglašava Milka Raičević, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
Mislim da Dragan Stojković Piksi vrlo dobro zna šta treba da se uradi i da ništa neće prepustiti slučaju, izjavio je nekadašnji fudbalski reprezentativac Vladimir Jugović uoči nastavka kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026.
Fudbaleri Srbije gostovaće 6. septembra kod selekcije Letonije u meču grupe K kvalifikacija za SP 2026. godine, a “orlovi” će potom tri dana kasnije u Beogradu dočekati Englesku.
Vladimir Jugović
“Engleska je velika reprezentacija, fizički snažna, poslednjih godina beleži ozbiljne rezultate, ali nije nepobediva. Momci moraju da veruju u sebe, talenat je nesumnjiv, a imaće i maksimalnu podršku sa tribina. Na njima je da pokažu da mogu da budu bolji, ako ne u individualnom smislu, onda u takmičarskom. Da daju gol više. Treba biti takmičar, to je jednostavna formula. Utakmica je važna, treba ići na pobedu, ali uz neophodnu dozu opreza”, rekao je Jugović, preneo je zvanični sajt FSS.
Jugović je od 1991. do 2002. odigrao 41 meč za nacionalni tim.
“Sada je sve definisano – igra se za Srbiju. Ja tu mogućnost nisam imao. Mojoj generaciji nije bilo dozvoljeno da se bavi svojim poslom. Četiri ili pet godina nismo mogli da igramo velike utakmice, što je bio veliki hendikep. Ostaje žal zbog EP 1992, pre svega zbog načina na koji smo se plasirali na završni turnir. Ubedljivo i dominantno. Kada ste u najboljim fudbalskim godinama, a propustite tri kvalifikaciona ciklusa, to je previše. Baš previše. Ovi momci danas imaju veliku šansu i moraju da je iskoriste”, naglasio je Jugović.
On je izjavio da je Nikola Milenković trenutno jedan od najboljih odbrambenih igrača na svetu.
“Imamo odličan izbor napadača, samo ih treba uklopiti da budu što efikasniji. Bitno je da Vlahović u klubu pronađe svoj mir, jer će tako biti od još veće koristi reprezentaciji. Odbrana je uvek na visini zadatka i to me raduje. Milenković je trenutno jedan od najboljih odbrambenih igrača na svetu. Moram posebno da ga pohvalim, zaslužio je. Zaista je čudo, uvek konstantan, staložen, miran, pravi stub reprezentacije. On je primer kako jedan profesionalac treba da se odnosi prema obavezama u klubu i nacionalnom timu. Njegova igra uliva sigurnost celoj ekipi. Za mene je u rangu najboljih odbrambenih igrača sa ovih prostora svih vremena”, naveo je Jugović.
Košarkaška reprezentacija Srbije odigraće poslednju pripremnu utakmicu pred Evrobakset protiv selekcije Slovenije u Beogradskoj areni. Meč počinje u 20 časova, a direktan prenos je na Prvom programu, dok tok susreta i najzanimljivije detalje možete da ispratite na našem internet portalu.
Jokić na Dončića u finalnom spektaklu pred put na Evrobasket (RTS 1, 20.00)
Ostalo je još šest dana do prve utakmice srpske reprezentacije na Evrobasketu, a pre toga u generalnoj probi odmeriće snage sa Dončićevom Slovenijom. Meč koji svi željno iščekuju.
Srbija je u dosadašnjih šest pripremnih duela zabaležila sve pobede. Najpre je odigrala protiv Poljske i Bosne i Hercegovine susrete zatvorene za javnost, da bi potom ostvarila trijumfe na turniru na Kipru, a onda i u Nemačkoj.
Sa spiska selektora Pešića otpali su Uroš Trifunović i Alen Smailagić zbog povreda.
Nakon ove utakmice Srbija će trenirati u Beogradu dok ne krene put Rige, gde će u Šaomi areni igrati sve mečeve. Polazak je zakazan za nedelju, kada će Pešić i objaviti konačan spisak putnika za Evrobasket.
Slovenija je jednako Luka Dončić
Prva zvezda slovenačke reprezentacije Luka Dončić dolazi po prvi put u Beogradsku arenu u dresu nacionalnog tima.
Na jednoj od pripremnih utakmica pre nekoliko dana se povredio što je izazvalo zabrinutost u slovenačkom taboru, međutim, posle pregleda ustanovljeno je da je sve u redu.
Biće ovo dobra generalna proba za “orlove”, jer osim Jokića i Janisa Adetokumba gotovo da nema igrača tog kalibra kao što je Dončić na predstojećem Evrobasketu.
To će biti prava prilika da Pešić i košarkaši vide kako i na koje načine mogu da se brane takvi igrači, jer će sigurno biti na takvom testu na prvenstvu.
Širi sastav reprezentacije Slovenije
Luka Dončić (Los Anđeles lejkers), Miha Cerkvenik (Cedevita Olimpija), Aleksej Nikolić (Cedevita Olimpija), Mark Pađen (Ilirija), Klemen Prepelič (Dubai), Leon Štergar (Limož), Gregor Hrovat (Dižon), Edo Murić (Ilirija), Rok Radović (Cedevita Olimpija), Žak Smrekar (Krka), Robert Jurković (/), Martin Krampelj (Bilbao), Luka Ščuka (Braunšvajg), Alen Omić (/).
Osim Dončića, u timu Slovenije je još i iskusni Klemen Prepelič iz Dubaija, zatim Aleksej Nikolić, Alen Omić, kao i Edo Murić. Sve su to iskusni igrači koji već dugi niz godina igraju u najjačim evropskim ligama i odazivaju se za selekciju.
Nema braće Dragić. Za Gorana, dugogodišnju NBA zvezdu se i znalo, ali odluka selektora Aleksandra Sekulića da odstrani posle pripremne utakmice sa Nemačkom i njegovog brata Zorana izazvala je mnogo bure.
Aleksej Nikolić na treningu u Areni
Više nema ni Enotnija Rendolfa i Majka Tobija, a zbog povreda su sa spiska Slovenija otpali Vlatko Čančar, Džordan Morgan i Džoš Nibo.
Selektor Aleksandar Sekulić je na klupi Slovenije već punih pet godina i za sada je osvojio zlatnu medalju na Evrobasketu 2017. u Turskoj.
Slovenija na Evrobasketu igra u u Grupi D sa Francuskom, Poljskom, Islandom, Izraelom i Belgijom.
Nerešeno u međusobnim duelima
Srbija i Slovenija od osamostaljenja naše države odigrale su 12 susreta i obe reprezentacije zabeležile su po šest pobeda u svim takmičenjima.
Najznačajniji susret je svakako bio u finalu Evrobasketa 2017. u Istanbulu kada su Slovenici dobili Srbiju, koja je, mora se reći, bila ispresecana brojnim povreda na tom turniru.
Poslednji meč smo odigrali 2022, takođe, prijateljskog karaktera i Slovenija je slavila, dok je takmičarska utakmica između ove dve selekcije zadnji put odigrana upravo u pomenutoj Turskoj.
Mladi rođeni otprilike između sredine devedesetih i dvehiljaditih, sve više oblikuje svet svojim vrednostima i stilom života. Mnoge ankete i istraživanja govore da je za tu generaciju Zed upravo važan kvalitet života kao što su kultura, pristup prirodi, održivost, kao i dinamičnost urbanog života. Upravo zato, kada biraju mesto za život, gledaju da ona daju mogućnosti za lični razvoj, društvene aktivnosti i dobru ravnotežu između rada i slobodnog vremena.
Magazin Tajm aut je sproveo anketu među 18.500 ljudi širom sveta i, u saradnji sa stručnjacima, otkrio koji gradovi nude najbolji kvalitet života – na osnovu hrane, kulture, zelenih površina, mogućnosti pešačenja, života.
Kopenhagen – zanimljiva oaza za mlade
Svaka generacija drugačije razmišlja, pa su odgovori analizirani i po starosnim grupama kako bi se utvrdilo koji su gradovi najpopularniji među pripadnicima generacije Zed. Iako je Bangkok je zauzeo prvo mesto na svetskom nivou, ipak evropski gradovi dominiraju listom, a na samom vrhu je Kopenhagen.
Jedno od najsrećnijih mesta na svetu, prema Indeksu srećnih gradova iz 2025. godine, Kopenhagen je konstantno dobijao visoke pohvale za bezbednost, stabilnost, obrazovanje, javni prevoz, zdravstvenu zaštitu i sveukupni kvalitet života. Nije ni čudo što 64 odsto pripadnika generacije Zed koji tamo žive odobravaju život u tom gradu. Grad je kulturno središte Danske, sa mnoštvom muzeja, pijaca, zamkova i palata iz doba renesanse, baroka i neoklasicizma. Tu su i veliki parkovi poput Kraljevske bašte ili šume u kojoj žive hiljade jelena, zatom bogata gastronomska ponuda sezonske nordijske kuhinje, kao i odličan noćni život.
Na listi je i Barselona, kao i Edinburg, London, Pariz
Drugo mesto pripada Barseloni, jer ko može da odoli građevinama Gaudija, vrućim, sočnim tapasima i sangriji? Veliki procenat pripadnika generacije Zed su dali visoku ocenu ovom gradu u anketi, a grad je ujedno jedno od najraznovrsnijih i najinkluzivnijih mesta za život, posebno savršena osnova za one u dvadesetim godinama, piše Tajm aut. Na trećem mestu je Edinburg u Škotskoj, pa slede, London, Pariz, Berlin, Sevilja, Prag i Lisabon.
Večernje koncerte održaće rusko-jermenska pijanistkinja Eva Gevorgijan, klavirski trio “Korda” (Corda), mecosopran iz Rusije Vasilisa Beržanskaja, violinista Uroš Adamović i Umetnički ansambl Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”, sa dirigentom Radetom Pejčićem
Festival klasične muzike “Kustendorf klasik” održaće se od 4. do 6. septembra u etno selu Mećavnik na Mokroj Gori, najavili su organizatori.
U takmičarskom delu festivala nastupiće mladi muzičari iz Srbije, Rusije i Belorusije, a o dobitnicima nagrade festivala “Zlatna matrijoška” odlučiće međunarodni žiri, istaknuto je u saopštenju.
Žiri čine umetnički direktor Državnog simfonijskog orkestra Lenjingradske oblasti Mihail Golikov, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu Zoran Krajišnik i Dušan Knežević, profesor klavira i kamerne muzike na konzervatorijumu CRD Arke-Kašan u Francuskoj.
Kako je najavljeno, večernje koncerte održaće rusko-jermenska pijanistkinja Eva Gevorgijan, klavirski trio “Korda” (Corda), mecosopran iz Rusije Vasilisa Beržanskaja, violinista Uroš Adamović i Umetnički ansambl Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”, sa dirigentom Radetom Pejčićem.
“Kroz program festivala posebna pažnja biće posvećena Dmitriju Šostakoviču i Mikisu Teodorakisu jer se obeležava 50 godina od smrti istaknutog ruskog kompozitora Šostakoviča i 100 godina od rođenja proslavljenog grčkog kompozitora Teodorakisa”, istaknuto je u saopštenju.
Omaž Šostakoviču biće drugog dana festivala uz izvođenje klavirskih trija i simfonije br. 1, a organizatori su najavili da će tokom festivala biti prikazan film “Grk Zorba”,sa muzikom Teodorakisa, a zatim će učenici muzičke škole “Vatroslav Lisinski” održati revijalni koncert.
“Program festivala obogatiće i nastupi učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije i muzičkih škola ‘Mokranjac’ i ‘Vatroslav Lisinski’ iz Beograda, kao i predavanja muzikologa i magistara istorije umetnosti, Jaroslava Timofejeva i dirigenta Sergeja Smatbića”, navedeno je u saopštenju.
Festival “Kustendorf klasik” biće održan 12. put i zajednički je projekat srpskog režisera Emira Kusturice i kompanije “Gasprom njeft”.
U Srbiji se već godinama čuje rečenica: “Nema ko da radi”, ali ovde se krije dublji problem – našoj zemlji nedostaju zanatlije. Vodoinstalateri, električari, automehaničari i građevinci postali su veoma treženi, pa se postavlja pitanje da li to znači da osobe koje su fakultetski obrazovane gube profesionalnu trku? Stvari, ipak, nisu tako crno-bele i to potvrđuje jedno istraživanje.
Poslednjih godina u fokusu tržišta rada sve češće su kvalifikovani majstori. Statistike govore da ih nema dovoljno, da mogu da biraju posao i da se traže više nego ikada. I zaista – poslodavci nude smeštaj, razne benefite i sve češće naglašavaju hitnost kada traže molere, vodoinstalatere ili električare. Dok tema o nedostatku zanatlija sve više preovlađuje, ostaje pitanje da li su visokoobrazovani i dalje potrebni tržištu?
Podaci sa sajta Poslovi Infostud daju vrlo jasan uvid u tu drugu stranu tržišta rada. Iako se manje o tome govori, oglasi za pozicije koje zahtevaju visoku stručnu spremu nisu nestali, naprotiv.
U periodu od 2020. do kraja 2024. godine, na sajtu je objavljeno ukupno 118.627 oglasa u kojima je eksplicitno tražena viša ili visoka stručna sprema. Najviše ih je bilo 2022. godine – 30.483, dok je 2024. objavljeno 21.326 takvih oglasa, što je i dalje znatno više nego za vreme pandemije, kada ih je bilo 16.752.
Dakle, broj oglasa za visokoobrazovane jeste opao u odnosu na svoj maksimum, ali ne drastično. Štaviše, i dalje se na godišnjem nivou traži više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata, što jasno pokazuje da ta radna snaga nije izgubila vrednost na tržištu – samo nije u prvom planu.
Međutim, ono što je važno razumeti jeste kontekst. Udeo oglasa za visokoobrazovane se smanjuje, ne zato što njih više niko ne traži, već zato što brže raste broj oglasa za one sa srednjom stručnom spremom. Primera radi, 2020. godine oglasi za visoku stručnu spremu (višu školu, fakultet, master) činili su ukupno 38 odsto svih oglasa. Do kraja 2024. taj procenat je pao na 29 odsto.
Najveći broj tih oglasa dolazilo je iz IT sektora, koji je imao najizraženiju potrebu za visokoobrazovanima, ali snažnu potražnju beležili su i mašinstvo, pravo, farmacija, finansije, marketing, ljudski resursi, obrazovanje, arhitektura, zdravstvo i mnoge druge oblasti. U tim sektorima diploma nije poželjna, već obavezna.
Za razliku od zanatskih zanimanja koja su sve češće propraćena bombastičnim medijskim naslovima, oglasi za visokoobrazovane profile obično prolaze tiše. Selekcija traje duže, konkursi su jasnije postavljeni, a oglasi uglavnom ne ciljaju široku publiku već određene profile. Zbog toga se stiče utisak da se ti poslovi manje traže – ali podaci jasno govore da su oni i dalje stubovi mnogih delova privrede.
Zanatlije su danas neophodne – to niko ne osporava. Ali i društvu i privredi jednako su potrebni pravnici, lekari, nastavnici, programeri, inženjeri i svi oni koji svojim znanjem i stručnom spremom drže u funkciji složenije sisteme. Poslovi koji ne zavise samo od prakse, već i od formalnog obrazovanja.
Učešće na muzičkom takmičenju “Intervizija 2025” do sada je potvrdila 21 zemlja, među kojima je i SAD, saopštio je direktor Departmana za multilateralnu saradnju i kulturne veze Rusije, Aleksandar Alimov. Predstavnik Srbije će na festivalu biti Slobodan Trkulja sa svojim bendom “Balkanopolis”.
U toku je izbor američkog izvođača koji će predstavljati zemlju u Moskvi, nakon što je na zvaničnom Telegram kanalu festivala je objavljeno da su Sjedinjene Američke Države zvanično potvrdile svoje učešće na “Interviziji”, prenosi “RIA Novosti”.
“Trenutno su predstavnici sledećih zemalja zvanično potvrdili svoje učešće na takmičenju: Belorusija, Venecuela, Vijetnam, Egipat, Indija, Kazahstan, Katar, Kina, Kolumbija, Kuba, Kirgistan, Madagaskar, Rusija, Saudijska Arabija, Srbija, SAD, Uzbekistan, Tadžikistan, Južna Afrika…”, navode organizatori, prenosi TASS.
Rusiju će predstavljati pevač SHAMANN, koji je za javnost izjavio da je “Intervizija”, osim muzičkog festivala, takođe i mesto susreta različitih kultura. Belorusiju predstavlja pevačica Nastja Kravčenko, a Kirgiziju muzički trio “Nomad”. Venecuelu će u Moskvi predstavljati pevač, kompozitor i producent Omar Asedo, dok će izvođač iz Kube biti pevačica i instrumentalistkinja Zulema Iglesijas Salasar.
Kako će izgledati “Intervizija 2025”
Učesnici moraju imati najmanje 16 godina, izgrađenu muzičku karijeru u svojoj državi, nacionalne nagrade i prisutnost na radiju, dok njihove pesme moraju biti u skladu sa univerzalnim i porodičnim vrednostima, rekli su organizatori takmičenja fondacija “Tradicije umetnosti” za “RT na ruskom”.
Kompozicije se mogu izvoditi na bilo kom jeziku, a posebno se ohrabruje spajanje nacionalnog kolorita sa savremenim zvucima, kako bi svaka zemlja imala svoj prepoznatljiv muzički pečat. Upravo taj spoj autentičnosti i modernosti čini ovo takmičenje istinski međunarodnim i značajnim za globalnu muzičku scenu.
Učešće na festivalu je besplatno, bez dodatnih organizacionih troškova, a finale se tradicionalno održava u zemlji organizatora. Takmičari će nastupati uživo pred publikom i milionima gledalaca širom sveta i boriće se za glavnu nagradu od oko 320 hiljada evra, koja može biti i uvećana, ukoliko to odluči organizator.
O pobedniku će odlučivati međunarodni stručni žiri, sastavljen od predstavnika nacionalnih žirija, odnosno priznatih profesionalaca iz sveta muzike – producenata, izvođača, kompozitora, pedagoga i drugih uglednih stručnjaka. Oni će ocenjivati vokalnu tehniku, umetnički izraz i originalnost izvođenja. Rezultati glasanja čuvaće se u strogoj tajnosti do trenutka zvaničnog objavljivanja, a nakon finala biće dostupni na zvaničnom sajtu “Intervizije”.
Posebna vrednost takmičenja leži u tome što okuplja predstavnike različitih kultura, omogućavajući da se na jednoj sceni spoje najraznovrsniji umetnički izrazi. Domaćin “Intervizije” će se menjati u zavisnosti od toga ko pobedi, što svakom izdanju festivala daje jedinstven pečat i naglašava njegov međunarodni značaj.
Takmičenje će biti održano 20. septembra u “Lajv areni” u glavnom gradu Rusije.
Odluku o održavanju ovog međunarodnog muzičkog događaja doneo je predsednik Rusije Vladimir Putin, a u februaru je potpisao ukaz kojim je “Interviziji” dodeljen domaćinski status u Moskvi i Moskovskoj oblasti 2025. godine.
Branko Lazić je 14 sezona nosio dres Zvezde, od toga veći deo sa kapitenskim flasterom na dresu.
“Za to vreme oborio je mnoge rekorde vezane za crveno-bele: postao košarkaš sa najviše odigranih utakmica 838, rekorder je i po broju odigranih evropskih mečeva 290, kao i rekorder po broju osvojenih trofeja u dresu Crvene zvezde – čak 25 (7 titula u ABA ligi, 8 titula prvaka Srbije, 9 trofeja Kup Radivoj Korać i jedan Superkup ABA lige). U sklopu promena koje su sprovedene u prvom timu tokom letnjeg prelaznog roka, crveno-beli dres u takmičarskoj sezoni 2025-2026 neće zadužiti dosadašnji kapiten Branko Lazić”, saopšteno je na zvaničnom sajtu Zvezde.
Zvezda navodi da Lazić ima najveći broj odigranih večitih derbija protiv Partizana (95 utakmica, 58 pobeda), a na večnoj listi strelaca Crvene zvezde se nalazi na 14. mestu sa 3.610 postignutih poena.
“U mnoštvu rekorda koji ga postavljaju na vrh po individualnim ostvarenjima našeg kluba koji je proslavio 80 godina postojanja, rekorder je i sa najviše osvojenih ABA prvenstava (7). Bio je više puta proglašavan za najboljeg defanzivca ABA lige i jedan je od najboljih defanzivaca Evrope, kapiten”, saopšteno je iz Zvezde.
“Poštujući Brankovu želju da nastavi sa igračkom karijerom, KK Crvena zvezda, predsednik Željko Drčelić, kompletan menadžment kao i svi zaposleni u klubu ovim putem žele našem Branku mnogo zdravlja i sreće u nastavku karijere, vrata Crvene zvezde su mu zauvek širom otvorena”, zaključuje se u saopštenju Zvezde.
Kupio najstariji putnički brod na svetu – i potrošio 18 miliona dolara pretvarajući ga u hotel.
