Šef kovnice novca SAD Brendon Bič objavio je juče post na mreži X u kojem tvrdi da nije lažna vest da bi Amerika mogla da dobije novu kovanicu. Ni manje ni više sa likom aktuelnog predsednika Trampa. I uprkos tome što to trenutno zakonski nije moguće.

Novčić bi bio emitovan povodom obeležavanja 250 godina od potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti.

Reč je o kovanici od jednog dolara.

Ono što zakon ne dozvoljava je da se na novac stavljaju likovi živih osoba.

Borba, borba, borba

„Nije lažna vest. Ovi prvi nacrti u čast 250. rođendana SAD i Trampa su stvarni“, napisao je Bič.

On je to stavio komentar nakon što je preneo tvit Stiva Gesta, kojem u opisu stoji da je konzervativni komunikator i republikanac.

Na jednoj strani novčića vidi se Tramp ispred zastave SAD sa tri natpisa BORBA, BORBA, BORBA. To su reči Trampa koje je uputio okupljenima nakon pokušaja atentata 2024.

I na drugoj strani je Tramp iz profila sa natpisom SLOBODA i „Verujemo u Boga“, uz godine.

Bič je napisao i da se raduje što će uskoro moći da podeli više detalja, kada se završi zastoj u radu Vlade SAD.

Dosad samo pet predsednika

Inače, američki savezni zakon dozvoljava da se na novcu i hartijama od vrednosti pojavljuju samo portreti preminulih osoba.

Američka kovnica novca je odeljenje u okviru Ministarstva finansija zaduženo za izradu novčanica i kovanica.

Na novčanicama u opticaju nalaze se lica pet američkih predsednika i dvojice osnivača države.

Inače, kovanice od jednog dolara se ne kuju od 2011. jer ih je bilo previše u opticaju i pravljene su samo za kolekcionare.

Kongres je 2020. usvojio zakon kojim se ovlašćuje Ministarstvo finansija da tokom 2026. izda kovanice od jednog dolara u čast obeležavanja 250 godina SAD.

Jedna bitka za drugom, najnoviji film Leonarda Dikaprija, retko je uspešan primer za priču smeštenu u „Bilo koji grad u Americi“.

Dok se većina filmova muči s ovim anonimnim pristupom Sjedinjenim Državama – pokušavajući da prikažu deo zemlje s kojim svako može da se poistoveti, a zapravo stvaraju nešto neodređeno i lažno – Jedna bitka za drugom uspeva da to prikaže kroz mešavinu lokacija koje se stapaju u ludu i prelepu američku sliku. Ovo je akciona drama puna jurnjava automobilima po otvorenom putu, hodanja preko krovova i kroz zabačene ulice poslednjeg grada u kojem biste to očekivali. I lokacije su u prvom planu.

Gde je sniman film Jedna bitka za drugom?

Odgovor na to pitanje nije kratak. Film je sniman na lokacijama u desetinama gradova i mesta širom Kalifornije i Teksasa. Scenograf Florensija Martin započela je proces istraživanja lokacija 2022. godine, dve godine pre snimanja. Htela je da pronađe autentična mesta na kojima se može snimati uz minimalne intervencije, vodeći nas, kako kaže, „od šuma sekvoja do pustinje“. Zajedno sa glavnim menadžerom za lokacije Majklom Glejserom, posetila je više od 25 gradova u Kaliforniji u potrazi za potencijalnim domovima za radikalnu ćeliju „Francuska 75“ čiji je Bob deo, kao i za utočištem u koje on i njegova mala ćerka beže kada se sve raspadne.

Kako bi nam približila sliku Sjedinjenih Država u kojima je radila, Martin je u razgovoru za Condé Nast Traveller otkrila glavne lokacije filma Jedna bitka za drugom.

„Imam osećaj da bih mogla mnogo više da govorim o svakoj osobi koju smo upoznali i svakom gradu u kojem smo bili“, kaže ona. „Bio je to neverovatan izazov“.

Warner Bros / Everett / Profimedia

Sakramento, Kalifornija

Posle uzbudljive uvodne scene na granici SAD-a i Meksika, pratimo „Francusku 75“ u anonimni grad gde planiraju sledeći talas akcija – pljačke banaka, postavljanje bombi i slično. Taj grad je zapravo Sakramento, glavni grad Kalifornije, na koji su se Martin i ekipa odlučili delom zato što nema dugu filmsku istoriju – Lady Bird jeste bila svojevrsno ljubavno pismo gradu, ali ovo to svakako nije. Dok je taj film bio vezan za predgrađa Sakramenta, Jedna bitka za drugom odvija se u centru. Martin kaže: „Brutalističke zgrade, sudnice, Capitol Mall – sve se to savršeno uklapalo. Grad je bio neverovatan i omogućio nam je da zatvorimo glavne avenije za naše automobilske potere. Čak i da izvedemo pravu eksploziju banke“. Eksterijer hotela Kimpton Sawyer takođe je korišćen.

Okrug Humboldt, Kalifornija

Kada sve krene nizbrdo Bob uzima svoju ćerku Vilu i beži u Baktan Kros. To je izmišljeni grad koji je pola Humboldt, pola El Paso. Bobova i Vilina kuća smeštena je među sekvojama. Martin kaže: „Bob je revolucionar, delimično zasnovan na Pokretu Weather Underground. Mnogi od njih su bili u oblasti zaliva. Kada se revolucija završila, povukli su se u Humboldt da se sakriju i stvore novi svet za sebe“.

Obišli su više od 10 kuća pre nego što su izabrali kolibu s jednom sobom koja je odavala utisak da je vreme stalo – „imao je tu ideju, kada se doselio, da napravi razrađene tunele i puteve za bekstvo, ali niko nikada nije došao“. Kada ga konačno pronađu, svet Humboldta se polako otvara publici. Vidimo Boba kako beži do prodavnice Murphy’s Market u Jureki, gde očajnički zove Francusku 75 iz govornice ispred. Vilina školska igranka snimana je u pravoj Eureka High School, „ogromnoj školi izgrađenoj za zajednicu drvoseča“. Pravi učenici škole pojavljuju se kao deca na igranci. Vilina škola karatea, gde je podučava Sensei Serhio (Benisio del Toro), inspirisana je stvarnom u Jureki, ali je na kraju rekonstruisana u El Pasu.

El Paso, Teksas

Bob na kraju stiže u centar Baktan Krosa, što je oštri kontrast njegovom mirnom domu. Taj deo grada sniman je širom El Pasa, na samoj granici s Meksikom. Martin kaže: „Upravo sam gledala film u El Pasu. Ljudi su bili oduševljeni kada su ga videli na ekranu“.

Još više nego Sakramento, El Paso je američki grad koji do sada nije bio često prikazivan na velikom platnu. Ali, to se ovde menja. U gradu vlada haos – izbija pobuna, a Bob mora da se provuče neprimećen. U tom kretanju dobijamo veliku turu kroz naselje Sunset Heights, preko krovova i zadnjih ulica.

Martin kaže: „To je istorijsko naselje koje vodi pravo do granice, oko četiri bloka sa radnjama koje vode meksičke porodice kroz generacije – cvećare, radnje za zabave, parfimerije. Tu je ogromno bogatstvo. Kada smo prvi put istraživali, završili smo u Perfumeria Genesis, porodičnoj radnji Senseijeve porodice. Neverovatno je što je ceo drugi sprat te istorijske zgrade bio prazan, pa smo tamo izgradili ceo stan“.

Borrego Springs, Kalifornija, i „Texas Dip“

Završna scena jurnjave odvija se duž pustinjskog puta koji se stalno spušta i penje – i to je stvarna deonica autoputa spojena sa nekoliko obližnjih lokacija. Martin kaže: „Majkl nas je odveo na odličan put koji na kraju nije završen u filmu, ali nam je otvorio oči za državni park Anza-Borrego Desert, Borrego Springs, Ocotillo Wells i Blythe. Otišli smo do najdalje tačke, mislim da je to bila granica, gde smo pronašli kamp za ’76 [na početku filma]. Bilo je važno da u filmu nema vodu osim u tom trenutku, jer ona predstavlja značajnu razliku između Sjedinjenih Država i Meksika, sa rekom i surovim terenom“.

Na povratku su otkrili i put: „Dok smo se vraćali iz Blythea prema Borrego Springsu, ušli smo na autoput koji je počeo da se spušta i penje, i odjednom smo svi stali i rekli: ’Ovo je nešto posebno’. Obišli smo sve do Bišopa i mnoga druga mesta, ali ovo je bio naš ’aha’ trenutak. Spojili smo taj put sa Texas Dip-om u Borrego Springsu, oko sat vremena dalje, i iskoristili i veliku stenu koju zovem ’Greben’. Pustinja nam je pružila takvu fleksibilnost.“