Košarkašice Crvene zvezde igraće u Evrokupu ove sezone posle eliminacije od Venecije u kvalifikacijama za Ligu šampiona
Košarkašice Zvezde ostala bez elite, Marinine crveno-bele idu u Evrokup
Milojević o karakteru posle remija sa Seltikom: Drago mi je da nas ničim nisu iznenadili
Šef stručnog štaba crveno-belih zadovoljan je pristupom svojih igrača na početku nove evropske sezone
Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević rekao je posle remija 1:1 (0:0) protiv Seltika na startu Lige Evrope da je njegova ekipa pokazala karakter da se vrati u meč posle vođstva gostiju i istakao da ih rival ničim nije iznenadio.
Upitan je Milojević šta je nedostajalo za pobedu Zvezde.
“Šta je falilo? Falio je taj jedan gol. Nažalost, nismo uspeli, kad smo izašli iz nezgodne situacije gde su imali dve, tri šanse, kad je Mateus sjajno reagovao. Očekivali smo da će energija da se prelomi, primili smo gol”, počeo je Milojević.
“Pokazali smo karakter da se vratimo, dali smo taj jedan gol. Imali smo šansu, da je Ivanić dao gol, bilo bi nam lakše. Svakako, to je fudbal, to je Liga Evrope. To su evropske utakmice, Seltik je dobra ekipa. Ono što mi je posebno drago je da nas nisu ničim iznenadili.”
Vođa srpskog šampiona istakao je da je bilo i grešaka u igri njegove ekipe.
“Imao sam zamerku na poslednju liniju. Jednostavno, morali su da preuzimaju igrače koji dolaze iz dubine, pogađali su, dolazili u tajmingu u takvim situacijama pravite višak. Ipak, to je Seltik, prvak svoje države. Oni imaju kvalitet, ne zaboravite.”
“Probali smo nekim korekcijama posle, iščupali smo se. Mateus je odbranio tri izvanredne šanse. Gde smo se malo korigovali, opet smo primili gol, ne znam da li smo mogli da izbegnemo ili ne. Tako se to dešava, posle toga smo vrlo brzo došli do trenutka da smo izjednačili. Trudili smo se, čekali tu šansu. Nismo uspeli i ostao je taj rezultat.”
Govorio je na kraju Milojević i o pojedinačnom učinku igrača.
“Tebo Učena je prvi put odigrao, on je dete, to je ono što konstantno pričam. Nemamo taj komfor, videli ste da pored Mateusa, fenomenalnu utakmicu je odigrao Tomas Handel koji je došao pre dve, tri nedelje. Mislim da je odličnu minutažu imao Marko Arnautović, fenomenalno je odigrao. Imamo problem Nemanje Radonjića, tražio je izmenu. To su neki detalji koje mi plaćamo”, zaključio je Milojević.
Tripadvisor proglasio ovaj hotel najboljim na svetu za 2025. godinu
Prema Tripadvisor Travelers’ Choice Best of the Best 2025 nagradama, titulu najboljeg hotela na svetu poneo je luksuzni Secrets Akumal Riviera Maya u Meksiku. Ova prestižna nagrada rezultat je miliona recenzija i ocena putnika iz celog sveta, čime hotel potvrđuje status destinacije koja nudi nezaboravno iskustvo gostima.
Lokacija koja oduzima dah
Secrets Akumal Riviera Maya nalazi se na jednoj od najlepših plaža Meksika – u Akumalu, što na majanskom jeziku znači „Mesto kornjača“. Ova regija poznata je po kristalno čistom moru, belom pesku i fascinantnom podvodnom svetu. Gostima se nudi jedinstvena prilika da rone ili kupaju se sa morskim kornjačama u neposrednoj blizini obale, piše TU Magazine.
Hotel se ističe all-inclusive konceptom na vrhunskom nivou. Posetioci uživaju u više tematskih restorana, barova i bogatom izboru internacionalne kuhinje. Velnes i spa centar, bazeni sa pogledom na more, privatne vile i luksuzno opremljene sobe čine boravak posebno udobnim i nezaboravnim. Upravo kombinacija prirodne lepote i ekskluzivne usluge izdvojila je ovaj hotel kao svetskog lidera.
Globalno priznanje
Secrets Akumal Riviera Maya nije samo proglašen najboljim hotelom na svetu. On je osvojio i prvo mesto u kategorijama najboljih all-inclusive odmarališta i najluksuznijih destinacija za opuštanje. Ova višestruka priznanja dodatno potvrđuju njegovu reputaciju i pozicioniraju ga kao vodeću tačku luksuznog turizma u 2025. godini.
Zašto putnici biraju Akumal?
Pored vrhunskog smeštaja, gosti biraju ovaj deo Rivijere Maje zbog bogate kulturne i prirodne ponude. U blizini se nalaze majanske ruševine u Tulumu, biosfera Sian Ka’an pod zaštitom Uneska i Mesoamerički greben, drugi najveći koralni sistem na svetu. Sve to čini Secrets Akumal idealnom destinacijom za one koji žele spoj luksuza, avanture i prirodnih lepota.
Psihološki triler koji svi vole je ponovo u žiži javnosti – ima neverovatan obrt
Jedan od najuspešnijih psiholoških trilera poslednje decenije, poznat po završetku kakav je malo ko očekivao, ponovo je dostupan publici na striming servisima. Film „Split“ režirao je M. Najt Šjamalan i sa budžetom od devet miliona dolara zaradio je impresivnih 278 miliona dolara na svetskim blagajnama.
Radnja prati tri devojke koje kidnapuje muškarac i zatvara ih u podzemno sklonište. Ubrzo se otkriva da otmičar, kojeg igra Džejms Mekavoj, pati od disocijativnog poremećaja identiteta i da ima 23 različite ličnosti. Među njima su dominantni Beri, preteći Denis i devetogodišnja Hedvig. Devojke, koje igraju Anja Tejlor-Džoj, Hejli Lu Ričardson i Džesika Sula, moraju da nađu način da pobegnu pre nego što se pojavi 24. ličnost i planira da pročisti svet od onih koji nisu doživeli patnju.
Film je dobio pohvale kritike i publike. Ima 79 odsto rejtinga na Rotten Tomatoesu i kod kritike i kod publike, a Mekavojev učinak je ocenjen kao izvanredan. „Vau Džejms Mekavoj, naklon. Sjajan glumac. Definitivno je trebalo bar da bude nominovan za Oskara i verovatno je trebalo da dobije“, glasio je jedan od komentara, prenosi Metro.
Skrin Rant je opisao film kao „najbolju kreaciju M. Najta Šjamalana u novijoj istoriji, uz sjajnu predstavu Džejmsa Mekavoja“, dok je londonski Standard primetio: „Daleko je od savršenog, ali tamo gde su mnogi moderni horor filmovi anonimni, „Split“ ima ličnost i još mnogo toga“.
Međutim, film je takođe izazvao kontroverzu zbog prikaza mentalne bolesti. Deo zajednice mentalnog zdravlja upozorio je na štetno prikazivanje disocijativnog poremećaja identiteta, piše Index.hr.
Psihijatar dr Geret Mari Dekel rekla je za CNN: „Uznemirićete i potencijalno pogoršati simptome hiljada ljudi koji već pate.“ Ona je dodala da su osobe sa ovim poremećajem retko nasilne i češće predstavljaju opasnost za sebe nego za druge.
Ono što je filmu dalo kultni status bio je poslednji preokret, koji je The Hollivood Reporter nazvao „jednom od najšokantnijih iznenađenja u istoriji kinematografije”.
Film „Split“ možete da pogledate na Netfliksu.
Zašto nas moderan život čini „bolesnima“ i kako da se izborimo sa tim
Jedna od fascinantnih stvari u radu psihoterapeuta jeste prilika da se uoči koliko naših problema zapravo nastaje time što sami sebi stojimo na putu.
Teškoće sa kojima se susrećemo često su rezultat samosabotaže, a njihovo prevazilaženje zahteva borbu sa sopstvenim nagonima i napor da se ne podlegne svakoj želji. Naravno, to je lakše reći nego učiniti. Smršati i zadržati kilažu, izaći iz dugova, pronaći smislen posao, održati srećnu i dugu vezu – sve to traži odlaganje trenutnih zadovoljstava zarad dugoročnih ciljeva.
Ono što psihologija naziva „odlaganje zadovoljstva“ vekovima je bio koristan mehanizam. Ali s pravom možemo da se zapitamo: zašto danas život često deluje kao plivanje uzvodno? Zašto nas instinkti, koji su nas nekada čuvali, sada često guraju u probleme?
Jedan od centralnih pojmova evolutivne psihologije je „evolutivni nesklad“. Jednostavno rečeno, razvili smo se u sasvim drugačijem okruženju nego što je ono u kojem danas živimo. Zbog toga su naši mozak, telo i instinkti loše prilagođeni sadašnjosti.
Unsplash/Canva
Koliko je to zapravo važno? Nije li odlika naše vrste upravo sposobnost da se prilagodimo? I jeste i nije. Ljudi zaista umeju da se nose s novim problemima, sarađuju i stvaraju tehnologiju koja pomaže u rešavanju izazova. Ali antropolozi procenjuju da se genetika i anatomija čoveka nisu značajno menjale već oko 100.000 godina. Tada smo živeli u malim lovačko-sakupljačkim zajednicama; poljoprivredu smo razvili tek pre 10.000 godina, a civilizacije pre oko 5.000 godina.
Savremeno okruženje, sa gradovima i tehnologijom, potpuno je novo za naše telo i mozak. Genetske promene zahtevaju milenijume, a kulturne i tehnološke promene dešavaju se u roku od jedne generacije. Posledice su očigledne – možda najviše na našim strukovima. Instinkt da se prejedamo masnom, slanom i slatkom hranom nekada je značio preživljavanje. Danas živimo u svetu hiperukusne hrane, razvijene tako da bude privlačnija od svega u prirodi. Rezultat: gojaznost je postala veći javnozdravstveni problem od neuhranjenosti.
Slično se desilo i u svetu ljubavnih veza. Nekada je izbor partnera bio ograničen na mali krug ljudi, a danas imamo aplikacije koje nas povezuju sa hiljadama. Umesto olakšanja, to često donosi paralizu izbora, anksioznost i površne interakcije.
Nesklad objašnjava i rast problema mentalnog zdravlja. Nekada su zajednica, zajednički rad, rituali i osećaj svrhe bili sastavni deo života. Danas to više nije nužnost, pa mnogi žive usamljeno, bez ispunjavajućeg posla i osećaja smisla. Depresija se u tom svetlu može shvatiti ne kao kvar mozga, već kao signal da nam nešto bitno nedostaje, piše Guardian.
Ironično, rešenja često tražimo upravo u tehnologiji. Kao što hiperukusna hrana iskorišćava naše apetite, tako AI alati poput ChatGPT-a ili Replike pogađaju našu potrebu za smislom i vezom. Ljudi razvijaju emocionalnu privrženost prema tim alatima, što kod ranjivih može da podstakne i psihotične epizode.
Poenta nije da treba da se vratimo u pećine. Lovačko-sakupljački život nije bio idiličan. Poenta je da mnoge naše teškoće proističu iz toga što živimo u svetu za koji nismo dizajnirani. Ako to ne uzmemo u obzir, lako je upasti u samokritiku i osećaj neuspeha.
Razumevanje evolutivnog nesklada omogućava nam da na probleme gledamo s više jasnoće i saosećanja prema sebi. Umesto da se krivimo zbog „nediscipline“, možemo da shvatimo zašto se to dešava i da uvedemo male promene – od izbacivanja nezdrave hrane iz kuće do ograničavanja vremena na mrežama.
Veće promene uključuju izgradnju zajednice, smisla i rituala kao nečega što je osnovno, a ne luksuzno. Jer s nama ništa nije „pokvareno“. Samo živimo u čudnim vremenima.
Zašto i dalje obožavamo Majkl Džeksona? Najveći omaž Kralju popa stiže u Sava Centar
Fenomen Majkla Džeksona prevazilazi vreme. Iako je prošlo više od decenije od njegove smrti, „Kralj popa“ i dalje inspiriše nove generacije. Njegove pesme i plesovi nisu samo hitovi, oni su rituali zajedničkog pamćenja, radosti i pokreta. Zato i danas deca od četiri ili pet godina oblače kostime i pevaju njegove pesme, dok njihove bake i deke i dalje pamte prve korake uz „Thriller“.
Upravo tu večnu energiju i zabavu donosi nagrađivana londonska produkcija Michael® – The Magic of Michael Jackson, koja će 6. novembra 2025. premijerno zasijati u Plavoj dvorani Sava Centra. Spektakl osmišljen kao najautentičniji omaž Jacksonovom nasleđu vodi publiku na putovanje kroz najveće hitove: od „Billie Jean“ i „Beat It“, do „Man in the Mirror“.
Zašto je Majkl i dalje zabavan svima? Odgovor nam daje sam Ben Bowman, čovek koji ga utelovljuje na sceni:
„Sve dugujem jednom čoveku. Michael je bio moj idol, i svaki nastup je moj način da mu se zahvalim.“
Sava Centar
Njegova posvećenost ide dalje od imitacije. Bowman, koji već 19 godina nastupa širom sveta, uverava da magija nije samo u pokretu ili glasu:
„Fanovi su veoma strastveni. Najviše volim one koji vrište i aplaudiraju. Neverovatno je da su ljudi fascinirani tokom celih dva sata našeg nastupa. To je nastavak njegove zaostavštine.“
Magija je i u tome što, kako Bowman kaže, „uvodimo publiku u svet Majkla Džeksona; mlade ljude koji čak nisu ni bili rođeni dok je on bio živ.“ Upravo ta univerzalnost i vanvremenska zabava čine ga ikonom svih generacija.
Sava Centar će 6. novembra postati epicentar te energije. Publika će moći da uživa u spektaklu koji kombinuje originalne koreografije, vrhunsku live muziku, savremene svetlosne efekte i kostime, donoseći atmosferu zlatnog doba pop muzike.
Ulaznice su dostupne putem linka – https://tickets.rs/tour/michael_show_the_magic_of_michael_jackson_2066 i na svim Ticket Vision prodajnim mestima.
Ovo nije samo koncert. Ovo je prilika da ponovo poverujete u magiju Majkl Džeksona – neprolazne pop ikone, čiji hitovi su obeležili generacije.
Vrabac – aplikacija koja beogradsku kulturu vraća u život
Dok često slušamo kako je kulturna scena u Beogradu mrtva, grupa mladih entuzijasta trudi se da dokaže suprotno. Aplikacija Vrabac, koju su pokrenuli studenti Luka Barović i Nikola Dobričić, otkriva nove segmente beogradske kulture, pruža prostor zanemarenim sadržajima i poziva mlade da učestvuju u građenju beogradskog kulturnog života. U razgovoru za BIZLife, dvadesetdvogodišnji Luka Barović objašnjava šta je to Vrabac i šta čini tu aplikaciju posebnom.
Simbol Beograda
Vrabac je aplikacija za promociju kulturnog sadržaja i događaja u Beogradu. „Namenjena je svim ljudima koji bi voleli da se na lakši i kvalitetniji način uključe u društveni život Beograda i saznaju nešto novo o gradu u kojem žive,’’ rekao je Luka Barović, „Naziv Vrabac je upravo povezan sa Beogradom, kao simbol ovog grada.’’ Na aplikaciji i na njihovom Instagram nalogu objavljuju događaje, nude preporuke i ističu manje klubove, nezavisne galerije, male izdavače, autorske projekte.
Gušenje u algoritmu i velikoj količini informacija koje svakodnevno upijamo otežava i naizgled jednostavno pitanje: „Šta ćemo večeras?“. Sa ovim problem susretao se i Luka kada je primetio da je proces pronalaženja mesta za izlaske, projekcije filmova ili izložbe veoma dug i naporan. Tako se rodio Vrabac: ,,Imalo je smisla da neka vrsta portala sadrži sve ove informacije. Međutim, od početka mi je bilo jasno da ni sam ne bih želeo da mi se samo predoče svi mogući događaji, već da bih voleo da imam neku vrstu preporuke.“
Upravo preporuke i lični pečat koji ceo tim daje pri izboru događaja je ono što izdvaja Vrabac od drugih aplikacija. „Naime, događaji koji se pojavlju na aplikaciji su probrani od strane uredničkog tima,“ ističe Luka. ,,Vrabac ima određeni nivo odgovornosti prema korisnicima kada dođe do kvaliteta samih događaja. Na aplikaciji se ne mogu naći svi događaji u našem gradu, ali to što može da se nađe zagarantovano ima kulturni doprinos.“
Šta Vrabac preporučuje
Pored preporuka za različite događaje, Vrabac u svom uredničkom timu ima osobe zadužene za preporuke knjiga, filmova i muzike. Posebnu draž imaju rubrike u kojima mladi preporučuju mladima: „U rubrici Šta Vrabac čita trudimo se da posebno pratimo našu izdavačku scenu i da preporučujemo nova i kvalitetna izdanja bilo to potpuno nova književna dela sa naglaskom na autore i autorke sa Balkana ili savremene prevode. Unutar ove rubrike postoji i raspored: na svake dve nedelje objavljujemo preporuku, jednom iz oblasti proze, drugi put iz oblasti poezije. Kod rubrika Šta Vrabac gleda i Šta Vrabac sluša okvir je slobodniji — ovde ne insistiramo da preporučujemo isključivo novitete niti isključivo domaća ostvarenja, već biramo ono što smatramo vrednim pažnje, bilo da je reč o starijem ili novijem filmu, muzičkom albumu ili singlu. U procesu smo da svaka od tri sekcije dobije jasnog urednika koji će detaljnije pisati o preporukama, a uskoro planiramo i nove rubrike, poput pozorišta, gde će se preporučivati isključivo predstave sa naše scene.“
Za Luku Vrabac predstavlja više od aplikacije koja preporučuje – Vrabac igra aktivnu ulogu u oblikovanju kulturnog života. Tako je 28. avgusta na žurki predstavljanja aplikacije otvorena i prva Vrapčeva izložba ,,Beograd nikad ne spava“.
„Beograd nam se kao tema izložbe nametnuo potpuno prirodno: zasad sve događaje organizujemo upravo ovde, pa je imalo smisla da projekte van aplikacije započnemo temom Beograda. Na konkurs koji smo objavili javno odazvao se veliki broj autora, što potvrđuje da tema i ideja izložbe u potpunosti korespondiraju sa onim što Vrabac želi da postigne – da gradi platformu za mlade ljude aktivne u kulturnom životu, da podstiče saradnju i da bude jedan od aktivnih učesnika beogradske umetničke i društvene scene. Pri samoj postavci izložbe pomogla nam je Ozon galerija. Plan nam je da slične događaje organizujemo što češće. Vrabac je zamišljen kao dugoročni projekat koji će se razvijati zajedno sa svojim korisnicima, umetnicima i publikom,“objašnjava Luka.
Luka napominje da proces stvaranja aplikacije uopšte nije bio lak: „Najveći izazov za sada bio je programiranje i dizajniranje same aplikacije. To je nešto što smo Nikola i ja radili od nule, bez puno predznanja, i zahtevalo je dosta vremena i truda. Osim toga, svakodnevni izazov nam je da pronađemo i saznamo šta se sve dešava u Beogradu. Mit o tome kako ovde nema šta da se radi ili nema gde da se izađe konstantno se ispostavlja kao netačan. U Beogradu se nešto dešava svake sekunde.“
Kulturna scena se konstantno menja, a samim tim menjaće se i Vrabac: „U planu nam je da uskoro ažuriramo aplikaciju i proširimo urednički i kreativni tim. Organizovaćemo još događaja i pokušaćemo da budemo što prisutniji u beogradskom kulturnom životu — sa željom da mu doprinesemo na što pozitivniji i smisleniji način. Ideja ima mnogo, i o njima konstantno razgovaramo i pokušavamo da što više njih ostvarimo; budućnost Vrapca je namerno otvorena i samim tim nepredvidiva, ali verujemo da je baš to ono što Vrapca čini zanimljivim projektom.“
Kulturu Beograda možda je najbolje opisati kao neuhvatljivu. Ne zato što je nema, već zato što nam stalno izmiče. Skriva se u anderground klubovima ili praznim galerijama, šapuće ispod sloja ljudi koji uzvikuju: „Kultura je mrtva!’’. Mlada ekipa koja stoji iza Vrapca predstavlja glas otpora i vraća Beogradu glavnu ulogu.
NAVIJAČKA PREPUCAVANJA NA TRIBINAMA, TENZIJE NA PARKETU I UBEDLJIV PORAZ ZVEZDE OD CSKA
Crvena zvezda katastrofalno šutirala za tri poena protiv Moskovljana, ubacivši samo dve trojke iz 27 pokušaja
Nekada su okršaji Crvene zvezde i CSKA odlučivali o tome koja će ekipa na Fajnal-for Evrolige, a danas ovi rivali zbog dobro poznatih okolnosti mogu da se “odmere” samo u pripremnim utakmicama, kakva je bio polufinalni meč VTB Superkupa u Beogradu.
Daleko od toga da je utakmica bila “prijateljska”, bilo je i te kako varnica na terenu, prepucavanja jednih i drugih navijača, nesportskih faulova i tehničkih greški, a pobedu je na kraju odnela moskovska ekipa – 89:67. Ono što upada u oči je katastrofalan šut za tri poena jer je ekipa Janisa Sferopulosa ubacila samo dve trojke iz 27 pokušaja.
Naravno i ovde, kao i svim prijateljskim mečevima rezultat nije nešto što je u prvom planu, već da se igrači što bolje uigraju pred novu sezonu koja je sada nalazi već iza ćoška. Može se reći da je imalo šta da se vidi, ali je bilo i loših stvari, grešaka i kod jednih i kod drugih. Ipak, na kraju je Zvezda potpuno potonula i ugasila se u završnih 10 minuta. Mučila se Zvezda u prvom poluvremenu, kako u napadu, tako i u odbrani. Tražio je beogradski klub igrača koji je raspoložen u ofanzivi, a isto tako je imao veliki problem da sačuva na drugoj strani Livija Žan Šarla.
Međutim, stvari su se za crveno-bele značajno popravile u nastavku. Konačno su izabranici Janisa Sferopulosa pronašli ritam u ofanzivi. Pokretač napadačkih akcija bio je Tajson Karter koji je u izostanku Džavonte Grejema bio igrač koji je morao da ponese teret u spoljnoj liniji tima. Međutim, kao da su gosti bili manje opterećeni rezultatom i nekako su rasterećenije odigra završnicu utakmice u kojoj su crveno-bele ostavili bez pobede pred domaćim navijačima.
Mnogi su mišljenja da je nivo Moskovljana u velikoj meri opao od kad ne igraju Evroligu, što i jeste u neku ruku istina, ali ima tu igrača koji imaju iskustva iz elitnog klupskog takmičenja i može se reći da su u velikoj meri pravili problem timu Janisa Sferopulosa ili bolje rečeno da su oni na kraju i rešili pitanje pobednika. Prespavala je Zvezda dobrih četvrtinu i po, dozvolila igračima poput Livija Žan Šarla, Antonijusa Klivlenda i ostalih u dresu Armejaca koji poseduju evroligaško iskustvo da se razigraju i vrlo brzo odu na dvocifrenu prednost.
Bili su crveno-beli primorani da konstantno jure zaostatak, a novi početak utakmice za Beograđane bio je okršaj između Čime Monekea i Semena Antonova nakon grubog faula ruskog igrača. Razbuktalo je to atmosferu na tribinama i Zvezda je nešto počela da igra, primakla se i ponovo je utakmica bila otvorena. Tenzije su bile gotovo konstantne na parketu, a česti prekidi kao da su više odgovarali Moskovljanima koji su posle prvog poluvremena imali plus osam.
Rasplamsale su se strasti u nastavku. Publika se prepucavala, gostujući navijači su skandirali bratskom Partizanu, dok su domaći odgovarali zvižducima i pokličima Spartaku iz Moskve. Pokrenulo je ovo crveno-bele koji su izjednačili na krilima Ognjena Dobrića i Tajsona Kartera. Imali su Armejci odgovor u Kasperu Veru i Melu Trimblu koji su vratili rezultatski plus na stranu Moskovljana koji su u poslednji period ušli sa plus devet.
Izgledali su gosti dosta odlučnije. Pogađao je CSKA šuteve preko ruke, dok se Zvezda mučila u pojedinim moentima da pogodi zicer. Otišli su Moskovljani na plus 16. U potpunosti se razigrali Ver i Trimbl koji su odveli Armejce na velikih plus 23 i tada je pitanje pobednika bilo rešeno.
Najefikasniji igrač na meču bio je Trimbl sa 19 poena, dok je na drugoj strani Karter imao 12.
CRVENA ZVEZDA – CSKA 67:89 (19:30, 20:17, 16:17, 12:25)
Dvorana: Beogradska arena
Sudije: Milivoje Jovičić, Evgenij Ostrovskij, Stanislav Valejev
Crvena zvezda: Miler Mekintajer 9, 5as, Dobrić 9, Rivero 5, Nvora 2, Moneke 7, Plavšić, Miljenović 6, Kenan 5, Karter 12, Kalinić 5, Izundu 2, Odželej 8
CSKA: Ver 14, Ružencev 3, Uhov 14, Astapkovič 3, Žan ŠArl 16, Klivlend 6, Džekiri 8, Gankevič 2, Trimbl 19, Karpenko, Antonov 2, Kurbanov 2
Identitetski i religijski „izlasci iz ormara”
Dva baskijska filma – „Maspalomas” i „Nedeljom” već osvojili i publiku i kritičare, a francuski „Šivenje” spojio Džolijevu i Garela
San Sebastijan – Šokantne poduže uvodne scene nagih i mladih i starih muških tela u eksplicitnim scenama međusobnog seksa, naterale su me da trljam oči i pitam se jesam li u kakvom gej porno-bioskopu ili na projekciji baskijskog filma koji se takmiči za „Zlatnu školjku”? I onda, pošto se na celom platnu protegao njegov naslov – „Maspalomas”, događa se obrt, ovaj film se pretvara u veliko emotivno putovanje koje nikog u gledalištu ne ostavlja ravnodušnim, i u film do sada najdraži među svim drugim viđenim u prvim danima 73. San Sebastijan festivala.
Njegov rediteljsko-scenaristički tandem nagrađivanih autora – Hoze Mari Goenaga i Aitor Aregi („Marko”, „Beskonačni rov” i „Loreak”) na neočekivani način osvaja intimnom pričom koja se bavi temom homoseksualnosti u starijoj dobi, i to kroz lik Vićentea, sedamdesetšestogodišnjeg muškarca koji se suočava sa strahovima i dilemama, sa svojom prošlošću i sadašnjošću. Sam naslov filma potiče od imena kultnog grada na južnom delu prelepog ostrva Gran Kanarija i njegovih plaža, gde se i dešava prvi deo filma o Vićenteu, koji je tu proveo 25 godina sa svojim partnerom, s kojim je nedavno raskinuo. Ovaj „nestašni” starina, koji je svojevremeno „izašao iz ormara” kada je imao 50 godina napustivši tada ženu i ćerku, menja partnere sve do trenutka dok ne doživi moždani udar, pada u komu i budi se u rodnom San Sebastijanu, u staračkom domu, u koji ga je smestila davno napuštena kćerka. I tu gledalac biva uhvaćen u Goneaginu i Aregijevu mrežu promišljenog istraživanja univerzalnih tema porodice, identiteta i seksualnosti. A autori to čine duboko, sa izuzetnom iskrenošću i osetljivošću. I sa velikim dozama humora, koji proističe i iz onih nemilih događaja iz svakodnevice staračkog doma u mesecima tik pred dolazak zloglasnog virusa korona. I taman kada je Vićente smogao hrabrosti da se pomiri i sa sobom i sa drugima, uz čvrstu rešenost da konačno glasno svima kaže da je homoseksualac, stvarnost će ga na duhovit, iako sasvim realan način, vratiti ponovo u taj „ormar” iz kojeg se čak i u ovom modernom „prajd” dobu teško izlazi. Ono što je baskijski glumac Hose Ramon Soroiz podario u liku Vićentea je za duboki naklon.
Gotovo pa eksplicitne scene seksa postoje i u francusko-američkom filmu „Šivenje” („Couture”) pariske autorke Alise Vinokur, i to ne bi bilo ni toliko značajno, ni po ovaj film važno, da nije reč o nagoj glumačkoj izvedbi planetarne zvezde Andželine Džoli i njenog glumačkog partnera u liku i telu francuskog glumca i reditelja Luja Garela. Njih dvoje su se našli u priči Vinokurove, smeštenoj u ludilu pariske Nedelje mode, tokom koje se tri žene ukrštaju boreći se sa svetskim tragedijama i pitanjima svojih života. Jedna je Maksin (Andželina), američka filmska rediteljka u četrdesetim godinama, koja otkriva da ima rak dojki koji hitno mora da se operiše (u stvarnom životu Džolijeva je preventivno odstranila dojke zbog genetske predispozicije). Druga je Ada, mlada južnosudanska manekenka koja beži od unapred određene sudbine da bude gurnuta u varljivi univerzum, a treća je francuska šminkerka Anđela, koja radi u senci modnih pisti i pisanjem knjige sanja o bekstvu iz svog života. Luj Garel je ovde u ulozi reditelja revije i filma, čiji je inicijator njegova američka koleginica. Svet visoke mode, svet filma i svet žena meša se (iako površno) u ovom filmu Vinokurove sa svim onim što i inače „boji” ovaj naš današnji svet – od rata u Ukrajini, južnosudanskih tragedija, rata u Gazi. Film se sasvim lepo gleda, i Džolijeva je i dalje lepa i zna da glumi, a najveći pečat daje mlada „crna gazela” Anijer Anei u ulozi Ade.
Iz filma „Nedeljom” (Foto 73.SSIFF)
Iz filma „Nedeljom” (Foto 73.SSIFF)Još jedan baskijski film osvaja i publiku i kritičare, pre svega zbog sjajno napisanog scenarija i vrlo dobrog izbora upečatljivih mladih i starijih lokalnih glumaca. Reč je o filmu „Nedeljom” scenaristkinje i rediteljke Alaude Ruiz de Azua, priči o Ajinari, idealističkoj i briljantnoj sedamnaestogodišnjakinji, pred kojom je odluka o upisu na univerzitet, što porodica od nje očekuje, ili posvećenje bogu i monaškom životu, o čemu je (iznenada) počela intenzivno da razmišlja. Ajinarina želja da ode u manastir iznenađuje celu porodicu, stvarajući ponor i stavljajući sve na probu. Autorku intrigira pitanje zašto bi neko u tim mladim godinama želeo da se zamonaši u zatvorenom manastiru i otkud želja za povlačenjem iz sveta kada ste pred pragom njegovog otkrivanja i odrastanja. Neki veruju u boga, drugi u svoje partnere, a neki u porodicu kao nešto neraskidivo. Film nosi naziv „Nedeljom” jer je za katolike nedelja gospodnji dan, i za mnoge porodice to je dan ponovnog i često obaveznog okupljanja za zajedničkim stolom.
Tu negde se i kreće ova lepo sročena priča koja govori o tome koliko je teško odvojiti se od porodice jer, iako nisu prisutne, porodične veze nisu zamenljive ni sa jednom drugom. Religiozno i duhovno su veoma prisutni u filmu. Rituali, procesi zapošljavanja, manastirska rutina, čak i vrsta intimnog razgovora koji sveštenik može voditi sa maloletnicom tokom duhovnog vođenja. Ono što likovi ne govore jedni drugima podjednako je važno, baš kao što je važna i stalna upotreba horske muzike, jer prema zamisli autorke odvlači svakodnevicu u druge dubine, uz osećaj poezije i ranjivosti. I sve to je Alaude Ruiz de Azua obojila humorom, nežnošću i zavodljivom iskrenošću.
Andželina na mokrom crvenom tepihu
(Foto 73.SSIFF/Pablo Gomez)
(Foto 73.SSIFF/Pablo Gomez)Slučajnost ili ne, holivudske zvezde kao da su se ovog septembra pretplatile na kišu uoči svetskih premijera svojih novih filmova. Prvo su kišom „obojile” prvih sedam dana Venecijanskog festivala, tokom kojih su bile masovno prisutne, a i sad u San Sebastijanu je provala oblaka obezbedila da se i Andželina Džoli prošeta po mokrom crvenom tepihu ispred zdanja Kursal, a pred premijeru filma „Šivenje”, koji se takmiči za „Zlatnu školjku”
„Bone-02“ spaja prelome za nekoliko minuta
