Veliki rat je oblikovao istorijsko pamćenje srpskog naroda

Viktor

11. novembar 2025. | 05:05

a black and white photo of a man in a trench

Srbija nikada u istoriji nije bila toliko hvaljena kao 1918. kada je završen Veliki rat, nikada tako cenjena kao saveznica i pobednica

Srbija nikada u istoriji nije bila toliko hvaljena kao 1918. kada je završen Veliki rat, nikada tako cenjena kao saveznica i pobednica, njene žrtve priznavao je svet, izjavio je povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu istoričar Momčilo Pavlović.

On je naglasio da Srbija u Velikom ratu nije bila samo žrtva, već i pobednica koja je vaskrsla iz gotovo nestale države u priznatog saveznika i oslobodioca.

“Nema jače identitetske tačke od uloge, stradanja i pobede Srbije u Prvom svetskom ratu”, rekao je Pavlović za Tanjug.

On je podsetio da je to bio rat koji je oblikovao slobodu i istorijsko pamćenje srpskog naroda.

“Srbija se danas vraća tim tačkama i žrtvama i ima valjane razloge da se ponosi svojim učešćem u Velikom ratu, jer to je bila borba za slobodu”, rekao je Pavlović koji je podsetio da je sve počelo sukobom s Austrougarskom, koja je “rat protiv Srbije povela ne zbog Gavrila (Principa), nego zbog principa”.

Podsećajući na ključne momente srpskog ratnog puta u Velikom ratu, od Cerske i Kolubarske bitke, albanske golgote i proboja Solunskog fronta, koji se može posmatrati kao personifikacija srpske žrtve i junaštva, Pavlović je naglasio da bi svako trebalo da poseti mesta na kojima su se odvijale velike bitke, posebno Kajmakčalan i Solunski front, kako bi razumeo razmere srpske epopeje.

“I kada se popnete na 2.500 i više metara i pogledate kako ovi odozdo jurišaju na tranšeje – neprijateljske rovove, kada vidite bodljikavu žicu, shvatite kroz šta su prolazili srpski vojnici, mnogo toga će vam biti jasnije”, kazao je Pavlović i dodao da tek kada se obiđu groblja javlja se gorak ukus, jer su srpska groblja na prostoru severne Grčke, ali više današnje Severne Makedonije u veoma zapuštenom stanju.

Odnos prema žrtvama se, kako je naveo, najbolje vidi kada se poseti srpsko vojničko groblje u Bitolju, a potom francusko.

“Na nekoliko kilometara su ta dva groblja, sve će vam biti jasno kada vidite kako se održava francusko vojničko groblje, a kako srpsko”, rekao je Pavlović koji je naglasio da su herojstva srpske vojske priznali i saveznički komandanti.

Pavlović je podsetio i na veliku žrtvu koji je srpski narod podneo.

“Iako ne postoje egzaktni podaci zato što popis nikada nije završen do kraja, a dok se žrtve pojedinačno ne imenuju, barata se samo procentima i brojevima koji ne mogu da dočaraju svu tragičnost srpske žrtve. Procenjuje se da smo imali oko 630.000 civilnih žrtava u Srbiji koja je imala tada oko četiri miliona stanovnika”, rekao je Pavlović.

Vojne žrtve su, naglasio je, procenjene na između 330, 370 pa do više od 400 hiljada.

“Ali najveći broj ljudi stradao je u logorima. Samo na prostoru Bugarske bilo je oko dvadesetak različitih logora… Veliki broj civila stradao je čak i na prostoru današnje BiH, odnosno današnje Republike Srpske”, rekao je on i dodao da je jedan veliki logor bio u Doboju.

Na pitanje koji su bili vojni ciljevi, kako su ostvareni, šta su doneli Srbiji, Pavlović podseća da je u početku cilj bio odbrana i oslobađanje srpske teritorije, ali da su se stvari promenile već u decembru 1914. godine.

Podsetio je da je Niška deklaracija iz decembra 1914. godine definisala ratne ciljeve Srbije – oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca – što je 1918. godine i ostvareno stvaranjem zajedničke države.

“Kada je rat stao, sednica skupštine u Nišu održana je još jednom i tada je u posebnim odnosima stvorena zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca, … i od tog trenutka, čak su i srpske žrtve date za slobodu Srbije naznačene da su pale i za oslobođenje drugih naroda u Austrougarskoj. Dinamika kasnijih odnosa pokazuje da ti narodi nisu mogli da shvate da su to i njihove žrtve. Odnos prema srpskim žrtvama govori o putu stvaranja suživota i razaranja zajedničke države”, rekao je Pavlović i naglasio da se Srbija sada vraća tim tačkama i žrtvama.

Istoričar je ocenio da je Srbija 1918. godine bila na vrhuncu međunarodnog ugleda.

“Njene žrtve priznavao je čak i britanski kralja koji je već 11. novembra 1918. godine kralju Petru uputio telegram u kojem govori da će Velika Britanija večno pamtiti srpske žrtve. A kako je to izgledalo kasnije, to znamo”, rekao je Pavlović.

Na pitanje zašto je Dan primirja važan prvo za svet, a onda za Srbiju, Pavlović kaže da nema nikakve dileme da je 11. novembar važan za svetsku istoriju.

“Jedanaestog dana, 11. meseca u 11. sati, 1918. godine obznanjeno je primirje između Francuske i Nemačke, odnosno, saveznika i nemačke vojske. Primirje je potpisano na 35 ili 36 dana i tog dana utihnulo je oružje na kopnu, moru pa čak i u vazduhu”, podsetio je on.

Pavlović kaže, da se toga dana u Srbiji ništa posebno nije desilo.

Podsetio je da to pokazuje i intervju koji je na desetogodišnjicu završetka Velikog rata, tad već kralj Aleksandar dao za francuski list, gde je naveo da je rat u Srbiji završavan postepeno.

Pavlović je naveo da o stradanju srpskog naroda i njegovoj pobedi govori i cvet Natalijna ramonda, jer je to cvet feniks, kojem je i malo dovoljno da ponovo nikne i vaskrsne.

Natalijina ramonda simbol je po ugledu na “crveni mak” u Flandriji i Normandiji, ona je i personifikacija puta koji je Srbija prošla od 1915 – od države koja skoro ne postoji – kako su govorili u neprijateljskoj propagandi, do 1918 – kada ne samo što je vaskrsla nego je postala priznata pobednica, saveznica, zemlja koja je uspela da oslobodi i okolne narode, da im donese slobodu, i da stvori zajedničku državu sa Hrvatima i Slovencima u čvrstoj veri da je to zajednički cilj.

Marković:Srpska vojska dala odlučan doprinos u pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu

Direktor Instituta za savremenu istoriju prof. dr Predrag Marković izjavio je da je srpska vojska dala odlučan doprinos u pobedi saveznika nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu i dodao da je Dan primirja u Velikom ratu jedini praznik koji Srbija obeležava zajedno sa svojim zapadnim saveznicima.

Primirje u Prvom svetskom ratu potpisale su sile Antante – Velika Britanija, Francuska i Rusija sa Nemačkom 11. novembra 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenu, a potpisivanjem je Veliki rat okončan.

Do primirja, kako je ispričao Marković za Tanjug, došlo je zbog potpunog raspada Nemačke iznutra, gladi koja je vladala i nedostatka kapaciteta za vođenje rata.

Marković je dodao da je postojao i strah od revolucije te da je zato Nemačka potpisala to primirje.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik od 2012. godine.

“To je jedini praznik koji obeležavamo sa našim saveznicima – taj praznik se obeležava u Velikoj Britaniji, u velikim državama, u Australiji, Francuskoj, na Novom Zelandu, tako da to je jedini praznik koji nas povezuje sa zapadnim saveznicima u Prvom svetskom ratu”, rekao je Marković, ističući da je srpska vojska dala ključan doprinos u pobedi nad Centralnim silama.

Kako je naveo, frontovi Centralnih sila počeli su da propadaju udarom srpske vojske 15. septembra.

*Srpski artiljerci u Velikom ratu (Dokumentacija Politike)*

“Za dva meseca, zahvaljujući toj lančanoj reakciji koja je nastupila od Solunskog fronta, propali su svi frontovi Centralnih sila”, naveo je Marković.

Profesor ukazuje da je tokom rata Srbija postigla neverovatne stvari i podseća da je dva puta porazila ogromnu austrougarsku vojsku u prvoj godini rata.

Kao jednu od neverovatnih činjenica, Marković navodi i povlačenje srpske vojske preko Albanije čime je, kako dodaje, sačuvana cela država.

“To se skoro nikad nije desilo u ljudskoj istoriji, da se jedna državna vojska uz ogromne gubitke na taj način sačuva. Mi imamo državu na Krfu, imamo vojsku na Solunskom frontu, i to nije uspelo nijednoj drugoj državi u ljudskoj istoriji”, naglasio je.

Za probijanje Solunskog fronta, Marković kaže da predstavlja blistavu završnicu jednog pobedonosnog rata koji je odneo mnogo žrtava, ali koji je na kraju bio verovatno najveća pobeda u istoriji srpskog naroda.

Marković navodi i da se broj žrtava srpskog stanovništva mora revidirati i dodaje da broj poginulih zavisi od toga koji deo Srbije se uzme u obzir.

“Najviše su stradali delovi Srbije pre 1912. godine, ali ta priča s trećinom stanovništva šalje jednu pesimističku poruku. Šalje poruku da je naša država bila neodgovorna i da je žrtvovala trećinu stanovništva u ratu. Zapravo, prema istraživanjima koja se vrše u 21. veku, broj žrtava tog rata je između 750.000 i 900.000, a ne 1.250.000, što smo učili decenijama”, kazao je Marković.

Kako je pojasnio, broj od 1.250.000 žrtava korišćen je na Pariskoj mirovnoj konferenciji koja je počela u januaru 1919. godine, a završena je u januaru 1920. godine.

“Mi smo se držali tog broja, ali, na sreću, izgubili smo manje. Neko će me napasti da umanjujem srpske žrtve, ali ja se radujem da je 300.000, 400.000 Srba ostalo živih, za koje smo mislili da su poginuli. Tih 300.000 ili 400.000 danas imaju milione potomaka”, kazao je.

Marković je ukazao da je već sredinom dvadesetih godina 20. veka broj stanovnika u Srbiji premašio onaj od pre Prvog svetskog rata i dodaje da je razlog za to veliki natalitet.

“Već sredinom dvadesetih godina centralna Srbija ima više stanovnika nego što je imala deset godina ranije. Natalitet je bio ogroman u zemlji. Ako gledate statistiku, 1924. godine su već ti gubici nadoknađeni, međutim kvalitativno gubici su ogromni”, naveo je Marković.

Istakao je da su nestale čitave generacije, kao i da su najviše stradali oni koji su rođeni 1892. i 1893. godine.

Marković podseća da ratnoj generaciji pripadaju i nobelovac Ivo Andrić, koji je rođen 10. oktobra 1892. godine, kao i književnik Miloš Crnjanski, koji je rođen 24. oktobra 1893.

“Možete zamisliti, to je generacija koja je skoro potpuno nestala. Mnogo je talentovanih, velikih ljudi nestalo u tom ratu”, rekao je Marković.

Prvi svetski rat počeo je 28. jula 1914. godine napadom Austrougarske na Srbiju.

Vlasti Dvojne monarhije iskoristile su tragičnu pogibiju prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije vojvotkinje Hoenberg u Sarajevu, na Vidovdan, 28. juna 1914, da optuže Srbiju da navodno stoji iza atentata.

U Beču je zapravo dugo tražen prikladan moment za, kako su verovali, konačni obračun sa Srbijom.

Atentat koji su izvršili mladobosanci uzet je otuda kao opravdanje za rat.

Rat je objavljen, verovatno ciljano, simbolički, mesec dana po atenatu u Sarajevu, 28. jula.

Probojem Solunskog fronta, koji su izveli Srbi, sredinom septembra 1918. i pobedonosnom ofanzivom koja je presudno doprinela porazu Centralnih sila, okončan je Prvi svetski rat.

Po kapitulaciji Bugarske, zatim i Austrougarske, Nemačka je primirje potpisala 11. novembra. Bio je to kraj Velikog rata.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik od 2012. godine.

U Srbiji se kao glavni motiv za amblem Dana primirja koristi cvet Natalijine ramonde, što je ugrožena vrsta u Srbiji, koji je poznat i kao cvet feniks.

Osim Natalijine ramonde, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Dan primirja u Srbiji praznuje se neradno.

Danas se u Srbiji obeležava Dan primirja

Viktor

11. novembar 2025. | 05:00

Dan primirja u Prvom svetskom ratu biće sutra obeležen u Srbiji, u znak sećanja na 11. novembar 1918. kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se danas u Srbiji, u znak sećanja na 11. novembar 1918. kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, a tim povodom predsednik Vlade Srbije Đuro Macut položiće venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, nakon čega će biti održana i državna ceremonija polaganja venaca u kosturnici branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.

Državnu ceremoniju predvodiće ministarka za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.

Takođe, ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti prisustvovaće delegacija Grada Beograda.

Povodom obeležavanja Dana primirja, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su juče u 16.00 časova počasnu artiljerijsku paljbu ispaljivanjem 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa sa Savske terase na Kalemegdanu, a reprezentativni orkestar Garde intonirao je himnu Srbije, uz podizanje državne zastave.

U Srbiji i u svetu sutra se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na dan kada su utihnula borbena dejstva i time okončan najrazorniji rat koji je istorija do tada zabeležila, u kome je stradalo više od 17 miliona ljudi, a Srbija izgubila skoro trećinu stanovništva.

Primirje je potpisano u jutarnjim satima 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Frankportu, u šumi kod varošice Kompijenj u Francuskoj, a na snagu je stupilo u 11.00 sati po srednjeevropskom vremenu.

Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919. godine, Srbija je do oktobra 1915. godine mobilisala 707.343 osoba, dakle 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva.

Prema istom izvoru, ukupni gubici Srbije bili su 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto populacije iz 1914. godine, od čega je vojnih gubitaka bilo 402.435 a civilnih 845.000.

Srpske bokserke Ćirković i Mitić osvojile zlatne medalje

Viktor

11. novembar 2025. | 04:53

Srpske bokserke Sara Ćirković i Sanja Mitić osvojile su zlatne medalje na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore i omladinke

JEREVAN – Srpske bokserke Sara Ćirković i Sanja Mitić osvojile su zlatne medalje na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore i omladinke, pa se ženska selekcija Srbije iz Jerevana vraća sa ukupno dva zlata, četiri srebra i tri bronze.

Šampionat “starog kontinenta” u boksu za mlađe seniorke (do 23 godine) i omladinke (do 19 godina) u organizaciji Evropske bokserske kofederacije (EUBC) održan je u glavnom gradu Jermenije.

Poslednjeg dana takmičenja Srpkinje su “iskovale” tri medalje – Sara Ćirković i Sanja Mitić zlato, a Anastasija Bošković srebro.

Ćirković je u finalu kategorije do 54 kilograma pobedila Ruskinju Dariju Pantelejevu jednoglasnom odlukom sudija (5:0) i tako osvojila treću u nizu zlatnu medalju na šampionatima Evrope u olimpijskom boksu za mlađe seniore (U23).

Ujedno, ovo je peto Sarino zlato u svim takmičarskim uzrastima kada su u pitanju šampionati “starog kontinenta”. Prethodna evropska zlata u ovom uzrastu, Ćirkovićeva je osvojila u Budvi (2023) i Sofiji (2024), gde je na oba šampionata proglašena najboljom bokserkom kao i sada u Jerevanu, gde je dobila poseban pehar namenjen najboljoj bokserki Evropskog prvenstva.

Mitić je u kategoriji do 50 kilograma u finalu pobedila Arinu Vostrikovu iz Rusije na poene, jednoglasnom odlukom sudija – 5:0.

Anastasija Bošković se za zlato borila protiv Beloruskinje Darije Lecko. Poražena je na poene jednoglasnom odlukom sudija – 5:0, pa je osvojila srebrnu medalju.

U uzrastu omladinki Srbija je okićena sa tri srebra. Nikolina Džida (do 52 kg) se u finalu borila žestoko protiv Ruskinje Ksenije Cimbaljuk, poražena je na poene, Milica Pantelić (do 60 kg) je u finalu zaustavljena od Sofije Molčanove iz Rusije, prekidom borbe u drugoj rundi od strane sudije u ringu, dok je Dunja Vuksić (do 63 kg) u finalu izgubila od Ruskinje Arine Varsanije.

Četiri bronzane medalje za Srbiju na šampionatu Evrope u boksu za mlađe seniorke (U23) i omladinke (U19) iz kalendara EUBC osvojile su: Lejla Sejdi (do 57 kg) u omladinskoj konkurenciji (U19), a u uzrastu mlađih seniorki (U23), Dragana Jovanović (do 57 kg), Kristina Kuluhova (do 60 kg) i Dimitrij Gorbenko (do 63,5 kg).

Žensku reprezentaciju Srbije u konkurenciji omladinki predstavljale su: do 52 kg Nikolina Džida, 57 kg Lejla Sejdi, ⁠⁠60 kg Milica Pantelić i 63 kg ⁠Dunja Vuksić. Kod mlađih seniorki (U23) boje naše zemlje u Jerevanu branile su: 50 kg Sanja Mitić, ⁠54 kg Sara Ćirković, ⁠57 kg Dragana Jovanović, ⁠63 kg Kristina Kuluhova i ⁠70 kg Anastasija Bošković.

Stručni štab ženske reprezentacije Srbije činili su selektor Mirko Ždralo i treneri Alen Bičenov iz Rusije, Kubanac Pedro Granado i Aleksandar Vučković, prenosi Tanjug.

Željko Obradović: Monako ima kvalitetan tim, pobede najbolji lek za izlazak iz krize

Viktor

11. novembar 2025. | 04:51

Trener „crno-belih“ očekuje težak meč protiv Monaka i ističe da je ključ u dobroj odbrani i zaustavljanju kreatora igre rivala

Trener košarkaša Partizana Željko Obradović izjavio je danas u Beogradu da Monako ima kvalitetan tim i naveo da su pobede najbolji lek za izlazak iz krize.

Košarkaši Partizana će sutra od 20.30 časova u Beogradskoj areni dočekati Monako u 10. kolu Evrolige.

Za “crno-bele” na ovoj utakmici neće igrati Karlik Džons, Vanja Marinković, Arijan Lakić i Mario Nakić.

„Monako je tim izuzetnog kvaliteta, koji igra godinama zajedno, uz Danijela Tajsa su doveli i peticu iz Pariza, Kevarijusa Hejsa koji je prisutan u odbrani. Angažovali su i Nikolu Mirotića. Snaga te ekipe je u spoljnim igračima, naravno, sa Majkom Džejmsom, koji ima izvanrednu sezonu, sa 19 poena u proseku i mnogo asistencija. Najbitnije je da te kreatore njihove zaustavimo i da igramo odbranu od pika kao što smo igrali u Pireju većim delom. Radi se o dobroj napadačkoj ekipi, ali sa odbrambenim reakcijama sa specijalcima, koji pomažu timu na taj način”, rekao je Obradović na konferenciji za medije.

Partizan je doživeo četiri poraza na poslednja četiri meča u svim takmičenjima.

„Najbolje za tim su pobede. Igrali smo odlično protiv Barselone, protiv Dubaija vrlo loše, a protiv Olimpijakosa zaista veliki deo utakmice veoma dobro. Sezona je takva da nemamo ni vremena da tugujemo ili da se radujemo. Ponašamo se kako se ponašamo pred svaku sledeću utakmicu. Analizirali smo pre svega poslednju četvrtinu protiv Olimpijakosa. Važno je da su sve te odluke na kraju meča, koje su se ispostavile da nisu dobre, pravili igrači kod kojih je morala da bude lopta. To su ljudi koji kreiraju, Dvejn Vašington, Sterling Braun i Šejk Milton. Eventualno visoki ako mislimo da imamo prednost pod košem. Tu nema zamerki. Videli su sebe, posle utakmice odmah su dolazili da razgovaraju sa mnom. Naravno da im je žao, svesni su da je bila velika šansa da pobedimo u Pireju. Najbolji lek za situaciju u kojoj se nalazimo da se igra dobro, ali da se pobedi”, dodao je trener Partizana.

On je govorio i o novim igračima Brunu Fernandu i Niku Kalatesu.

„Uvek je problem kad igrač dođe usred sezone. Kalatesova adaptacija je u nekoj meri lakša, jer mene poznaje i ja njega. On razume, ima košarkašku inteligenciju. I sa njim dosta razgovaram. Ako dođe u toku sezone, a mora da igra preko 30 minuta odmah, jasno vam je koliko je teška situacija. Milton je takođe novi, a imao je nesreću da mesec dana ne bude u timu zbog povrede. Izuzetno inteligentan igrač, u njega imam maksimalno poverenje. Što se tiče Fernanda, problem je što ga koristim na dve različite pozicije, četiri i pet. Onda nije lako da se zapamte svi detalji. Pokušavam da pojednostavim igru kad je on na terenu, što se tiče napada. Odbrana je lakša, mada i tu ima u pojedinim trenucima reakcija koje nisu dogovorene. Njihova želja i odnos prema treningu je dobra”, rekao je trener Partizana.

Evroliga je takva da nema mnogo vremena da se radi, naveo je Obradović.

„Posle izuzetno napornog puta iz Dubaija, igračima sam pustio celu utakmicu, da vide kako smo izgledali. I onda sam ih odveo na trening, bilo je povuci, potegni da li da se trenira. Ubedio sam ih nam je potrebno 20 minuta da se trenira kako bi sutra ujutru bilo bolje. Pristali su i to je dalo rezultat, odrazilo se na igru protiv Olimpijakosa. Nažalost, nemamo vremena. Stalno je tako. Ja sam za to da igračima dam dan odmora, ali ako je potrebno da se to preskoči, probaću i tako da radim”, izjavio je Obradović.

Košarkaši Partizana Vanja Marinković i Džabari Parker su propustili meč protiv Olimpijakosa.

„Lakić je na treningu dobio udarac u rame. Srećom, nije ozbiljno, ali su doktori preporučili mirovanje i neće biti u timu. Drugi povređen igrač je kapiten, Marinković. Oseća se malo bolje, ali nije dovoljno da trenira i igra. Parker je bio bolestan i sada je u redu. Trenirao je najnormalnije”, istakao je Obradović.

On je prokomentarisao ovosezonski učinak Džabarija Parkera.

„Postoje stručnjaci, ljudi zaista sposobni da objasne nešto. Tehnološka era i društvene mreže – pogubno je za svakog čoveka. Zamislite onda igrače koji su stalno prisutni tamo. Mene to ne zanima, neko će reći da sam starog kova. Kad bih se time bavio, imalo bi strašno negativan uticaj na moj posao. Ja informacije pronalazim na druge načine. Šta se piše po društvenim mrežama i sajtovima niti mogu, niti želim da utičem. U ovoj eri imate one koji će reći sve najbolje i one koji će reći sve najgore o Parkeru. A ja mogu da kažem da je on jedan od igrača koji apsolutno na treningu radi tako da daje sve od sebe. Da li je do sada mogao da igra bolje i pomogne više timu – mislim da da. Ali, tu je, trenira i to je preduslov za svakoga”, rekao je Obradović.

Trener Partizana je odgovorio na pitanje zašto Aleksej Pokuševski ne dobija minute na poslednjim utakmicama.

„Ne postoji nijedna druga odluka osim one koja je uvek najvažnija, da ja isključivo vodim računa o interesu tima. Moja procena, moja odgovornost. On igra dobro, ponaša se na treninzima dobro. Nikakav problem”, zaključio je Obradović.

Monako je u dosadašnjem delu sezone u Evroligi zabeležio šest pobeda i tri poraza, dok Partizan ima skor 3/6.

Košarkaši Crvene zvezde večeras gostuju Dubaiju

Viktor

11. novembar 2025. | 04:49

“Crveno-beli” su zabeležili sedam uzastopnih pobeda u Evroligi

Košarkaši Crvene zvezde gostovaće večeras od 17 časova ekipi Dubaija u 10. kolu Evrolige.

“Crveno-beli” su zabeležili sedam uzastopnih pobeda u Evroligi. Zvezda se nalazi na drugom mestu na tabeli sa sedam trijumfa i dva poraza, dok je Dubai na 15. poziciji sa skorom 3/6.

“Svi smo svesni jačine protivnika i utakmice, koju bi trebalo da pobedimo. Svaka utakmica na strani mnogo znači. Ovde će mnogo ekipa imati problema, pogotovo kada im se oporave neki igrači, kao Aleksa Avramović koji će igrati protiv nas. Što se nas tiče, želimo da nastavimo pobednički niz. Naš fokus trebalo bi samo da bude na igri. Velika je stvar što svugde imamo podršku navijača, to samo dokazuje veličinu kluba”, rekao je trener Crvene zvezde Saša Obradović uoči meča sa Dubaijem.

Košarkaš “crveno-belih” Donatas Moteijunas izjavio je da Dubai ima kvalitetan tim.

“Najveći njihov kvalitet jeste što imaju dosta izvanrednih igrača, veoma su opasni, svaki igrač može da postigne preko 20 poena. To je deo jedne sezone posebno sa putovanjima, kao što je sada slučaj sa Dubaijem. Kada su takva putovanja u pitanju, moramo da imamo širok roster, gde će trener imati na raspolaganju više igrača i mogućnost da ih menja. Na treneru je da odluči ko će igrati, a ko će biti na klupi u većem delu utakmice”, rekao je Moteijunas, prenosi Tanjug.

Kolika je “minimalna plata za život” u Ontariju i koliko morate zaraditi da biste spojili kraj s krajem?

Dara Milovanović

10. novembar 2025. | 13:24

Handsome man with tools, holding an American Flag. View from the back, close-up. Concept of work and employment — OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Prema novom izveštaju, postoji razlika od gotovo 10 dolara između minimalne plate u Ontariju i satnice, koja je potrebna radnici da bi mogli udobno da žive u širem području Toronte (GTA).

Prvog oktobra, minimalna satnica u provinciji porasla je za 40 centi na 17.60 dolara, što odražava drugu najvišu minimalnu satnicu u provinciji Kanadi. Britanska Kolumbija se može pohvaliti satnicom od 17,85 dolara.

To povećanje i dalje bledi u poređenju sa onim što, prema Mreži za životnu platu Ontarija (OLWN), treba da dobiju radnici s punim radnim vremenom i da udobno žive u GTA, to je 27,20 dolara po satu – razlika od 9,60 dolara u odnosu na trenutnu pokrajinsku stopu.

Da bi izračunala minimalnu platu za život, OLWN uzima u obzir troškove života u 10 regija u provinciji za tri vrste domaćinstava: samohranu odraslu osobu, samohranog roditelja i dvije odrasle osobe koje izdržavaju dvoje muških dece. Uzimaju se u obzir faktori poput hrane, smeštaja, brige o deci, prevoza i troškova rekreacije, a zatim ukrštavaju rezultate, uključujući sve primenjive državne poreze, beneficije i transfere. Ušteđevina se ne uzima u obzir.

„Ako radite posao na minimalnom platom, sedmično ćete biti manje od 336 dolara“, rekao je Craig Pickthorne, direktor komunikacija OLWN-a, u intervjuu za CTV News Toronto.

„Zbog te razlike između minimalne plate za život, ona je sada toliko udaljena, a svake godine kada vršimo izračun minimalne plate za život, ona se sve više udaljava od minimalne plate.“

Prošlogodišnji proračuni za GTA imali su minimalnu satnicu od 26 dolara. To ukazuje na povećanje od 4,6 posto za 2025. godinu.

Pickthorne kaže da je to manji skok nego prethodnih godina, pa čak iu poređenju sa drugim regijama širom Ontarije. Najveći porast zabeležen je u jugozapadnoj regiji Ontarija – koja obuhvata područje od Sarni do Windsora – za 8,3 posto, porastao je sa 19,85 na 21,50 dolara po satu.

Cena je ono što prvenstveno povećava ploču potrebne za život, rekao je Pickthorne.

„Videli smo prethodnih godina da su cene hrane bile povećanja i ove godine ih nije bilo toliko kao prošle“, rekao je Pickthorne. „30 do 40 posto stope minimalne plate za život je zbog stanarine… i tako da kada to poraste, to zaista ima veliki uticaj.“

Zoocasa, web stranica za nekretnine, nedavno je analizirala podatke kako bi utvrdila koliko bi Kanađani trebali minimalno zaraditi da bi mogli priuštiti iznajmljivati jednosoban stan – što znači da bi trebali potrošiti samo 32 posto bruto godišnjeg prihoda.

Prema Zoocasi, stanovnici Toronte bi, s njihovim metrikom, trebali zarađivati nanajmanje od 86,062 dolara godišnje, ili 44,13 dolara po satu, ako žele sami iznajmiti taj stan. Ta brojka je 151 posto više od stope u Ontariju i otprilike 62 posto više od stope minimalne ploče u području Velikog Toronta (GTA).

Ovi troškovi najveći koji su opteretili novčanik uzrokovali su masovno iseljavanje iz Velikog Toronta (GTA) , što je također povećalo troškove u okolnim regijama.

„Takođe vidimo značajnu stopu, recimo, u onome što zovemo Bruce Gray Huron Perth Simcoe“, rekao je Pickthorne, pokazujući područje koje se štiti od Stratforda do Barrieja.

Kao rezultat doseljavanja većeg broja ljudi tamo, Pickthorne kaže da je to povećalo stopu minimalne zarade za područje za 6,7 posto, na 24,60 dolara po satu.

Evo kako izgledaju satnice za život u Ontariju za 2025. godinu:

Područje GTA, 27,20 dolara
Bruce Grey Huron Perth Simcoe, 24,60 dolara
Otava, 23,40 dolara
Dufferin Guelph Wellington Waterloo, 23,00 dolara
Hamilton, 22,60 dolara
Istok, 22,20 dolara
Jugozapad, 21,50 dolara
Brant Haldimand Norfolk Niagara, 21,40 dolara
Sjever, 21,10 dolara
London Elgin Oxford, 21,05 dolara

U istraživanju koje su nedavno dokazali OLWN i kanadski centar za političku alternativu , a koje je analiziralo podatke od jula 2024. do juna 2025. godine, oko 17,3 posto radnika u Torontu ima platu ispod minimalne zarade. Radnici s određenom rasnom pripadnošću imaju veću vjerovatnoću da zarađuju manje, sa 20,1 posto u toj kategoriji u poređenju sa 12,1 posto za radnike bez određene rasne pripadnosti.

Širom Ontarija postoji razlika u prihodima od sedam do deset procentnih poena između rasno različitih radnika.

Mnogo više žena u Torontu ne zarađuje minimalnu platu u poređenju sa muškarcima, što odražava 20,4 posto u odnosu na 14,4 posto.

Kada se uporede rasa i pol, žene određene rase u Torontu imaju najveću verovatnoću da se zarađuju manje od egzistencijalne ploče, što odražava 23,4 posto.

SRPSKINEWS/KANADA

Budite se svaki put u 3 noću? Naučnici objašnjavaju zašto se to dešava

Viktor

10. novembar 2025. | 08:51

round black and white analog alarm clock

Stalni, neprekidni san je moderni običaj, a ne evolucijska konstanta. To pomaže da se objasni zašto se mnogi od nas i dalje bude u 3 ujutro i pitaju se da li je nešto pogrešno. Važno je znati da je ovo duboko ljudsko iskustvo.

Za veći deo ljudske istorije, neprekidni san od osam sati nije bio uobičajen. Ljudi su često spavali u dve smene svake noći, poznate kao „prvi san“ i „drugi san“.

Svaka od ovih smena trajala je nekoliko sati, a između njih postojala je pauza od buđenja koja je trajala sat ili više. Istorijski zapisi iz Evrope, Afrike, Azije i drugih regiona opisuju kako su porodice nakon sumraka išle rano na spavanje, zatim se oko ponoći budile na kratko pre nego što bi se ponovo uspavale do zore.

Značaj pauze između smena

Pauza usred noći nije bila „mrtvo vreme“ – bila je vreme koje oblikuje kako percipiramo trajanje noći. Ljudi su tada obavljali razne aktivnosti: ložili vatru, proveravali životinje, molili se ili razmišljali o snovima koje su upravo sanjali. Pisma i dnevnici iz predindustrijskog doba spominju korišćenje tih sati za čitanje, pisanje ili tiho druženje sa porodicom i komšijama. Mnogi parovi koristili su ovu budnost za intimu.

Reference o „satu koji završava prvi san“ nalaze se još u delima antičkog grčkog pesnika Homera i rimskog pesnika Virgila, što pokazuje koliko je dvostruki noćni san bio uobičajen.

Kako je nestao „drugi san“

Nestanak drugog sna desio se tokom poslednja dva veka usled dubokih društvenih promena.

Veštačko osvetljenje bilo je jedan od ključnih faktora. U 18. i 19. veku, prvo lampe na ulje, zatim gasno osvetljenje, a kasnije i električna svetlost, pretvorile su noć u upotrebljivo vreme za budnost. Umesto da idu na spavanje ubrzo nakon zalaska sunca, ljudi su ostajali budni kasnije uz svetlo lampi.

Biološki, svetlost noću takođe pomera naš unutrašnji sat (cirkadijalni ritam) i smanjuje sklonost tela da se probudi posle nekoliko sati sna. Obično svetlo u sobi pre spavanja suzbija i odlaže melatonin, pomerajući početak sna kasnije.

Industrijska revolucija promenila je ne samo radne navike, već i obrasce spavanja. Fabrički rasporedi podstakli su jednokratni blok odmora. Do ranog 20. veka, ideja o osam neprekidnih sati sna zamenila je vekovima stari ritam od dva sna.

Dvostruki san u savremenim studijama

U višenedeljnim studijama sna koje simuliraju duge zimske noći u potpunoj tami i uklanjaju satove i večernje svetlo, učesnici često ponovo usvajaju dvostruki san sa mirnom pauzom. Studija iz 2017. godine u poljoprivrednoj zajednici na Madagaskaru bez struje pokazala je da ljudi i dalje uglavnom spavaju u dva segmenta, budeći se oko ponoći.

Uticaj zime i svetla na vreme

Svetlo reguliše naš unutrašnji sat i utiče na to kako percipiramo prolazak vremena. Kada ti signali izostanu, kao zimi ili pod veštačkim svetlom, osećaj vremena se menja.

U zimskim mesecima, slabije i kasnije jutarnje svetlo otežava usklađivanje cirkadijalnog ritma. Jutarnje svetlo sadrži više plave svetlosti, što je najefikasnija talasna dužina za stimulaciju proizvodnje kortizola i suzbijanje melatonina.

U laboratorijskim studijama izolacije vremena i u pećinskim istraživanjima, ljudi su živeli nedeljama bez prirodnog svetla ili satova, ili u konstantnoj tami. Mnogi su pogrešno računali dane, što pokazuje koliko vreme lako „klizi“ bez svetlosnih signala.

Slične distorzije javljaju se u polarnoj zimi, gde izostanak izlaska i zalaska sunca može učiniti da vreme „stoji“. Ljudi koji su navikli na visoke geografske širine i imaju stabilne rutine bolje se prilagođavaju ovim ciklusima, ali efekat varira.

Novi pogled na nesanicu

Klinike za san beleže da su kratka buđenja normalna, često se javljaju u tranzicijama između faza sna, uključujući REM fazu, povezanu sa živopisnim snovima. Ključno je kako reagujemo.

Mozak ima elastičan osećaj trajanja: anksioznost, dosada i slabo svetlo produžuju subjektivni osećaj vremena, dok ga angažovanost i mir mogu skratiti. Bez intervala u kojem ste se podigli i nešto radili ili pričali sa partnerom, buđenje u 3 ujutro može učiniti da vreme deluje sporije.

Kognitivno-bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I) savetuje da ustanete posle 20 minuta budnosti, obavite tihu aktivnost u prigušenom svetlu, kao što je čitanje, i vratite se u krevet kada se osetite pospano.

Stručnjaci za san takođe preporučuju prekrivanje sata i opuštanje oko merenja vremena kada imate problema sa snom. Smireno prihvatanje budnosti, uz razumevanje kako naš mozak percipira vreme, može biti najsigurniji način da ponovo zaspimo, piše Scienece Alert.

Kako zaista smanjiti „loš“ LDL holesterol – praktični saveti za zdravo srce

Viktor

10. novembar 2025. | 08:48

Razumevanje uloge holesterola i načina na koji možemo uticati na njegove nivoe ključno je za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova.

Posebno je važno obratiti pažnju na LDL holesterol, poznat i kao „loš holesterol“, čije povišene vrednosti mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Šta je zapravo LDL holesterol i kako možemo efikasno smanjiti njegove vrednosti u krvi? Da li ste se ikada zapitali zašto je baš ovaj tip holesterola toliko važan za naše zdravlje?

Šta je LDL holesterol i zašto je opasan

LDL holesterol (low-density lipoprotein) ili holesterol niske gustine ima svoju fiziološku ulogu u organizmu, ali kada njegove vrednosti pređu određene granice, postaje faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, piše N1.rs.

LDL prenosi holesterol kroz krv do ćelija u telu, što je neophodno za normalno funkcionisanje organizma. Problem nastaje kada je nivo LDL-a previsok, jer tada dolazi do nakupljanja holesterola na zidovima arterija, stvarajući plak. Ovaj plak sužava arterije i otežava normalan protok krvi, što značajno povećava rizik od tromba i razvoja srčanih oboljenja.

Normalne vrednosti LDL holesterola trebalo bi da budu ispod 3,0 mmol/l (oko 115 mg/dl). Vrednosti iznad ovih granica smatraju se povišenim i zahtevaju pažnju.

Mnogi faktori utiču na nivo LDL holesterola u krvi, uključujući genetiku, ishranu, fizičku aktivnost, kao i prisustvo drugih zdravstvenih stanja poput dijabetesa ili hipotireoze. Prepoznavanje ovih faktora prvi je korak ka efikasnom smanjenju LDL holesterola.

Ishrana kao ključ kontrole LDL holesterola

Hrana koju konzumiramo ima direktan uticaj na vrednosti holesterola u krvi. Pravilna ishrana predstavlja najprirodniji i najefikasniji način za smanjenje nivoa LDL holesterola.

Izbegavajte zasićene i trans masti

Zasićene i trans masti značajno povećavaju nivo LDL holesterola u krvi. Ove masti se nalaze prvenstveno u:

Prerađenoj hrani i brzoj hrani
Masnom mesu i punomasnim mlečnim proizvodima
Margarinu i delimično hidrogenizovanim uljima
Prženim proizvodima i industrijskim grickalicama
Pekarskim proizvodima poput krofni, kolača i keksa

Umesto ovih namirnica, fokusirajte se na zdrave, nezasićene masti koje mogu čak i pomoći u smanjenju LDL holesterola. Maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi i semenke bogati su zdravim mastima koje podržavaju zdravlje srca.

Povećajte unos vlakana

Namirnice bogate vlaknima imaju izuzetnu sposobnost smanjenja nivoa LDL holesterola. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u voću, povrću, mahunarkama i integralnim žitaricama, vezuju holesterol u digestivnom traktu i pomažu njegovom izbacivanju iz organizma.

Posebno efikasne namirnice bogate vlaknima uključuju:

Ovas i ječam
Jabuke, kruške i citruse
Pasulj, grašak i sočivo
Lan i čia semenke
Integralne žitarice poput smeđeg pirinča i kinoe

Redovan unos ovih namirnica može smanjiti LDL holesterol za nekoliko procenata u zavisnosti od unete količine i ukupne ishrane.

Riblje ulje i omega-3 masne kiseline

Ribe poput lososa, skuše, tunjevine i sardina bogate su omega-3 masnim kiselinama koje imaju snažan antiinflamatorni efekat i pomažu u smanjenju nivoa triglicerida, još jednog oblika masti u krvi. Iako omega-3 masne kiseline nemaju direktan efekat na LDL holesterol, one povećavaju nivo „dobrog“ HDL holesterola i poboljšavaju opšte zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Ako niste ljubitelj ribe, razmotrite uzimanje dodataka ishrani na bazi ribljeg ulja, ali uvek uz konsultaciju sa lekarom.

Značaj fizičke aktivnosti

Da li ste znali da fizička aktivnost može biti jednako efikasna kao i određene nutritivne strategije za smanjenje LDL holesterola? Redovna fizička aktivnost stimuliše enzime koji pomažu u premeštanju LDL holesterola iz krvi u jetru, gde se prerađuje i eliminiše iz tela.

Za optimalne rezultate, kombinujte aerobne vežbe poput brzog hodanja, trčanja, plivanja ili vožnje bicikla sa vežbama snage. Idealno je vežbati najmanje 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.

Čak i skromne promene, poput korišćenja stepenica umesto lifta ili parkiranja dalje od odredišta, mogu vremenom dati značajne rezultate. Najvažnije je pronaći aktivnost koju volite i koja se lako uklapa u vaš životni stil, jer je konzistentnost ključ uspeha.

Prirodni suplementi za smanjenje holesterola

Osim promene ishrane i povećane fizičke aktivnosti, postoje i određeni prirodni suplementi koji mogu pomoći u smanjenju LDL holesterola.

Beli luk

Beli luk sadrži jedinjenja koja mogu smanjiti sintezu holesterola u jetri. Redovna konzumacija svežeg belog luka ili suplementa može dovesti do skromnog smanjenja ukupnog holesterola.

Neka istraživanja ukazuju da jedinjenja u belom luku mogu blago uticati na smanjenje sinteze holesterola, ali dokazi su ograničeni.

Crveni fermentirani pirinač

Crveni fermentirani pirinač tradicionalno se koristi u kineskoj medicini i sadrži monakolin K, jedinjenje koje je strukturno slično aktivnom sastojku u statinima, lekovima za snižavanje holesterola. Međutim, važno je konsultovati se sa lekarom pre uzimanja ovog suplementa, posebno ako već uzimate lekove za holesterol.

Biljni steroli i stanoli

Ova jedinjenja, koja se prirodno nalaze u biljkama, smanjuju apsorpciju holesterola u crevima. Danas su dostupni kao dodaci ishrani ili su dodati određenim namirnicama poput margarina, jogurta i napitaka.

Značaj zdravih životnih navika

Pored ishrane i fizičke aktivnosti, i druge životne navike mogu značajno uticati na nivo LDL holesterola.

Prestanak pušenja

Pušenje oštećuje zidove krvnih sudova, čineći ih podložnijim nakupljanju masnih naslaga. Takođe, pušenje smanjuje nivo HDL („dobrog“) holesterola. Prestanak pušenja može povećati HDL holesterol za čak 10%.

Umeren unos alkohola

Umeren unos alkohola (jedna čaša dnevno za žene i do dve čaše za muškarce) može povećati nivo HDL holesterola. Međutim, preterani unos alkohola može povećati nivo triglicerida i krvni pritisak, što poništava sve potencijalne koristi.

Upravljanje stresom

Hronični stres može povećati nivoe holesterola, delom zbog uticaja na hormone stresa poput kortizola. Tehnike za upravljanje stresom, kao što su meditacija, duboko disanje, joga ili čak redovna šetnja u prirodi, mogu pomoći u održavanju zdravih nivoa holesterola.

Kvalitetan san

Nedostatak sna može poremetiti metabolizam i povećati proizvodnju holesterola u jetri. Težite ka 7-8 sati kvalitetnog sna svake noći kako biste podržali zdrave nivoe holesterola.

Kada je vreme za medicinsku intervenciju

Uprkos svim naporima kroz ishranu i zdrav način života, neki ljudi mogu i dalje imati povišene nivoe LDL holesterola zbog genetskih faktora ili drugih zdravstvenih stanja. U takvim slučajevima, medicinska intervencija može biti neophodna.

Lekovi za snižavanje holesterola, posebno statini, pokazali su se veoma efikasnim u smanjenju LDL holesterola i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Druge opcije uključuju inhibitore apsorpcije holesterola, sekvestrante žučnih kiselina i PCSK9 inhibitore.

Važno je naglasiti da lekovi ne bi trebalo da zamene zdrave životne navike, već da budu deo sveobuhvatnog pristupa smanjenju holesterola.

Svakodnevne navike za dugoročni uspeh

Smanjenje LDL holesterola nije jednokratni poduhvat, već doživotno putovanje. Integrišite ove zdrave navike u svoju svakodnevicu:

Planirajte obroke unapred kako biste izbegli impulsivne, nezdrave izbore
Čitajte nutritivne deklaracije i izbegavajte proizvode bogate zasićenim mastima i trans mastima
Kuvajte kod kuće što češće kako biste kontrolisali sastojke
Porcije držite pod kontrolom, čak i kada jedete zdrave namirnice
Vodite dnevnik ishrane i fizičke aktivnosti kako biste pratili svoj napredak
Pronađite partnera za podršku koji će vas motivisati da ostanete na pravom putu

Da li ste spremni da preuzmete kontrolu nad svojim nivoom holesterola? Započinjanje ovog putovanja može se činiti zastrašujućim, ali male, postepene promene mogu vremenom dovesti do značajnih rezultata. Svaki mali korak koji preduzmete danas je investicija u vaše dugoročno zdravlje srca.

Zapamtite, cilj nije savršenstvo, već napredak. Budite strpljivi sa sobom i proslavite svaki mali uspeh na putu ka zdravijem nivou holesterola i snažnijem kardiovaskularnom sistemu.

Top 10 kulturno bogatih evropskih gradova koje treba posetiti u 2026: Dva su u Hrvatskoj i Sloveniji

Viktor

10. novembar 2025. | 08:44

people walking on park near body of water during daytime

Od drevnog šarma Ptujа u Sloveniji do kamenih ulica Briža u Belgiji, srednjovekovnih kula San Điminjana u Italiji i barokne lepote Zamošća u Poljskoj, širom Evrope postoji bezbroj gradova kulturnog nasleđa u kojima su istorija, arhitektura i umetnost duboko utkani u svakodnevni život.

U obimnom istraživanju više od 200 autentično istorijskih gradova širom Evrope — u rasponu od ikoničnih gradova do skrivenih dragulja — organizacija European Best Destinations (EBD) objavila je svoj dugo iščekivani spisak Najboljih evropskih gradova kulturnog nasleđa za 2026. godinu.

Ovaj izbor zasniva se na UNESCO listi kulturne svetske baštine u Evropi, anketi međunarodnih putnika o njihovim omiljenim kulturnim i gastronomskim odredištima i stručnoj selekciji turističkih profesionalaca koji su destinacije procenjivali prema sledećim ključnim kriterijumima:

Integritet i očuvanost istorijske arhitekture i znamenitosti
Kulturno bogatstvo kroz muzeje, festivale i celogodišnje programe
Održivost i pristupačnost kroz mogućnost pešačenja i ekološki prihvatljiv prevoz
Autentična lokalna kuhinja i uranjajuća iskustva u prirodi – sve to bez gužv

Na vrhu ove prestižne liste nalazi se Ptuj u Sloveniji — mali grad sa više od 2.000 godina istorije. Poznat po svom dvorcu na brdu, čuvenim vinarskim tradicijama i živopisnom kalendaru kulturnih i sportskih događaja, Ptuj je proglašen za grad broj 1 na listi najboljih evropskih gradova kulturnog nasleđa za 2026. godinu.

„Ptuj je više od sačuvane prošlosti — to je grad koji svakog dana živi i diše istoriju“, navodi organizacija European Best Destinations.

„Deset vodećih destinacija izdvajaju se svojom sposobnošću da spoje bogato nasleđe sa savremenim kulturnim životom“.

Pitate se gde da putujete po Evropi zbog kulturnog iskustva u 2026? Evo 10 prelepih evropskih lokaliteta kulturnog nasleđa.

1. Ptuj, Slovenija

Shutterstock/marcin jucha

Najstariji grad u zemlji, gde hiljadugodišnji dvorac, vinogradi i festivali održavaju istoriju živom, čineći Ptuj „jednom od najživopisnijih destinacija kulturnog nasleđa u Evropi“.

Nadgledajući reku Dravu, dvorac je vekovima čuvao grad kao simbol kontinuiteta i prestiža. UNESCO ga prepoznaje kao jedno od 34 mesta svetske baštine uvrštenih na listu s ciljem da „pomognu putnicima da razviju dublje razumevanje izuzetne univerzalne vrednosti i kulturnog nasleđa u celini“.

Ptuj je sačuvao svoje srednjovekovno jezgro, a istovremeno se neprestano iznova definiše kroz celogodišnje festivale, kulturne i sportske događaje, uključujući prolećni karneval Kurentovanje — jedno od najoriginalnijih i najšarenijih slavlja u Evropi — zatim letnji Art Stays Festival (međunarodni umetnici, koncerti i pozorište na otvorenom), jesenju berbu grožđa (Ptujske vinske podrume, koji su među najstarijima u Evropi) i zimski Božićni market koji ispunjava istorijske trgove svetlošću i tradicijom.

2. Briž, Belgija

Shutterstock/Pajor Pawel

Kanali, gotske crkve i trgovi kao sa razglednice. Stari grad Briža, koji se nalazi na UNESCO listi, odiše bezvremenskim šarmom.

Često nazivan „Venecijom severa“, i to s dobrim razlogom. Mreža kanala, gotskih crkava i srednjovekovnih trgova čini ga jednim od najromantičnijih gradova u Evropi.

Kao mesto svetske baštine pod zaštitom UNESCO, Briž je remek-delo očuvanosti, gde svaka kaldrma kao da priča svoju priču. Iza svoje lepote dostojne razglednice, grad nudi vrhunsku gastronomiju, muzeje svetske klase i toplu flamansku atmosferu.

3. Angra de Eroizmo, Terserija, Azori

Shutterstock/ikumaru

Na ostrvu Terserija u portugalskom arhipelagu Azori, Angra do Eroizmo stoji kao dragulj atlantskog nasleđa.

Prepoznat od UNESCO zbog savršeno očuvanog renesansnog urbanog plana, dugo je bio raskrsnica pomorskih istraživanja.

„Njegove šarene fasade, crkve i tvrđave daju mu šarm kakav nijedno drugo mesto nema, spajajući portugalsku tradiciju sa okeanskim horizontima“, piše EBD.

4. Dubrovnik, Hrvatska

Shutterstock/BBA Photography

Poznat kao „Biser Jadrana“, Dubrovnik na jugu Hrvatske jedno je od najpoznatijih svetskih gradova pod zaštitom UNESCO.

Njegovi srednjovekovni bedemi, barokne crkve i popločane ulice čine ga živim spomenikom. Iza svoje filmske slave, Dubrovnik ostaje mesto kulture, muzičkih festivala i autentičnog dalmatinskog gostoprimstva.

Prema Dubrovnik Times-u, grad je zabeležio porast turizma iz SAD: „Hrvatski nacionalni sistem eVisitor pokazuje da je između 1. januara i 30. septembra 2025. županija ugostila 238.387 američkih turista, što je povećanje od 14% u odnosu na isti period prošle godine“. Zašto? „Kombinacija bolje dostupnosti, pametnog marketinga i prstohvata holivudske magije“.

5. Albi, Francuska

Shutterstock/ldgfr photos

Impozantna katedrala od cigle iz 13. veka iznad reke Tarn definiše ovo prefinjeno južno utočište.

Albi je UNESCO dragulj na obalama reke Tarn u južnoj Francuskoj, severoistočno od Tuluza, krunisan svojom izvanrednom gotičkom katedralom, najvećom građevinom od cigle na svetu.

Grad je takođe dom muzeja Tuluz-Lotreka, koji slavi život i delo slikara rođenog tamo. Sa svojim šarenim fasadama i živom kulturnom scenom, Albi je jedno od najotmenijih mesta nasleđa u južnoj Francuskoj.

6. Firenca, Italija

Shutterstock/Alejandro Diaz Manrique

Firenca je kolevka renesanse, grad pod zaštitom UNESCO i prestonica regiona Toskane, gde se umetnost, istorija i kultura spajaju. Od katedrale Duomo do muzeja galerije Ufiči, svaki njen ugao je remek-delo.

Od Duoma sa njegovom kupolom prekrivenom terakota pločicama koju je projektovao Bruneleski i zvonikom koji je izgradio Đoto, do Galerije Akademija u kojoj se nalazi Mikelanđelov David, i Ufičija koji izlaže Botičelijevo Rađanje Venere i da Vinčijeve Blagovesti, Firenca je obavezna stanica na svakoj umetničkoj ruti.

Ipak, Firenca nije muzej. Naprotiv, to je vrlo posećen, živ grad pun živopisnih trgova, toskanske kuhinje i bezvremenskog stila.

7. Češki Krumlov, Češka

Shutterstock/Kasbah

Češki Krumlov je jedan od najčarobnijih i najturističkijih gradova Centralne Evrope, u regionu Južne Češke.

Njegov bajkoviti zamak iz 13. veka, vijugava reka i šarene barokne fasade doneli su mu priznanje UNESCO i ljubav putnika širom sveta. Sa samo 13.000 stanovnika, bogat je atmosferom koja deluje kao da se vraćate u prošlost.

8. San Điminjano, Italija

Shutterstock/monticello

Điminjano, „Grad finih kula“ sa gotovo netaknutom srednjovekovnom siluetom, toskanski je dragulj.

Brdski grad jugozapadno od Firence, ova dragocena opština okružena je zidovima iz 13. veka, a stari grad je centriran oko Piazza della Cisterna, trougaonog trga okruženog srednjovekovnim kućama. Ima siluetu srednjovekovnih kula, uključujući poznatu Torre Grossa, koje su očuvane gotovo netaknute, dajući mu jedinstveni identitet.

Između svojih vina (Vernaccia di San Gimignano), popločanih ulica i bezvremenske arhitekture, ovo je Toskana u svom najautentičnijem obliku.

9. Zamosc, Poljska

Shutterstock/Adam Kurylo

Osnovan u 16. veku, Zamosc, na jugoistoku Poljske, retki je primer savršeno očuvanog renesansnog grada izgrađenog po planu.

Projektovao ga je italijanski arhitekta za Jana Zamojskog, velikog kancelara Poljske, koji je zamišljao „idealni grad“, i spaja šarm centralne Evrope sa italijanskim stilom, zaslužujući titulu „Padova severa“.

Elegantne arkade, prelepe fasade i živahan trg čine ga jednim od najfascinantnijih poljskih gradova pod zaštitom UNESCO, koji ga je prepoznao kao „jedinstven primer renesansnog grada u centralnoj Evropi“.

10. Toledo, Španija

Shutterstock/Anton_Ivanov

Smešten na brdu iznad reke Tajo i ravnica Kastilje-Manče u centralnoj Španiji, Toledo je poznat kao „Grad tri kulture“, gde hrišćanski, muslimanski i jevrejski uticaji koegzistiraju u izuzetnom nasleđu.

Bio je i nekadašnji dom manirističkog slikara El Greka. Njegova katedrala, sinagoge i zidovi tvrđave čine ga gradom duboke kulturne vrednosti. Kao grad pod zaštitom UNESCO-a od 1986. godine, Toledo ostaje jedan od najinspirativnijih istorijskih gradova Španije i jedan od 10 kulturnih gradova nasleđa u Evropi koje se ne sme propustiti.

Sesilija Rodrigez, saradnica Forbes

Pogledajte kako izgleda pametni prsten koji zamenjuje miš

Viktor

10. novembar 2025. | 08:41

Zamislite da upravljate računarom bez podizanja ruke sa tastature. Prolo Ring upravo to omogućava.

Osmišljen da zameni računarski miš, ovaj pametni prsten kombinuje funkcionalnost miša, prečica i gestova u jednom uređaju na prstu.

Specifikacije

Prolo ima više od 40 pokreta u vazduhu, koji se mogu programirati prema individualnim potrebama i podršku za sve glavne operativne sisteme (Windows, macOS, Linux i ChromeOS). Osim toga, koristi Modtouch tehnologiju za optimizovanu kontrolu pokretima i gestovima.

Trackpad površine opremljene su najsavremenijim senzorima i IC čipovima koji obezbeđuju maksimalnu preciznost svakog pokreta.

Dizajniran je u SAD i dolazi u tri boje (Champagne Gold, Future Silver i Carbon Black). I to za programere i profesionalce koji žive uz tastaturu, što im omogućava da upravljaju ekranom bez narušavanja držanja, ritma ili fokusa.

Nema nijedno dugme i težak je svega pet grama. Postavlja se na kažiprst i ima tri glavne komponente: „tačped“ koji se koristi palcem, senzor pokreta i „tačped“ koji se koristi kažiprstom druge ruke.

Potpuna kontrola kursora uglavnom je omogućena pomoću palca – za pokazivanje, kliktanje, skrolovanje, zumiranje, prevlačenje.

Dovoljno je da stavite prsten ili ga dodirnete i odmah počinje sa radom. Pametni algoritmi za uštedu energije automatski ga uspavljuju dok miruje, i bude pri svakom dodiru.

Povezuje se putem Blututa, bez potrebe za dodatnim aplikacijama, drajverima ili podešavanjima. Ukoliko ipak želite da prsten prilagodite vašim potrebama, postoji aplikacija koja je potpuno besplatna i to omogućava.

Prolo / Ferrari / Profimedia

Alati za upravljanje dostupni na prstima

Prolo je zamišljen tako da ruke ostanu na tastaturi, jer su svi alati za upravljanje dostupni na vrhovima prstiju.

„Prolo je napravljen za svakoga i za svaki uređaj – za muzičare, dizajnere, kuvarske entuzijaste, čitaoce, profesionalce, govornike i mnoge druge. Prolo omogućava da vaše ruke ostanu u pokretu, a fokus na ekranu“, stoji na sajtu Prolo.

Na raspolaganju i Pro verzija

Kupcima je na raspolaganju i Pro verzija koja otključava napredne mogućnosti:

prilagodljive gestove – personalizuje i do 19 dodatnih gestova ili menja postojeće
kreiranje makro komandi – povezuje više radnji u jedan pokret (na primer možete da otvorite aplikaciju unesete komandu i pustite muziku – sve u jednom pokretu)
brzo menjanje profila – kreiranje i menjanje profila za posao, igranje ili kreativni rad.

Prsten dolazi sa punjačem, a jednim punjenjem omogućeno je korišćenje i do 30 dana.

1...156157158...1.533 Stranica 157 od ukupno 1.533

NewsWeekPRO

Srbija nikada u istoriji nije bila toliko hvaljena kao 1918. kada je završen Veliki rat, nikada tako cenjena kao saveznica i pobednica, njene žrtve priznavao je svet, izjavio je povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu istoričar Momčilo Pavlović.

On je naglasio da Srbija u Velikom ratu nije bila samo žrtva, već i pobednica koja je vaskrsla iz gotovo nestale države u priznatog saveznika i oslobodioca.

“Nema jače identitetske tačke od uloge, stradanja i pobede Srbije u Prvom svetskom ratu”, rekao je Pavlović za Tanjug.

On je podsetio da je to bio rat koji je oblikovao slobodu i istorijsko pamćenje srpskog naroda.

Odnos prema žrtvama se, kako je naveo, najbolje vidi kada se poseti srpsko vojničko groblje u Bitolju, a potom francusko.

“Na nekoliko kilometara su ta dva groblja, sve će vam biti jasno kada vidite kako se održava francusko vojničko groblje, a kako srpsko”, rekao je Pavlović koji je naglasio da su herojstva srpske vojske priznali i saveznički komandanti.

Pavlović je podsetio i na veliku žrtvu koji je srpski narod podneo.

Vojne žrtve su, naglasio je, procenjene na između 330, 370 pa do više od 400 hiljada.

“Ali najveći broj ljudi stradao je u logorima. Samo na prostoru Bugarske bilo je oko dvadesetak različitih logora… Veliki broj civila stradao je čak i na prostoru današnje BiH, odnosno današnje Republike Srpske”, rekao je on i dodao da je jedan veliki logor bio u Doboju.

Na pitanje koji su bili vojni ciljevi, kako su ostvareni, šta su doneli Srbiji, Pavlović podseća da je u početku cilj bio odbrana i oslobađanje srpske teritorije, ali da su se stvari promenile već u decembru 1914. godine.

Podsetio je da je Niška deklaracija iz decembra 1914. godine definisala ratne ciljeve Srbije – oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca – što je 1918. godine i ostvareno stvaranjem zajedničke države.

Istoričar je ocenio da je Srbija 1918. godine bila na vrhuncu međunarodnog ugleda.

“Njene žrtve priznavao je čak i britanski kralja koji je već 11. novembra 1918. godine kralju Petru uputio telegram u kojem govori da će Velika Britanija večno pamtiti srpske žrtve. A kako je to izgledalo kasnije, to znamo”, rekao je Pavlović.

Na pitanje zašto je Dan primirja važan prvo za svet, a onda za Srbiju, Pavlović kaže da nema nikakve dileme da je 11. novembar važan za svetsku istoriju.

“Jedanaestog dana, 11. meseca u 11. sati, 1918. godine obznanjeno je primirje između Francuske i Nemačke, odnosno, saveznika i nemačke vojske. Primirje je potpisano na 35 ili 36 dana i tog dana utihnulo je oružje na kopnu, moru pa čak i u vazduhu”, podsetio je on.

Pavlović kaže, da se toga dana u Srbiji ništa posebno nije desilo.

Podsetio je da to pokazuje i intervju koji je na desetogodišnjicu završetka Velikog rata, tad već kralj Aleksandar dao za francuski list, gde je naveo da je rat u Srbiji završavan postepeno.

Pavlović je naveo da o stradanju srpskog naroda i njegovoj pobedi govori i cvet Natalijna ramonda, jer je to cvet feniks, kojem je i malo dovoljno da ponovo nikne i vaskrsne.

Marković:Srpska vojska dala odlučan doprinos u pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu

Primirje u Prvom svetskom ratu potpisale su sile Antante – Velika Britanija, Francuska i Rusija sa Nemačkom 11. novembra 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenu, a potpisivanjem je Veliki rat okončan.

Do primirja, kako je ispričao Marković za Tanjug, došlo je zbog potpunog raspada Nemačke iznutra, gladi koja je vladala i nedostatka kapaciteta za vođenje rata.

Marković je dodao da je postojao i strah od revolucije te da je zato Nemačka potpisala to primirje.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik od 2012. godine.

Kako je naveo, frontovi Centralnih sila počeli su da propadaju udarom srpske vojske 15. septembra.

“Za dva meseca, zahvaljujući toj lančanoj reakciji koja je nastupila od Solunskog fronta, propali su svi frontovi Centralnih sila”, naveo je Marković.

Profesor ukazuje da je tokom rata Srbija postigla neverovatne stvari i podseća da je dva puta porazila ogromnu austrougarsku vojsku u prvoj godini rata.

Kao jednu od neverovatnih činjenica, Marković navodi i povlačenje srpske vojske preko Albanije čime je, kako dodaje, sačuvana cela država.

“To se skoro nikad nije desilo u ljudskoj istoriji, da se jedna državna vojska uz ogromne gubitke na taj način sačuva. Mi imamo državu na Krfu, imamo vojsku na Solunskom frontu, i to nije uspelo nijednoj drugoj državi u ljudskoj istoriji”, naglasio je.

Za probijanje Solunskog fronta, Marković kaže da predstavlja blistavu završnicu jednog pobedonosnog rata koji je odneo mnogo žrtava, ali koji je na kraju bio verovatno najveća pobeda u istoriji srpskog naroda.

Marković navodi i da se broj žrtava srpskog stanovništva mora revidirati i dodaje da broj poginulih zavisi od toga koji deo Srbije se uzme u obzir.

Kako je pojasnio, broj od 1.250.000 žrtava korišćen je na Pariskoj mirovnoj konferenciji koja je počela u januaru 1919. godine, a završena je u januaru 1920. godine.

“Mi smo se držali tog broja, ali, na sreću, izgubili smo manje. Neko će me napasti da umanjujem srpske žrtve, ali ja se radujem da je 300.000, 400.000 Srba ostalo živih, za koje smo mislili da su poginuli. Tih 300.000 ili 400.000 danas imaju milione potomaka”, kazao je.

Marković je ukazao da je već sredinom dvadesetih godina 20. veka broj stanovnika u Srbiji premašio onaj od pre Prvog svetskog rata i dodaje da je razlog za to veliki natalitet.

“Već sredinom dvadesetih godina centralna Srbija ima više stanovnika nego što je imala deset godina ranije. Natalitet je bio ogroman u zemlji. Ako gledate statistiku, 1924. godine su već ti gubici nadoknađeni, međutim kvalitativno gubici su ogromni”, naveo je Marković.

Istakao je da su nestale čitave generacije, kao i da su najviše stradali oni koji su rođeni 1892. i 1893. godine.

Marković podseća da ratnoj generaciji pripadaju i nobelovac Ivo Andrić, koji je rođen 10. oktobra 1892. godine, kao i književnik Miloš Crnjanski, koji je rođen 24. oktobra 1893.

“Možete zamisliti, to je generacija koja je skoro potpuno nestala. Mnogo je talentovanih, velikih ljudi nestalo u tom ratu”, rekao je Marković.

Prvi svetski rat počeo je 28. jula 1914. godine napadom Austrougarske na Srbiju.

Vlasti Dvojne monarhije iskoristile su tragičnu pogibiju prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije vojvotkinje Hoenberg u Sarajevu, na Vidovdan, 28. juna 1914, da optuže Srbiju da navodno stoji iza atentata.

U Beču je zapravo dugo tražen prikladan moment za, kako su verovali, konačni obračun sa Srbijom.

Atentat koji su izvršili mladobosanci uzet je otuda kao opravdanje za rat.

Rat je objavljen, verovatno ciljano, simbolički, mesec dana po atenatu u Sarajevu, 28. jula.

Probojem Solunskog fronta, koji su izveli Srbi, sredinom septembra 1918. i pobedonosnom ofanzivom koja je presudno doprinela porazu Centralnih sila, okončan je Prvi svetski rat.

Po kapitulaciji Bugarske, zatim i Austrougarske, Nemačka je primirje potpisala 11. novembra. Bio je to kraj Velikog rata.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik od 2012. godine.

U Srbiji se kao glavni motiv za amblem Dana primirja koristi cvet Natalijine ramonde, što je ugrožena vrsta u Srbiji, koji je poznat i kao cvet feniks.

Osim Natalijine ramonde, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Dan primirja u Srbiji praznuje se neradno.

Državnu ceremoniju predvodiće ministarka za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.

Takođe, ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti prisustvovaće delegacija Grada Beograda.

U Srbiji i u svetu sutra se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na dan kada su utihnula borbena dejstva i time okončan najrazorniji rat koji je istorija do tada zabeležila, u kome je stradalo više od 17 miliona ljudi, a Srbija izgubila skoro trećinu stanovništva.

Primirje je potpisano u jutarnjim satima 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Frankportu, u šumi kod varošice Kompijenj u Francuskoj, a na snagu je stupilo u 11.00 sati po srednjeevropskom vremenu.

Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919. godine, Srbija je do oktobra 1915. godine mobilisala 707.343 osoba, dakle 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva.

Prema istom izvoru, ukupni gubici Srbije bili su 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto populacije iz 1914. godine, od čega je vojnih gubitaka bilo 402.435 a civilnih 845.000.

JEREVAN – Srpske bokserke Sara Ćirković i Sanja Mitić osvojile su zlatne medalje na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore i omladinke, pa se ženska selekcija Srbije iz Jerevana vraća sa ukupno dva zlata, četiri srebra i tri bronze.

Šampionat “starog kontinenta” u boksu za mlađe seniorke (do 23 godine) i omladinke (do 19 godina) u organizaciji Evropske bokserske kofederacije (EUBC) održan je u glavnom gradu Jermenije.

Poslednjeg dana takmičenja Srpkinje su “iskovale” tri medalje – Sara Ćirković i Sanja Mitić zlato, a Anastasija Bošković srebro.

Ćirković je u finalu kategorije do 54 kilograma pobedila Ruskinju Dariju Pantelejevu jednoglasnom odlukom sudija (5:0) i tako osvojila treću u nizu zlatnu medalju na šampionatima Evrope u olimpijskom boksu za mlađe seniore (U23).

Mitić je u kategoriji do 50 kilograma u finalu pobedila Arinu Vostrikovu iz Rusije na poene, jednoglasnom odlukom sudija – 5:0.

Anastasija Bošković se za zlato borila protiv Beloruskinje Darije Lecko. Poražena je na poene jednoglasnom odlukom sudija – 5:0, pa je osvojila srebrnu medalju.

Stručni štab ženske reprezentacije Srbije činili su selektor Mirko Ždralo i treneri Alen Bičenov iz Rusije, Kubanac Pedro Granado i Aleksandar Vučković, prenosi Tanjug.

Trener košarkaša Partizana Željko Obradović izjavio je danas u Beogradu da Monako ima kvalitetan tim i naveo da su pobede najbolji lek za izlazak iz krize.

Košarkaši Partizana će sutra od 20.30 časova u Beogradskoj areni dočekati Monako u 10. kolu Evrolige.

Za “crno-bele” na ovoj utakmici neće igrati Karlik Džons, Vanja Marinković, Arijan Lakić i Mario Nakić.

Partizan je doživeo četiri poraza na poslednja četiri meča u svim takmičenjima.

On je govorio i o novim igračima Brunu Fernandu i Niku Kalatesu.

Evroliga je takva da nema mnogo vremena da se radi, naveo je Obradović.

Košarkaši Partizana Vanja Marinković i Džabari Parker su propustili meč protiv Olimpijakosa.

On je prokomentarisao ovosezonski učinak Džabarija Parkera.

Trener Partizana je odgovorio na pitanje zašto Aleksej Pokuševski ne dobija minute na poslednjim utakmicama.

„Ne postoji nijedna druga odluka osim one koja je uvek najvažnija, da ja isključivo vodim računa o interesu tima. Moja procena, moja odgovornost. On igra dobro, ponaša se na treninzima dobro. Nikakav problem”, zaključio je Obradović.

Monako je u dosadašnjem delu sezone u Evroligi zabeležio šest pobeda i tri poraza, dok Partizan ima skor 3/6.

Prema novom izveštaju, postoji razlika od gotovo 10 dolara između minimalne plate u Ontariju i satnice, koja je potrebna radnici da bi mogli udobno da žive u širem području Toronte (GTA).

Prvog oktobra, minimalna satnica u provinciji porasla je za 40 centi na 17.60 dolara, što odražava drugu najvišu minimalnu satnicu u provinciji Kanadi. Britanska Kolumbija se može pohvaliti satnicom od 17,85 dolara.

To povećanje i dalje bledi u poređenju sa onim što, prema Mreži za životnu platu Ontarija (OLWN), treba da dobiju radnici s punim radnim vremenom i da udobno žive u GTA, to je 27,20 dolara po satu – razlika od 9,60 dolara u odnosu na trenutnu pokrajinsku stopu.

„Ako radite posao na minimalnom platom, sedmično ćete biti manje od 336 dolara“, rekao je Craig Pickthorne, direktor komunikacija OLWN-a, u intervjuu za CTV News Toronto.

„Zbog te razlike između minimalne plate za život, ona je sada toliko udaljena, a svake godine kada vršimo izračun minimalne plate za život, ona se sve više udaljava od minimalne plate.“

Prošlogodišnji proračuni za GTA imali su minimalnu satnicu od 26 dolara. To ukazuje na povećanje od 4,6 posto za 2025. godinu.

Pickthorne kaže da je to manji skok nego prethodnih godina, pa čak iu poređenju sa drugim regijama širom Ontarije. Najveći porast zabeležen je u jugozapadnoj regiji Ontarija – koja obuhvata područje od Sarni do Windsora – za 8,3 posto, porastao je sa 19,85 na 21,50 dolara po satu.

Zoocasa, web stranica za nekretnine, nedavno je analizirala podatke kako bi utvrdila koliko bi Kanađani trebali minimalno zaraditi da bi mogli priuštiti iznajmljivati jednosoban stan – što znači da bi trebali potrošiti samo 32 posto bruto godišnjeg prihoda.

Kao rezultat doseljavanja većeg broja ljudi tamo, Pickthorne kaže da je to povećalo stopu minimalne zarade za područje za 6,7 posto, na 24,60 dolara po satu.