Ešerihija koli jede plastiku i proizvodi paracetamol – omražena bakterija postala saveznik biotehnologa
Početkom godine, otkriće da jedna genetski modifikovna uobičajena i nama veoma omražena bakterija, jede molekule plastike, a zatim ih svari i proizvodi lek protiv bolova, paracetamol, dospelo je na naslovne strane širom sveta. Kako se dogodilo da je Ešerihija koli postala nezamenljiva u biotehnologiji?
Mikrob koji je koristio dr Stiven Volas, profesor hemijske biotehnologije na Univerzitetu u Edinburgu, bio je Ešerihija koli.
Ova štapićasta bakterija se nalazi u crevima ljudi i životinja, a mnogo nam je poznatija kao izazivač vrlo neprijatnih infekcija kojih se teško rešavamo.
Profesor Volas ju je automatski izabrao jer se određeni sojevi E. koli koji nisu patogeni intenzivno koriste u laboratorijama za biotehnologiju i inženjersku biologiju kako bi se testiralo da li nešto može da funkcioniše.
E. koli je glavni „radni konj“ u ovoj oblasti, kaže profesor Volas, koji ju je takođe genetski modifikovao u laboratoriji da bi plastični otpad pretvorio u aromu vanile, a otpad od masti iz kanalizacije u parfem.
„Ako želite da dokažete da je nešto moguće uz pomoć biologije, E. koli je prirodna prva faza“, naglašava profesor.
Profesor Volas je modifikovao Ešerihiju koli da proizvodi ukus vanile i parfem
Upotreba mikroba nije ograničena samo na laboratoriju. Industrijski, posude sa genetski modifikovanom E. koli koriste se kao žive fabrike koje proizvode razne proizvode, od farmaceutskih proizvoda poput insulina, vitalnog za lečenje dijabetesa, do raznih hemikalija koje se koriste za proizvodnju goriva i rastvarača.
Kako je E. koli postala takav oslonac biotehnologije
Dominacija E. koli proizilazi iz njene uloge modalnog organizma za razumevanje opštih bioloških principa, objašnjava Tomas Silhavi, profesor molekularne biologije na Univerzitetu Prinston, koji već oko 50 godina sprovodi studije o ovoj bakteriji i dokumentovao je njenu istoriju.
Drugi poznati modalni organizmi uključuju miševe, voćne mušice i pekarski kvasac. Kvasac, poput E. koli, takođe je postao neprocenjiv alat u biotehnologiji, kako u laboratoriji tako i u industriji – ali ima složeniju ćelijsku strukturu i različite primene.
Ešerihiju koli prvi put je izolovao 1885. godine nemački pedijatar Teodor Ešerih, proučavajući mikrobe creva odojčadi. Kako je brzo rastuća i laka za rad, naučnici su počeli da je koriste za proučavanje osnovne bakterijske biologije.
Zatim, četrdesetih, jedna „slučajnost“ joj je donela veliku slavu, dodaje prof. Silhavi.
Nepatogeni soj E. coli (K-12) korišćen je da bi se pokazalo da se bakterije ne samo dele, već mogu da prođu kroz „bakterijski seks“ gde dele i rekombinuju gene kako bi stekle nove osobine.
Ešerihija koli je jedan od prvih organizama čiji je ceo genom sekvenciran
To je bilo prekretničko otkriće i E. koli je postala „veoma omiljeni organizam svih“, kaže profesor.
Centralna uloga u otkrićima
To je dovelo do toga da E. koli odigra centralnu ulogu u mnogim drugim otkrićima i prekretnicama u genetici i molekularnoj biologiji.
Korišćena je za dešifrovanje genetskog koda, a sedamdesetih je postala prvi organizam genetski modifikovan kada je u njega umetnuta strana DNK – postavljajući temelje moderne biotehnologije.
Takođe je rešila problem sa proizvodnjom insulina. Insulin od goveda i svinja korišćen je za lečenje dijabetesa, ali je kod nekih pacijenata izazivao alergijske reakcije.
Ali 1978. godine proizveden je prvi sintetički insulin za ljudsku upotrebu pomoću E. koli, što je bio ogroman proboj.
Godine 1997. postala je jedan od prvih organizama čiji je ceo genom sekvenciran, što ga je učinilo lakšim za razumevanje i manipulaciju.
Robusna i neuništiva
Adam Fajst, profesor na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, koji razvija mikrobe za industrijske primene, kaže da ceni E. koli zbog njenih mnogih korisnih karakteristika.
Pored ogromnog znanja akumuliranog o njenoj genetici i alata koji je olakšavaju za inženjering, bakterija brzo i predvidljivo raste na širokom spektru podloga. Nije „fiktivna“ kao neke, može se zamrznuti i oživeti bez problema i neobično je dobra u prihvatanju strane DNK.
Veoma je ekonomična i iz nje može da se dobije skoro sve
„Što više radim sa više mikroorganizama, to više cenim koliko je E. koli robusna“, kaže Fajst.
Sintija Kolins, direktor u “Ginkgo Bioworksa”, kompaniji koja pomaže firmama da razviju svoje biotehnološke proizvode i pomogla im je u industrijskoj upotrebi E. koli.
Iako je registar organizama dostupnih za proizvodnju velikih razmera nešto širi nego što je bio pre nekoliko decenija – kada je E. koli najčešće bila jedini izbor – ona često i dalje može biti „dobar izbor“ u zavisnosti od proizvoda, kaže dr Kolins. (Čak i uz najintenzivniji bioinženjering, E. koli ne može da proizvede baš sve).
„Veoma je ekonomična, možete ispumpati mnogo toga“, ističe, ali napominjući da ako bakterija proizvodi nešto toksično za ćelije, tolerancija se često može inženjerski stvoriti.
Možda ima boljih, ali ih ne tražimo
Ipak, postoje neki koji se pitaju da li nas dominacija E. koli možda sprečava da pronađemo najbolja biotehnološka rešenja za naše probleme.
Pol Jensen, mikrobiolog i inženjer na Univerzitetu u Mičigenu, proučava bakterije koje žive u našim ustima. Nedavno je analizirao koliko je većina drugih bakterija nedovoljno proučena u odnosu na E. koli.
Naučnici veruju da će V. net skinuti Ešerihiju sa trona
Njegova poenta je da, dok mi napredujemo sa sve opsežnijim inženjeringom E. koli da bi se postigle izuzetne stvari, možda postoje i drugi mikrobi koji te stvari rade prirodno – i bolje – a koji nisu predmet pažnje i propuštamo da imamo koristi od njih jer se ne traže niti proučavaju.
Bio-istraživanje na deponijama, na primer, moglo bi otkriti mikrobe koji su počeli da jedu ne samo plastiku već i sve vrste drugog otpada, naglašava Jensen. I mogle bi postojati bakterije koje rade stvari – poput pravljenja cementa ili gume – za koje nismo ni pretpostavljali da postoje.
Samo bakterije koje žive u našim ustima nadmašuju E. koli po toleranciji na kiselinu, napominje mikrobiolog.
„Toliko smo duboko upoznati sa E. koli da ne istražujemo dovoljno ništa drugo.“
Na tragu alternativi
Postoje neke alternative na kojima ljudi rade kako bi povećali broj opcija – uključujući Vibrio natriegens (V. nat), koji je počeo da privlači pažnju kao potencijalni konkurent E. koli.
V. nat je prvi put izolovan iz slane močvare u američkoj državi Džordžiji još šezdesetih, ali je ostao uglavnom zanemaren u kolekcijama kultura i zamrzivačima do sredine dvehiljadedesetih kada je prepoznat po svojoj neverovatno brzoj stopi rasta – dvostruko većoj od E. koli – što bi mogla biti značajna industrijska prednost.
Takođe je daleko efikasniji u primanju strane DNK, kaže Baz Barstou, biološki i ekološki inženjer na Univerzitetu Kornel, koji je među onima koji razvijaju ovaj organizam, i kaže da je njegova sposobnost u poređenju sa E. koli kao „prelazak sa konja na automobil“.
Fokus dr Barstoua na V. nat jeste njegova želja da vidi mikrobe koji se koriste za rešavanje velikih izazova održivosti – od proizvodnje mlaznog goriva iz ugljen-dioksida i zelene električne energije do rudarstva retkih zemnih metala.
„Jednostavno rečeno, E. koli nas neće dovesti do nijedne od ovih vizija. V. natriegens bi mogao“, smatra Barstou.
Ove godine njegova laboratorija je osnovala kompaniju, “Forage Evolution”, koja radi na alatima koji će istraživačima olakšati njegovo inženjerstvo u laboratoriji.
V. nat nudi atraktivna svojstva, priznaje profesor Fajst, ali ti genetski alati potrebni za široku upotrebu još uvek nedostaju, i još uvek se nije dokazao u velikim razmerama. „E. koli je teško zameniti.“
Miloradović o sajmu naoružanja: Elita u Beogradu, kolekcije iz svih delova sveta za obaranje brojnih rekorda
U Beogradu se održava poslednji dan dvanaestog Međunarodnog sajma naoružanja i vojne opreme “Partner”, kojim se izložba otvara za javnost. Prethodno se na izložbenom prostoru Beogradskog sajma, uz domaće proizvođače, predstavilo 30 država – poput Kine, Rusije, Francuske, Češke, Irana, Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović kaže da je sajam oborio nekoliko rekorda, a da je Srbija u složenim geopolitičkim situacijama pokazala koliko se brzo razvija na polju unapređenja vojske i vojne tehnologije. Na sajmu je svetska elita, kolekcije su iz svih delova sveta, što je jedinstven prizor u Evropi, zaključuje Miloradović.
Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović kaže da je ovogodišnji sajam oborio nekoliko rekorda, kao i da je imao za cilj da privuče što više omladine.
“Imali smo postavke u četiri sale, sa više od 200 izlagača, a oboren je rekord i po brzini postavljanja celokupnog sajma, uporedo sa organizovanjem velike vojne parade u Beogradu”, objašnjava Miloradović.
Navodi da je sajam naoružanja pokazao da se u složenim geopolitičkim situacijama Srbija u vojnom kontekstu razvija velikom brzinom.
“To znači da stoji postojano i da može da podrži svoju politiku vojne neutralnosti sa ostalim potencijalima. Srbija je pre svega pokazala da je samostalna, ali da nije sama, odnosno da ima moćne prijatelje i na istoku i na zapadu, kao i na kolektivnom jugu. Takođe, veoma smo poštovani u oblasti naoružanja i vojnih tehnologija. Imali smo 30 noviteta”, sumira utiske sa sajma pomoćnik ministar odbrane za materijalne resurse.
“Srbija ima širok front opreme i vojne tehnologije”
Miloradović tvrdi da Srbija ima širok dijapazon vojne opreme i tehnologije.
Sajam naoružanja i vojne opreme u Beogradu
“Imamo nekoliko izvrsnih noviteta u oblasti strateškog naoružanja. Obično se gledaju sofisticirani tenkovi, avioni, rakete… Ali, imamo jedan sofisticirani mitraljez, srednjekalibarski. Takvih postoje četiri u svetu – tri u Sjedinjenim Američkim Državama i jedan u Srbiji. Recimo, tu se vidi napredak u naoružanju”, smatra sagovornik Jutarnjeg programa.
Miloradović naglašava da je strategija Vojske Srbije oslanjanje na sopstvene snage i industriju kada je u pitanju odbrana zemlje i opremanje vojske.
“Uvek pokušavamo da imamo najnovije, a to najnovije prolazi kroz jedan dugotrajan proces verifikacije. Potpisani su ugovori sa sedam srpskih i jednom stranom kompanijom za nabavku naoružanja – novih automatskih topova, količine borbenih oklopnih vozila, balističke opreme… Što se tiče razvoja odbrambenih tehnologija, tu smo imali dosta značajnih događaja na sajmu, potpisani su ugovori sa 70 domaćih preduzeća u koje država investira”, ističe Miloradović.
Ukazuje da se na svakom sajmu ugrađuju komponente industrijske saradnje koje donose novu tehnologiju u Srbiju.
“Imali smo dva značajna događaja na tu temu. Kompanija ‘Erbas’ je potpisala ugovor kojim će kupiti od Vazduhoplovnog zavoda novu količinu delova za ugradnju helikoptera u svojim proizvodnim pogonima. Uz to, tu je i ugovor za nabavku ‘rafala’ – u njemu takođe postoji jedan deo koji se tiče industrijske saradnje”, napominje sagovornik.
“Samo u Srbiji možete videti ovakvu kolekciju iz svih delova sveta”
Govoreći o interesovanju stranaca za kupovinu srpskih namenskih proizvoda, Miloradović navodi da je u tom kontekstu Srbija tradicionalno na visokom glasu.
Sajam naoružanja i vojne opreme u Beogradu
“Dobro je što se taj trend održava, pa čak je i u porastu. Ta grana privrede mora da bude ekonomski isplativa jer smo mi, ipak, malo tržište. U tom smislu, strani partneri su dragoceni”, zaključuje Miloradović.
Podvlači da je važno napomenuti kako je u vojnom sektoru Srbija kao goste na sajmu naoružanja imala predstavnike svetske elite.
“Raritet je da, kada je reč o Evropi, samo u Srbiji možete da vidite toliko kolekcija sa raznih strana sveta. Na svetskom nivou, to može da se vidi još u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i tako dalje”, zaključuje u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović.
Gazeta delo sport: Juve želi prodaju Vlahovića u januaru, velikani Premijer lige prvi u redu
Čuveni italijanski sportski list navodi da će srpski napadač Dušan Vlahović promeniti sredinu tokom zimskog prelaznog roka.
Tekst posvećen budućnosti srpskog napadača počinje neočekivanom promenom hijerarhije u redovima Juventusa, gde je Dušan Vlahović krenuo sa sjajnim partijama iako je spušten na nivo rezerve, dok Džonatanu Dejvidu i Luisu Opendi ne ide kako je planirano.
Dušan Vlahović
“Da li je hijerarhija obrnuta kako bi se prilagodila letnjim planovima kluba koji namerava da iskoristi Dušanovo iskustvo u Torinu? Da, ili bolje rečeno, ne. Dejvid i Openda predstavljaju dvostruku investiciju, dok Vlahović predstavlja nadu da će neko pokucati na vrata u januaru za ‘Da’ u zimskom prelaznom roku. Premijer liga nikada nije krila svoje interesovanje za srpskog napadača, posebno Čelsi i Mančester junajted, a Juventus nikada nije promenio kurs. Dakle, za tri meseca, cilj je da uspeju tamo gde nisu uspeli tokom leta. Dušan, dok čeka rani odlazak pre prirodnog kraja ugovora sledećeg juna, vratiće se kao luksuzna opcija, sposoban da uđe sa klupe i postigne gol, kao recimo protiv Parme, Đenove i Borusije Dortmund”, stoji u tekstu i dalje se dodaje:
“Mali-veliki podvizi srpskog napadača su, za sada, poslužili da sve što se dešavalo do zatvaranja letnjeg prelaznog roka ostane iza zatvorenih vrata: želja Juventusa da za rastankom sukobila se sa Vlahovićevom otpornošću, odlučnnošću da kaže šta ima u mogućim pregovorima. Hoće li se završiti isto kada se pregovori ponovo otvore u januaru? Službene klupske prostorije bi otvorile svoja vrata ako bi se materijalizovale nove ponude, pošto su odavno napustili ideju o skupljanju željene cifre za srpsku devetku.
Otpuštanje Dušana šest meseci pre kraja ugovora značilo bi pola sezonske plate i, možda, dodatnih deset ili petnaest miliona evra u budžetu. Vlahović će moći da izabere drugu destinaciju u junu, ali bi za njega bi u tom periodu krenulo nadmetanje, što bi povećalo mogućnost da neko istupi u januaru i nadmaši konkurenciju. Dušan je na tržištu, a Premijer liga je u prvom planu, kako zbog finansijske snage svojih igrača, tako i zbog potrebe da se pojačaju njihovi donekle nesavršeni timovi: Čelsi i Mančester Junajted nisu ravnodušni prema sudbini 25-godišnjeg Beograđanina”, navodi “Gazeta delo sport”.
Srpski veslači Pimenov i Mačković srebrni na Svetskom prvenstvu
Nikolaj Pimenov i Martin Mačković osvojili su srebrno odličje u finalu discipline dubl skul na Svetskom prvenstvu u Šangaju.
Pimenov i Mačković su do finala stigli zauzevši prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi sa vremenom 6:13,18, a zatim i prvo mesto u svojoj polufinalnoj grupi sa vremenom 6:36,46.
U finalu su ostvarili rezultat 6:13,57.
Zlato je pripalo Poljacima Zietarskom i Biskupu koji su trku završili u vremenu 6:11,97.
Treće mesto su osvojili Irci Dojl i Mekarti sa vremenom 6:15,13.
‘Dosta je bilo’: Doug Ford predlaže zabranu kamera za kontrolu brzine u Ontariju sledećeg meseca
Premijer Doug Ford kaže da će njegova vlada sledećeg meseca uvesti zakon kojim će se zabraniti korištenje opštinskih kamera za brzinu širom Ontarija, predstavljajući uređaje nešto kao “otimačina novca” za lokalne vlasti.
„U vreme kada vlade na svim nivoima trebaju činiti sve što mogu kako bi smanjile troškove i učinile život pristupačnijim, previše opština koristi kamere za kontrolu brzine kao izvor prihoda“, rekao je Ford na konferenciji za novinare u Vaughanu u četvrtak.
„Dosta je bilo. Umesto da život otežavamo slanjem kazni za prekoračenje brzine sedmicama nakon što se vozilo dogodilo, podržavamo mere sigurnosti u saobraćaju koje će u prvom redu sprečiti prekoračenje brzine, smanjiti troškove i održati naše ulice sigurnima.“
Ford je prvi put izneo pretnju ranije ovog meseca, rekavši da će pomoći opštinama da se reše tih uređaja do jeseni. Ministar saobračaja Ontarija Prabmeet Sarkaria dodatno je potvrdio tu tvrdnju u e-poruci za CTV News Toronto.
Novi zakon, ako bude usvojen, ukloniće više od 700 kamera za brzinu koje rade u 40 opština širom Ontarija. Fordova vlada kaže da će opštine morati postaviti velike nove znakove upozorenja do sredine novembra, a trajnu signalizaciju sa trepćućim svetlima do jeseni 2026. godine.
Kako bi se poboljšala sigurnost na putevima, pokrajina kaže da će osnovati “novi pokrajinski fond” kako bi pomogla pogođenim opštinama da implementiraju alternativne sigurnosne mere, uključujući proaktivne inicijative za smirivanje saobračaja poput usporavanja brzine, kružnih tokova, podignutih pešačkih prelaza i proširenja ivičnjaka, kao i edukaciju javnosti kako bi se usporili vozači.
Govoreći na konferenciji za novinare u četvrtak, gradonačelnik Vaughana Steven Del Duca, koji je već pokrenuo postupak ukidanja programa kamera u svom gradu, zahvalio se Fordu na “pružanju jasnoće” i izdvajanju resursa za druge sigurnosne mere.
Fordov potez predstavlja oštar preokret u odnosu na zakon njegove vlade iz 2019. godine koji je prvi put dozvoljavao opštinama da instaliraju kamere. Sada, kaže premijer, uređaji nepravedno ciljaju vozače koji neznatno prekoračuju ograničenje brzine i otkrivaju pristup koji neki gradovi stavljaju na prvo mesto prihode.
Toronto uzvraća udarac
Obraćajući se novinarima nekoliko trenutaka nakon objave, Chow je rekla: „Mislim da je ovo pogrešna odluka.“
„To signalizira ljudima da pokrajinska vlada nema ništa protiv prekoračenja brzine. To će značiti da su naši putevi manje sigurni“, rekao je Chow. „Umesto da se novac koristi od onih koji krše zakon prekoračenjem brzine, pokrajina želi da vi, građani koji poštuju zakon… plaćate za sigurnost na putevima… Ne verujem da je to fer ako se pridržavate pravila.“
Doug Ford i Olivia Chow na fotografiji. LEVO: THE CANADIAN PRESS/Sammy Kogan. SREDINA: THE CANADIAN PRESS/Frank Gunn. DESNO: THE CANADIAN PRESS/Tijana Martin
„Zamoliću osoblje da obavesti lokalne komšije da im pokrajina oduzima kameru i da pozovu svog predstavnika u parlamentu ako nisu zadovoljni ovom odlukom“, dodala je.
Chow kaže da i dalje planira izneti preporuke na Odboru za infrastrukturu i okolinu kako bi se ojačao ASE program, koji uključuje veće znakove, ograničenja ponovljenog izdavanja kazni i javna obaveštenja za stanovnike koji žive u blizini lokacija s kamerama.
„Brzina ubija. Od 2024. godine, 250 stanovnika Toronta je poginulo ili teško povređeno na našim ulicama“, rekla je Chow u saopštenju za javnost. „Automatizovano sprovođenje zakona funkcioniše.“
Gradski zvaničnici i neki šefovi policije takođe su se izjasnili u prilog kamera za kontrolu brzine, ukazujući na studiju iz jula koja je otkrila da ASE uređaji “smanjuju broj vozila koja prebrzo voze za 45 posto u urbanim školskim zonama”. U međuvremenu, nedavno istraživanje kanadskog automobilskog udruženja pokazalo je da 73 posto stanovnika Ontarija podržava automatizovanu kontrolu brzine.
Politička borba oko sigurnosti u saobraćaju
Ford je više puta sugerisao da su neke opštine privatno priznale da su uređaji više vezani za prihod nego za sigurnost.
Govoreći na konferenciji, on objašnjava da je njegova vlada ukinula druge mere usmerene na vozače kao npr uključujući nenaplata putarine, porez na ugljenik…
Većnik Toronta Josh Matlow optužio je Forda da “igra političke igre sa sigurnošću naših zajednica”.
U sredu je za CP24 rekao da planira podneti prijedlog veća kojim se zahteva jasnije označavanje lokacija kamera i „razumniji i transparentniji prag brzine“.
Samo prošle sedmice, skoro 200 stanovnika je poslalo povratne informacije CTV News Toronto, pri čemu su neki pohvalili uređaje, a drugi izrazili nezadovoljstvo.
SERBIANNEWS/CANADA
Vitimski bolid: Misteriozna užarena lopta koja je nasmrt prepala žitelje Rusije
Pre nešto više od dve decenije, u noći između 24 i 25. septembra 2002. godine, stanovnike Irkutske oblasti u Rusiji probudio je snažan bljesak i niz neobičnih zvukova. Za sve je bio kriv Vitimski bolid – gigantski meteorit kakav se retko viđa.
Udarac Vitimskog meteorita bio je toliko snažan da su se probudili svi stanovnici severoistočnog dela Irkutske oblasti: mnogi nekoliko minuta nisu znali šta ih je snašlo, šta se uopšte dogodilo. A onda su shvatili da stvar nije nimalo naivna – prozori na kućama u radijusu od par kilometara bili su izbijeni, a u daljini se videlo tinjanje neke svetlosti. Ošamućeni i vidno uzrujani, žitelji gradića Bodajbo poslali su faks direktno vlastima Irkutska.
Nakon misteriozne užarene kugle na nebu se desio još jedan fenomen
“Molimo vas da nas informišete o pojavi kojoj smo svedočili noćas oko 1 čas i 50 minuta iza ponoći, kada se sa neba obrušio nepoznati objekat. Brzina kojom je on padao bila je ogromna, a telo užareno. Čitava regija bila je obasjana, osetio se snažan udarac, tlo je podrhtavalo kao da je zemljotres. A već 1. oktobra na mestu gde je objekat pao, mi, žitelji Bodajbo, videli smo šarenu svetlost, koja podseća na auroru borealis. Jako smo zabrinuti”, stajalo je u pismu očevidaca.
Analiziranju događaja odmah su se priključile i hitne službe i naučnici lokalnog instituta, pa čak i Komitet za meteorite pri moskovskom Institutu geohemije. Stručnjacima je momentalno delegiran zadatak da izmere geomagnetnu aktivnost na mestu pada neidentifikovane užarene lopte i u njegovoj neposrednoj blizini i otkriju da li je fenomen opisan kao “šarena svetlost” zaista aurora borealis ili je možda po sredi nešto drugo, piše Komsomoljska pravda.
Ispostavilo se da je tog 1. oktobra na nebu zaista primećena aurora borealis, ali i da ona nema ama baš nikakve veze sa misterioznom vrelom letećom kuglom koja se obrušila na Bodajbo. Ali, kako to obično biva, kada se dve neočekivane pojave dogode u relativno kratkom vremenskom periodu, narod odmah krene sa svakojakim teorijama zavere. Tako je bilo i ovog puta, što je na kraju ispalo i dobro, jer da se nije desila ta koincidencija, u Rusiji možda niko ne bi ni saznao da je “to nešto” palo sa neba.
Misterija je rešena uz pomoć američkog satelita za pronalazak balističkih raketa
A šta je zapravo “to nešto”? Većina naučnika tog vremena smatralo je da je u pitanju orgoman meteorit, ali je bilo i onih koji su smatrali da je u stvari reč bila o ogromnoj raketi. Analizirani su i iskazi očevidaca ne bi li se došlo do zaključka, ali problem je bio što je svako od stanovnika tog gradića davao potpuno različite odgovore: jedni su govorili da je telo proletelo sa istoka ka zapadu, drugi da je letelo sa severa ka jugu, dok su treći spominjali i da je menjalo smer kretanja. Jednom rečju – konfuzija.
A onda je nedelju dana nakon toga američki sajt “NEO” objavio podatke američkog satelita koji je bio opremljen uređajima za lociranje balističkih raketa na teritoriji Rusije i razrešio misteriju! Satelit je registrovao u noći između 24. i 25. septembra jarki bolid, čija je svetlost primećena na visini od 62 kilometra iznad Zemlje. Procenjeno je da je energija koju je emitovao bolid bila ravna energiji koja se oslobodi prilikom eksplozije dve tone TNT-a, što je zapanjujuće mnogo!
Sumnje su momentalno razvejane: nad Irkutskom oblašću te noći proleteo je gigantski meteorit razorne moći. Kasnije je on nazvan Vitimski bolid, po reci Vitim koja se nalazi u nepodsednoj blizini gradića Bodajbo. Već dve nedelje kasnije naučnici su se zaputili na ekspediciju kako bi pronašli ostatke kosmičkog gigant. Ispostavilo se da je udarni talas opustošio to područje, ali ono što je istraživače iznenadilo jeste da kratera nije bilo: bolid se raspao u sitne komade pre nego što je udario u tlo.
Najveće zamke koje ugrožavaju decu u sportu
Što se tiče dece i sportova, radost, takmičarski duh i nezaboravne uspomene su zagarantovani, ali i izazovi. Kako bi mališani uživali u igri, a pritom ostali zdravi i zaštićeni, važno je izgraditi dobre navike i tu je posebno važna uloga roditelja.
Kod deteta koje trenira, veoma je važno raditi na zdravoj rutini u vezi sa snom, ishranom, hidratacijom i treninzima kako bi se smanjio rizik od povreda i povećao učinak. Za početak postoje neke stvari koje roditelji mogu učiniti da pomognu svojoj deci pre početka bavljenja sportom ili nastavka posle duže pauze. Prvo, upoznati se sa uslovima, raspitati se o programima i resursima, planovima za vanredne situacije.
Olakšajte tranziciju
Veoma je važno da tranzicija bude spora – ako je dete do skora bilo skroz neaktivno ili je napravilo dužu pauzu, ne možete ga odmah vratiti na treninge pet dana u nedelji.
Podstaknite ga da počne laganim trčanjem ili sa nekoliko prijateljskih igara koje nisu intenzivne kao takmičarski sportovi. Takođe, naglasite važnost istezanja, posebno ako je dete tokom leta imalo skok u rastu. Mišići i tetive se postepeno istežu i prilagođavaju rastućim kostima. Tokom perioda brzog rasta mogu postati zategnuti i podložni povredama. Istezanje poboljšava fleksibilnost i može sprečiti iznenadne i prekomerne povrede.
Koje su zamke
U omladinskim sportovima najveća zamka je prekomerno opterećenje, odnosno deca ne bi trebalo da treniraju više sati nedeljno nego što imaju godina. Takođe, prerana specijalizacija u jednom sportu može dovesti do izgaranja i povreda, dok bavljenje različitim sportovima razvija više mišićnih grupa.
Ishrana i hidratacija – gorivo za telo
Kako deca rastu, sve je teže održati zdravu ishranu jer više jedu van kuće. Zato je važno da u njihovoj ishrani dominiraju složeni ugljeni hidrati i dovoljno proteina za jačanje mišića, a ne brza hrana i slatkiši. Takođe, hidratacija je jednako važna i bez obzira na godišnje doba, pa deca treba da dolaze na trening sa dovoljno vode, da piju tokom aktivnosti i da nadoknade tečnost i po povratku kući.
Odmor i oporavak važni
Oporavak je sastavni deo svakog treninga, jer vežbanje stvara sitna oštećenja mišićnih vlakana, a upravo tokom sna i dana odmora telo ih obnavlja i jača. To je proces koji vodi ka većoj snazi i izdržljivosti.
Zato je bitno da deca imaju jedan do dva dana odmora nedeljno i da redovno spavaju dovoljno dugo:
-
deci uzrasta od 6 do 13 godina potrebno je 9-11 sati sna
-
tinejdžerima od 14 do 17 godina potrebno je 8-10 sati sna
Kada posetiti lekara
Ako dete ne može da hoda, treba da ga pregleda lekar. Takođe, ako ne može da podrži težinu na kuku, kolenu ili zglobu, ako ima jako oticanje u kolenu ili drugom zglobu, ili ako ne može potpuno da ispruži ili savije koleno, savetuju stručnjaci, piše Njujork Post
Hladniji dani ne moraju značiti i loše raspoloženje – kako podići nivo vitamina D
Kako se broj sati dnevne svetlosti smanjuje, moguće je da osetite posledice manjka prirodnog svetla. Vitamin D, poznat kao “vitamin sunca”, jedan je od prvih nutrijenata čiji nivo u telu opada, jer nam je sunčeva svetlost potrebna za njegovo stvaranje. Nizak nivo vitamina D može izazvati umor, uticati na raspoloženje i čak oslabiti imunitet, ali postoje jednostavni načini da se nadoknadi taj nedostatak.
Kada sunca ima manje, dakle tokom jesenjih i zimskih dana, pravilan izbor namirnica i malo pažnje pomažu da nivo vitamina D ostane stabilan i tokom “tamnijih” meseci u godini. Njegov pad utiče na mnoge segmente u našem organizmu, pa je upravo u jesen i zimu važno posvetiti mu dodatnu pažnju. Tada hrana igra značajnu ulogu, ali i popodnevna šetnja, jer se na taj način povećavaju šanse da oraganizam ostane snažan i otporan.
Masnija riba
Kada dani postanu kraći, ishranu možete prilagoditi tako da dobijete više ovog vitamina, te bi trebalo uključite u jela masne ribe kao što su losos, skuša, pastrmka, haringa, sardine. Jedna porcija (oko 85 grama) lososa može obezbediti i do 70 odsto dnevnih potreba za vitaminom D.
Izlazite napolje u popodnevnim satima
Stručnjaci preporučuju do 30 minuta boravka na suncu, dva do tri puta nedeljno, između 10 i 16 časova. Čak i kratka šetnja u pauzi za ručak može da pomogne, posebno ako izložite lice, ruke i podlaktice.
Dodajte pečurke u jelovnik
Pečurke su jedna od retkih biljnih namirnica koje mogu prirodno sadržati vitamin D. Lako ih možete uklopiti u jela: kao dodatak omletima, testeninama, žitaricama ili kao prilog uz ribu. Kombinacija pečurki i lososa uz maslinovo ulje može dati “dvostruku dozu” vitamina D u jednom obroku.
Birajte obogaćene namirnice
Ako nemate dovoljno sunca i ribe u ishrani, dobra zamena su namirnice obogaćene vitaminom D, pa se savetuje:
-
kravlje ili biljne mleko
-
žitarice, musli i granola
-
jogurt
-
sok od pomorandže
-
sirevi
Na primer, umesto klasične pavlake u kafi, koristite obogaćeno mleko; napravite smuti sa jogurtom ili sokom od pomorandže ili skuvajte sutlijaš.
Jaja za doručak
Jaja sadrže vitamin D, ali u manjoj meri. Jedan žumance pokriva oko 6 odsto dnevnih potreba. Neki proizvođači, međutim, obogaćuju jaja, pa mogu sadržati i znatno više. Zato, pripremite omlet sa sirom i mlekom obogaćenim vitaminom D, a uz to popijte i sok od pomorandže – tako ćete dan započeti sa više energije i boljim raspoloženjem, piše Real Simple.
Simptomi nedostatka vitamina sunca
Mogu uključivati umor, česte infekcije, anksioznost, bol u kostima i sporije zarastanje rana.
Vitamin D je rastvorljiv u mastima i ima ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma, uključujući zdravlje kostiju i imuni sistem, a telo ga sintetiše iz holesterola kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Takođe može pomoći u prevenciji raka i zaštiti od nekoliko hroničnih stanja, kao što su:
-
gubitak koštane mase
-
depresija
-
dijabetes tipa 2
-
bolesti srca
-
multipla skleroza
Loša demografska slika u Srbiji: Rođeno 1.500 beba manje nego prošle godine
To je višedecenijski problem u Srbiji, koji je poslednjih godina dodatno inteziviran
U Srbiji u prvih osam meseci ove godine rođeno 37.923 beba, što je za 1.544 manje u odnosu na isti period prošle godine i 3,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. U istom periodu prošle godine rođeno je 39.467 živorođenih beba.
Broj umrlih u Srbiji u periodu januar-avgust 2025. godine iznosio je 62.659, a u istom periodom prethodne godine 65.736, što je za 3.077 manje ili 4,7 odsto.
To je višedecenijski problem u Srbiji, koji je poslednjih godina dodatno inteziviran. Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da u Srbiji danas nema dovoljno žena u fertilnom periodu koje mogu da obezbede prostu zamenu generacija. Za poslednjih 50 godina broj žena koje su sposobne da rađaju, od 15 do 49 godina, smanjio se za 621.000.
Naime, poslednji podaci iz 2022. godinu kažu da Srbija ima 1.410.619 žena koje su u fertilnom periodu, starosti od 15-49 godina, a da je 1972. godine, pre 50 godina, bilo 2.032.000 žena u toj starosnoj dobi.