Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi
U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći, a u kombinaciji tih faktora Srbija je najsiromašnija zemlja u Evropi, piše danas nemački dnevnik Merkur.
Luksemburg na prvom mestu
Analizom podataka evropske statističke agencije Eurostat i OECD i uz pomoć automatskog računovodstvenog programa buchhaltungsbutler.de, dnevnik je ustanovio da je prag za ulazak u deset odsto najbogatijih tročlanih porodica sa 175.000 evra najviši u Luksemburgu i u Norveškoj (117.319).
Slede Danska (105.363 evra), Austrija, Irska, Holandija i Nemačka, gde najbogatijih deset odsto godišnje zaradi najmanje 71.000 evra neto. Na samom začelju je sa najnižim pragom Turska (19.000 evra), a ispred nje su Srbija (20.518 evra) i Rumunija (25.117 evra).
Međutim, pošto su cene u Turskoj veoma niske, piše Merkur, primanja od 19.000 evra u Turskoj imaju veću kupovnu moć koja bi na evropskom nivou odgovarala primanjima od 46.000 evra.
Turska sa tom korekcijom izbija ispred Srbije gde tročlana porodica sa primanjima od 20.518 evra ima u evropskim razmerama kupovnu moć od 30.000 evra, i po tom odnosu bogatstva i kupovne moći je Srbija poslednja u Evropi.
Bogatstvo se ne meri samo primanjima
Na začelju tabele, i rumunska bogata tročlana porodica s obzirom na niže troškove života može sebi više da priušti od odgovarajućih porodica u Slovačkoj i Mađarskoj, zemljama u kojima je prag za ulazak među najbogatije porodice viši nego u Rumuniji.
I na vrhu tabele faktor cena i kupovne moći menja sliku koliko relativno visoka primanja u nekoj zemlji zaista odražavaju bogatstvo. Luksemburg ostaje na prvom mestu, ali visoke cene čine da iznos od 175.000 evra realno ima znatno manju kupovnu moć.
Istovremeno, Nemačka sa pragom od 71.000 evra zauzima sedmo mesto, ali nemačke tročlane porodice sa 71.000 evra mogu sebi u evropskom poređenju da priušte robu vrednu 85.000 evra, i ona po tome na tabeli prestiže Dansku (73.000 evra) i Holandiju (82.000 evra).
„Bogatstvo se ne meri samo po primanjima, nego po tome koliko je njegovo prosečno trajanje, i kakav životni standard omogućava“, rekla je Maksin Šnajder direktorka zadužena za program Buhaltungsbatler u Buzzfeed News Germany.
Šnajder je ocenila da Evropa, ako ekonomske razlike ostanu tako velike, na duži rok ne može da razvije jedinstveno poimanje blagostanja.
Bečka lekarska nudi onlajn kurseve nemačkog jezika za lekare strance
Bečka lekarska komora i Austrijski fond za integracije pokrenuli su posebne onlajn kurseve nemačkog jezika namenjene lekarima iz inostranstva. Cilj ove inicijative je da se ubrza proces priznavanja diploma. Kursevi su praktično usmereni i namenjeni stranim lekarima koji prolaze kroz proces nostrifikacije i pripremaju ih za stručni ispit iz jezika pred Lekarskom komorom. Nastavu vode timovi koje čine profesor jezika i lekar.
Polaznici stiču jezičke veštine potrebne za svakodnevni rad, od popunjavanja anamneze do razgovora s pacijentima ili članovima porodice. Vežbaju realne situacije i uče praktičan i stručni rečnik. Pored toga, dobijaju obrasce za anamnezu, liste skraćenica, primere slučajeva i kontrolne liste.
„Kada govorimo o nedostatku lekara, logično je da moramo učiniti sve kako bismo olakšali put onima koji žele da započnu lekarsku karijeru u Austriji. To, naravno, uključuje i neophodnost da savladaju jezik zemlje u kojoj žele da rade“, rekao je predsednik Bečke lekarske komore, Johanes Štajnhart.
Program je namenjen učesnicima sa naprednim znanjem nemačkog jezika (B2/C1 nivo) i pomaže im u pripremi za stručni ispit iz jezika Lekarske komore, koji je uslov za obavljanje lekarske delatnosti u Austriji. Onlajn kurs dostupan je na jezičkom portalu Austrijskog fonda za integracije (ÖIF). U rubrici „Nemački za zdravstvene profesije“ (Deutsch für Gesundheitsberufe) pored novog programa „Nemački za lekare“ (Deutsch für Ärzt*innen) nalaze se i kursevi „Nemački za negovatelje“ (Deutsch lernen für die Pflege) i „Nemački za prvu pomoć“ (Deutsch für die Erste Hilfe).
Beogradski aerodrom započinje radove na proširenju terminala
Kompanija „Belgrade Airport“, deo grupacije „VINCI Airports“ otpočela je pripremne radove na proširenju terminala aerodroma „Nikola Tesla“ na C strani aerodromskog kompleksa. Novi deo terminala imaće tri nova dodatna gejta, zatim tri nova avio mosta za ukrcavanje putnika, a biće izgrađene i četiri potpuno nove parking pozicije za avione gabarita srednje-linijskog saobraćaja (Airbus A320 i Boeing 737).
Budući prošireni deo terminala, koji će biti uvećan za 5.350 kvadratnih metara, biće opremljen sa četiri nove pokretne trake, dve na prvom spratu namenjenom odlascima i dve na drugom za putnike koji dolaze u Beograd. Najnoviji radovi na proširenju terminala deo su kontinuiranog procesa kompanije „Belgrade Airport“ na modernizaciji i povećanju kapaciteta aerodroma „Nikola Tesla“, ali istovremeno i deo pripreme kompanije za povećani broj putnika i letova koji se očekuju u toku predstojeće manifestacije EXPO 2027. Planirano vreme trajanja radova je 13 meseci, nakon čega će ukupan broj gejtova na aerodromu biti uvećan sa 33 na 36.
„Nastavljamo da ulažemo u razvoj aerodroma ’Nikola Tesla’, pod upravom grupacije „VINCI Airports“ i da se pozicioniramo kao regionalno čvorište u Jugoistočnoj Evropi. Srećni smo što su naše napore prepoznali i putnici i avio-kompanije što nas je učinilo jednim od najdinamičnijih aerodroma u Evropi u smislu rasta saobraćaja. U toku protekle letnje sezone sa Beogradskog aerodroma se letelo na rekordnih 116 destinacija, a u toku avgusta Beogradski aerodrom je prvi put u svojoj istoriji zabeležio više od milion putnika u toku jednog meseca“, istakao je Chivoine Rem, generalni direktor kompanije „Belgrade airport“ koja upravlja aerodromom „Nikola Tesla“.
Najnovije proširenje terminala dolazi nakon nekoliko godina intenzivnog razvoja aerodroma i investicija većih od 366 miliona evra koje su značajno unapredile infrastrukturu beogradskog aerodroma. Danas aerodrom koristi potpuno rekonstruisanu glavnu pistu, što je bila prva rekonstrukcija u poslednjih 60 godina, kao i potpuno novu pistu, strateški umetnutu između glavne piste i rulne staze. Takođe, izgrađena su i četiri brza izlaza ka rulnim stazama, što omogućava efikasnije napuštanje glavne piste, kao i četiri nove rulne staze, kako bi se dodatno poboljšala fleksibilnost aerodromskih operacija.
Osim toga, od početka koncesije već je izgrađeno 12 novih gejtova i 11 parking pozicija za vazduhoplove, dok je radi povećanja efikasnosti i udobnosti putnika udvostručen broj parking mesta za automobile, dodato je 29 novih šaltera za prijave na let i sada ih ima ukupno 90. Uvedena je centralizovana bezbednosna kontrola, instalirano ukupno devet novih šaltera za kontrolu pasoša i omogućeno elektronsko očitavanje pasoša za putnike u odlasku i dolasku, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Novi radovi su takođe deo tekućeg ambicioznog programa zaštite životne sredine „Beogradskog aerodroma“, uz upotrebu niskougljičnog betona, sakupljanja kišnice, a posebna pažnja posvećena je upravljanju građevinskim otpadom.
Kompanija „Belgrade Airport“ će nastaviti sa poboljšanjima i razvojem aerodroma kako bi upotpunila iskustvo putnika u terminalu i svako putovanje učinila što prijatnijim.
PRESEK POSLE 10 KOLA EVROLIGE: PARTIZAN NAVIKNUT NA 4-6, ZVEZDIN NAJBOLJI START
Prečešljali smo statistiku u prethodne četiri sezone otkako oba večita rivala u kontinuitetu igraju Evroligu.
Prošle su već četiri sezone otkako su Partizan Mozzart Bet i Crvena zvezda istovremeno deo Evroligaške elite, a mini-presek rezultata posle 10 kola u svakoj od tih sezona pokazuje zanimljive oscilacije i smene u formi večitih rivala. Ako se uporede učinci od 2022. do danas, jasno je da su crno-beli i crveno-beli imali periode u kojima su se njihovi rezultati gotovo poklapali, ali i faze kada je razlika bila drastična u oba smera.
Posebno je zanimljivo da od četiri sezone, Partizan čak tri puta ima isti učinak od četiri pobede i šest poraza. Jedina razlika je bila prošle sezone kada su posle 10 mečeva bili na izuzetno loših 2-8, ali uprkos tome su bili u borbi za plej-in. Partizan je ove sezone posle pobede nad Monakom na veoma poznatih 4-6.
Zvezda je sa druge strane trenutno na sjajnih 7-3 i takao dobar start nije imala nikada.
Oba tima su sezonu otvorila identično sezonu 2022/23 – sa 4 pobede i 6 poraza. Taj balans nije obećavao mnogo, ali je tada Partizan pod komandom Željka Obradovića do kraja regularnog dela uspeo da napravi veliki iskorak i izbori plej-of kao šestoplasirani na tabeli, dok je Zvezda, i pored trenerske promene i solidne forme u nastavku, završila ispod crte. Ta sezona ostala je upamćena kao ona u kojoj su oba kluba ušli u ritam Evrolige, ali samo je jedan otišao do kraja – makar do serije protiv Reala o kojoj nema potrebe previše da pričamo jer se sve apsolutno zna.
Godinu kasnije, ponovo je Partizan imao skor 4–6, ali se već tada nazirao problem neujednačenosti. Igra je oscilirala, a porazi u egal završnicama uzimali su danak. Zvezda, s druge strane, imala je 3–7 i prolazila kroz fazu adaptacije nakon brojnih promena u rosteru i stručnom štabu. Očekivalo se mnogo te sezone od oba kluba, ali ni jedni ni drugi nisu došli do mesta među 10 najboljih.
Naredna sezona donela je obrnute uloge. Partizan je posle deset kola na skoru 2–8, najlošijem u ovom četvorogodišnjem okviru. Niz teških poraza koji se sa ove distance možda i očekivao jer je tada klub iz Humske u potpunosti rekonstruisao tim. Posle lošeg starta, tim Željka Obradovića se probudio i napravio veliku seriju pobeda koje doduše nisu krinisane plasmanom dalje jer je viđen izuzetno loš finiš ligaškog dela. Nasuprot tome, Crvena zvezda je na 5–5 i u zoni koja omogućava mirniji nastavak sezone. Napravili su crveno-beli taj toliko željeni iskorak, otišli u plej-in, ali isto tako i odmah izgubili od Bajerna u Minhenu.
Aktuelna sezona ponovo donosi zanimljivosti. Zvezdin najbolji start i to posle 0-2 i smene Janisa Sferopulosa. Došao je Saša Obradović koji je nanizao sedam pobeda, ali je u desetom kolu bolji bio Dubai i sada je klub sa Malog Kalemegdana na dobrih 7-3 što jasno nagoveštava da se Zvezda bori za mesto među šest na tabeli iako su problemi sa povredama evidentni. Partizan sa druge strane je ponovo na dobro poznatih 4-6.
Iako se na tabeli često smenjuju, oba srpska predstavnika već četiri godine potvrđuju da su stabilan deo evropske elite. Uostalom zbog toga su večiti rivali sada i dobili višegodišnje licence za Evroligu.
UČINCI PO SEZONAMA
2022/23
Partizan 4-6
Crvena zvezda 4-6
2023/24
Partizan 4-6
Crvena zvezda 3-7
2024/25
Partizan 2-8
Crvena zvezda 5-5
2025/26
Partizan 4-6
Crvena zvezda 7-3
IZUNDU U KOLICIMA, U TOKU DANA ĆE SE KLUB OGLASITI OKO NJEGOVOG I MONEKEOVOG STANJA
“Jeste bio težak put, rano smo ustali sa svim svojim problemima o kojima treba da se sazna malo više u toku dana. Naravno, radi se o Monekeu i Izunduu. Sigurno nećemo biti najsvežiji, ali verujem u podršku navijača”, rekao je trener Crvene zvezde pred sutrašnji duel sa Monakom
Sletela je Crvena zvezda u Beograd posle napornog puta iz Dubaija.
Nisu uspeli crveno-beli da slave u Emiratima, a priliku za popravni imaće četa Saše Obradovića sutra od 20 časova, kada je na programu meč 11. kola u kojem crveno-beli dočekuju Monako”.
“Malo je umor stvar glave. Imamo izazovnog protivnika, ma ko god dolazio. Stiže Monako, tim koji je bio u finalu prošle godine i koji sada ima ekipu da napadne Fajnal for, a možda i najbolje pojedince u Evroligi. Moramo da ostavimo poraz iza sebe. Jeste bio težak put, rano smo ustali sa svim svojim problemima o kojima treba da se sazna malo više u toku dana. Naravno, radi se o Monekeu i Izunduu. Sigurno nećemo biti najsvežiji, ali verujem u podršku navijača. Važno je da imamo dobar pristup i praktično smo tri četvrtine i ovu utakmicu odigrali solidno u izmenjenom sastavu. Desila se ta treća četvrtina i gomila nekih stvari se dešavala. Idemo na pobedu, nebitno u kom sastavu budemo igrali”, rekao je Obradović.
Upitan je šef struke Beograđana za zdravstveno stanje Džordana Nvore, a odgovor izuzetno hrabri sve navijače.
“Počeo je vrlo ozbiljno da trenira. Na dan utakmice će biti da li će biti u sastavu. Raduje da nema probleme sa listom, a na kondicionim trenerima je da procene stepen pripreme. Ako ne bude za ovu, onda će za sledeću da bude u sastavu”.
Ako neko zna u srž ekipu Monaka, onda je to Obradović jer je tamo proveo pet godina.
“Dobra koncentracija 40 minuta. Oni su ekipa koja može da gubi lako 20 razlike, a onda se vrate i to su oni. Kontrolisati glavne zvezde tima Majka, Elija i Dijala koji je možda i nivo više u odnosu na prošlu sezonu, a i tada je bio na zavidnom nivou. Ne možemo samo o njima da pričamo, to je skup dobrih momaka. Znaju da igraju zajedno, razumeju se na pogled i biće ekstra motivisani posle onog juče”.
Surov raspored i vreme puta neće dozvoliti crveno-belima da treniraju na parketu, već slede sastanci i priprema za meč.
“Nema ništa sad jer je baš teško putovanje. Planirali smo teren, ali teško. Ostaće sve na sastanku davanju informacija, tek nešto. Nije potrebno ljude sada naročito opterećivati taktikom jer je jasno kako igraju. Samo ćemo da prođemo kroz ono šta mi želimo”, zaključio je trener Obradović.
Tik pošto je Obradović završio svoje obraćanje, “Sport klub” je objavio snimak u kojem se vidi Izundu kako u invalidskim kolicima napušta aerodrom “Nikola Tesla” što budi brigu oko ozbiljnosti njegovog stanja.
Tržište iznajmljivanja nekretnina u Vancouveru iznenada raste u popularnosti među Kanađanima
Vancouver je postao iznenađujuće popularna destinacija za iznajmljivače u Kanadi, prema novom izveštaju.
RentCafe je otkrio da se Vancouver plasirao na 11. mesto od 25 gradova u zemlji među favoritima. Grad je skočio za 11 mesta od poslednjeg izveštaja.
Platforma za online pretragu stanova navela je da je statistika Vancouvera jedinstvena među svim velikim gradovima u zemlji.
„Jedini veliki kanadski grad koji je zabeležio rast angažmana zakupaca u ovom kvartalu je Vancouver, koji se obično nalazi pri dnu naše rang liste“, navodi se u saopštenju RentCafe-a. „Omiljeni oglasi su porasli za 83 posto, a sačuvane pretrage za 92 posto u poređenju s prošlom godinom.“
„U međuvremenu, svi ostali veliki gradovi kreću se u suprotnom smeru.“
RentCafe daje Vancouveru ukupnu ocenu za iznajmljivanje od 65,02 u izveštaju o interesu zakupaca u velikim kanadskim gradovima u trećem kvartalu 2025. godine. Poređenja radi, grad je u izveštaju za drugi kvartal postigao samo 50,25.
Rezultat se izračunava na osnovu četiri ključna pokazatelja, uključujući dostupne oglase, preglede oglasa, apartmane sačuvane kao favorite i sačuvane personalizovane pretrage.
„Ovaj nagli porast aktivnosti ukazuje na obnovljeni zamah na tržištu najma u Vancouveru, signalizirajući rastući interes nakon ranijih usporavanja.“
Vancouver je ipak niže rangiran od Edmontona na šestom i Calgary-ja na devetom mestu. Toronto je zauzeo 14. mesto na listi.
RentCafe je takođe istakao da manji i srednji gradovi „nadmašuju svoj potencijal“.
„Nekoliko manjih i srednje velikih gradova ističe se u ovom kvartalu, privlačeći pažnju zakupaca daleko iznad onoga što bi njihova populacija sugersala“, navodi se na platformi.
„Potkrepljena snažnim angažmanom i stalnim porastom na rang listi, ova tržišta se i dalje pozicioniraju kao privlačne alternative najvećim kanadskim urbanim centrima.“
Viktorija je istaknuta u izveštaju, popevši se za dva mesta na osmo mesto na listi najboljih tržišta za iznajmljivanje nekretnina u zemlji sa ocenom 71,32.
„Ova aktivnost odražava stalnu tražnju zakupaca za obalnim načinom života u Viktoriji, učvršćujući njenu poziciju kao jednog od najpoželjnijih manjih gradova u zapadnoj Kanadi“, objasnio je RentCafe.
Celi Izvještaj o interesima zakupaca u Kanadi može se pročitati online .
U oktobru, Vancouver (i Calgary) su predvodili pad cena najma u celoj zemlji , dok je severni Vancouver bio najskuplji za iznajmljivanje u celoj Kanadi.
Prosječna tražena cena najma za jednosobni stan u severnom Vancouveru u oktobru je iznosila 2.562 dolara, što predstavlja pad od 0,3 posto u odnosu na septembar. U odnosu na prethodnu godinu, to je pad od 6,9 posto. Cena dvosobnih stanova porasla je za 0,3 posto u odnosu na prethodni mesec na 3.397 dolara. To je pad od 2,4 posto u odnosu na prethodnu godinu.
Vancouver, drugo najskuplje mesto za iznajmljivanje u Kanadi, zabeležio je prosečnu traženu cenu jednosobnog stana od 2.463 dolara u oktobru. Dvosobni stan u Vancouveru u oktobru je prosečno koštao 3.354 dolara, što je pad od 2,1 posto u odnosu na prethodni mesec i pad od 4,4 posto u odnosu na prethodnu godinu.
SERBIANNEWS/CANADA
Kako je planina u Kanadi dobila ime po vojvodi Putniku?
Vojvoda Radomir Putnik zauzeo je svoje mesto među najvećim srpskim vojskovođama, predvodeći vojsku u jednim od najtežih trenutaka naše istorije – tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata.
Njegova dela odjeknula su daleko izvan granica Srbije. Cerska bitka, u kojoj je Putnik komandovao srpskom vojskom, označila je prvu pobedu saveznika u Prvom svetskom ratu. Nakon tog uspeha, svetske sile su shvatile da su možda potcenile malu, ali izuzetno hrabru srpsku vojsku, koja se borila ne samo za zemlju, već i za opstanak svog naroda. Za Srbiju, Prvi svetski rat nije bio običan sukob, to je zapravo bila borba za život.
Putnik stigao do daleke Kanade
Iako Srbi ponekad zaboravljaju, svet nije zaboravio. Kolike su patnje i nesreće zadesile srpski narod, znali su i stanovnici daleke Kanade. Neposredno nakon završetka Velikog rata, 1918. godine, Kanađani su jednu planinu u čast vojvode Radomira Putnika i srpskog naroda nazvali “Putnik”.
Foto: Freepik
Ova planina, visoka 2.940 metara, nalazi se između provincija Alberta i Britanske Kolumbije, kao deo Stenovitih planina u masivu Kananaskis. I danas stoji ponosno, a iako mnogi Kanađani možda više ne znaju odakle potiče ime, postoje oni koji pamte i poštuju njegovu istoriju.
Skoro sto godina kasnije, 2012. godine, planina je dobila i simboličnu spomen-ploču u podnožju masiva:
“Planina Putnik nazvana je u znak večnog sećanja na muškarce i žene iz savezničkih oružanih snaga u Srbiji i njihovog vođe, vojvode Radomira Putnika (1847–1917). Srbija je izgubila četvrtinu svog stanovništva, kako vojnika, tako i civila, tokom Prvog svetskog rata (1914–1918). Ova žrtva bila je deo kanadskih i savezničkih borbi u Evropi protiv tri carevine, u cilju zaštite ljudskih prava i slobode čovečanstva.”
Ploča je rezultat zalaganja Srba iz dijaspore u Kalgariju i grupe ljudi iz Edmontona. Većina ljudi u Srbiji verovatno nikada neće videti ovu planinu uživo, ali važno je znati da ona postoji. Da se sećanje ne izgubi.
SERBIANNEWS/CANADA
Odložena izložba „Srpkinja, heroina Velikog rata” u Vukovaru
Odložena je za večeras najavljena izložba fotografija u Vukovaru pod nazivom “Srpkinja, heroina Velikog rata
VUKOVAR – Odložena je za večeras najavljena izložba fotografija u Vukovaru pod nazivom “Srpkinja, heroina Velikog rata, saopštio je predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dejan Drakulić.
“S obzirom na događanja i zahtev gradonačelnika za odgađanje izložbe želimo poslati poruku mira i razumevanja. Odlučili smo smo da otvaranje izložbe odložimo za decembar”, rekao je Drakulić, prenosi Hina.
Izložba je odložena nakon velikog pritiska predstavnika Vlade i gradskih vlasti, koji su događaj ocenili neprihvatljivim da bude održan u novembru kada Hrvatska obeležava Dan sećanja na vukovarsku žrtvu.
Vukovarski gradonačelnik Marijan Pavliček zatražio je od organizatora izložbe – Srpskog kulturnog centra Vukovar, Zajedničkog veća opština i Generalnog konzulata Republike Srbije da “izvan novembra” odlože izložbu čije je otvaranje zakazano za večeras, ocenivši to neprimerenim u mesecu kad se Danima sećanja na žrtvu Vukovara odaje počast poginulim i nestalim hrvatskim braniteljima i civilima.
Neprihvatljivom zbog utiska, a ne zbog sadržaja izložbu je ocenila ministarka kulture Hrvatske Nina Obuljen Koržinek. Istog mišljenja je bio i potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Ivan Anušić.
Navijači FK Dinama, Bed Blu Bojsi, tokom noći oblepili Vukovar fotografijama i transparentima protiv oficira JNA.
I iz Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat iz Beograda saopšteno je juče da je otkazano književno veče u okviru Dana srpske kulture u Hrvatskoj na kojoj je trebalo da učestvuju sutra u Vukovaru.
Na književnoj večeri “Mitrov danak – pesnički sastanak” Adligat je trebalo da predstavi rad Muzeja knjige i putovanja i, uz ostalo, zbirke vezane za Hrvatsku, uključujući pisma Miroslava Krleže.
“Zar ni kordon policije ne bi bio dovoljan da nas zaštiti? Predavanje o muzeju i čitanje poezije pretvoriše se u – junačko delo! Kažu, nepogodan je novembar jer podseća na period kada su činjeni zločini. A kada nije bilo zločina, svih nad svima?”, upitao je u saopštenju počasni predsednik Adligata Viktor Lazić.
I sve to se događa iako je premijer Andrej Plenković rekao da iražavanje prava nacionalnih manjina ne treba dovoditi u vezu sa datumima iz Domovinskog rata, preneo je Tanjug.
Nemačka povećava pomoć Ukrajini na 11,5 milijardi evra u 2026. godini
