Košarkaši Partizana gostuju u Francuskoj ekipi Asvela u 11. kolu Evrolige. Meč počinje u 20 časova, a tok susreta kao i najvažnija dešavanja možete da ispratite na Internet portalu RTS-a.
Slavio je Partizan u prethodnom kolu u utakmici koja je vrlo lako mogla da ga pošalje na samo dno tabele da ju je izgubio, jer je prokockao 20 poena razlika.
Međutim, konačno je i sreća malo pogledala crno-bele, pa poslednja tri šuta tima iz Kneževine nisu prošla kroz obruč.
Ovo je idealna prilika da Partizan veže i drugu uzastopnu pobedu u Evroligi i tako za samo sedam dana potpuno promeni utisak o dosadašnjem delu sezone.
Trijumf u Vilerbanu bi tim Željka Obradovića još više približio pozicijama koje vode u doigravanje na kraju regularnog dela sezone.
Poraz bi mogao skupo da košta igrače u crno-belom dresu, jer bi na taj način, ne samo izgubili od protivnika koji ne spada u red najboljih timova, već bi poništili trijumf nad jakim sastavom Monaka.
Sve počinje i kreće od Kalatesa
Možda ne na prvoj, ali na drugoj utakmici koju je u dresu Partizana odigrao Nik Kalates videlo se koliko je Grk potreban beogradskom timu.
Nik Kalates na meču sa Monakom
Kao pravi plejmejker pronalazio je “lakša” rešenja koja pre njega u toj ulozi nisu u stanju i nisu mogli da pronađu ni Dvejn Vašington ni Sterling Braun.
Kalates je povezao redove, iako crno-beli i dalje igraju sa velikim oscilacijama, ali vidi se njegovo prisustvo i kroz male doprinose – iščačkana lopta iz ruku protivnika, brzo razmišljanje i donošenje odluka i dobra rešenja u napadu.
Obradović je napomenuo da je Asvel ekipa koja često menja odbranu i obično sve preuzima, pa će to biti jedan od aspekata koji će uticati na ishod meča.
Videćemo koliko će vremena Bruno Fernando i Tajrik Džons biti zajedno na parketu, a na osnovu dosadašnjih utakmica, njih dvojica su sjajno funkcionisali. Upravo bi to mogao da bude “trik iz rukava” Obradovića za ovu utakmicu.
Za očekivati je da Dvejn Vašington nastavi sa sjajnim partijama, jer je na poslednje tri utakmice postizao preko 20 poena. Ipak, statistički najbolji igrač Partizana je Tajrik Džons sa 11 poena, 3 asistencije, 7 skokova.
Asvel drži začelje na tabeli
Trenutno se na poslednjem mestu na tabeli nalazi Asvel sa samo dve pobede iz deset mečeva. Takvu poziciju potvrđuje i statistika tima.
Prema naprednoj statistici, Asvel je tim koji na stotinu poseda prima 120,4 poena i daje 107,3 i ubedljivo i zauzima poslednje mesto po tom parametru, koji se uglavnom slaže i sa stanjem na tabeli.
Doduše, nije Partizan mnogo iznad. Nalazi se na 16. mestu (kao i na tabeli Evrolige) i na stotinu poseda prima 119,2 i daje 114,6 poena.
Nando de Kolo
Najznačajniji igrači Asvela su Glen Votson koji je i najbolji strelac sa prosečnih 14 poena, 3 asistencije i 2 skoka. Tu je i legenda francuske košarke Nando de Kolo sa 13 poena u proseku.
Treba izdvojiti Zakarija Seljasa od kojeg preti najveća opasnost kada su u pitanju trojke, a to je igrač koji neće odustati posle jednog promašenog šuta, a u stanju je da ih pogodi veliki broj.
Asvel je u seriji od četiri izgubljene utakmice u nizu, a zanimljivo je da su dobili ekipu Dubaija ove sezone.
Francuski tim ima pokretne i atletski dobre igrače u sastavu koji mogu da odgovore mnogim zahtevima u modernoj košarci, međutim kvalitet nije na najvišem nivou, što govore i rezultati.
Prvi duel još 2015, Partizan vodi u pobedama
Pre tačno deset godina ova dva tima odigrala su svoj prvi međusobni meč, ali prijateljskog karaktera. Slavio je Asvel sa skoro 30 razlike.
Tri godine kasnije u grupnoj fazi Evrokupa zabeležili su po jednu pobedu – oba tima slavila su u gostima.
Otkad se takmiče u Evroligi, tačnije od 2022. godine Partizan vodi sa 4-2 u međusobnom skoru, a od tri susreta u Lionu, crno-beli su pobedili dva puta.
Poslednji meč odigrali su u januaru ove godine kada je tim Željka Obradovića ubedljivo slavio sa 92:63.
Raspored i rezultati 11. kola Evrolige:
Četvrtak:
Fenerbahče – Hapoel Tel Aviv 74:68
Crvena zvezda – Monako 91:79
Pariz – Valensija 90:86
Real Madrid – Panatinaikos 77:87
Makabi Tel Aviv – Baskonija 89:83
Petak:
Dubai – Žalgiris 17.00
Anadolu Efes – Bajern Minhen 18.00
Asvel – Partizan 20.00
Barselona – Virtus Bolonja 20.30
Milano – Olimpijakos 20.30
As Denver nagetsa Nikola Jokić na novom nedeljnom rangiranju kandidata za MVP nagradu na zvaničnom sajtu NBA lige nalazi se na prvom mestu.
U odnosu na prethodnu sedmicu, Nikola Jokić je napredovao za dva mesta i trenutno beleži 28,8 poena, 13,1 skok i 10,9 asistencija.
Nikola Jokić
“To je ukupna dominacija, a posebno efikasnost, njegova sezona do sada je neuporediva. Jokić je vrhunsko košarkaško biće, neko ko čini neverovatne poteze rutinskim, i još jednom se pokazuje svima.
Njegovo majstorstvo sa 55 poena u sredu, kada je lično nadmašio početnu petorku Klipersa u drugoj deonici uzastopnih gostovanja, pokrenulo je radoznalo, ako ne i glupo pitanje: Da li je Jokić na pragu sezone proboja? To je obično rezervisano za igrače u ranim dvadesetim koji traže ugled, a ne za nekoga sa tri MVP zvanja. Možda još uvek ima visok plafon. Zamislite da je poslednjih pet sezona samo zagrevanje za 2025/26. Tako je strašno. Ovo će biti zabavno gledati”, piše u pojašnjenju na sajtu NBA lige.
Ispod Jokića je lider Oklahoma siti tandera i aktuelni MVP Šej Gildžes Aleksander i superzvezda Milvoki baksa Janis Adetokumbo.
Vlada Ontarija ulaže 210 miliona dolara kako bi podržala povećanu sigurnost na putevima u školskim i društvenim zonama bez korištenja kamera za brzinu, što je u skladu sa željama stanovnika provincije, prema novoj anketi.
Pokrajina je u četvrtak objavila finansiranje, navodeći da će novac biti uložen u Fond za inicijative za sigurnost na putevima (RSIF) kako bi se podržala povećana sigurnost na putevima u školskim zonama i zonama sigurnosti zajednice.
Mere za povećanje sigurnosti u saobraćaju uključivale bi infrastrukturu za usporavanja saobraćaja poput usporivača brzine, podignutih pešačkih prelaza i kružnih tokova, kao i signalizaciju visoke vidljivosti i pojačano policijsko delovanje u školskim zonama i sigurnosnim zonama zajednice gde su se ranije nalazili opštinski radari za brzinu.
Nove inicijative usklađene su s rezultatima nove ankete Abacus Data, provedene širom provincije, takođe objavljene u četvrtak, koja je pokazala da polovina stanovnika Ontarija (50 posto) preferira mere smirivanja saobracaja poput usporivača brzine, podignutih pešačkih prelaza, signalizacije, kružnih tokova i pojačanog policijskog nadzora u odnosu na automatizirane kamere za kontrolu brzine.
Anketa je pokazala da je svaki treći (33 posto) izrazio preferenciju za automatizirane kamere, dok je 17 posto reklo da nije sigurno.
Pokrajina je saopštila da će obezbediti 42 miliona dolara hitnih sredstava za podršku merama smirivanja saobraćaja u školskim zonama i sigurnosnim zonama zajednice koje su ranije imale kamere za kontrolu brzine.
Početkom sledeće godine, gradovi koje ispunjavaju uslove moći će se prijaviti RSIF-u za ostatak finansiranja i podneti planove izgradnje infrastrukture za usporavanje saobraćaja.
„Naša vlada se zalaže za vozače, zabranom kamera za brzinu koje im omogućavaju da zarade novac i podržava proverene mere sigurnosti na putevima koje će napraviti stvarnu razliku“, rekao je ministar saobračaja Prabmeet Sarkaria.
„Ontario ima neke od najsigurnijih puteva u severnoj Americi, a naš novi Fond za inicijative za sigurnost na putevima će se nadovezati na ovaj rekord osiguravajući da gradovi imaju resurse potrebne za sprovođenje proverenih mera za usporavanje saobraćaja, a da pritom život vozačima ne bude skuplji.“
Kao odgovor na zabrinutost javnosti zbog povećane upotrebe gradskih kamera za brzinu kao alata za prikupljanje prihoda, pokrajina je saopštila da “Zakon o izgradnji konkurentnije ekonomije”, koji je dobio saglasnost 3. novembra, zabranjuje upotrebu gradskih kamera za brzinu od petka.
Ove zabrinutosti su uzrokovane značajnim porastom korištenja kamera za kontrolu brzine od strane određenih gradova, s više od 700 kamera dodanih od 2019. godine, navodi se u saopštenju za javnost pokrajine.
Provincija je dodala da je korištenje kamera rezultiralo kaznama od miliona dolara, uključujući i jednu kameru u gradu Torontu koja je izdala više od 65.000 kazni i prikupila gotovo 7 miliona dolara kazni pre 2025. godine.
Direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević je najavio da će se u aprilu iduće godine BDP predstaviti u Sankt Peterburgu sa “Božanskom komedijom” u režiji Franka Kastorfa i “Kramer protiv Kramera” Slobodana Skerlića
Direktori Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević i Ruskog državnog akademskog Velikog dramskog pozorišta “G. A. Tovstonogov” (BDT) iz Sankt Peterburga Tatjana Arhipova potpisali su sporazum o saradnji i razmeni predstava.
Kako je najavljeno, sanktpeterburško pozorište će u BDP-u izvesti predstave “Kada ponovo postanem mali” 7. i 8. februara i “Mocart i Salijeri” 10. februara. Predstave ruskog BDT-a “Kada ponovo postanem mali” gostovaće, takođe, 31. januara i 1. februara u Srpskom narodnom pozorištu (SNP), a “Mocart i Salijeri” 3. i 4. februara.
Arhipova je najavila i da će predstava BDP-a “Podanici” u režiji Andreja Mogučija biti izvedena 7. i 8. februara u SNP-u, naglasivši da su sva njihova gostovanja omogućila ministarstva kulture Rusije i Srbije, kao i Grad Beograd.
Podsetivši na tradicionalno prijateljstva Rusa i Srba, Arhipova je istakla i zajednički odnos prema pozorišnoj sceni i umetnosti, jer u obe zemlje postoji duboko poštovanje prema pozorištu, koje čuva istorijsko i kulturno pamćenje.
Arhipova je rekla da je “Kada ponovo postanem mali” minimalistička predstava sa tri glumca o detinjstvu i detetu koje se prvi put suočava sa gubitkom.
Prema njenim rečima, “Mocart i Salijeri” su improvizatorska predstava, za koju zbog interesovanja publike u Rusiji nije moguće kupiti ulaznice, kao i da se još nisu odlučili da li će u BDP-u za prevod koristi titlove ili srpskog glumca kao nosioca priče.
Reditelj i umetnički direktor BDT-a Andrej Moguči je rekao da se zna da će glumac Miloš Biković igrati u jednoj od njihovih budućih predstava, za koju se još ne zna koja će biti u pitanju, pošto je “to kompleksno pitanje, koje zahteva vreme i preciznost, kako bi pogodili očekivanja beogradske publike, ali i one u Evropi, gde će gostovati”.
Naglasivši da je Beograd njegov grad, koji mu je bitan, jer je već dva puta gostovao na Bitefu i ovde ima mnogo prijatelja, Moguči je ocenio da je prestonica Srbije mesto gde “Zapad i Istok pružaju ruke, i umetnička diplomatija je mnogo jača od političke”.
Arhipova je navela da je Biković predložio, pošto ima dosta rusko govorećih srpskih glumaca, da BDT i BDP naprave koprodukciju koja bi bila izvođena u Srbiji na srpskom jeziku, a u Rusiji na ruskom.
Biković je naveo da pored značajnog broja glumaca koji govore ruski kvalitetno, u Srbiji postoji i “veliki broj Srba koji nalaze svoje mesto na zvezdanom nebu Rusije”. Priznavši da se proteklih desetak godina sklanjao od ponuda da igra u pozorištu u Rusiji, jer nije verovao u sebe i svoju slobodu na ruskom jeziku, Biković je dodao da će mu biti “velika čast i radost da prva predstava na ruskom bude sa velikim rediteljem Mogučim”.
Radivojević je istakao da je više od godinu dana radio intenzivno na uspostavljanju saradnje sa teatrom iz Sankt Peterburga, kao i sa Mogučim, “jednim od najuspešnijih reditelja u Rusiji i Evropi”.
On je najavio da će se u aprilu iduće godine BDP predstaviti u Sankt Peterburgu sa “Božanskom komedijom” u režiji Franka Kastorfa i “Kramer protiv Kramera” Slobodana Skerlića.
Prema njegovim rečima, Moguči će početkom 2027. godine režirati u BDP-u predstavu u koprodukciji srpskog i ruskog pozorišta, u kojoj će nosilac biti Biković, koji je “najbolji ambasador naše kulture u Rusiji”, i obrnuto.
Radivojević je dodao da će Mogučijevom predstavom početi obeležavanje 80. godišnjice BDP-a.
Ljudi koji idu na ekspediciju na Antarktik imaju mnoštvo obaveza pred put: Moraju naći adekvatnu odeću, pripremiti dovoljno zaliha hrane, moraju imati znanje o klimi i uslovima koji ih čekaju – a neki će možda morati da posete lekara ili stomatologa, kako bi izvadili umnjake ili operisali slepo crevo pre putovanja. Zvuči neobično, ali za to postoji vrlo dobar razlog.
Pripreme za ekspediciju mogu uključiti nesvakidašnje zahteve.
Antarktik je jedno od najudaljenijih i najizolovanijih mesta na Zemlji, pa samim tim je i najnesigurnije kada dođe do medicinskih problema. Iako turisti uglavnom nemaju razloga za brigu, jer putuju tokom australskog leta kada su uslovi stabilniji i kada je evakuacija manje izazovna, oni koji na kontinentu žive i rade mesecima – posebno tokom duge, mračne zime – moraju proći ozbiljne zdravstvene provere.
Među rizicima koji se najviše izbegavaju su zapaljenje slepog creva i problemi sa umnjacima, jer i jedno i drugo može zahtevati hitnu hiruršku intervenciju koja je na Antarktiku gotovo nemoguća.
Najpoznatiji primer koliko je opasna medicinska izolacija jeste slučaj ruskog lekara Leonida Rogozova, koji je tokom zime 1961. godine, kao jedini lekar u stanici Novolazarevskaja, morao sam sebi da ukloni upaljeno slepo crevo. Operaciju je izveo u lokalnoj anesteziji, uz pomoć ogledala i kolega, a njegov podvig ostao je jedan od najpoznatijih u istoriji medicine i trajno upozorenje svim antarktičkim programima o važnosti prevencije.
Od tada su mnoge zemlje uvele obavezne zdravstvene preglede za sve koji borave na Antarktiku, pri čemu se posebna pažnja posvećuje organima i stanjima koja mogu izazvati neočekivane komplikacije. Radnici koji ostaju tokom zime prolaze najstrože kontrole, jer su evakuacije u tom periodu skoro nemoguće zbog ekstremnih vremenskih uslova i mraka koji traje mesecima, prema portalu “Antarktik kruzes”.
Zbog toga neke države, poput Australije, zahtevaju da lekari koji rade u njihovim bazama tokom zime imaju izvršenu apendektomiju – preventivno uklanjanje slepog creva. Istraživačke stanice najčešće imaju samo jednog lekara, pa bi eventualno pucanje apendiksa predstavljalo ozbiljan, možda i nerešiv problem.
Slično pravilo važi i u čileanskom naselju Vila Las Estreljas na ostrvu Kralja Džordža, jednom od retkih mesta u antarktičkoj zoni gde ljudi žive godinama, često sa porodicama, prenosi “Lenta.ru”. Tamo se, zbog dugog boravka i ograničenog pristupa bolnicama, preporučuje uklanjanje slepog creva – a ponekad i umnjaka.
Zbog izolacije kontinenta, stomatološka pomoć je praktično nedostupna, pa i najmanji problem može brzo postati opasan. Infekcije, impakcije ili upale umnjaka na takvom mestu mogu ugroziti zdravlje i ceo tok ekspedicije. Zato mnoge antarktičke misije savetuju vađenje umnjaka pre polaska, kako bi se izbegle komplikacije.
Srećom, ovi zahtevi ne odnose se na turiste. Oni nisu podložni strogim medicinskim uslovima kao istraživači i osoblje koje prezimljava na kontinentu. Putovanja se organizuju isključivo u letnjim mesecima, kada je pristup lakši i kada su brodovi i istraživačke stanice opremljeni lekarima i osnovnom medicinskom opremom. U slučaju potrebe, evakuacija je moguća, a troškovi su najčešće pokriveni obaveznim putnim osiguranjem.
Tako, iako su priče o uklanjanju slepog creva i umnjaka pre polaska na Antarktik delimično istinite, one se uglavnom odnose na profesionalce koji tamo provode dugo vreme u izolaciji. Za obične putnike, antarktička avantura je bezbedna, dobro organizovana i, bar sa medicinske strane, prilično niskog rizika.
Loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i porast gojaznosti doveli su do hipertenzije kod miliona dece i tinejdžera širom sveta. Ovaj alarmantan trend zahteva hitnu pažnju i postavlja pitanje: šta možemo konkretno učiniti kako bismo taj problem, ako ne potpuno eliminisali, onda bar značajno smanjili?
Stopa dece i tinejdžera sa visokim krvnim pritiskom globalno je gotovo udvostručena zbog toksične kombinacije nezdrave ishrane, masovne neaktivnosti i porasta gojaznosti, pokazuje najveća analiza ovakvog tipa. Stručnjaci navode da 114 miliona dece koja su razvila hipertenziju čak i pre punoletstva mogu da se suoče sa potencijalno smrtonosnim i doživotnim posledicama, uključujući kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega i mnoštvo drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.
Učestalost visokog krvnog pritiska kod dece i tinejdžera mlađih od 19 godina porasla je na 6,2 odsto, u odnosu na 3,2 odsto pre samo 20 godina. Rezultati se zasnivaju na meta-analizi podataka iz 96 studija koje obuhvataju više od 400.000 dece iz 21 zemlje, a objavljeni su u časopisu The Lancet Child and Adolescent Health. Analiza ukazuje da je gojaznost bila začajan uzrok naglog porasta hipertenzije kod dece, pri čemu je gotovo 19 odsto dece sa gojaznošću pogođeno ovim stanjem, u poređenju sa manje od 3 odsto dece i tinejdžera sa zdravom telesnom masom.
“Gotovo dvostruko povećanje visokog krvnog pritiska kod dece u poslednjih 20 godina trebalo bi da bude alarm za zdravstvene radnike i roditelje”, kažu stručnjaci.
Šta još otkriva studija
Analiza takođe pokazuje da još 8,2 odsto dece i tinejdžera ima predhipertenziju, što znači da je krvni pritisak iznad normale, ali još ne ispunjava kriterijume za hipertenziju. Predhipertenzija je posebno česta tokom adolescencije, sa stopom od 11,8 odsto među tinejdžerima, u poređenju sa oko 7 odsto kod mlađe dece. Lekari ističu da krvni pritisak naglo raste u ranoj adolescenciji, sa vrhuncem oko 14. godine, posebno kod dečaka. To naglašava važnost redovnog skrininga u ovim kritičnim godinama.
Deca i tinejdžeri sa predhipertenzijom češće napreduju do punog oblika hipertenzije
“Ovaj nagli porast visokog krvnog pritiska kod dece je veoma zabrinjavajući i uglavnom je posledica sve veće gojaznosti, stanja koje se u potpunosti može sprečiti. Ovi nalazi odražavaju ono što pedijatri vide na terenu. Deca dolaze ne samo sa hipertenzijom, već i sa drugim ozbiljnim stanjima povezanim sa gojaznošću, kao što su tip 2 dijabetes, nekada nezamisliv kod dece, astma i mentalni zdravstveni problemi. Znamo da uporna hipertenzija predstavlja faktor rizika za ranu smrt zbog oštećenja kardiovaskularnog sistema i drugih organa. Zdrava deca postaju zdravi odrasli, ali sa ovakvim trendovima, bojimo se da bez hitnih mera idemo ka javno-zdravstvenoj krizi”, ukazuju zabrinuti lekari.
Prema meta-analizi, stopa dece i tinejdžera sa visokim krvnim pritiskom gotovo se udvostručila između 2000. i 2020. godine. Dakle, 2000 godine oko 3,2 odsto dece imalo je hipertenziju, dok je 2020. godine učestalost porasla na više od 6,2 odsto, pogađajući 114 miliona mladih širom sveta.
Autor studije naglašava je da je porast slučajeva “uglavnom posledica životnih navika kao što su nezdrava ishrana, smanjena fizička aktivnost i sve veća učestalost gojaznosti kod dece”.
“Hipertenzija kod dece i adolescenata predstavlja značajan javno zdravstveni problem. Roditelji imaju ključnu ulogu u prevenciji i kontroli visokog krvnog pritiska kod dece. Promocija zdravih navika, kao što je uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama uz minimalan unos soli i šećera, može značajno smanjiti rizik od hipertenzije. Podsticanje redovne fizičke aktivnosti i ograničenje sedentarnog ponašanja, kao što je prekomerno gledanje ekrana, podjednako je važno. Za porodice sa istorijom hipertenzije, snažno se preporučuje redovno merenje krvnog pritiska kod dece. Rano otkrivanje povišenog pritiska, posebno kroz kućno praćenje, može pomoći u smanjenju rizika od dugoročnih komplikacija”, savetuju stručnjaci, a piše “Gardijan”.
Predsednik Srbije najavio je uoči susreta da ga očekuje izuzetno važan i sadržajan sastanak sa Makronom sa kojim će, kako je rekao, razgovarati o svim važnim geopolitičkim, regionalnim i pitanjima bilateralne saradnje i evropskog puta Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je večeras u Pariz gde boravi na poziv francuskog kolege Emanuela Makrona. Kasnije će u Jelisejskoj palati dvojica zvaničnika imati radnu večeru, koju u čast Vučića priređuje Makron.
Predsednik Srbije najavio je uoči susreta da ga očekuje izuzetno važan i sadržajan sastanak sa Makronom sa kojim će, kako je rekao, razgovarati o svim važnim geopolitičkim, regionalnim i pitanjima bilateralne saradnje i evropskog puta Srbije.
Naglasio je da će njegova poseta Parizu biti kratka, ali da se nada da će nakon toga imati vesti koje će pružiti nadu građanima da možemo sigurnije i mirnije da dočekamo predstojeću zimu.
Rekao je i da se nada da će se naći rešenje za Naftnu industriju Srbije i da ćemo znati šta nam je činiti u mesecima koji dolaze.
S obzirom na to da sve manje turista iz Kanade prelazi granicu SAD-a, tekući bojkot putovanja mogao bi koštati američku turističku industriju milijardi izgubljenih prihoda.
Prema najnovijoj prognozi putovanja koju je provela nacionalna neprofitna organizacija Američkog udruženja za putovanja, očekuje se da će potrošnja na dolazna putovanja pasti za 3,2 posto na 173 milijarde američkih dolara za ovu godinu, što predstavlja smanjenje prihoda od turizma za preko 5 milijardi američkih dolara. U prognozi se navodi da je to uglavnom zbog pada broja posetilaca iz Kanade.
„Značajno manji broj poseta iz Kanade glavni je pokretač ovog smanjenja, a očekuje se da će obim poseta iz zemalja osim Kanade ostati nepromenjen“, navodi se u izveštaju.
Kao odgovor na to, Vlada Kanade je u aprilu pokrenula program Canada Strong Pass , koji je Kanađanima pružio pogodnosti za domaća putovanja, kao što je besplatan pristup nacionalnim galerijama, muzejima i putovanje vozom. Nadovezujući se na uspeh programa, premijer Mark Carney je otkrio da će Canada Strong Pass biti produžen za praznike i leto 2026. godine .
„Amerika više nije vodeća destinacija za globalna putovanja. Međunarodne posete SAD-u dostigle su vrhunac 2018. godine pod predsednikom Trumpom, ali od tada nisu uspele dostići te nivoe“, izjavio je u aprilu Geoff Freeman, predsednik i izvršni direktor američkog udruženja za putovanja.
Dodao je da se SAD nalaze iza Španije i Francuske u globalnoj konkurenciji za posetioce, dok je Kina “na putu da nas sustigne ili prestigne u narednoj deceniji”.
Kada legnemo da spavamo, telo se hladi, mišići opuštaju, srce kuca, ćelije se obnavljaju i snabdevaju resursima, a nervni sistem se čisti prirodnim „flush-sistemom”, kao svojevrsnim „spa centrom” za regeneraciju organizma.
Piše: Peđa Miladinović, MA psiholog i psihoterapeut pod supervizijom
Tada živimo jedan od najboljih scenarija. Probudimo se malo pre samog alarma u osunčanom ambijentu. Izlazimo iz kreveta i sve vidimo kristalno jasno. Osveženi smo, puni energije i raspoloženi. Noć iza nas je bila dobra. Iako smo se budili par puta, bilo nam je udobno i prijatno, pa smo brzo ponovo tonuli u san.
Naše zadovoljstvo postaje veće, pred nama su jutarnji rituali (kafa, šetnja ljubimca, lep doručak…), posao koji nas ispunjava, ljudi koji nam prijaju, bolje tolerišemo nepredvidive okolnosti i zadatke, a posle toga se sa punim fokusom upuštamo u hobije koje volimo. Vreme za igru i spontanost dolaze nam prirodno tokom dana.
Ako postavimo pitanje da li smo ovako proveli sve noći i dane tokom poslednjih nedelja ili meseci – nije često, niti očekivano da odgovor bude potvrdan.
U realnosti je sasvim prirodno da povremeno – na primer, dva dana tokom nedelje – ne spavamo dobro. Promene na poslu, novi zadaci, nesuglasice sa bliskim ljudima i šire društvene i ekonomske (ne)prilike dovode do tenzije, ubrzanja tokom dana, što počinjemo da osećamo i u krevetu. Dešava se i da nakon neprospavane noći budemo nefokusirani i pospani na poslu ili tokom dana, što je „spillover” efekat (engl. efekat prelivanja) na delu. Ovo je normalno, a kod nas i posebno očekivano, jer – verovali ili ne verovali – posle Turske spadamo među najzaposlenije nacije Evrope, kako nam govore podaci Eurostata iz 2024. godine.
Međutim, šta ako odemo na godišnji odmor i preko dana se ne odvajamo od poslovnih četova ili laptopa? Odemo na spavanje – telo nam spava, um je pospan, ali čim dotaknemo krevet, kao da je neko uključio prekidač: eksplodira karneval misli, dešavanja tokom dana, naviru zadaci koji predstoje, brige, ili samo gorki prizori učinjenih grešaka iz daleke prošlosti, sa rešenjima koje nikad nećemo imati prilike da realizujemo.
Pogledajmo sad ove činjenice
Loše spavanje je globalni socio-ekonomski teret, za koji se procenjuje da godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokuje probleme od oko 970 miliona do neverovatnih 112 milijardi dolara potrošenih na otklanjanje štete nastale usled problema sa spavanjem, odsustva radnika, zdravstvenih i sudskih troškova i dr.
U pitanju su problemi koji beleže tendenciju rasta i koji su društvena, ekonomska i zdravstvena noćna mora. U Japanu je situacija otišla dotle da je poslednjih decenija uočljiv fenomen „inemuri” – dremanje radnika u javnom prostoru ili poslovnom ambijentu usled iscrpljenosti.
Nije neočekivano ni da svaka četvrta osoba među našim sugrađanima i sunarodnicima ima ozbiljnije probleme sa spavanjem, poput insomnije. To je slučaj i kod drugih naroda. Manje poznat, ali zabrinjavajuć podatak jeste da svaka treća osoba među nama može biti na putu da razvije ozbiljne poremećaje spavanja, često i nesvesno.
Kada se to dogodi, briga za opšte zdravstveno, mentalno stanje ili samo žal za ispunjenom i smislenom svakodnevicom postaju terapijska realnost. Brige, depresivnost, frustracija usled nespavanja i zavist kod korisnika usluga zato što njihovi bliski ljudi, kolege ili čak ljubimci spokojno spavaju – redovni su utisci koji se javljaju. Ovo je nešto što stručnjaci koji su na prvoj liniji borbe sa ovom epidemijom neretko zatiču kao dodatne komplikacije.
Čemu onda balans poslovnog i privatnog života i zašto nam to zvuči kao kliše? Zašto je to tako frustrirajuće čuti i šta to, pobogu, znači?
U pitanju je rutina koju, kao zrele osobe koje brinu o sopstvenom psiho-fizičkom blagostanju, odgovorni radnici, vrsni spavači, ali i, pre svega, majstori odmora – oživljavamo i održavamo uz nekoliko grupa veština:
1. Povlačimo granice između vremena za posao i vremena za odmor, ne iz privilegovanosti, nego iz nužnosti. Krevet posmatramo kao „svetilište”.
Vreme pre spavanja koristimo da „oladimo” od aktivnosti, a krevet koristimo samo za spavanje. Kao što se ne tuširamo u kuhinji, nemamo seansu masaže za vreme važnog poslovnog sastanka u sali za sastanke, tako nema prostora da posao niti bilo kakve druge aktivnosti koje nas razbuđuju radimo u krevetu, a ako je moguće, ni za vreme odmora. U suprotnom, pravimo naviku da nam um radi u poslovnom modu u ambijentima gde treba da se opušta i/ili spava.
2. Aktivni smo tokom dana (što više na prirodnom svetlu), usporavamo i spavamo na kraju dana (u ambijentu sa prigušenim svetlom ili u totalnom mraku).
Svetlost je jedan od najvažnijih signala umu za aktivitet. Mrak je jedan od najbitnijih signala za um da treba da se „pritaji”.
3. Idemo na spavanje samo kada smo pospani.
Pospani smo kada nam kapci padaju, imamo utisak da nam se oči zavrću ka gore i „unazad”, glava nam „kljuca”, a što više gledamo u pod, imamo pomisao kako bismo mogli i tu da legnemo. Dakle, ne umorni, kao da smo dizali tegove, zadihali se i treba nam pauza. Umor se otklanja pauzom, a pospanost spavanjem.
4. Svesni smo da su opuštenost i odmaranje dobri preduslovi za spavanje, ali da spavanje dolazi samo.
Spavanje nije cilj do kog trčimo, stanje koje treba da izmaštamo ili proizvedemo mislima, niti dobitak koji treba da prizovemo mantranjem i molbama. Spavanje je talas koji čekamo, a mi kao „surfer” štedimo energiju odmorom i opuštanjem na dasci pre toga. Naposletku ga puštamo da nas nosi i da nam se sam „javi”.
5. Svesni smo da šta, kada, kako, gde i sa kim radimo tokom dana može presudno da utiče na naše spavanje.
Redovne i dobro usklađene rutine ustajanja i odlaska na spavanje, umerene dremke, druženje s ljudima, povezivanje s hobijima i druge aktivnosti koje naš život čine ispunjenim – doprinose da se osećamo angažovano, efikasno i da živimo najbolju verziju života koju možemo da zamislimo.
Aktivno rešavanje problema, odmerena fizička aktivnost i radno opterećenje u toku dana dovode do izgradnje potrebe za spavanjem i do potencijalno „rasterećenog” uma tokom noći. Takođe, ljudi koji nam pružaju podršku, čine da se osećamo sigurno, prihvaćeno i zbrinuto – čine „oazu mira” koju nosimo sa sobom u krevet, ili na posao.
Dubok, dovoljno dugačak i redovan san, pored imunološkog sistema, najveći je biološki dar zdravlju. To je preduslov za ispunjavajuću karijeru i život, ali je i posledica odmerene i uravnotežene rutine. Imajmo na umu da bi trebalo da karijerni život i mir budu jednako negovane rutine tokom nedelje. Kao paralelni životi koji idu „rame uz rame”, nikako jedan nauštrb drugog.
U toku je snimanje igranog filma i TV serije „LINIJA“, novog ostvarenja u režiji prof. Dragoljuba Dragana Elčića, koji kroz lik i delo čuvenog hirurga dr Miodraga Lazića donosi potresnu, istinitu i duboko ljudsku priču o požrtvovanosti, humanosti i snazi duha u najtežim trenucima rata.
Film „LINIJA“ inspirisan je motivima iz knjige „Dnevnik ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, lekara, humaniste i dobrovoljca iz Niša, koji je 1992. godine, napustivši komfor civilnog života, otišao u ratnu bolnicu „Žica“ na sarajevskom ratištu. Svojim dolaskom, dr Lazić je smrtnost ranjenika smanjio za čak 90%, izveo više od 3.600 hirurških zahvata pod nemogućim uslovima, često i sam povređen, i pomagao svima bez obzira na veru i narodnost. Njegov lik u filmu tumači Aleksandar Lazić, dok uz njega igraju Aleksandra Belošević, Nenad Okanović, Nataša Miovčić, Dragan Petrović Pele i drugi.
Nakon snimanja na brojnim lokacijama u Srbiji i Republici Srpskoj, ekipa filma se trenutno nalazi na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. U narednom periodu, snimanje se nastavlja u Sarajevu, dok se premijera filma očekuje u septembru naredne godine.
„LINIJA“ je po svojoj formi i žanru biografska, antiratna drama koja, osim prikaza strahota rata, donosi i tople, ljudske i tragikomične momente ispunjene specifičnim sarajevskim duhom. Kroz ljubavne priče, bliskost i svakodnevne borbe lekara i medicinskih sestara, ovaj film slavi čovekoljublje i nepokolebljivost.
U projektu učestvuje preko 80 glumaca iz Srbije, Republike Srpske, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske, kao i više od 2.000 statista.
Film „LINIJA“ je jedan od najkompleksnijih projekata domaće kinematografije, sniman na više od 30 lokacija, uz korišćenje ratne tehnike, vojne i policijske logistike, sa ciljem da se verno prikaže jedno od najtežih poglavlja naše novije istorije.
Projekat realizuje RAMONDA PRODUCTION u koprodukciji sa produkcijom Film Plus Pictures, Prvi kadar, ANTS Production i Vojnofilmskim centrom „Zastava film“, uz podršku Filmskog centra Srbije.
