Onlajn pedofili decu vrebaju i dok igraju bezazlene igrice na mreži
Oni koriste slabosti najmlađih, poput zavisnosti od mreža i video-igara. Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija prijavljeno je više slučajeva dečjeg dopisivanja sa predatorom na Diskordu, Robloksu
Danas gotovo da ne postoji dete koje ne koristi internet, oni odrastaju u digitalnom svetu. Internet može da bude sjajan izvor znanja i zabave, ali kada njegovo korišćenje izmakne kontroli, to može da bude problem za porodicu i mi, roditelji i društvo, moramo da naučimo kako da se nosimo sa tim izazovom, naglasila je za „Politiku” Emina Beković, koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
„Nije svako ko provodi puno vremena na internetu zavisan. Zavisnost nastaje kada korišćenje interneta postane prioritet u odnosu na sve druge aktivnosti – školu, druženje sa prijateljima, sport, san…”, ukazuje naša sagovornica.
Postoji više razloga zbog kojih deca postaju zavisna od video-igrica i interneta.
„Video-igrice i društvene mreže dizajnirane su tako da nas drže prikovanim za ekran. Svaki lajk, notifikacija ili poruka aktivira centar za nagrađivanje u mozgu i stvara osećaj zadovoljstva. Deca još nemaju dovoljno razvijenu samokontrolu da se odupru tome. Pri skrolovanju, igranju igrica luče se hormoni sreće i to nije zdravo, posebno ako traje dva, tri sata, bez fizičkih aktivnosti”, napominje Bekovićeva.
Treba imati u vidu, kaže ona, i socijalni pritisak koji deca trpe ukoliko nisu prisutna na mrežama i njihov strah da će biti isključeni iz društva, da neće biti u toku sa svim dešavanjima svojih vršnjaka.
Svetska zdravstvena organizacija je 2018. godine zavisnost od video-igrica svrstala u bolesti zavisnosti, a stručnjaci upozoravaju da je sve učestalija pojava prekomerne upotrebe interneta i video-igara.
„Mladi, a naročito učenici osnovnih škola u Srbiji, sve više vremena provede ispred ekrana mobilnih telefona, tableta, računara i na društvenim mrežama. Moguće razloge za to treba tražiti u njihovom pokušaju da zamene pravi, realni život, u kom vladaju problemi, škola, nesigurnost, usamljenost za virtuelni svet, u kojem se svi prikazuju mnogo boljim nego što jesu, gde su svi ’lepi, pametni, uspešni, glamurozni, bogati’”, ocenila je Bekovićeva.
Istraživanje „EU Kids Online” iz 2019. godine otkrilo je da većina dece u Srbiji (86 odsto) koristi internet svakodnevno. Dve trećine, odnosno 65 odsto najmlađe dece (9 do 10 godina), kao i 98 procenata najstarijih ispitanika (15 do 17 godina) pristupa svakodnevno internetu preko mobilnih, odnosno pametnih telefona. Svaki dan društvene mreže koristi 45 odsto dece uzrasta od devet do 11 godina u Srbiji. Poređenja radi, taj procenat u Nemačkoj je 11.
Zavisnost od interneta i video-igrica kod dece sve više postaje ozbiljan problem u savremenom društvu. Posledice mogu biti fizičke, psihičke i socijalne. „Dete koje provodi previše vremena pred ekranom često ima problema sa vidom, nesanicom, poremećajima spavanja. Sve češća je i pojava gojaznosti kod dece i mladih, povezana sa smanjenom fizičkom aktivnošću, što utiče na njihovo opšte zdravlje”, napomenula je Bekovićeva. Psihički, zavisnost može da dovede, ističe naša sagovornica, do povećane anksioznosti, depresije, smanjene koncentracije i motivacije za učenje. Socijalno, deca se mogu povući iz porodičnih i vršnjačkih odnosa, što vodi osećaju usamljenosti i izolacije. Dete se povlači u svoju sobu i dane provodi samo u onlajn svetu.
„Znaci pojave zavisnosti kod dece su sve češće i duže korišćenje interneta ili video-igrica, zanemarivanje obaveza (škola, kućni poslovi), razdražljivost ili nervoza kada nisu u mogućnosti da igraju ili koriste internet, kao i gubitak interesovanja za druge aktivnosti. Roditelji i vaspitači treba da obrate pažnju i na promene u raspoloženju i socijalnoj interakciji deteta”, napominje Bekovićeva.
A ovo koriste predatori, koji, osim što decu pronalaze na društvenim mrežama, čet sobama (pričaonicama) i forumima, to rade i na platformama za igranje video-igrica. „Pedofili detaljno istražuju dečje profile, prate šta pišu na forumima, koja su im interesovanja i onda, lažno predstavljajući se, uspostavljaju kontakt, grade odnos poverenja sa ciljem da ih uživo ili onlajn zlostavljaju”, ukazuje Bekovićeva.
Igrice koje roditeljima deluju bezazleno, mesto su na kom predatori mogu lako da stupe u kontakt sa decom najmlađeg uzrasta. Oni su vrlo manipulativni, strpljivi i teško ih je prepoznati.
„Našem centru prijavljeno je više slučajeva kada je dečje dopisivanje sa predatorom počelo na Diskordu, Robloksu…Veoma je važno objasniti deci da kao što u realnom životu ne otkrivaju nepoznatim osobama lične informacije, to ne treba da rade ni na internetu, kao i da ukoliko im se neko obrati na neprimeren način, traži im da brišu prepisku ili im postavlja intimna pitanja, naprave skrinšotove i bez straha prijave roditeljima i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833, kako bi slučaj bio prosleđen MUP-u na dalje rešavanje. Ono što deca, takođe, treba da zapamte je da nikada ne idu na sastanak sa nekim koga su upoznali na internetu, a da nisu obavestili roditelje”, napomenula je naša sagovornica.
Do treće godine bez televizora i mobilnog
Rizik od pojave zavisnosti od interneta moguće smanjiti uspostavljanjem jasnih pravila u porodici, koja se odnose na način i vreme korišćenja digitalnih uređaja kojih se treba i dosledno pridržavati. Takođe, svaki roditelj bi sam trebalo da proceni kada je njegovo dete spremno da koristi digitalne tehnologije, ali treba da ima u vidu preporuke pedijatara. Na primer, prema preporukama Američke akademije pedijatara i Kanadskog udruženja pedijatara koje se odnose na korišćenje savremenih tehnologija u zavisnosti od uzrasta, dete do dve godine ne bi trebalo uopšte da gleda televizijski program niti mu treba dati mobilni telefon ili bilo koji drugi mobilni uređaj. Takođe, deci između tri i pet godina preporučuje se maksimalno do jedan sat dnevno gledanje televizije, igranje nenasilnih video-igara na mobilnom ili tabletu. Ovom uzrastu se nikako ne preporučuju nasilne onlajn ili video-igde.
Kako bi rizik od onlajn zavisnosti bio manji, preporučuje se da vaj-faj bude isključen noću, da se tokom obroka ne koriste telefoni i drugi uređaji. Osim toga, deci je potrebno obezbediti i kvalitetno druženje, fizičke aktivnosti i razvijati druga interesovanja kod njih. A ukoliko se zavisnost već razvila, preporučuje se uključivanje stručnjaka – pedagoga, psihologa ili lekara. Najvažnije je da se problem ne ignoriše, već da se na vreme reaguje, ukazuju stručnjaci.
Zbog izopštenosti od vršnjaka okrenuo se onlajn prijateljima
Kako bi slikovitije dočarala opasnosti od preteranog korišćenja interneta, koje može lako da sklizne u zavisnost, Emina Beković navodi primer slučaja sa kojim se susrela u radu. „Pre nekoliko meseci našem centru se obratila majka dečaka uzrasta 16 godina, koji je razvio zavisnost od interneta. To se nije dogodilo preko noći, već postepeno. Sve je počelo kada je imao 14 godina. Bio je izopšten iz društva vršnjaka, zbog čega se okrenuo virtuelnom svetu i onlajn prijateljima. U tom svetu se osećao dobro. Kada nas je majka pozvala, dečak je zbog zavisnosti od interneta zanemario školske obaveze, prekinuo kontakt sa decom iz škole, čak je prestao da održava ličnu higijenu, odlagao zadovoljavanje osnovnih fizioloških potreba. Majku smo uputili da se obrati lekarima Instituta za mentalno zdravlje, jer je u takvim situacijama neophodno bolničko lečenje i stručna pomoć”, napominje Bekovićeva.
Real gostuje Kairatu, Barselona čeka Pari Sen Žermen
Branilac titule je ekipa Pari Sen Žermena
ПСЖ (Фото ЕПА)
U naredna dva dana biće odigrani mečevi drugog kola fudbalske Lige šampiona, a branilac titule, ekipa Pari Sen Žermena gostovaće u sredu Barseloni.
Madridski Real igraće sutra u Almatiju protiv Kairata, dok će fudbaleri Liverpula gostovati turskom Galatasaraju.
Parovi 2. kola Lige šampiona:
Utorak, 30. septembar: Atalanta – Klub Briž (18.45), Kairat – Real Madrid (18.45), Atletiko Madrid – Ajntraht (21), Bode/Glimt – Totenhem (21), Čelsi – Benfika (21), Galatasaraj – Liverpul (21), Inter – Slavija (21), Olimpik Marsej – Ajaks (21), Pafos – Bajern (21).
Sreda, 1. oktobar: Karabag – Kopenhagen (18.45), Rojal Union SG – Njukasl (18.45), Arsenal – Olimpijakos (21), Barselona – Pari Sen Žermen (21), Bajer Leverkuzen – PSV (21), Borusija Dortmund – Atletik Bilbao (21), Monako – Mančester siti (21), Napoli – Sporting (21) i Viljareal – Juventus (21).
Sferopulos: Četvorica igrača nisu u timu, ostali da pokriju njihovo odsustvo
Janis Sferopulos pred početak Evrolige kaže da zbog povreda četvorica igrača neće biti u timu
Trener košarkaša Crvene zvezde Janis Sferopulos rekao je pred početak Evrolige da zbog povreda četvorica igrača neće biti u timu i istakao da ostali moraju da pokriju njihovo odsustvo na meču protiv Olimpije iz Milana.
Utakmica prvog kola Evrolige između Zvezde i Olimpije biće odigrana sutra od 20 časova u Beogradskoj areni.
“Uzbuđeni smo zbog početka sezone. Igramo protiv veoma dobrog rivala koji ima mnogo novih igrača. Imaju kvalitet. Nažalost, imamo mnogo problema s povredama”, izjavio je Sferopulos novinarima u Beogradu.
Van stroja su Devonte Grejem, Ognjen Dobrić, Uroš Plavišić, Ajzeja Kenan, kao i duže odsutni Džoel Bolomboj.
“Četvorica nisu u timu. Grejem je dobio udarac i van ekipe je još nekoliko dana. Ne znamo tačno. Plavšić je iskrenuo skočni zglob na poslednjem treningu, on će takođe preskočiti utakmicu. I Dobrić ima isti problem kao na kraju leta sa reprezentacijom. Bole ga leđa. Nije spreman da igra. Kenan ide u Ameriku, verovatno mora na operaciju”, dodao je Sferopulos.
Grčki stručnjak izjavio je da očekuje da ekipa reaguje uprkos kadrovskim problemima.
“Svi ostali moraju da pokriju njihovo odsustvo. Potrebna nam je i podrška navijača. Ovo je nov tim i želimo da počnemo na pravi način. Novajlije se adaptiraju na tim, navikavaju se na filozofiju. Za prvu utakmicu smo spremni, ali što više budemo igrali to ćemo biti bolji”, zaključio je Sferopulos.
Namirnice koje najčešće nadimaju: Nutricionistkinja objašnjava kako da ih jedete i smanjite nadutost
Nadutost nakon obroka može biti vrlo neprijatna, posebno kada se vraćamo poslovnim obavezama ili nosimo usku odeću.
Nutricionistkinja Zrinka Babić za portal Kreni zdravo objašnjava da nadutost ne potiče samo od hrane, već i od stanja crevne flore, stresa i životnih navika poput nepravilne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.
Na pojavu nadutosti utiču i faktori poput:
sindroma iritabilnog creva (IBS)
narušene crevne mikroflore
brzog i nepažljivog jedenja, uz gutanje vazduha
naglog povećanja unosa vlakana
intolerancije na određene namirnice
To znači da ista hrana neće svakoga naduvati, iako ima potencijal za nadimanje. Pre nego što odlučimo da potpuno izbacimo nutritivno vredne namirnice, važno je da obratimo pažnju na svoje navike i način ishrane, jer oni direktno utiču na zdravlje creva.
Koje namirnice najčešće nadimaju?
Neke od namirnica koje izazivaju nadutost su nutritivno bogate i zdrave, ali treba ih konzumirati pažljivo:
Mahunarke, posebno pasulj – zbog ugljenih hidrata i vlakana koja se teško razgrađuju
Prokelj i karfiol – zbog sumpornih spojeva i vlakana
Mlečni proizvodi, posebno mleko – zbog laktoze i moguće intolerancije
Gazirana pića – zbog ugljen-dioksida
Voće poput jabuka, krušaka i suvog voća – zbog fruktoze koja se slabije apsorbuje kod nekih ljudi
Namirnice sa veštačkim zaslađivačima, poput žvaka i bombona
Masna i pržena hrana – usporava varenje i izaziva osećaj nadutosti
Kako smanjiti nadutost?
Nutricionistkinja savetuje nekoliko jednostavnih trikova:
Postepeno uvodite vlakna u ishranu i pijte dovoljno vode. Nagli unos većih količina može izazvati nadutost.
Mahunarke potapajte u vodi preko noći i više puta ispirajte – tako se smanjuje prisustvo supstanci koje izazivaju gasove.
Koristite prirodne začine koji olakšavaju varenje: komorač, kim, đumbir, korijander ili lovorov list.
Redovno se krećite, jedite manje i češće obroke, žvaćite temeljno i pijte dovoljno tečnosti.
Pravilo kombinovanja hrane: ako ste osetljivi, voće jedite samostalno, a ne sa teškim obrocima bogatim mastima, proteinima i vlaknima.
Povremena nadutost je normalna, ali ako je učestala i praćena bolovima, trebalo bi potražiti stručnu pomoć. U većini slučajeva dovoljno je prilagoditi ishranu i način pripreme hrane, a ne izbacivati zdrave namirnice poput povrća, voća i mahunarki.
Dodatno, fermentisani proizvodi, probiotici ili enzimi mogu pomoći, ali tek kada se prehrana uredno organizuje. Neke namirnice mogu se privremeno izbaciti uz savet nutricioniste dok se stanje creva ne stabilizuje.
Vinjola: Šta fizička aktivnost radi mozgu, a šta alkohol snu
Vežbanje je jedan od najboljih aspekata kada je reč o kognitivnom zdravlju.
„Mozak i mišići direktno sarađuju. IGF1 hormon koji putuje iz mišića u mozak pomaže da se uspore neurodegenerativne bolesti i kognitivno opadanje. Kardiovaskularna obuka i trening su takođe korisni jer pomažu sinapsama i neuronima u mozgu da budu u dobrom stanju ako želite da brzo razmišljate, da možete da brzo reagujete, da izdržite pritisak posla, dece i svih stvari koje moramo da radimo na dnevnom nivou. Potrebno je da vaš mozak bude u dobroj formi da može da donosi prave odluke“, poručila je Nikol Vinjola, neuronaučnica i keynote spikerka na drugom Forbes Women‘s Summit-u.
Trening sa otporom, kaže, ispušta IGF1 što reguliše usporavanje kognitivnog starenja. Na panelu Unlocking potential: Mental Currency And Optimization for Women, Vinjola je objasnila da postoje različite zone treninga.
„To znači da kada odete u šetnju i zadišete se na neki način i još pričate dok dišete, to pomaže vašim neuronima da se prilagode stresu. Ako sebe svesno stavljamo u stresne situacije koje su kontrolisane, recimo vežbanje, to se pretvara u to da mi možemo da se nosimo i sa neočekivanim stresom. Na primer, neko vas iseče u saobraćaju, šef vam traži neki zadatak koji je neočekivan i tako dalje. Fizička aktivnost nam pomaže da podignemo naše mentalne sposobnosti“, objašnjava Vinjola.
Poručila je i da je jedan od najzanimljivijih aspekata aerobnog treninga taj što se povećava mitohondrijska gustina. Mitohondrije je uporedila sa elektranama, rekavši da one rade, odnosno stvaraju energiju u ćelijama koja je važna za obavljanje svih zadataka u toku dana.
„To podrazumeva kontrakciju mišića, govor, razmišljanje. To je najfundamentalniji oblik energije koji mi imamo kao ljudi i mi to možemo da povećamo aerobnim vežbama. Izašla je jedna zanimljiva studija prošle godine koja je pokazala da pojedinci koji su postali aktivni u starosti su imali celovitije mozgove. Gledali smo mozgove onih koji su bili aktivni i onih koji to nisu. Oni koji su bili aktivni imaju više proteina što znači da je mozak imao veći kognitivni integritet u odnosu na one koji nisu vežbali“, ističe Vinjola.
Vežbanjem možete smanjiti starenje mozga
Vinjola je navela da se u okviru prirodnog procesa starenja svake godine gubi oko 10 odsto neurona. Onima koji nemaju motivaciju da vežbaju poručuje da je ovo jedan od razloga koji može da ih podstakne.
„Vi ne želite da vežbate, a ako budete to radili, povećaćete i vašu motivaciju za vežbom. Neurodegeneracija vežbanjem može da se smanji sa 25 na tri odsto time što ćemo kognitivno, a i fizički biti aktivni. Osim toga, vežbe poboljšavaju naše mogućnosti da završavamo zahtevne zadatke“, objašnjava ona.
Zašto je važan san
Vinjola je deo svog govora posvetila i snu kao važnom aspektu u životu. Primetila je da ljudima često san nije toliko prioritetan.
„San bi možda trebalo da bude na prvom, drugom ili eventualno trećem mestu. Veliki broj nas ne vidi san kao prioritet. Nedostatak sna utiče na psihomotorne aktivnosti. Metju Voker to nije dokazao, ali ima teoriju koja kaže da ako nam se desi nešto usred noći, oko tri ujutru, često ne možemo da razmišljamo i onda dolazi do nekog neželjenog događaja ili problema“, kaže ona.
U svom govoru, osvrnula se i na dugovečnost.
„Takođe osvrnuću se na još jednu studiju. U periodu od šest nedelja, različiti ljudi nisu spavali koliko bi trebalo. U samo jednoj nedelji promenjeno je mnogo njihovih gena. Tri odsto gena je krenulo da se menja time što nisu imali dovoljno sna. Imali su neke gene koji su promenjeni i one koji su se eventualno menjali u pravcu nekog kancerogenog stanja. Kod nekih ljudi razvili su se i zapaljenski procesi, što opet ima veze i sa srčanim i sa vaskularnim bolestima“, navodi ona.
Kod druge polovinu pacijenata, nedostatak sna je uticao na njihov imuni sistem. Teško su se borili protiv virusa i bakterija.
Hormon rasta je važan za regenerativno zdravlje
Vinjola je u prezentaciji predstavila i faze spavanja. Istakla je da su prve dve faze u toku noći idealne, a da potom sledi REM faza. Nakon REM faze sledi dubok san gde se ispušta hormon rasta koji pomaže u regeneracije svake ćelije u našem telu.
„Često se govori o dužini, ali ne i o kvalitetu sna. I to bi trebalo da bude podjednako važno, jer se u ovim fazama dešava regeneracija. Još jedna važna stvar, u REM fazi se ispušta testosteron. To je faza sna koja je izuzetno važana i za muškarce i za žene. Takođe važno je i za vreme perimenopauze i menopauze jer tada prirodno opada. Dakle, ako spavamo šest sati, umesto osam, gubimo čitav ciklus REM spavanja, što je oko 10 do 15 odsto testosterona. To znači da se puno testosterona gubi svakog dana jer ne spavamo dovoljno“, kaže Vinjola.
Sve ono što se dešava u toku sna uporedila je sa procesom pranja odeće u veš mašini.
„To je kao veš mašina. Svaki put kada uđete u dubok san, mozak ispušta kičmenu tečnost da bi se pročistio od nagomilavanja toksina, katrana i drugih supstanci. Sve to se čisti i to noću kada spavamo. Zato je važno voditi više računa o snu“, objašnjava ona.
A šta se dešava kada pijemo alkohol pre spavanja? Alkohol, kako je objasnila, ne obezbeđuje dubok i kvalitetan san, iako se to godinama unazad smatralo da radi.
„Postoji ciklus buđenja i spavanja. Kortizol raste ujutru i onda kasnije opada, kada idemo na spavanje. Dakle, kada pijemo alkohol, recimo idete na neku žurku, krenete da se okrećete, probudite se u četiri ili pet ujutru, to je zato što alkohol menja i gura sve procese na jednu ili na drugu stranu. Vi brže zaspite, ali onda kortizol prerano raste i zato se budite rano ujutru, ako pre spavanja pijete alkohol. Alkohol nam ne obezbeđuje dubok i kvalitetan san. Za telo su prioritet toksini. Ovde će telo prioritizovati alkohol, pre nego što krene da čisti druge štetne materije. Ako vam se nešto drugo nagomilava, to se jednostavno neće očistiti“, ističe.
Mentalna valuta
Jedan deo panela na Forbes Women‘s Summit-u bio je posvećen pojmu mentalne valute o kojem je Forbes Srbija pisao.
Svakog jutra budimo se sa ograničenom količinom mentalne energije, a većinu trošimo na – „gluposti“. To često podrazumeva trošenje energije na tuđa mišljenja, neprekidno skrolovanje na internetu i bespotrebno nerviranje. Kao rezultat toga, iscrpljeni smo da bismo se fokusirali na ono što nam je zaista važno.
„Da li ste razmišljali o činjenici da na kraju dana, kada ste umorni i kada krenete da odustajete od nekih stvari koje je trebalo da uradite, da je to možda zbog toga što plaćate dividende stvarima koje nisu bitne. Overtinkovanje, briga o tuđem mišljenju i razne druge stvari. Svako ima svoju verziju tih stvari“, kaže Nikol.
U svom obraćanju istakla je da društvene mreže nisu loše, ali da moramo promeniti odnos prema njima.
„Ako vam kažem da su društvene mreže loše to vam neće promeniti ponašanje, ali da su dobre ne biste bili navučeni na društvene mreže. Treba da vidimo kako treba da ih koristimo pametno jer moramo da se samoregulišemo. To je poziv da morate praktično da krenete da razmišljate o tim stvarima da biste mogli da promenite ponašanje i da biste mogli da ih koristite za dobre stvari“.
Tržište luksuza pred zaokretom: Modna industrija u padu, raste interesovanje za nakit i dijamante
Ova godina je za industriju i tržište luksuza bila period konsolidacije i strateškog osvežavanja.
Globalno tržište luksuza je ove godine raslo otprilike 5–6% u odnosu sa 2023. godinu. Sa posebnim jačanjem segmenta visoke mode, ekskluzivnih putovanja i unikatnih iskustava.
Ono što je novo, jeste da modna industrija beleži pad, dok nakit i dijamanti ponovo doživljavaju rast. Razlog je u suštinskoj razlici njihove vrednosti i promeni ponašanja potrošača poslednjih godina, kaže za Forbes Srbija Ivana Laković osnivač konsultantske i marketinške kuće „Luxury Integrated“ i predsednica Adriatic Luxury Business Asocijacije – ALBA.
Ona je za Forbes uoči Adriatic Luxury Summit 2025, koji će biti održan početkom oktobra u Beogradu, podelila podatke i zapažanja o aktuelnim trendovima u ovom segmentu.
Ukazuje da je prema poslednjim analizama (Bain & Company i Altagamma) 2024. završena sa 3% rasta, a da su optimisti predviđali ovu godinu sa maksimalnih 5–6 % vrednosnog rasta (izraženo u evrima), zahvaljujući pre svega, luksuznim putovanjima i iskustvima.
Međutim, to je već značajno sporije u odnosu na dvocifreni rast koji je bio uobičajen pre pandemije i odmah posle nje.
Konzervativna predviđanja ne daju više od 2% šanse za finalni rezultat rasta ove godine.
„Protekla i ova godina su prve godine izazova posle skoro dve decenije nezaustavljivog rasta. Očekuje se umeren rast do 4 % godišnje u narednim godinama, što znači da će tržište dostići oko 375 milijardi evra do 2027-2028“, navodi Ivana Laković.
Foto: Monika Pavlović
Foto: Monika PavlovićSAD „motor rasta“
| Trenutno su kupci iz Sjedinjenih Američkih Država najstabilniji motor rasta, sa projekcijama povećanja između 4% i 6 % godišnje.
Kina, koja je donedavno nosila najveći deo globalnog rasta (čak 18 % između 2019. i 2023.), sada usporava, sa padom rasta na samo 0–2 %. Ovakav obrt u dinamici govori koliko je industrija zavisna od globalne politike, demografskih pomeranja i regionalne kupovne moći, kaže sagovornica. Evropa beleži stabilan, ali neeksplozivan rast od 2–4 %, pretežno zahvaljujući turizmu. Međutim, Bliski Istok, Indija i Japan se izdvajaju kao nova „strateška žarišta“. Adriatic region raste stabilno u iznosu od 7% godišnje – to je veliki podatak za nas, ali još ne utiče na globalne cifre, kaže Laković. |
Perspektive
Naredne godine očekuje se rast sa fokusom na održive investicije, digitalnu ekskluzivnost i iskustveni luksuz – više nego ikad.
Ipak, uslediće i neke promene koje su neminovne. Kaže da rast neće više dolaziti od „aspiracionih“ klijenata, koji su činili osnovu luksuzne potrošnje prethodne decenije (srednja klasa koja kupuje luksuzne komade).
Više od 50 miliona takvih potrošača povuklo se sa tržišta tokom 2024. iz različitih razloga – ekonomske nestabilnosti, promene vrednosti, digitalnog zamora.
„Posle skoro dve decenije kontinuiranog rasta, tržište luksuza ulazi u period nestabilnosti zbog nekoliko faktora. Pre svega makroekonomskih usporavanja u SAD i Evropi, pada poverenja potrošača. Geopolitičke krize i ratovi odnosno nestabilnosti, takođe utiču na tokove turizma i kapitala“, ističe Laković.
Shutterstock/Maria Svetlychnaja
Shutterstock/Maria SvetlychnajaRast kamata i inflacija
Rast kamatnih stopa i inflacija „hlade“ kupovnu moć aspiracionih kupaca. Industrija luksuza je izgubila čak 50 miliona kupaca na globalnom nivou ove godine, kaže Laković.
Kina, koja je dugo bila motor, još uvek nije u potpunosti povratila svoj pređašnji obim potrošnje. Sve to znači da rast više nije „sigurna stvar“ već zavisi od otpornosti brendova i njihove sposobnosti da se prilagode.
„Ultra bogati sada nose rast i njihova potrošnja ostaje stabilna. Čak i raste“, objašnjava.
Luksuz tržište „preuzima“ generacija Z
Generacija Z i milenijalci sada postaju ključni u segmentu nakita. Oni više od garderobe biraju nakit i satove, ali i personalizovana luksuzna putovanja.
Generacija Z će do 2030. predstavljati čak trećine ukupne populacije koja konzumira luksuzne brendove.
Na pitanje po čemu su specifični kada su u pitanju očekivanja i interesovanja, sagovornica objašnjava:
„Oni žele autentičnost, a ne štancovanje artikala iz proizvodnje konglomerata. Fokus se seli i sa „sezonske mode“ na trajnu vrednost i statusni simbol. Otud potiče veći rast nakita i satova, dok moda i aksesoari beleže blaži tempo“, dodaje Laković.
Tržište luksuza: Moda beleži pad, dominacija nakita
Mnogi modni giganti ove godine beleže pad. Nasuprot tome, kuće fokusirane na nakit i dragocenosti ostvaruju rast. Tako je na primer Richemont u plusu 6%, Hermès 8%, dok je Prada Group porasla za impresivnih 10%, kaže Laković.
Foto: Shutterstock/New Africa
Foto: Shutterstock/New AfricaU trenutku kada globalna potrošnja opada i raste osećaj nesigurnosti, potrošači postaju obazriviji i manje spremni da ulažu u ono što nema trajnu vrednost.
Nakit izrađen od zlata, platine i dragog kamenja, i dijamanti ne samo da čuvaju vrednost već je i uvećavaju tokom vremena, često prateći inflaciju i ekonomske tokove.
Kupovina nakita nije samo estetski izbor već i oblik ulaganja, svojevrsna zaštita od neizvesnosti, kaže sagovornica.
Šta danas kupci žele?
Pored finansijskog aspekta, uočava se i kulturalna promena kada je tržište luksuza u pitanju.
„Primetno je da se luksuz ne meri više samo prodajom predmeta ili statusom, već doživljajem i pažljivo kreiranim emocijama koje brendovi uspevaju da prenesu“, kaže Laković.
Današnji kupci sve više traže diskreciju, trajnost, autentičnost i umetničku vrednost.
Posebno je problem „inflacija luksuza bez supstance“, odnosno proizvodi koji poskupljuju, a ne nude dodatnu vrednost.
I naravno, digitalna iscrpljenost u svetu prepunom „priča“. Ljudi više ne veruju svemu što vide. S druge strane, prostor za inovaciju je ogroman.
Tržište luksuza i kultura
Šta su još aktuelni trendovi?
Brendovi danas sve više sarađuju sa muzejima, umetnicima, lokalnim majstorima. Tu je i AI personalizacija, ali sa granicama koje poštuju ljudsku intimu i privatnost. Globalni luksuzni trendovi su sada fokusirani na iskustvo i autentičnost.
„Putovanja su redefinisana, luksuz nije samo smeštaj, već integrisano iskustvo destinacije, gastronomija se profiliše kroz storytelling i lokalne, ekskluzivne proizvode, garderoba i personalizacija su sve više u centru pažnje, sa naglaskom na održivost“, objašnjava Laković.
Danas klijenti pri kupovini luksuznih proizvoda i usluga traže posvećenost životnoj sredini.
„Na to se naslanja i trend o dugovečnosti, odnosno longevity-u. Takođe, klijenti žele da znaju da je nešto napravljeno sa pažnjom, svrhom, i poštovanjem“, dodaje.
S druge strane, i putovanja i restorani su nova „pozornica luksuza“.
„Ne govori se više toliko o kvadratima ili zvezdicama, već emocijama. O tišini u restoranu na ostrvu bez signala. O večeri na brodu pod zvezdama. Kruzeri se vraćaju, ali sada kao kulturna iskustva – sa predavanjima, koncertima, degustacijama…“, navodi Ivana.
Kako ekonomske prilike utiču na tržište luksuza
Na pitanje da li industrija zaista zarađuje više, ili je to efekat povećanja cena i kako trenutne ekonomske prilike utiču na industriju luksuza i interesovanje, Ivana kaže da je između 2019. i 2024. godine, više od 80 % profita u luksuzu došlo isključivo iz povećanja cena, a ne iz rasta obima prodaje.
Ta strategija nije dugoročno održiva. „Previše brendova koristi cenu kao jedinu meru prestiža, a pritom gubi suštinu – diferencijaciju, relevantnost i emotivnu vezu sa kupcem“, dodaje.
Povećanje cena ne znači unapređenje luksuza – to je samo povećanje cena, iskrena je sagovornica.
Prošlogodišnja konferencija, Foto: Stefan Burmazevic
Prošlogodišnja konferencija, Foto: Stefan BurmazevicAdriatic Luxury Summit 2025
Adriatic Luxury Summit 2025 koji će biti održan 2. i 3. oktobra u Beogradu biće fokusiran na ključne trendove i izazove u luksuznoj industriji, od inovacija u dizajnu i visokoj modi, preko luksuznih putovanja i velnesa, do investicija u nekretnine i ekskluzivne lifestyle segmente.
Poseban akcenat kada je u pitanju tržište luksuza i teme biće na održivosti, iskustvenom luksuzu i kreiranju autentičnih priča koje inspirišu.
„Okupićemo više od 150 globalnih i regionalnih lidera luksuznih brendova, investitora, dizajnera, predstavnika medija i kulturnih ambasadora, uključujući renomirane modne kuće, top menadžere iz sektora luksuznog putovanja i hospitalitija, kao i lidere u svetu nakita, satova i kozmetike“, najavljuje Laković.
Samit je zamišljen kao platforma za razmenu znanja, inspiraciju i konkretne prilike za saradnju u industriji koja neprestano evoluira.
(Keynote spikeri samita biće i Džon Riding, počasni predsednik Financial Times-a, princeze Bliskog Istoka, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta, globalni direktori najpoznatijih svetskih modnih kuća, akademski direktor uglednog Univerziteta Essec iz Pariza, Ašok Som, kao i najpoznatiji britanski luxury influenser Nils Deks).
Povratak u Srbiju posle Haga: Ko je general Nebojša Pavković, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije?
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Nebojša Pavković, večeras je stigao u Srbiju.
Ovu informaciju potvrdio je predsednik Vlade Đuro Macut, naglašavajući da je time ispunjen zahtev Vlade Srbije da se Pavkoviću, iz zdravstvenih razloga, omogući ranije oslobađanje.
Odluka o prevremenom puštanju Pavkovića donesena je od strane Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, zbog njegovog teškog zdravstvenog stanja.
Pavković je tokom NATO agresije 1999. godine bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, koja je raspoređena na prostoru Kosova i Metohije.
Haški tribunal ga je 2009. godine osudio na 22 godine zatvora, a teretilo ga se za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužnica protiv njega podignuta je u oktobru 2003. godine, a Pavković se 2005. godine predao Tribunalu u Hagu.
Ko je Nebojša Pavković?
Nebojša Pavković je rođen 10. aprila 1946. godine u selu Senjski Rudnik, u opštini Despotovac. Osnovno obrazovanje završio je u rodnom kraju, a učiteljsku školu 1966. godine u Aleksincu.
Vojnu karijeru započeo je studijama na Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Beogradu, koju je završio 1970. godine sa odličnim uspehom. Nastavio je obrazovanje u Komandno-štabnoj akademiji Kopnene vojske, diplomirajući 1982. godine, a 1988. godine završio je Komandno-štabnu školu operatike sa srednjom ocenom 10,00, rangiran prvi u rangu.
Prve komandirske dužnosti obavljao je u Pešadijskoj školi rezervnih oficira u Bileći, Bosna i Hercegovina, gde je bio i referent za studije i unapređenje nastave.
Kasnije je bio komandant pešadijskog bataljona u Desetoj pešadijskoj brigadi, a u Šesnaestom proleterskom pešadijskom puku najpre načelnik Štaba, a potom komandant.
Od 1988. do 1989. godine bio je komandant Šesnaeste motorizovane brigade, nakon čega je premešten u Kabinet saveznog sekretara za narodnu odbranu, gde je do 1993. godine obavljao dužnosti načelnika odeljenja, zamenika načelnika i načelnika Kabineta.
Od 1994. godine u Prištinskom korpusu obavljao je više dužnosti – bio je načelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, načelnik štaba i komandant korpusa. Komandant Treće armije postao je u decembru 1998. godine i tu funkciju obavljao do februara 2000. godine.
U februaru 2000. godine postavljen je za načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, na toj poziciji ostao je i pored brojnih zahteva za smenu, uključujući i period nakon promena 5. oktobra 2000. Smenjen je ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 24. juna 2002. godine.
Pavković je prvobitno odbio odluku o smeni, ulažući žalbu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama, a kasnije je naveo da je smenjen zbog odbijanja naređenja Koštunice u junu 2001. godine da Vojska upadne u Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije.
Pavković je nakon smene osnovao stranku Narodni blok i bio kandidat na predsedničkim izborima 2002. godine, osvajajući 75.662 glasa. Krajem 2003. godine protiv njega je podignuta optužnica Haškog tribunala, a izručen je 2005. godine. Tribunal ga je 2009. godine proglasio krivim po svim tačkama optužnice, osuđujući ga na 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnih premeštanja, ubistava, progona i drugih nehumanih dela.
Tadej Pogačar ponovo šampion sveta
Slovenački bciklista Tadej Pogačar osvojio je titulu svetskog šampiona na prvenstvu u Kigaliju u Ruandi.
Na prvom prvenstvu koje je održano u Africi Slovenac je osvojio drugu uzastopnu titulu svetskog prvaka.
Pogačar je deonicu dugu 267 kilometara prešao za šest sati, 21 minut i 20 sekundi.
Pogačar je poslednjih 66 kilometara vozio sam i na kraju pobedio sa minut i 28 sekundi prednosti ispred Belgijanca Remka Evenepula.
Treće mesto zauzeo je Irac Ben Hili.
Odbojkaši Italije šampioni sveta
Muška odbojkaška reprezentacija Italije osvojila je danas titulu svetskog prvaka, pošto su u finalu Svetskog prvenstva na Filipinima pobedila Bugarsku 3:1 (25:21, 25:17, 17:25, 25:10).