Rast stanovništva u Kanadi blago je usporio u poslednjem tromesečju, jer je vlada uložila napore da smanji privremenu Imigraciju u zemlju, objavio je u sredu statistički zavod Kanade .

Ovo je prvi put da je kvartalni rast usporen od pandemije COVID-19 2020. godine, kada je broj ljudi koji dolaze u zemlju gotovo stao dok je vlada zatvorila granice Kanade.

Međunarodna migracija gotovo u potpunosti je odgovorna za povećanje broja stanovnika Kanade.

U januaru je ministar imigracije Marc Miller najavio planove za uvođenje meke granice za broj privremenih stanovnika u Kanadi, koji se brzo povećao od pandemije i izvršio pritisak na stambeni fond u zemlji.

Konkretna ograničenja biće objavljena ove jeseni, ali je u međuvremenu vlada preduzela nekoliko koraka da smanji broj privremenih radnika i međunarodnih studenata u Kanadi.

Statistički zavod Kanade saopstio je da broj nestalnih stanovnika nastavlja rasti, ali se stopa tog rasta usporava od oktobra 2023.

“U drugom tromesečju došlo je do neto povećanja od 117.836 nestalnih stanovnika”, objavila je statistička agencija u svom saopstenju u sredu.

“Ovo je najmanji porast od prvog tromesečja 2023. i označava treći kvartal zaredom manjih povećanja broja imigranata.”

Sporiji rast imigranata uglavnom je posledica promena oko studentskih viza, saopštila je kanadska statistička služba.

„Ono što vidimo je da postoji usporavanje. Mislim da je to pozitivno. To je dokaz da brojne mjere deluju”, rekao je Miller.

Iako se stopa rasta stanovništva usporava, ostala je viša nego u bilo kojem drugom drugom tromjesečju pre 2022.

Statistički zavod Kanade kaže da je broj stanovnika u zemlji 1. jula dostigao procenjenih 41.288.599.

Alberta je zabeležila najbržu stopu rasta među provincijama i teritorijama s povećanjem od 1,0 posto u kvartalu, dok su severozapadne teritorije bile najsporije sa rastom od 0,1 posto.

SERBIANNEWS/CANADA

Guverner Banke Kanade Tiff Macklem kaže da je zadovoljan što je inflacija pala na dva procenta, ali centralna banka sada mora da se “drži” i zadrži rast cena oko cilja.

To je prema pripremljenim napomenama koje je guverner izneo u utorak u Torontu na događaju čiji su domaćini bili Institut za međunarodne finansije i kanadsko udruženje bankara.

“Bio je to dug put. Sada želimo zadržati inflaciju pod kontrolom od jedan do tri posto,” rekao je Macklem.

Guverner je rekao da je razumno očekivati ​​još smanjenja kamatnih stopa, s obzirom na napredak postignut u pogledu inflacije. On je rekao da će tempo i vreme smanjenja zavisiti od procene ekonomskih podataka od strane centralne banke.

Statistički zavod Kanade izvestio je prošle sedmice da je godišnja stopa inflacije u avgustu pala na dva procenta, što je najniži nivo u više od tri godine.

Banka Kanade počela je da povećava kamatne stope u aprilu 2022. godine u pokušaju da smiri naglo rastuću inflaciju. Centralna banka je u junu napravila prvo smanjenje stope od marta 2020. godine, jer je inflacija konačno pokazala znake hlađenja. 

Centralna banka sada želi da vidi svoje osnovne mere inflacije, kao i rast cena stanovanja, ohlađene, rekao je guverner.   

Banka Kanade je do sada tri puta snizila svoju ključnu kamatnu stopu, dovodeći je na 4,25 posto.

Veća smanjenja stopa mogu biti na pomolu

Neki ekonomisti se pripremaju za potencijalno veće smanjenje kamatnih stopa sada kada se inflacija vratila na cilj od dva posto.

CIBC predviđa da će centralna banka do sredine sledeće godine sniziti referentnu kamatnu stopu za još dva procentna poena. Njena prognoza uključuje dva smanjenja stope od pola procenta da bi se došlo do toga.

Naredna objava kamatne stope Banke Kanade zakazana je za 23. oktobar.

Guverner je u svom govoru takođe rekao da Banka Kanade smanjuje svoj rad na digitalnoj valuti centralne banke, napominjući da trenutno u Kanadi ne postoji “uverljiv slučaj” za takvu valutu.

SERBIANNEWS/CANADA

Skoro 13.000 međunarodnih studenata podnelo je zahtev za azil u Kanadi, u prvih osam meseci ove godine, pokazuju podaci Immigration, Refugees and Citizenship Canada.

Između 1. januara i 31. avgusta, u Kanadi je podneto ukupno 119.835 zahteva za izbeglice. Od toga, 12.915 su podnosioci zahteva koji su imali ili studijske dozvole (11.605) ili produženje dozvole za studiranje (1.310), navode podaci.

Global News je zatražio od odeljenja za analizu kako se to upoređuje sa zahtevima podnosilaca zahteva za studijske dozvole iz 2015-16, ali zvaničnici su rekli da im je potrebno više vremena da dostave te podatke.

“Ovo može potrajati do 10 radnih dana”, rekao je portparol.

Prema izveštaju Globe & Mail-a u aprilu , taj broj je iznosio 1.515 podnosioca zahteva u 2018., što čini se da pokazuje porast od 600 %.

Najveći broj zahteva za azil od studenata ove godine stigao je u avgustu, 1.785 podnosilaca zahteva za studentske vize ili produženja studijske dozvole podnelo je zahtev za izbeglički status u Kanadi.

Premijer Justin Trudeau je u utorak rekao da Kanada ima moralnu obavezu da ponudi azil onima koji beže od nasilja i progona, ali i da mora osigurati da se sistem ne zloupotrebljava.

“Naš kapacitet da to učinimo znači da moramo biti u stanju da pravilno identifikujemo kome je najpotrebnija pomoć, ko je tu kao pravi tražitelj azila i drugi ljudi koji koriste put azila kao prečicu za dobijanje kanadskog stalnog boravka ili državljanstva je nešto što nam je potrebno i mi cemo nastaviti da se suprotstavljamo”, rekao je Trudeau novinarima u Ujedinjenim nacijama.

Ovo dolazi nakon što je ministar imigracije Marc Miller u intervjuu za Global News rekao da “sve veći broj” međunarodnih studenata traži azil kako bi ostali u Kanadi nakon što im je dozvoljeno ulazak na studentske vize, nazivajući to kao “alarmantan trend”.

Govoreći s Mercedes Stephenson u intervjuu koji je emitovan u nedelju, Miller je rekao da ti podnosioci zahteva koriste međunarodni studentski program kao “ulaz u Kanadu”, često kako bi snizili svoje školarine, te da univerziteti i fakulteti moraju poboljšati svoje provere kao i praksu praćenja kako bi se uklonili loši akteri.

Rekao je da njegovo odeljenje proučava ovo pitanje i predložio da se istražuju dalje reforme programa.

Miller je dao komentare nakon što je Stephensonova upitala da li je Muhammad Shahzeb Khan – Pakistanac  uhapšen u Kvebeku ovog meseca  dok je navodno planirao teroristički napad na Jevreje u New Yorku – zatražio azil nakon  ulaska u Kanadu sa studentskom vizom 2023. godine.

Miller je rekao da ne može komentarisati Khanov slučaj jer se nalazi pred sudovima, ali je potom upitan koliko je stranih studenata ukupno zatražilo azil.

“Postoji sve veći broj, Mercedes, i to je iskreno prilično alarmantno s obzirom na količinu ljudi koji dolaze u ovu zemlju, u teoriji, sa odgovarajućim finansijskim mogućnostima da žive i plaćaju svoje školarine, koje su četiri puta veće od Kanađana”, rekao je ministar.

“Vidimo da se to često dešava u prvoj godini… često iz manje valjanih razloga od drugih, posebno zbog spuštanja školarine na kanadske stope. Postoji neki oportunizam koji se koristi i eksploatiše.”

Predstavnik IRCC-a rekao je za Global News da prema kanadskom zakonu, svaki podnosilac zahteva ima pravo da se sasluša njegov zahtev, ali to nije garancija da će ostati u Kanadi.

“Važno je napomenuti da broj zahteva za azil ne odražava kvalitet ili temeljitost procesa podnošenja zahteva za vizu za privremeni boravak, studijsku ili radnu dozvolu”, naveo je portparol u saopštenju.

On je rekao da prilikom podnošenja zahteva za studijsku dozvolu ili bilo koju drugu vrstu privremenog boravka, podnosilac zahteva mora uveriti službenika da ima dovoljno veza sa svojom zemljom porekla, posebno u vezi sa svojom porodičnom i ekonomskom situacijom, te da će napustiti Kanadu kada mu istekne status.

“Neki privremeni stanovnici dolaze u Kanadu kao pravi posetioci, studenti ili radnici, a zatim podnose zahtev za azil zbog razvoja situacije u svojoj zemlji porekla”, navodi se u saopštenju.

SERBIANNEWS/CANADA