MENISNC
Pretraga
18.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1266

Veliki školski čas bez publike u Kragujevcu, izvedena drama “Izrešetane duše” ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

U Kragujevcu je održan Veliki školski čas i izvedena drama “Izrešetane duše” rediteljke Jane Maričić. Služeno je opelo streljanim učenicima i profesorima i položeni venci. Prvi put ove godine, zbog pandemije koronavirusa, čas je održan bez publike.

Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 79. godišnjicu masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora u kragujevačkim Šumaricama.

Obeležavanje je krenulo u 10.30 kada je održano opelo streljanim učenicima i profesorima, a vence su polagali gimnazijalci Prve kragujevačke gimnazije, predstavnici Skupštine Grada, Vlade Srbije i ambasada.

Sećanje o stradalim đacima, pre svega, neguju današnji gimnazijalci.

“Prvi put kad smo došli u prvoj godini imali smo čas istorije u spomen-učionici i u spomen-učionici je baš dosta plakata i slika koje se odnose na 21. oktobar tako da je to bio poseban osećaj”, kaže Daliborka Hranjec, učenica Prve kragujevačke gimnazije.

“Generalno bilo koji Kragujevčanin ima dosta, i na osnovu svojih roditelja, sećanja i pričanja o tome. Dolazimo svake godine, ne samo gimnazijalci, nego i drugi srednjoškolci, ali u gimnaziji svake godine se podsećamo na to”, dodaje Lazar Milojević, učenik Prve kragujevačke gimnazije.

Povod za zločin bio je napad na nemački pešadijski puk 16. oktobra 1941. godine kada je ubijeno desetoro, a ranjeno 26 vojnika. Nakon toga izdata je naredba da se za jednog ubijenog Nemca strelja stotinu, a za ranjenog 50 civila.

“To je verovatno najmasovniji, svakako najmonstruozniji zločin koji se dogodio u smislu ubijanja nevinih talaca. U Kragujevcu su pored, kao što znamo, odraslih muškaraca, jednog broja jevrejskih žena, par naših žena ubijani i đaci, odnosno deca i to je na neki način odvojilo ovaj zločin od ostalih”, ističe Marko Terzić, istoričar. Video pogledajte ovde.

Za razliku od prethodnih godina, zbog epidemije koronavirusa, poštu streljanima kod samog spomenika odale su malobrojne zvanice, dvadesetak kragujevačkih gimnazijalaca i diplomate. Kragujevčana prvi put nije bilo u većem broju.

“Ovo je jedan od najvažnijih događaja za Kragujevac i Kragujevčani itekako poštuju Veliki školski čas. Sigurno da ovde svake godine dolazi pet do deset hiljada ljudi, zavisi od vremenskih uslova, uvek dolaze da ispoštuju pomen žrtvama”, naglašava Nikola Govedarica, kustos Spomen-parka “Kragujevački oktobar”.

Kraj spomenika ubijenim đacima i učiteljima ipak je izvedeno delo makedonskog autora Venka Andonovskog, čiji je deda ubijen u Kragujevcu. Majka ovog pisca, godinama kasnije je, kao učiteljica, dovodila đake iz Skoplja i govorila im o ovom zločinu. Izvedenu dramu “Izrešetane duše” režirala je Jane Maričić.

IZVOR:RTS.RS

U BC je zabeleženo 127 smrtnih slučajeva od predoziranja u septembru, što je manji broj u odnosu na jun

Od
Dara Milovanović
-
0

VIKTORIJA – Mrtvozornička služba BC-a objavila je podatke da je 127 ljudi predoziralo sa nedozvoljenim drogama u septembru, što je više nego dupli broj u odnosu na 60 smrtnih slučajeva u istom mesecu prošle godine.
Izveštaj kaže, da su u proseku, četiri osobe umirale svakog dana u septembru, ali se broj smrtnih slučajeva smanjio sa 150 u avgustu i niži je od rekordnih umrlih od 183 u junu ove godine.
Služba kaže da je 70% smrtnih slučajeva ove godine bilo među onima u životnom dobu između 30 i 59 godina, a većina mrtvih su muškarci.
Fatalna predoziranja počela su opadati u početkom godine, sa 79 smrtnih slučajeva zabilježenih u januaru, ali je počeo rasti u martu kada nas je  pogodila pandemija sa COVID-19.
Prosečno uzevši, mesečno je 179 ljudi umiralo od predoziranja, počevši od maja, juna i jula, što je pokrenulo alarme među zdravstvenim službenicima zbog dvostruke hitne situacije, najpre pandemije a zatim i  krize predoziranja.
Pokrajinska zdravstvena službenica dr. Bonnie Henry izdala je naredbu prošlog meseca, da se dozvoljava registrovanim medicinskim i psihijatrijskim sestrama, mogućnost da prepisuju sigurnije lekove za one kojima preti predoziranje.

SERBIANNEWS.CA

EU zatvara vrata za putnike iz Kanade

Od
Dara Milovanović
-
0
Zabrana putovanja stanovnicima Kanade u EU

Evropska Unija odlučila je ukloniti Kanadu, Tunis i Gruziju sa svog spiska zemalja čiji su stanovnici imali mogućnost poseta i putovanja u EU, usred pandemije koronavirusa, prema zvaničniku EU koji je upoznatom sa ovim pitanjem.
EU se takođe odlučila, za ponovno otvaranje svojih granica za putnike iz Singapura kao rezultat poboljšanih trendova virusa u toj državi, rekao je službenik koji je ostao anoniman jer su odluke u sredu u Briselu bile poverljive. SAD će i dalje ostati na crnoj listi zajedno sa većinom drugih zemalja.
Promene su izvršene, nakon više od dva meseca na “beloj listi” koju preporučuje komisija EU, smanjujući je sa 11 stranih država na devet. Ostalih osam su Australija, Kina, Japan, Novi Zeland, Ruanda, Južna Koreja, Tajland i Urugvaj.
Ažuriranje liste, koje su izaslanici zemalja članica EU odobrili na redovnom sastanku iza zatvorenih vrata , dolazi usred ponovnog izbijanja  novih slučajeva koronavirusa u samoj Evropi, a trebalo bi da bude objavljeno u Službenom listu EU bloka za nekoliko dana.
EU je 1. jula preporučila državama članicama da dozvole stranim posetiocima iz 15 zemalja kao deo koraka za ublažavanje ograničenja izazvanih koronavirusom nametnuta sredinom marta na nebitna putovanja u EU blok.
Od tod datuma pa do danas, od prvoditnih 15 država, uklonjene su najpre Srbija, Crna Gora, Alžir i Maroko sa liste, kao rezultat ponovnog pojavljivanja slučajeva virusa u tim zemljama. EU svoju listu obično pregleda otprilike svake dve sedmice, a poslednja promena na ovoj listi bila je, uklanjanje Maroka u prvoj polovini avgusta 2020.

SERBIANNEWS.CA

Godinu dana manjinske liberalne Vlade, pogledajmo spisak kriznih situacija i afera

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Pre godinu dana, na današnji dan, Kanađani su izabrali da liberale premijera Džastina Trudoa stave na kratki kanap, vraćajući ih u Vladu, ali sada sa manjim brojem mesta u Parlamentu, nego prethodnog puta i sa manjinskom Vladom.
Bila je to godina bez presedana i stalne krize.
Stoga se čini prikladnim da će godišnjicu, danas obeležiti glasanje o poverenju u Parlamentu, koje će odlučiti hoće li Kanađani ući u nove izbore, usred najgore svetske pandemije.
Evo retrospektive, pet stvari sa kojima se Vlada morala boriti u prvoj godini svog drugog mandata:
– 8. januara na let PS752 ukrajinske kompanije International Airlines pogodile su dve iranske rakete ubrzo nakon poletanja sa aerodroma u Teheranu. Među 176 ubijenih ljudi bilo je 55 kanadskih državljana i 30 rezidenata. Još desetaka putnika krenulo je put Kanade, od kojih su se mnogi studenti i akademci, koji su se vraćali sa zimskog raspusta.
Kanada i ostali članovi Međunarodne grupe za koordinaciju i reagovanje za žrtve leta PS752 nastavljaju da vrše pritisak na Iran da sprovede temeljnu, transparentnu istragu o tragediji.
Neke porodice žrtava kritikovale su Trudoovu Vladu da nije učinila dovoljno da zaustavi iranske manipulacije.
– U februaru su širom zemlje krenuli protesti i železničke blokade u znak solidarnosti sa narodom Wet’suwet’en iz Britanske Kolumbije, koji su osporavali izgradnju naftovoda preko njihove tradicionalne teritorije na severu BC-a. Blokade su se vukle sedmicama, što je izazvalo strah od ekonomske devastacije a policija je pozivana da prisilno ukloni barijere dok je Vlada pokušavala pronaći mirno rešenje.
Početkom marta federalne i provincijske Vlade postigle su dogovor sa vođama o pravima Wet’suwet’ena i vlasništvu nad zemljištem. Time su okončane blokade, iako nije rešen temeljni sukob oko projekta obalnog gasovoda GasLink.
– Sredinom marta zemlja je zaključana, jer je smrtonosni virus koji uzrokuje COVID-19 počeo inficirati zemlju. Kanađanima je rečeno da ostanu kod kuće i da izbegavaju kontakt sa drugima što je više moguće. Sve osim bitnih firmi je zatvoreno i ekonomija je krenula naglo nizbrdo. Sam Trudo morao je ići u izolaciju nekoliko sedmica nakon što je njegova supruga zarazila.
Vlada je pokrenula pomoć sa stotinama milijardi dolara, na brzinu kreiranih programa, kako bi pomogla Kanađanima da ostanu na površini tokom pandemije.
Kako je pandemija tokom leta pomalo zatišala, provincije su počele ublažavati neka ograničenja oko javnog zdravstva. Ali širenje koronavirusa ponovo je krenulo ove jeseni i zemlja se sada nalazi usred drugog talasa, koji preti da bude čak i smrtonosniji od prvog,a koji je usmrtio do sada više od 9.000 Kanađana. Savezna i pokrajinske Vlade, se trude da je obuzdaju jer će gurnuti zemlju natrag i u ekonomski ambis.
– 25. maja, George Floyd umro je nakon što ga je policija Minneapolisa prikovala za zemlju. Floydova smrt izazvala je masovne proteste “Black Lives Matter” širom sveta, uključujući i Kanadu, uprkos pandemiji.
Trudeau je kleknuo na jednom od tih protesta u Otavi u junu. Ali njegovu Vladu pogodili su i navodi o policijskoj brutalnosti i rasizmu protiv crnaca, manjina i domorodaca u Kanadi, a neki od navoda su potkrepljeni video dokazima.
U jednoj sedmici početkom juna, policija je u New Brunswicku je na smrt upucala  ženu, kako je trebalo proveriti je da li ide na wellness, a na sledećem snimku sevidi policajac RCMP-a, koji je s vrata srušio muškarca Inuka na kamionetu u Nunavutu . Nakon toga je brzo usledilo otkrivanje i videozapisa nasilne prepirke u martu, između službenika RCMP-a i šefa Prve nacije severne Alberte, koji je zaustavljen zbog istekle registarske tablice na svom vozilu.
– Trudeau je 25. juna najavio stvaranje kanadskog studentskog servisa, koji je trebao pružiti naknadu studentima koji su se tokom leta prijavili za aktivnosti  povezane sa pandemijom. Program je odmah bio zahvaćen kontroverzom zbog činjenice da je WE Charity, organizacija u kojoj su Trudeau i članovi njegove porodice već dugo bili uključeni, dobio ugovor od 43,5 miliona dolara za upravljanje programom.
U roku od nedelju dana WE je povukao novac iz aranžmana a sam program je na kraju otkazan. Novac je vraćen  Vladi, koji je dobijen za pokretanje programa i a nekih 5 miliona dolara troškova je potrošeno.Trudo je rekao da je preporuka za uključivanje WE-a došla od javnih službenika, ali se ipak izvinuo što se nije izuzeo od konačne odluke, sa obzirom na povezanost njegove porodice sa tom grupom.
Tada je otkriveno da je Trudeauovoj supruzi plaćeno 1.500 dolara za jedan govor i da su joj pokriveni troškovi u iznosu od  24.000 dolara  za osam drugih događaja u protekloj godini. Njegovoj je majci tokom godina plaćeno 180.000 dolara za govore i gotovo 164.000 dolara na ime drugih troškova, a bratu 36.000 dolara za govore i nešto više od 22.000 dolara za druge troškove.
Bill Morneau, tadašnji ministar finansija, takođe ima bliske porodične veze s WE. I on i Trudeausu  pod istragom su savezne komisije za etiku, što je možda imalo veze sa Morneauovom naglom odlukom, početkom avgusta da podnese ostavku iz Vlade i da se povuče iz politike.
Pokušaji opozicije da ožive istragu o aferi WE ove jeseni, podstaknuti su opet u odborima u  Donjem domu, što je zauzvrat dovelo do slepe ulice, zbog predloga konzervativaca za uspostavljanjem posebnog odbora za istragu, liberalne “korupcije”. Današnje glasanje o tom predlogu moglo bi srušiti manjinsku Vladu.

SERBIANNEWS.CA

Sećanje na oslobodioce prestonice i „Beogradsku operaciju”

Od
miki
-
0

Čak 1.287 dana trajala je okupacija Beograda i uništenje koje je naša prestonica pretrpela u Drugom svetskom ratu.

Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu obeležen je juče polaganjem venaca na više lokacija u gradu i odavanjem počasti borcima jugoslovenske i sovjetske vojske koji su u oktobru 1944. učestvovali u operaciji oslobađanja našeg glavnog grada. Na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda venac je položio gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić.

– S ponosom i velikom tugom sećamo se boraca koji su dali živote za slobodu Beograda. Srbi su narod koji ratove nije započinjao, ali ih se nije ni bojao, već se hrabro branio čak i kada je na drugoj strani imao superiornijeg protivnika. Sve češći revizionizmi i relativizacije činjenica razlog su više zašto je ovo bitno ponavljati. Nezaustavljive heroje, koji su proterali iz Srbije i Beograda moćne nemačke armije, ne smemo nikada zaboraviti kao što ne smemo zaboraviti ni naše stalne saveznike koji su se sa nama rame uz rame borili i ginuli – ukazao je Radojičić dodajući da su Beograđani tada pokazali odbijanje da se pogne glava pred nadmoćnim neprijateljem.

– Naši građani su pre 76 godina udahnuli vazduh prepun barutnog dima i gareži, ali svejedno sladak jer je to bio vazduh prave slobode. Čak 1.287 dana trajala je okupacija Beograda i uništenje koje je naša prestonica pretrpela u Drugom svetskom ratu možda je i najveće od sva 44 rušenja doživljena u više od 115 ratova koji su se vodili oko njega i za njega – rekao je gradonačelnik istakavši da je „Beogradska operacija” nešto o čemu deca u Beogradu i Srbiji moraju da uče jer je reč o jednoj od najslavnijih stranica istorije ovog grada.

Vence su na ovom mestu položili i Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Vojske Srbije, ambasada Rusije, Azerbejdžana, Belorusije i Kazahstana, kao i SUBNOR-a, kao i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.
– Ceo posleratni svet i moderna Evropa nastali su na ideji antifašizma i pobede u Drugom svetskom ratu. Kao narod i država dali smo ogroman doprinos toj pobedi i sa ponosom, na svakom mestu i u svakom trenutku, moramo to da ističemo. Naš je zadatak da baštinimo ideje antifašizma kako bismo sprečili da nam se istorija ponovi – rekao je Nikodijević napomenuvši da fašizam nikada nije „dovoljno mrtav” jer se često pojavljuje u različitim društvenim sferama i oblicima.
On je istakao i da su grad i Zavod za zaštitu spomenika kulture, na inicijativu SUBNOR-a, doneli odluku da unutar kompleksa budu obnovljene spomen-ploče na kojima se nalaze imena boraca koji su sahranjeni na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda.
Predstavnici grada, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i predstavnici Ruskog doma i SUBNOR-a odali su poštu i položili venac i na Spomen-ploču crvenoarmejcima na Trgu republike gde je otvorena i izložba fotografija.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je naš grad pre 76 godina oslobođen zajedničkom akcijom jedinica Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ, predvođene maršalom Tolbuhinom i generalom Dapčevićem.
– Za to vreme Beograd je postao grad heroj. Najpre je zverski razoren u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941, potom je stotine hiljada ljudi prošlo kroz koncentracione logore Banjica i Staro sajmište, a mnogi od njih su izgubili i živote na strelištu u Jajincima. Beograd se ipak nije dao i borio se za svoju slobodu. Zato se danas sa ponosom sećamo svih heroja koji su dali živote za tu slobodu. Ovaj dan nije samo prilika da slavimo našu slobodu, već i da podsetimo na čvrsto srpsko-rusko prijateljstvo, na to da smo uvek bili na istoj strani, i ne samo to, već na pravoj strani – rekao je Vesić.

Kako je kazao Bocan-Harčenko, postalo je uobičajeno da obeležavanje Dana pobede i Dana oslobođenja Beograda počinje na Trgu republike gde su se vodile teške borbe i gde je poginulo puno vojnika Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

– Izložene fotografije najbolje pokazuju oslobodilačku ulogu Crvene armije i kako su njeni vojnici dočekani. Naravno, veliki deo fotografija posvećen je oslobađanju Beograda, operaciji koja je značila zaokret na putu prema velikoj pobedi nad fašizmom – rekao je Bocan-Harčenko.

Povodom oslobođenja grada 1944, Danijela Mirjanić, članica Gradskog veća, položila je venac u Aleji streljanih rodoljuba 1941–1944. na Novom groblju.

Đoković ne igra u Parizu

Od
Dara Milovanović
-
0

Đoković je za “Žurnal” potvrdio da neće braniti titulu na poslednjem Mastersu u sezoni.

Prošle godine trijumfovao je u Parizu pobedom nad Denisom Šapovalovom u finalu

Đoković neće izgubiti 1000 osvojenih bodova, s obzirom da su bodovi zamrznuti od prošle godine.

Drugi teniser sveta Rafael Nadal je u utorak potvrdio da će on igrati u Parizu.

Novaku prvo mesto nije ugroženo, a 8. marta 2021. godine postaće teniser sa najviše provedenih nedelja na prvom mestu ATP liste.

IZVOR:B92

Pobeda košarkaša Partizana u Istanbulu

Od
Dara Milovanović
-
0

ISTANBUL – Košarkaši Partizana pobedili su Bahčešehir 82:76 u četvrtom kolu grupe A Evrokupa u Istanbulu

„Crno-beli” sada imaju skor od dve pobede i dva poraza, dok je turski predstavnik zabeležio četvrti neuspeh.

Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Kodi Miler Mekintajer sa 22 poena i sedam asistencija, dok je Erik Mika dodao 19 koševa uz šest skokova.

U ekipi Bahčešehira najbolju rolu imao je Erik Grin sa 23 poena i šest uhvaćenih lopti, prenosi Beta.

Izabranici Vlada Šćepanovića tokom druge četvrtine imali su dvocifrenu prednost, a višak od 12 poena lako su ispustili, dozvolivši rivalu seriju od 13:1, pa su na poluvreme otišli sa pola koša zaostatka.

Nastavak meča doneo je izjednačenu igru obe ekipe, turski tim je konstantno pretio crno-belima, koji su u finišu susreta uspeli da prelome meč u svoju korist.

Partizan naredni meč u Evrokupu igra protiv Burža 28. oktobra.

IZVOR:POLITIKA

Potrošačka korpa usled KOVID-a i tradicionalno računanje inflacije se odražavaju realnost u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

Ako donosite ekonomske odluke na osnovu podataka o inflaciji ove srede, možda nećete postupati u svom najboljem interesu.
Zabrinutost, izražena verodostojnim financijskim publikacijama, jeste da je pandemija promenila izbor stvari koje ljudi kupuju, dok se službena potrošačka “korpa” roba i usluga nije promenila. Kao što je Wall Street Journal izvestio prošlog meseca, “Inflacija je već tu ,za stvari koje zapravo želite kupiti.”
Istraživanje agencija za statistiku Kanade i Centralne Banke Kanade, koje je pokrivalo mesece mart, april i maj, pokazalo je da je izbijanje COVID-19 zaista promenilo kanadske obrasce potrošnje na način koji više nije podražavao korpu indeksa potrošačkih cena (CPI) robe, koja se prilagođava svake dve godine.
Jeftino, ali neželjeno-Kao što je istaknuto u prethodnoj kolumni o tome zašto ljudi često ne veruju podacima o inflaciji, uzećemo na primer cene hotela koje su pale za 27% u julu a još uvek pripadaju CPI korpi. Slično tome, benzin i avionske karte povukli su indeks naniže, iako su izgubili privlačnost potrošača.
Poput mnogih drugih statistika, uključujući one koje su uradili najverodostojniji izvori, kao što je Statistics Canada, ni onaj koji zaista razumije način na koji se podaci prikupljaju i obrađuju ne smatra da je CPI poseduje savršen opis stvarnosti.
Ali postoji mnoštvo istraživanja koja pokazuju da zvanična stopa inflacije, kako su izračunavale razne Vladine statističke agencije, ima uticaja na donošenje ekonomskih odluka.
Luba Petersen, ekonomis koja vrši stvarne kontrolisane laboratorijske eksperimente, o tome kako Kanađani reaguraju na inflaciju, rekla je da postoji veza između očekivanog rasta cena i izbora koje ljudi donose.
“Istraživanje na američkim berzama pokazalo je da ljudi menjaju svoje investicione strategije kao odgovor na svoja očekivanja o inflaciji”, rekao je Petersen, vanredni profesor na Univerzitetu Simon Fraser na Britanskoj Kolumbiji koji je eksperimentalno istraživao za Banku Kanade .
Moguće je da bi zasnivanje investicijskih odluka na podacima koji su pomalo pogrešni moglo suptilno iskriviti tržišta na kojima sitni pomaci u osećajima mogu imati velike učinke, ali nije jasno kako mala prilagođavanja u službenoj stopi inflacije utiču na potrošačke odluke u Kanadi.
“Moji vlastiti eksperimenti koji proučavaju ljude u virtualnim ekonomijama pokazali su da će ljudi promeniti svoje obrasce potrošnje u skladu sa svojim inflatornim očekivanjima, tako što će potrošiti više sada očekujući veće cene u budućnosti,” rekla je Petersen.
Ali do sada je u stvarnom svetu, čvrst uticaj Banke Kanade na inflaciju održavao niska i stabilna očekivanja.
Iznenadna promena potrošačkih navika – Taylor Mitchell, jedan od statističara Kanade, koji je izvršio najnovije istraživanje, pažljiv je, kako ne bi sugerisao da je CPI kakav se trenutno meri nekako lažan ili netačan.
“Ne bih želela koristiti riječ neprecizno, jer CPI vrlo dobro radi ono što treba, a to je merenje promene fiksne korpe roba i usluga kroz vreme”, rekla je.
Sastavni delovi korpe redovno se ažuriraju kako bi se prilagodili promeni potrošačkih preferencija. Na primer, pre 35 godina mobilni telefoni nisu bili na našoj listi za kupovinu, jer nisu postojali.
“Pojavom pandemije COVID-19 postalo je prilično jasno da Kanađani ne troše novac na način na koji su nekada”, rekla je Mitchell.
U slučaju stvari kao što su ulaznice za  bioskop, rekla je, potrošači ih nisu mogli kupiti jer su bioskopi zatvoreni. Ljudi su manje trošili na obroke u restoranu, a više na namirnice za pripremu kod kuće.
Tako su uz pomoć Banke Kanade Mitchell i njen tim stvorili “prilagođeni CPI” koji će uzeti u obzir te nove obrasce potrošnje, menjajući robu u korpi.
“Zabeležen je značajan pad cena avionskih karata”, rekla je Mitchell. “Aviokompanije su nudile brojne promocije kako bi podstakle ljude da se vrate na putovanja, ali ti padovi poprimili su mnogo manje značaja u prilagođenom CPI-u jer je potražnja ostala mnogo manja u odnosu na poslednje godine.”
Pročišćavanje inflacije samo za vas-“Izračunato pomoću izvedenih težina korpe, glavni analitički indeks cena bio je za 0,2 procentna poena veći u aprilu 2020. i 0,3 procentna poena veći u maju 2020 u poređenju sa službenim CPI-jem”, rekla je statistička analiza.Kao što je Mitchell objasnila, razlog te male razlike bio je delom i zato što su ljudi, iako su smanjili potrošnju na stvari koje nisu mogli dobiti, prešli na drugu robu i usluge.
Takođe ne postoji plan za trajnu promenu u načinu izračunavanja CPI-a jer statističari smatraju da je održavanje trenutnog formata u svrhu kontinuiteta i u skladu s međunarodnim konvencijama ,važnije od toga da indeks bude prilagodljiv događajima kao neobičnim kao trenutna pandemija.
Banka Kanade, koja objavljuje svoj sledeći izveštaj o monetarnoj politici 28. oktobra, ako bolje razume kako trošimo novac tokom pandemije , pomoći će da se preciznije prilagodi odnos između potrošačke korpe i statističkih podataka.Ali za potrošače koji još uvek sumnjaju u to, odražava li inflacija njihovo vlastito iskustvo, Mitchell i njezin tim idu na dalje poboljšavanje usluga za građane.
“Statistika Kanade trenutno radi na alatu koji će omogućiti korisnicima da sami unesu svoje troškove i izračunaju ličnu stopu inflacije na osnovu onoga što sami troše”, rekla je.
Nešto što će vam zaokupiti pažnju, ako zaključavanje sveta i Kanade ne prestane, čemu se svi nadaju.

SERBIANNEWS.CA

Nema opasnosti od cunamija za Britansku Kolumbiju nakon zemljotresa na Aljasci

Od
Dara Milovanović
-
0

Zvaničnici kažu da za Britansku Kolumbiju ne postoji pretnja od cunamija nakon što je zemljotres jačine 7,5 stepeni registrovan blizu obale Aljaske.
U izjavi nešto pre 19 sati, u agenciji za upravljanje hitnim situacijama u BC-u, rečeno je  da provinciji “ne preti” opasnost od tcunamija.
Američka geološka služba saopštila je da se zemljotres dogodio nešto pre 17 sati u ponedeljak 19 oktobra 2020, otprilike 94 kilometra jugoistočno od Sand Pointa.
Jačina zemljotresa povećana je sa 7,4 na 7,5 nešto nakon 17:30 časova.
Zemljotresni centar na Aljasci rekao je da se zemljotres široko osećao u zajednicama duž južne obale, uključujući Sand Point, Chignik, Unalaska i na poluostrvu Kenai.
Centar je rekao da je 11 minuta kasnije zabeležen naknadni potres magnitude 5,2, otprilike približno na istom području.
Upozorenje o cunamiju objavljeno je za južnu Aljasku i poluostrvo Aljaska.
“Ako se nalazite u ovom obalnom području, pomerite se prema unutrašnjosti na više tlo”, navodi se u upozorenju.
Meteorolog Anthony Farnell rekao je da se čini da je ipak mali cunami formiran nakon zemljotresa.
“Informacije još uvek dolaze, ali neke od obližnjih mernih stanica prijavljuju neke aktivnosti cunamija, ali za sada smo van ozbiljne opasnosti u BC-u”, rekao je.

SERBIANNEWS.CA

Profesor Jordan Peterson vraća se u Toronto “mnogo boljeg zdravlja” nakon tretmana u Srbiji i Rusiji

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Čuveni kanadski profesor  kliničke psihologije i instruktor kursa samopomoći, Jordan Peterson kaže da se vratio u Toronto i “u mnogo boljem zdravlju” nakon više od godinu dana lečenja oko komplikacija povezanih sa zavisnošću  o lekovoma i drogama.
U novom video zapisu na svom YouTube kanalu, profesor psihologije sa Univerziteta u Torontu rekao je da je počeo uzimati benzodiazepine, klasu lekova koji se koriste za lečenje anksioznosti i drugih poremećaja, na preporuku doktora 2017. godine i “nikad o tome nije razmišljao da li je to dobro”.
“To je u najmanju ruku bila greška”, kaže on u videu. Godine 2019. povećana mu je doza dok se Peterson bavio oko dijagnoze sa rakom kod svoje supruge, a kasnije te godine nestao je iz javnog života.
Lečio se u Torontu, Srbiji i Rusiji zbog, kako je rekao, “teškog povlačenja nakon upotrebe i posledica neurološkog oštećenja” zavisnosti o lekovima i drogama i prestanka uzimanja, rekao je u novom videu, dodajući da iako njegovo zdravlje poboljšano, i dalje se oseća da je „ozbiljno zdravstveno oštećen“.
Porodica, prijatelji i pisanje podržavaju ga i sada  kao i ranije, dodao je.
“Mogao bih svoje zdravstveno stanje održavati stvaranjem novih dela, a zatim odabiranjem misli koje su bile korisne uprkos mojim mukama, pretpostavljam i nedostatku nade za budućnost”, rekao je. “Nadam se da je veliki deo toga iza mene i da se mogu vratiti nečemu što liči na normalan život.”

SERBAINNEWS.CA

1...1.2651.2661.267...1.529Stranica 1.266 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković