Tizer trejler za film Michael srušio je sve rekorde gledanosti, prikupivši neverovatnih 116,2 miliona pregleda u samo 24 sata od globalnog lansiranja.
3 najvažnija minerala za zdravu štitnu žlezdu i namirnice koje ih sadrže
Cink, selen i jod igraju ključnu ulogu u pravilnom radu štitne žlezde. Jod je neophodan mineral za stvaranje hormona štitne žlezde. Kada se procenjuje stanje štitne žlezde, obično se mere hormoni T3 i T4, koji zapravo odražavaju količinu joda ugrađenog u ove hormone.
Najvažniji minerali za rad štitne žlezde
Jod je neophodan i nezamenljiv za funkcionisanje štitne žlezde, a može se naći u kuhinjskoj soli, morskim plodovima i algama, piše Miss7.
Pored joda, još jedan važan mineral za funkcionisanje štitne žlezde je selen. Selen je neophodan za funkcionisanje enzima koji uzima hormon T4 i pretvara ga u aktivni oblik T3. Ljudi koji imaju nedostatak selena u telu mogu iskusiti simptome hipotireoze, odnosno posledice smanjene funkcije štitne žlezde, uprkos činjenici da su vrednosti hormona T3 i T4 u granicama normale.
Najbolji izvori selena su brazilski orasi
Najbolji izvori selena su brazilski orasi, a selen se može naći i u kvascu, integralnim žitaricama i morskim plodovima. Samo jedan brazilski orah može zadovoljiti više od 100 procenata preporučenog dnevnog unosa selena.
Cink je takođe na listi minerala koji su korisni za funkciju štitne žlezde. Cink je važan za pravilno funkcionisanje hormona štitne žlezde, a posebno je koristan u ćelijama gde tiroidni hormoni vrše svoju aktivnost. Hrana bogata cinkom uključuje:
-
seme bundeve
-
meso
-
morski plodovi.
Nedostatak cinka u organizmu može se javiti kod pušača, dijabetičara, trudnica, a sportisti takođe imaju povećanu potrebu za ovim mineralom.
Kiseli kupus je nezaobilazan zimi – a da li znate šta zapravo radi vašem organizmu?
Kečap ili senf? Ljubitelji kiselog kupusa odmah bi odbili oba – za njih je upravo ovaj dodatak pravi kralj uz meso, krompir ili razna jela od povrća. Ali, da li je kiseli kupus zaista toliko blagotvoran po zdravlje kako se često tvrdi?
„Kiseli kupus je fermentisani kupus koji se pravi samo od soli i vremena. Proces fermentacije mu daje prepoznatljiv kiselkast ukus koji mnogi obožavaju, naročito kao prilog uz jača jela“, objašnjava dr Kris Mor, doktor nutricionizma i savetnik za ishranu i fitnes. „On dodaje i hrskavost i kiselinu, što pomaže da se izbalansiraju bogatiji ukusi“, piše N1.rs.
Fermentisane namirnice su poslednjih godina postale sinonim za zdravu crevnu floru, pa se i kiseli kupus često svrstava među „superhranu“. Nutricionisti se slažu da može biti izuzetno koristan, ali samo ako se jede umereno. Evo šta se dešava u organizmu ako jedete kiseli kupus svakog dana.
Šta sadrži kiseli kupus?
Oko 150 g kiselog kupusa sadrži:
-
Kalorije: 27
-
Masti: 0,2 g
-
Ugljene hidrate: 6,1 g
-
Vlakna: 4,1 g
-
Proteine: 1,3 g
-
Natrijum: 939 mg
-
Vitamin C: 20,9 mg
-
Vitamin K: 18,5 µg
Proces fermentacije pretvara kiseli kupus u izvor probiotika, koji su ključni za zdravu crevnu mikrofloru.
Šta se dešava ako jedete kiseli kupus svakog dana?
Nutricionisti ističu da redovno konzumiranje kiselog kupusa može pomoći zdravlju srca i creva, ali upozoravaju da treba paziti na količinu soli.
„Kada razumemo zašto su određene namirnice korisne ili štetne, lakše pravimo izbore koji podržavaju zdravlje srca, kostiju, imuniteta i creva“, kaže dijetetičarka Mišel Rautenstajn.
Evo šta nauka kaže o njegovim prednostima i mogućim rizicima:
Poboljšaće vam zdravlje creva
Kiseli kupus sadrži probiotike i prebiotike, koji hrane i obnavljaju korisne bakterije u crevima. Te bakterije stvaraju i postbiotička jedinjenja koja smanjuju upale, jačaju zid creva i poboljšavaju apsorpciju hranljivih materija.
Ojačaće vam imunitet
Iako se retko povezuje s imunitetom, kiseli kupus može pomoći telu da se izbori s infekcijama. Zdrava creva su ključ snažnog imunog sistema, a fermentisane namirnice mogu smanjiti rizik od prehlade i ubrzati oporavak. Uz to, bogat je vitaminom C, koji pomaže telu da se bori protiv infekcija.
Pomoći će vam da unesete više vlakana
Većina ljudi ne unosi dovoljno vlakana, a kiseli kupus može to lako da popravi. Sadrži nerastvorljiva vlakna, koja pomažu redovnom pražnjenju creva i održavaju stabilan nivo šećera u krvi.
Duže ćete se osećati siti
Zahvaljujući svom jakom ukusu i teksturi, kiseli kupus čini obrok ukusnijim i zadovoljavajućim. To može pomoći da jedete svesnije i da se duže osećate siti, što je korisno ako pokušavate da održite zdravu težinu.
Može pomoći u održavanju ravnoteže tečnosti
Kiseli kupus sadrži dosta natrijuma, što je često kritikovana karakteristika, ali može biti korisno za sportiste i osobe koje se mnogo znoje. U umerenim količinama, natrijum pomaže da telo zadrži tečnost i sprečava dehidrataciju.
Jača srce i kosti
Fermentisane namirnice poput kiselog kupusa mogu pomoći u smanjenju krvnog pritiska i nivoa holesterola, ako se jedu kao deo uravnotežene ishrane. Takođe sadrže vitamin K2, koji usmerava kalcijum u kosti, sprečavajući da se taloži u arterijama.
Poboljšava koncentraciju i raspoloženje
Zdrava creva utiču i na zdrav mozak. Kiseli kupus podržava takozvanu „osovinu creva i mozga“, pa može doprineti boljem raspoloženju i smanjenju simptoma stresa.
Možda unosite previše soli
Jedna šolja kiselog kupusa ima skoro 1.000 miligrama natrijuma. Ako ga jedete često, to može povećati rizik od povišenog krvnog pritiska i zadržavanja vode. Preporučeni dnevni unos natrijuma je do 2.300 mg, a idealno 1.500 mg.
Može izazvati stomačne tegobe
Ako niste navikli na fermentisanu hranu, može se javiti gas, nadimanje ili grčevi. Zato nutricionisti savetuju da počnete sa četvrtinom šolje dnevno i postepeno povećavate količinu.
Napoleonova propala invazija na Rusiju 1812. viđena iz nove perspektive – kroz zube vojnika
Istoričarima je odavno poznato da je tokom povlačenja stotina hiljada vojnika Napoleona Bonaparte iz Rusije tokom zime 1812. godine veliki broj njih preminuo od zaraznih bolesti poput tifusa, koje su pogoršali ekstremna hladnoća i iscrpljenost. Međutim, DNK izdvojena iz zuba nekolicine tih nesrećnih vojnika sada ukazuje na dodatne bolesti koje su doprinele slomu Napoleonove vojske.
Naučnici u Francuskoj otkrili su dva ranije nepoznata patogena u sekvenciranom DNK. Jedan odgovara za paratifus, bolest srodnu trbušnom tifusu koja se širi kontaminiranom hranom i vodom. Drugi – za povratnu groznicu, bolest koju prenose vaši, a koja se odlikuje naizmeničnim periodima visoke temperature i remisije. Ova stanja se poklapaju sa simptomima opisanim u istorijskim izveštajima. Međutim, nova studija objavljena u časopisu Current Biology pruža prvi genetski dokaz o prisustvu ta dva uzročnika. Data su konkretna imena bolestima za koje se samo moglo pretpostaviti da su ih vojnici imali na osnovu simptoma.
Stradali uglavnom od bolesti, a ne od ruskih metaka
Francuski car je u junu 1812. naredio invaziju na Rusiju sa vojskom između 500.000 i 600.000 ljudi iz političkih, ekonomskih i strateških razloga. Ali, čuvena kampanja nije išla po planu. Nakon što su stigli do Moskve, ne uspevši da potpuno poraze ruske snage, Napoleonovi vojnici našli su se zarobljeni. I to u razorenom, napuštenom gradu bez zaliha. U oktobru su započeli dugo povlačenje, s namerom da stignu do Poljske i tamo prezime. Umesto toga, prema većini izveštaja, njih oko 300.000 izgubilo je život. Većinom od bolesti i katastrofalnih uslova, a ne od ruskih metaka.
Ranija istraživanja već su identifikovala patogene odgovorne za tifus i rovovsku groznicu, koje su pogodile vojnike tokom povlačenja. Nova studija proširuje listu bolesti.
„Zdravstvena kriza tokom povlačenja imala je više faktora. Više infekcija je cirkulisalo istovremeno, uz hladnoću i glad“, rekao je u intervjuu Nikolas Raskovan. On je šef jedinice za paleogenomiku mikroba na Institutu Paster i jedan od autora studije.
„Povlačenje manje liči na scenario ‘jedna bolest plus zima’, a više na preklapanje zaraznih bolesti i krajnje loših sanitarnih uslova u ekstremnim okolnostima“, dodao je Raskovan, koji proučava DNK drevnih patogena.
Analize dobijene iz tkiva zuba pokazale prisustvo bakterija
DNK koju je analizirao tim sa Instituta Paster i Laboratorije za biokulturnu antropologiju Univerziteta Eks-Marsej potiče iz zuba 13 vojnika ekshumiranih iz masovne grobnice sa oko 3.000 tela, otkrivene tokom građevinskih radova u Vilnjusu, u Litvaniji, 2001. godine. DNK u tragovima krvi i tkiva iz zuba četiri skeleta pokazala je prisustvo bakterije Salmonella enterica, odgovorne za paratifus, dok su kod dva skeleta pronađeni tragovi bakterije Borrelia recurrentis, povezane sa povratnom groznicom. Ostaci jednog vojnika sadržali su obe bakterije.
DNK patogena je obično fragmentisana u drevnim ljudskim ostacima i prisutna u vrlo malim količinama, napominje Raskovan, što otežava dobijanje celih genoma. Ni ovaj slučaj nije bio izuzetak. Tim je morao da razvije poseban proces verifikacije. Taj proces je uključivao poređenje DNK sekvenci iz ostataka iz 19. veka sa bazama podataka savremenih mikroorganizama. Na taj način bi se precizno utvrdilo koji soj je izazvao bolest.
Detalj sa slike povlačenja kroz Belorusiju; Foto: Shutterstock/Sergei Afanasev
Detalj sa slike povlačenja kroz Belorusiju; Foto: Shutterstock/Sergei AfanasevZašto masovna grobnica u Vilnjusu?
Vilnjus je bio ključno mesto na ruti povlačenja 1812. godine. Krajem te godine grad je doživeo masovni priliv bolesnih vojnika.
„Tokom zime, u kriznim uslovima i pod pritiskom sanitarnih problema, vlasti su pribegle brzim, kolektivnim sahranama“, rekao je Raskovan. Masovna grobnica, dodao je, „odražava hitnu pogrebnu praksu u trenutku katastrofe, a ne mesto masovnog pogubljenja“.
Vojna kampanja je, u svojoj suštini, bila pokušaj svemoćnog Napoleona da primora Rusiju da se ponovo pridruži velikoj trgovinskoj blokadi Britanije, svom ekonomskom rivalu, i da učvrsti svoju dominaciju nad Evropom.
„Cela kampanja bila je logistička noćna mora i katastrofa koja je čekala da se dogodi“, rekao je britanski vojni istoričar i pisac Džon Li, koji nije učestvovao u istraživanju. „Čak i pre nego što je započela, francuski logistički oficiri su molili cara da ne napada Rusiju. Pogledali su udaljenosti i resurse koji bi bili potrebni i zaključili da je to loša ideja“.
Li napominje da je Napoleonova vojska već pre samog povlačenja, koje je trajalo od 19. oktobra do 14. decembra 1812. godine, trpela ogromne gubitke. I u konjima i u iscrpljenim vojnicima.
„Možda je trećina vojske izgubljena tokom napredovanja, a da ne govorimo o povlačenju“, rekao je on.
Mali broj analiziranih uzoraka
Iako rezultati istraživanja osvetljavaju mračnu stvarnost te katastrofe, autori studije naglašavaju da je mali broj analiziranih uzoraka. U poređenju sa hiljadama tela pronađenim u masovnoj grobnici, broj analiziranih uzoraka je nedovoljan da bi se sa sigurnošću utvrdilo u kojoj meri su novoidentifikovani patogeni doprineli visokoj stopi smrtnosti među vojnicima.
Pored toga, nalazi ne menjaju suštinski dosadašnje razumevanje razloga Napoleonovog neuspeha, smatra Rafe Blaufarb, profesor istorije na Državnom univerzitetu Floride, koji nije učestvovao u istraživanju.
„Sve do otkrića antibiotika u 20. veku, vojnici su u većini ratova umirali od bolesti“, rekao je Blaufarb u intervjuu. „To što sada znamo koja je konkretna bolest bila prisutna u jednom od tih ratova jeste zanimljiv dodatak, ali ne menja naše istorijsko razumevanje uzroka uništenja Napoleonove vojske“.
Ipak, identifikovanje specifičnih patogena pomaže da se oživi slika sveta ranog 19. veka, osvetljavajući načine prenošenja bolesti i uslove života tokom tadašnjih bitaka.
„To pomaže istoričarima da rekonstruišu život u logorima, neuspehe u snabdevanju i higijenske prakse, a epidemiolozima omogućava da prate kako su se sojevi patogena širili i opstajali“, rekao je Raskovan. „Takođe pomaže da se preciznije tumače istorijski opisi simptoma koji, na primer, ne mogu jasno razlikovati tifus od crevnih groznica“.
Takve informacije, dodao je, ne samo da produbljuju naše razumevanje patnji tadašnjih vojnika, već pružaju uvide koji mogu pomoći naučnicima da danas bolje razumeju i suzbijaju zarazne bolesti.
Lesli Kac, saradnica Forbes
Svi znate pesme Tošeta Proeskog, ali malo vas zna za njegovu ulogu u filmu sa holivudskim zvezdama
Šta je zaboravljeno, tu je TikTok da nas podseti. Tako se pojavio i video u kome autor podeća na maalu ulogu Tošeta Proeskog u velikom filmu.
Čak i ako ste gledali film, možda vam je Toše promakao. Uloga nije velika, tačnije čak i u filmu peva.
Film u kojem se pojavio Toše — i zašto je sniman baš na Balkanu
Reč je o filmu „Mirotvorci“ („The Peacemaker“), američkom akcionom trileru iz 1997. godine, koji je bio prvi film producentske kuće DreamWorks. U glavnim ulogama su Džordž Kluni i Nikol Kidman, a radnja prati potragu za ukradenim nuklearnim bojevim glavama koje prete svetskom bezbednosnom krizom.
Iako je film holivudske produkcije, veliki deo scena koje prikazuju Istočnu Evropu, ratna područja i tranzicijska okruženja sniman je na Balkanu — uključujući Makedoniju. Lokacije širom Skoplja, manjih mesta i vojnih kompleksa korišćene su kao autentična scenografija, što je tada bila uobičajena praksa za filmove sa „istočnoevropskom“ tematikom.
U jednoj od tih scena pojavljuje se i vrlo mladi Toše Proeski, u maloj statičnoj ulozi kakve su često dobijali lokalni učenici, glumci amateri i pevači koji su bili deo kulturnog života u Makedoniji tih godina. Iako je njegova uloga bila sitna, današnjim gledaocima je neprocenjiva — posebno jer niko nije očekivao da će se jedna od najvećih budućih zvezda regiona pojaviti u hollywoodskom projektu, makar i na nekoliko sekundi.
Ko sve glumi u filmu
Osim Klunija i Kidman, u filmu se pojavljuju i poznati evropski glumci poput Marsela Iureša i Aleksandra Balueva, kao i brojni lokalni statisti. Upravo među njima, sasvim nepretenciozno, nalazi se i tada 16-godišnji Toše Proeski.
Toše Proseki, zvezda koju je ceo region voleo
Toše Proeski je rođen 1981. u Prilepu, a već krajem devedesetih postao je jedno od najprepoznatljivijih muzičkih imena u Makedoniji. Proboj na regionalnu scenu usledio je brzo — zahvaljujući moćnom vokalu, školovanom pristupu pevanju i harizmi zbog koje je stekao status omiljenog izvođača širom Balkana. Tokom karijere objavio je nekoliko veoma slušanih albuma, nastupao na najvećim festivalima i predstavljao Makedoniju na Evroviziji.
Do dana današnjeg ostao je jedan od retkih pevača kojeg su iskreno volele i starije i mlađe generacije, u svim zemljama bivše Jugoslavije. Njegove pesme i dalje imaju milionske preglede, a sećanje na njega živi kroz fondacije, humanitarne akcije i čuvene balades zbog kojih je stekao status regionalne legende.
Toše Proeski je tragično stradao 2007. u saobraćajnoj nesreći u Hrvatskoj.
Čovek je pet godina tražio najlepša mesta na svetu za život: Njegove fotografije menjaju životnu perspektivu
Koliko ste se puta zapitali gde ja živim? Koliko puta ste poželeli da živite na moru, ali za to nemate herca.
Jedan fotograf je krenuo na šetnju Zemljom u potrazi za najlepšim mestom na kome će se skrasiti. Još šeta.
Od krovova Brisela do globalne slave, Nagi redefiniše fotografiju kroz inovativne snimke iz vazduha.
Sébastien Nagi, umetnik rođen u Briselu, otkrio je svoju strast prema fotografiji 2015. godine.
Sa jedinstvenom vizijom počeo je da snima poznata mesta iz neuobičajenih uglova – sa krovova svog grada.
Kada je 2017. nabavio dron, otvorio je potpuno novu dimenziju vizuelnog pripovedanja. Deljenjem svojih radova na Instagramu, Sébastien je brzo stekao veliki broj pratilaca i međunarodno priznanje – njegove fotografije našle su se u časopisima, knjigama i na izložbama širom sveta.
Danas je njegova strast postala profesija, a njegov potpis prepoznatljiv po očaravajućim snimcima koji ostavljaju dugotrajan utisak.
Od samog početka, Sébastiena je vodila želja da svetu pokaže jedinstvenu perspektivu – drugačiju od očekivane.
Sebastien Nagy. foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia
Sebastien Nagy. foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / ProfimediaPrivlačili su ga krovovi Brisela, sa kojih je hvatao znamenitosti i gradske siluete iz potpuno novog ugla.
Njegova ideja bila je jednostavna, ali ambiciozna: ostaviti trag i izdvojiti se od drugih fotografa, nudeći pogled na svet koji istovremeno inspiriše i oduzima dah.
Godine 2017. napravio je prirodan korak napred – nabavio je dron i doslovno podigao fotografiju na novu visinu.
Uz svoj pouzdani refleksni fotoaparat prihvatio je beskrajne mogućnosti vazdušnog snimanja.
Sa novim alatom krenuo je na putovanja širom sveta, beležeći prizore koji oduzimaju dah i deleći ih sa publikom preko Instagrama.
The Memories Aicha, kamp u Jordanu, foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia
The Memories Aicha, kamp u Jordanu, foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / ProfimediaUpravo ga je ta online prisutnost lansirala u globalnu prepoznatljivost, donoseći mu vernu publiku i zasluženo priznanje.
Kako je vreme prolazilo, Sébastienov rad sve više je osvajao pažnju publike i struke.
The Oasia Hotel u Singapuru, foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia
The Oasia Hotel u Singapuru, foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / ProfimediaNjegove fotografije delile su se hiljadama puta, a njegov talent prepoznat u brojnim oblicima – od publikacija u prestižnim časopisima i knjigama, do izložbi i galerijskih postava.
Svojom veštinom, posvećenošću i umetničkim osećajem, Sébastien je svoj voljeni hobi pretvorio u uspešnu karijeru.
Danas Sébastien Nagi i dalje očarava publiku impresivnim snimcima iz vazduha, ostavljajući neizbrisiv trag u savremenoj vizuelnoj umetnosti.
Kanari, foto: : mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia
Kanari, foto: : mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / ProfimediaNjegova posvećenost predstavljanju drugačijih perspektiva i strast prema pomeranju granica vizuelnog pripovedanja učvrstili su ga kao jednog od najzanimljivijih fotografa svoje generacije. Kako njegov rad nastavlja da evoluira, Sébastien nas poziva da svet gledamo iz nove, izvanredne perspektive – gde lepota postaje iskustvo, a pogled priča priču.
Mali: Situacija sa NIS-om ugrožava sve projekte, rast, stabilnost, kreditni rejting države
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da situacija sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) mora što pre da se reši, jer ona ugrožava sve projekte, privredni rast, stabilnost, kreditni rejting države.
„Ova situacija nam ugrožava perspektivu, ugrožava nam dolazak novih investitora. Sve što možete da zamislite – ova situacija nam ugrožava“, rekao je Mali na javnoj sednici Vlade Srbije kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i svi direktori javnih preduzeća.
Obraćajući se Vučiću, Mali je naveo da bez obzira na moralne obzire koje kao predsednik ima u ovom trenutku, treba preduzeti „neke stvari, jer sve nam je ugroženo“.
Mali je naglasio da je poslednjih par meseci država radila sve što je sugerisala ruska strana.
„Pregovaraju, mi smo podržali, razgovaraju, mi smo podržali i od toga ništa nije bilo. A hoću da građani Srbije znaju, sve smo ih podržali, u svakom koraku koji su rekli da preduzimaju kako bi rešili sankcije koje je američka administracija htela da uvede“, naveo je Mali.
On je Vučiću rekao da iako slede teške odluke, smatra da na prvom mestu treba da se misli o interesima Srbije.
„Došao je krajnji trenutak“, istakao je Mali i naglasio da je Srbija svima dali šansu i imala obzira prema svima.
Podsetio je da su „ruski prijatelji u Srbiji 17 godina nakon privatizacije NIS-a“.
„Ali bez obzira na rešenje koje traže, interesantno je da nisu to rešenje tražili sa nama. Nisu zemlji domaćina, zemlji partnera, ponudili da rešenje nalaze zajedno sa nama, a podsetiću, ne samo da su 17 godina tu, nego smo mi tu kao država Srbija suvlasnici i vlasnici više od 30 procenata. Nisu nam ni to ponudili“, kazao je Mali.
Naveo je da Vlada Srbija mora da obezbedi novac, ako bude došlo do toga da se NIS prodaje.
„Ako neko neće, ta treća strana, neki Arapi, ko god da se pominje, tu cenu da prihvate, pa mi moramo da ponudimo veću cenu. Nama je od interesa da taj problem rešimo. Ako ga ne rešimo, mi ćemo sve ovo što smo do sada gradili i radili apsolutno ugroziti“, naglasio je Mali.
Ko je Gari Kasparov: Šahovska legenda ima hrvatsko državljantvo, promenio je prezime, a u Rusiji je stavljen na listu „terorista i ekstremista“
Gari Kasparov je jedan od najboljih šahista svih vremena, ali u Rusiji je nepoželjan, gde je proglašen za „stranog agenta“. Stavljen je na listu „terorista i ekstremista“, a za njim je raspisana i poternica u ruskoj republici Komiji, gde je optužen da predvodi „terorističku“ grupu.
Gari Kasparov je rođen 1963. u Bakuu (Azerbejdžan tadašnja SSSr) u porodici Jevrejina Kima Moiseviča Vajnštejna i Jermenke Klare Šagenovne Kasparove.
Do 12. godine nosio je očevo prezime, ali je zbog antisemitizma koji je bujao u SSSR-u njegova majka, uz saglasnost svih rođaka, promenila prezime sina.
Tako je Gari Kasparov promenio nacionalnost, pretvorivši se od jevrejskog dečaka u Jermena.
Sa sedam godina počeo je da pohađa šahovski klub u Baku u Domu pionira, gde je njegov prvi trener Oleg Privorotski odmah primetio jedinstvene sposobnosti deteta.
Već sa 10 godina dečak je učestvovao u ozbiljnim omladinskim takmičenjima. Sudbina se nasmešila Gariju kada je slavni majstor Aleksandar Nikitin video njegovu igru. Pod vodstvom Nikitina nastavljen je uspon mladog Kasparova.
Trud trenera i njegovog đaka nadmašio je sva očekivanja. Ubrzo je šahista Gari Kasparov postao poznat daleko izvan granica Azerbejdžana i Sovjetskog Saveza. Sa samo 12 godina 1976. osvojio je omladinsko prvenstvo SSSR-a.
Gari je 1979, postao pobednik međunarodnog turnira u Banjaluci postao je velemajstor.
Nakon što je upisao studije na Azerbejdžanskom pedagoškom institutu na Fakultetu za strane jezike, nastavlja da se intenzivno bavi šahom i rezultati su bivali sve bolji.
Tada dolazi „zlatno vreme“ šaha i rivalstvo između Garija Kasparova i Anatolija Karpova o kojem se danas vrlo često govori. Službenu titulu je držao do 1993. i sukoba sa međunarodnom šahovskom organizacijom FIDE.
Iste je godine sukob s FIDE naterao Garija da osnuje suparničku organizaciju, Profesionalno šahovsko udruženje. Nastavio je da drži titulu „klasičnog“ svetskog prvaka u šahu sve dok ga nije porazio Vladimir Kramnik 2000.
Šah mu je sada sporedna stvar, a politika je nešto što mu je glavna preokupacija. Zvanično je objavio da napušta profesionalni sport 2005. godine radi politike kada je predvodio opozicionu koaliciju Druga Rusija.
Marta 2014. dobio je državljanstvo Hrvatske, na preporuku Ministarstva branitelja, jer je Kasparov tokom rata u Hrvatskoj 1991-95. bio na hrvatskoj strani, o čemu je javno govorio. On je poslednjih godina često boravio u Hrvatskoj, a ima i kuću u Makarskoj.
Ljubavni život mu je buran, a ženio se više puta.
Još kao student upoznao je pozorišnu i filmsku glumicu Marinu Nelovu koja je bila 16 godina starija od njega što ih nije sprečilo da se zabavljaju tri godine.
Kao rezultat toga, Marina je rodila djevojčicu Niku, ali Gari nije priznao očinstvo.
Sa drugom ženom je dobio devojčicu Polinu. Ali brak je kratko trajao.
Kasparov se 1996. ponovo oženio 15 godina mlađom Julijom Vovki iz ovog braka ima sina Vadima.
Odmah nakon razvoda, Gari se ponovo upustio u ljubavnu vezu sa 20 godina mlađom Darijom Tarasovom. Sa njom ima ćerku Aidu, a jula 2015. dobili su sina Nikolaja.
Novak Đoković planira da uloži 20 miliona evra u teniski kompleks?
Novak Đoković je preselio teniski turnir u Atinu i osvojio ga, ali izgleda da ima još nekih planova u glavnom gradu Grrčke.
Kako tvrdi grčki “Tenis 24”, Đoković planira da uloži 20 miliona evra u teniski projekat u Elinikonu koji se nalazi u na jugu Atine, odmah pored Glifade.
– Ovaj kompleks je bio pod mikroskopom nekih vrhunskih imena svetskog tenisa, među kojima su se često pominjala imena Patrika Muratoglua, Novaka Đokovića, ali i porodice Sakari – objašnjava grčki portal.
– Međutim, prema poslednjim informacijama, pregovori Lamda Developmenta čini se da napreduju odlučnije ka Đokovićevoj strani. On se već trajno nastanio u našoj zemlji i održao kontakte kako na vladinom nivou, tako i sa predstavnicima sportskog tržišta. Ako se sve ovo potvrdi, novi centar u Elinikonu biće prvi veliki projekat srpske legende u Grčkoj, u periodu kada Đoković širi svoje prisustvo i unutar i izvan terena na našem tlu – dodaje ovaj portal.
Dan Specijalne brigade policije – Srpska odala počast ratnim herojima
Centralna proslava Dana Specijalne brigade policije MUP-a Republike Srpske održana je danas u Bijeljini.
Minić, Dodik, Mitrović, Budimir, Karan i ĐokićFoto: RTRS
Veterani su raport predali generalu Goranu Sariću koji je bio na čelu jedinice.
Foto: RTRS
Obilježavanju su prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir, ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Siniša Karan, lider SNSD-a Milorad Dodik, Savo Minić premijer i ostali ministri u Vladi Srpske, te mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije.
Foto: RTRS
Devet odreda Specijalne brigade policije MUP-a Republike Srpske bili su devet stubova odbrane Republike Srpske, istakao je ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir.
Budimir je naglasio da je Specijalna brigada policije bila je jedna od najznačajnijih jedinica koja je iznijela Odbrambeno-otadžbinski rat.
Predsjednik Vlade Republike Srpske Savo Minić naveo je da je došao da se pokloni onima koji su dali život, onima koji su ranjeni, kao i onima koji sa ponosom nose ovu uniformu.
Lider SNSD-a Milorad Dodik rekao je da je Specijalna brigada policije MUP-a Republike Srpske bila udarna snaga odbrambene moći Republike Srpske.
Dodik vjeruje da ovakva prilika, kada se veterani Sepcijalne brigade policije druže poslije 30 godina, može i da pošalje poruku da su uvijek tu na odbrani i temeljima Republike Srpske koje su tako srčano branili i odbranili.
Komandant prvog odreda Milenko Karišik i tadašnji srpski specijalci 1992. formirali su devet odreda širom Republike Srpske.
Foto: RTRS