Autizam nije bolest, ali pogađa celu porodicu – ljubav i nada su ključni
U svim zemljama starog kontinenta 3. oktobra se obeležava Evropski dan autizma, koji je ustanovljen kao doprinos poštovanja dostojanstva osoba sa autizmom i ostvarenja njihovih ljudskih prava. U susret ovom danu, skrećemo pažnju na kompleksne potrebe osoba sa autizmom.One pripadaju posebno osetljivim grupama građana, a nijedna osoba sa autizmom ne treba da bude uskraćena u razvoju sopstvenih potencijala i ostvarenju nezavisnog života u meri u kojoj je to moguće.
U Evropi živi oko pet miliona, ili oko 0,6 odsto ukupne populacije dece sa autizmom, a u Srbiji između dve i tri hiljade. Koliko zajednica brine o njima, osim dnevnih boravaka, pomoći u kući i uključivanjem ove dece u inkluzivnu nastavu, kolika je pomoć društa porodicama?
Gostovanje Darija Rosija, predsednik Udruženja “Autizam-pravo na život”u Jutarnjem programu
Kako je istakao Dario Rosi,predsednik Udruženja “Autizam-pravo na život”, njegova porodica već 21 godinu skuplja iskustvo o autizmu gajeći sina koji ima 21 godinu. Takođe se već 15 godina porodica bori kroz udruženje za dostojanstvo i mesto u društvu.
Autizam nije bolest. To je neurorazvojni poremećaj koji je neizlečiv i nema te intervencije, operacije niti leka koji nešto mogu da promene. Ipak, nauka nas svakodnevno iznenadi. Pratite sve što se na tom polju radi.
„Autizam jeste neurorazvojni poremećaj, razlikuje se od bolesti, jer se ona leči, ali autizam se ne leči. Kada dobijete dijagnozu autizma vi ste na neki način dobili neku vrstu presude, nešto što traje doživotno. Iako nauka napreduje, autizam je malo specifičan i komplikovan i za struku i za nauku. Svaka druga osoba sa autizmom je za sebe i teško je tu naći neki zajednički lek koji bi izlečio ili pomogao celom tom spektru. Nada nam jedino preostaje uz ljubav. Jedini lek za decu sa bolestima autizma je porodica,roditelj, pa je nada nešto bez čega ne možemo“, naveo je Dario Rosi.
Ističe da teško zvuči ali je bitno što pre se sa tim pomiriti.Pomoć društva i zajednice je neophodna, ali ona izostaje u mnogim segmentima. To je društveni problem.
Šta je najveća prepreka kada je autizam u pitanju?
„U pitanju je širok spektar, ali bih istakao tri vrste pomoći koje su neophodne, a to su zdravstvo, obrazovanje, socijala koji bi trebalo da budu povezani kako se ne bi gubilo vreme, koje je bitan faktor. Neophodne su strane intervencije jer su prve tri godine ključne. Struka koja se time bavi je zakazala“, rrekao je Rosi.
Napominje da roditelji vrlo brzo prepoznaju bolest, ali se i uplaše, pa izgube vreme, ali kada shvate žele svom detetu da pomognu i mnogo se troše i imaju stres koji ih vodi u bolest. Takođe se roditelji troše i finansijski. I ovde postoji tržište, pa nam se van sistema nude neproverene i u svetu zabranjene metode.
Važno je da porodica ostane zajedno
„Osnovni i bazični recept je da porodica ostane zajedno, a to se i ne dešava često, ima mnogo samohranih roditelja najčešće majki, jedan partner se u toj zajednici uplaši i pobegne, a to je dodatni problem. Preporuka je mnogo ljubavi, ali vrsta ljubavi koja je specifična i individualna. Treba kod deteta probuditi ljubav, koju će to dete i vratiti, jer ta deca imaju jednostavne modele“, istakao je Dario Rosi, predsednik Udruženja “Autizam-pravo na život”u Jutarnjem programu.
Napominje da su rotitelji autistične dece njegove generacije povezanoi i da su u tim razmenama iskustava mnogo naučili i pomogli svojoj deci.
„Mlađi roditelji nemaju taj model udruživanja sa roditenjima, pa bi im savetovao da ne prave naše greške, jer vreme proleti. Nada mora da postoji“, rekao je Dario Rosi.
Kineski fizičari generisali magnetno polje 700.000 puta jače od Zemljinog, veliki pomak na polju nuklearne fuzije
Pod odgovarajućim uslovima, superprovodljivi magneti omogućavaju da električna energija teče praktično bez ometanja, stvarajući intenzivna magnetna polja za razne namene, uključujući eksperimente nuklearne fuzije. Jače magnetno polje daje naučnicima više prostora za istraživanje – nešto što bi uskoro moglo biti dostupno fizičarima u Kini zahvaljujući stvaranju rekordnog superprovodljivog magneta.
Institut za fiziku plazme pri Kineskoj akademiji nauka (CAS) objavio je da je razvio potpuno superprovodljivi magnet. Ovaj magnet je uspešno generisao rekordno magnetno polje jačine 35,1 tesli, što je 700.000 puta jače od Zemljinog prirodnog magnetnog polja. Polje je održavano oko 30 minuta, navedeno je u saopštenju.
Prethodni rekord, koji je iznosio 32,35 tesli, takođe je postavio CAS, ali kroz drugu instituciju – Institut za elektrotehniku.
„Ovo je potvrdilo pouzdanost tehničkog rešenja i obezbedilo važnu platformu za izvođenje različitih eksperimentalnih uzoraka u uslovima od 35,1 tesla u potpuno superprovodnom magnetu“, naveli su iz CAS-a.
Vruće i hladno
Postizanje superprovodnih uslova često zahteva ekstremno niske temperature. Superprovodljivi magneti se već koriste za različite primene, poput magnetnih rezonanci ili akceleratora čestica. Te primene imaju svoje komplikacije u izradi, ali kada je reč o fuziji, zahtev za niskim temperaturama čini stvari još složenijima.
Nuklearna fuzija – sudaranje dva laka atoma radi stvaranja ogromne količine energije – prirodno proizvodi mnogo toplote. Ta toplota se prenosi i na superprovodljive magnete, koji su dizajnirani da bezbedno obuzdaju reakciju fuzije.
Magnetni sendvič
Zbog toga inženjeri prilikom dizajniranja ovih komponenti moraju da uzmu u obzir uslove okruženja u kojima će magnet raditi. Novi magnet je još daleko od ugradnje u reaktor za fuziju, ali istraživači su svesni izazova koje bi to moglo doneti pri pokušaju povećanja jačine magnetnog polja.
Zgrada Instituta za fiziku plazme pri Kineskoj akademiji nauka
Dizajn magneta ukazuje na dobar balans. „Koristi tehnologiju umetnute zavojnice od superprovodnika na visokim temperaturama, koja je koaksijalno ugnježdena sa superprovodnim magnetima na niskim temperaturama“, rekao je istraživač CAS-a Liu Fang za CGTN.
Institut za fiziku plazme pri CAS-u predvodi učešće Kine u Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER), globalnoj saradnji čiji je cilj izgradnja najvećeg fuzionog reaktora na svetu. CAS nije precizirao da li će novi magnet biti direktno korišćen u ITER-u, ali je naveo da je zadužen za isporuku mnogih delova reaktora, uključujući i superprovodljivu tehnologiju.
„Pumpa za kamile” – kako su se u pustinji pre više od 10.000 godina obeležavali izvori vode
Pre oko 12.000 godina, visoko na litici u pustinji severne Arabije, jedan umetnik – ili možda umetnici – vredno su radili. Primitivnim alatima, su u stenu je uklesana slika kamila u prirodnoj veličini.
Ovo nije bilo prvo umetničko delo te vrste, postoji čitav niz prikaza kamile na litici visokoj 39 metara, ispod koje je bilo plitko jezero. Tokom hiljada godina, ove gravure su izdržale vremenske uslove. Postepeno su erodirale dok nisu postale gotovo nevidljive i zaboravljene.
Međunarodni tim je otkrio njih i više od 170 drugih tokom obilaska terena u regionu, koji se nalazi blizu južne ivice pustinje Nefud u Saudijskoj Arabiji, pre otprilike dve godine.
„Kako objašnjavamo u novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Communications, gravure bi obeležavale mesta važnih izvora vode u pustinji – i demonstrirale otpornost i inovativnost ljudi koji su živeli u tako surovom, sušnom okruženju”, rekla je Marija Gvanjin, direktorka Projekta za identifikaciju arheologije Hailsa Univerzitet u Sidneju. Sa njom u timu naučnika bili su i Seri Šipton, stručnjak za paleolitsku arheologiju sa Kalifornijskog univerziteta, profesor Frans van Buhem, profesor iinženjerstva i dr Majkl Petralja, direktor Australijskog istraživačkog centra za ljudsku evoluciju Univerziteta Grifit.
Potraga za tragovima
Istraživači ističu da su njihova ranija istraživanja pokazala da je u periodu koji je trajao od pre 10.000 do pre 6.000 godina, Arabija bila mnogo vlažnija nego što je danas.
Travna područja su se proširila na područja koja su sada pustinja, a stočari su koristili ove pašnjake za svoja stada. Umetnost na stenama u tom području dobro je poznata i nalazi se na listi svetske baštine Uneska.
„Mogli smo da vidimo da postoje i starija umetnička dela na ovim Unesko lokalitetima. Bila su mnogo veća i detaljnija, prikazujući kamile i divlje magarce u prirodnoj veličini i naturalistički. Ali nije bilo jasno koliko su stara”, dodala je Gvanjin i rekla da je tim istraživača iz tog razloga u maju 2023. krenuo u potragu za još drevnih prikaza na stenama, u nadi da će pronaći tragove o njenoj starosti.
Prikazi u prirodnoj veličini
Naučnici su ukupno identifikovali više od 60 panela na stenama koje sadrže 176 gravura u tri prethodno neistražena područja – Džebel Arnaan, Džebel Mleiha i Džebel Misma.
Gravure uključuju 130 slika velikih životinja u prirodnoj veličini – kamila, kozoroga, divljih magaraca, gazela. Neke su dugačke skoro tri metra i visoke više od dva metra.
„Do prvog panela stigli smo dugačkom stazom koja je prolazila kroz prelep planinski pejzaž. Hladan povetarac je činio vrućinu nadolazećeg saudijskog leta podnošljivom. Panel sa stenama prikazivao je dve velike kamile, jednu iznad druge. Jedna kamila je izgledala kao da je u pokretu i da će uskoro da ustane, a druga kao da korača po površini stene.
Bili smo uzbuđeni kada smo pronašli netaknute arheološke slojeve direktno ispod graviranih kamila. U jednom zapečaćenom sloju čak smo pronašli i alat za graviranje koji se nekada koristio za izradu stena”, kaže direktorka ovog istraživačkog projekta.
Alat star 12.000 godina
Luminescentno datiranje – metoda datiranja koja meri kada je sediment poslednji put bio izložen sunčevoj svetlosti – otkrila je da je sloj u kome je pronađen alat star oko 12.000 godina.
Isti sloj je takođe sadržao artefakte tipične za to vreme, uključujući male vrhove strela, kamene perle, pa čak i perlu napravljenu od školjke.
„Ovi artefakti nam govore da su ljudi koji su stvarali umetnost na stenama bili deo dalekosežne mreže. Koristili su iste kamene alate i nakit kao zajednice u Levantu, 400 kilometara severnije. Značajno je da je naš tim takođe otkrio da du ovakva umetnička dela postavljena u blizini drevnih sezonskih jezera”, pišu istraživači.
Na kraju poslednjeg ledenog doba, tokom poslednjeg glacijalnog maksimuma, klima je bila izuzetno suva. Jezera o kojima se govori, datirana na otprilike 15.000 godina, prvi su dokaz o povratku površinske vode u Arabiju nakon izuzetno sušnog perioda. I ona pomeraju vremensku liniju povratka vlažnih uslova hiljadama godina unazad, povećavajući mogućnost za ljude da se nasele u suvim kopnenim uslovima.
„Naši rezultati pokazuju da su pre 12.000 godina ljudi mogli da koriste ova sezonska jezera da bi preživeli u pustinji. Obeležili su ove izvore vode i staze koje vode do njih monumentalnim crtežima na stenama. Ne znamo zašto su na taj način to onačavali. Ali čak i za nas danas, kamila je upečatljiv simbol preživljavanja u pustinji”, zaključuje tim naučnika.
EU u ratu protiv kineskog čelika – železara u Smederevu trpi gubitke, šansa u drugim tržištima
Evropska unija će uskoro uvoziti 50 odsto manje čelika i gvožđa iz zemalja koje nisu članice. Prema nezvaničnim informacijama, u Briselu razmišljaju i o dodatnom ograničavanju uvoza kineskog čelika. U tom slučaju, proizvodi čeličane u Smederevu potpašće pod dvostruke restrikcije na evropskom tržištu. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da Kina ima pristup i drugim tržištima osim evropskog, kao i da zbog toga nije pesimista kada je u pitanju budućnost smederevske železare. Novinarka RTS-a Anica Telesković smatra da Srbiju već pogađaju ranije uvedene kvote za uvoz čelika iz trećih zemalja, naglašavajući da je EU teren na koji Srbija uglavnom plasira svoju proizvodnju.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da još uvek treba sačekati 7. oktobar i videti šta će se od svega što je najavljeno zaista dogoditi, ali da su brojke u ovom slučaju neverovatne.
Gostovanje Ljubodraga Savića i Anice Telesković u Jutarnjem programu
“Kina proizvodi polovinu ukupne svetske proizvodnje čelika. Dakle svet proizvodi oko dve milijarde tona, od čega Kina milijardu. S druge strane, Evropska unija proizvodi 130 miliona tona i zanima me kako misle da žive bez kineskog čelika. To je politička odluka i obračuna će biti, a stradaće kineske fabrike u Srbiji, što nije nužno naš problem”, ističe Savić.
Tvrdi da čak i da odluka o restrikcijama EU na kineski čelik zaživi, Pekingu i dalje ostaje saradnja sa ostatkom sveta.
“Ne mislim da će biti problema za Srbiju i železaru u Smederevu. Tamo su kapaciteti proizvodnje na 2,2 miliona tona čelika, a trenutno se proizvodi oko milion. To su male brojke na ukupnom nivou. Ovde je bitnija poruka da je EU u ćorsokaku, ako na takve brojke ograničavaju uvoz čelika iz Kine, u kontekstu industrije. Deluje kao da miš hoće da ugrozi slona”, naglašava Savić.
Kineski proboj ka EU preko Smedereva
Novinarka Radio-televizije Srbije Anica Telesković smatra da se dogodilo ono što su svi već predviđali, podsećajući na 2018. godinu kada je američki predsednik Donald Tramp u svom prvom mandatu uveo carine na čelik i aluminijum iz EU, a članice Unije uzvratile uvođenjem kvota za uvoz čelika iz trećih zemalja – uključujući Kinu i Srbiju – koje su na snazi bile sve do sada.
Železara u Smederevu
“Nisam saglasna sa ocenom profesora Savića da Srbiju ovaj razvoj situacije ne pogađa. To se već događa i trpimo ozbiljnu štetu zbog već pomenutih uvedenih kvota. Gubici železare se povećavaju, a padaju proizvodnja i poslovni prihodi. Kvote su neka vrsta rampe za izvoz i Srbija zbog toga ima problem na izvoznom tržištu”, napominje Teleskovićeva.
Podvlači da je geografija u ekonomiji nekada značajan faktor i da je Srbiji u tom kontekstu tržište Evropske unije najbliže.
“Kineska strana je po dolasku u Smederevo 2016. agresivno povećavala proizvodnju da bi ušla na tržište EU. Već 2017. su dostigli skoro dva miliona tona proizvodnje čelika. Međutim, daleko od toga da naša proizvodnja može da ugrozi evropsko tržište čelika. Proizvodimo oko jedan odsto EU potreba. Problem za njih je što je taj jedan procenat u kineskom vlasništvu”, uverava novinarka RTS-a.
Greške u koracima
Ljubodrag Savić podseća da evropsko tržište nije jedino, niti je perspektivno u svetu.
Čelično prijateljstvo i rat preko čelika
“Dolazak Kine u železaru i Srbiju je bio kao nosač aviona na kopnu. Peking je Srbiju doživeo kao odskočnu dasku za EU. U trouglu EU, Kine i Srbije, članice Unije su usko grlo i na njih ne bi trebalo ozbiljno računati. Geografija se prevazilazi tako što, recimo, Kina ima izuzetno niske cene troškova u odnosu na američke i evropske čeličane. EU je prošla kroz zenit”, ukazuje Savić.
Govoreći o opadanju izvoza gvožđa i čelika iz Srbije, Anica Telesković kaže da su faktori koji su uticali na takvo stanje kvote, ali i usporavanje celokupne evropske industrije.
“Ona jeste u problemu, a to je tržište na koje mi plasiramo našu robu. Ipak, pitanje je koliko je dobar način na koji EU i Sjedinjene Američke Države pokušavaju da reše problem. Ovo smo već videli sa Trampom, kada je pokušao da spreči opadanje proizvodnje čelika u Sjedinjenim Državama. To nije dalo rezultata i carine nisu usporile kinesku proizvodnju čelika. Kina je proizvodila manje od milijardu tona, a sada je iznad, dok je EU proizvodila 160 miliona tona čelika, a sada 130. Kvote i carine ne rešavaju problem agresivne kineske proizvodnje”, zaključuje Teleskovićeva.
Američki recept u evropskoj kuhinji
Na pitanje kako ocenjuje mogućnost povećanje EU carina na kineski čelik kao dodatnu prepreku za železaru, Teleskovićeva ističe da najava udvostručenja carina sa 25 na 50 procenata u praksi znači da sve što Smederevo izveze do zadate kvote može da se proda bez ocarinjenja, a sve potom dvostruko skuplje.
Neizvesni dani za železaru u Smederevu
“To je američki recept i na taj način pokušavaju da smanje uvoz čelika u EU, kako bi zaštitili evropsku industriju čelika, koja je, malo je reći, desetkovana. U poslednjoj deceniji, više od 100.000 radnika u evropskoj industriji čelika je ostalo bez posla”, tvrdi novinarka RTS-a.
Savić napominje da baš zbog “činjenice da mere pogađaju male količine kineske proizvodnje čelika”, nije pesimista po pitanju budućnosti železare u Smederevu.
“Oni to lako mogu da prodaju, ponavljam da evropsko tržište nije jedino. Nešto od toga ide u Kinu, a nešto i na druga tržišta. Sa Kinom treba da se nastavi saradnja i ona je budućnost sveta, a Evropa, nažalost, pomalo i prošlost”, zaključuje Savić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.
Oslabljena Zvezda protiv Bajerna traži prvu pobedu u Minhenu posle deset godina
Košarkaši Crvene zvezde gostuju od 20.30 u Minhenu ekipi Bajerna u okviru drugog kola Evrolige. Analizu meča i tok susreta možete da ispratite na Internet portalu RTS-a.
Crveno-beli su pretrpeli poraz na premijeri ovogodišnje Evrolige od milanske Olimpije u Beogradskoj areni, a prilika da se to anulira biće u Minhenu.
Više nego poraz brine situacija sa povredama u ekipi Janisa Sferopulosa, jer se na meču sa Italijanim povredio i Hasijel Rivero. Uz već odsutne Ajzeu Kenana, Džoela Bolomboja, Devonte Grejema, Ognjena Dobrića i Uroša Plavšića, moraže Zvezda da pronađe način da to prebrodi.
Ne pamti Minhen Zvezda po dobrom u poslednje vreme, a pogotovo ne prethodne sezone kada je oba puta poražena – prvo u regularnom delu, a onda i u plej-inu.
Energetski je dobro beogradski tim izgledao u prvo meču sa Olimpijom, ali je odbrana u dosta navrata bila upitna, pa će to biti i najvažniji segment koji će morati da popravi.
Novi tim Bajerna, Herbert i dalje na klupi
Minhenski ti je dosta izmenio sastav u odnosu na prethodnu sezonu. Na klupi je ostao aktuelni selektor kanadske reprezentacije Gordon Herbet, ali je došlo nekoliko novih igrača.
U timu više nema Nika Vajlera-Baba, najboljeg defanzivca prethodne godine u Evroligi koji je otišao u Efes. Novi angažman pronašao je i Karsen Edvards i to u Virtusu. Nema više ni Onuralpa Bitima, Devina Bukera i Šabaza Nejpira.
Stefan Jović i Ti-Džej Šorts
Ipak, klub je reagovao i doveo je Ajzeu Majka koji je bio najbolji pojedinac u porazu od Panatinaikosa u prvoj rundi. Stigla su i dva Srbina – Stefan Jović i Aleksa Radanov, uz trećeg koji je odavno u timu, Vladimira Lučića. Tu je i nekadašnji igrač Real Madrida Ksevijer Ratan-Mejz.
Pojačana je i centarska linija u vidu Dejvida Mekormaka i Venjena Gejbrijela, pa tu treba tražiti prednost Bajerna u ovom meču, jer Zvezda ima samo jednog “teškaša” Ebuku Izundua.
Od Andreasa Obsta će pretiti najveća opasnost, jer je najbolji šuter u Evroligi, a biće važno i da se zaustavi protok lopte i organizacija napad domaćina.
Međusobni susreti
Poslednji susreta ova dva tima su odigrala pre nekoliko meseci u okviru plej-ina i slavio je Bajern posle produžetka.
Treba istaći da je Zvezda samo jednom pobedila Bajern u gostima u Evroligi i to davne 2015. godine. Od tada gubila je svaki put bez velike šanse za trijumfom.
Prethodne sezone, osim u plej-inu odigrali su i susret u regularnom delu, a minhenski tim je lako pobedio sa 100:82.
Raspored mečeva drugo kola Evrolige:
Četvrtak:
Bajern Minhen – Crvena zvezda 20.30
Partizan – Olimpija Milano 20.30
Real Madrid – Olimpijakos 20.45
Petak:
Žalgiris – Fenerbahče 19.00
Efes – Hapoel Tel Aviv 19.30
Monako – Dubai 19.30
Asvel – Baskonija 20.00
Panatinaikos – Barselona 20.15
Valensija – Virtus 20.30
Makabi – Pariz 21.30
Partizan dočekuje odomaćenu Olimpiju u “Areni”
Košarkaši Partizana od 20.30 igraju drugi duel u novoj sezoni Evrolige, prvi pred domaćim navijačima u “Beogradskoj areni”. Rival je Olimpija Milano, a duel možete da pratite iz časa u čas na našem portalu.
Nije se počelo kako se očekivalo po crno-bele, ali postoji uteha prvog kola. Gostovanje kod novajlije u Evroligi, kog dobro poznaješ iz ABA lige, mnogo je povoljniji scenario u poređenju kako je momglo da zapadne.
I pored toga, Dubai je na ubedljiv način ostvario prvi evroligaški trijumf u istoriji kluba.
“Igrali su bolje i zaslužili su da pobede. Očigledno je da u prvom poluvremenu nismo igrali odbranu koja je potrebna na ovom nivou. Promenili smo to u drugom poluvremenu, ali samo na nekoliko minuta, a onda je bilo sve gotovo isto kao u prvom. Pokazali smo malo besa i ponosa u poslednjim minutima, kada smo igrali mnogo agresivnije i to je sve što je bilo pozitivno”, istakao je trener Partizana Željko Obradović.
Ubitačan start najmasovnije Evrolige do sada ne dozvoljava dopuštanje i već je potrebno da se igrači Željka Obradovića okrenu ka novom rivalu.
Taj rival je na kratkom izletu u Beogradu, sa kog već posle prvog meča može da se vrati s osmehom. Olimpija je pobedila Crvenu zvezdu 92:82. Novajlija u redovima gostiju Marko Gudurić se istakao na debiju sa 10 poena i važnim trojkama u finišu protiv bivšeg kluba.
Sastav Etorea Mesine je stigao da protegli noge po izlasku iz aviona, da se rastrči po “Areni”, pobedi i opusti se šetnjom po gradu, dok su se “pokisli” crno-beli vraćali sa Bliskog istoka.
Što se tiče međusobnih susreta, nema pravila, niti neke duže serije pobeda Olimpije ili Partizana. Prošla sezona je bili vrlo interesantno. Olimpija je uspeva da slavi u Beogradu 88:81, preokrenuvši rezultat sa minus 12, da bi Partizan odigrao fantastičnu partiju u revanšu, slavivši 90:70.
Drugo kolo Evrolige:
Četvrtak:
Bajern – Crvena zvezda 20.30
Partizan – Olimpija Milano 20.30
Real Madrid – Olimpijakos 20.45
Petak:
Žalgiris – Fenerbahče 19.00
Anadolu Efes – Hapoel Tel Aviv 19.30
Monako – Dubai 19.30
Asvel – Baskonija 20.00
Panatinaikos – Barselona 20.15
Valensija – Virtus 20.30
Makabi – Pariz 21.30
Zvezda u Portu nastavlja borbu za drugu fazu Lige Evrope
Fudbaleri Crvene zvezde gostuju kod Porta u drugom kolu prve faze Lige Evrope. Utakmica počinje u 21.00, uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a. Najzanimljivije detalje možete pratiti na našem portalu.
Zvezdu već na drugom stepeniku očekuje verovatno i najteži izazov u ligaškom delu takmičenja, imajući u vidu kvalitet protivnika i gostujući teren.
Crveno-beli su izbegli poraz u prvoj rundi i sada im sledi serija od tri veoma teška duela. Sve počinje na terenu nekadašnjeg evropskog šampiona i višestrukog osvajača Lige Evrope/Kupa Uefa.
Uloga autsajdera rezervisana je za tim Vladana Milojevića, koji je u prošlosti najbolje znao da se pripremi baš za ovakav tip mečeva.
Iako je imala velikih problema sa ekipom Radničkog 1923 tokom vikenda, Zvezda je uspela da nastavi savršen niz u domaćem šampionatu i tako u dobrom raspoloženju otputuje u Portugaliju
Porto se takođe nalazi u vrhunskoj formi, koja će biti stavljena na veliki test protiv srpskog šampiona.
Podela bodova sa Seltikom
Na premijeri, Zvezda je remizirala sa Seltikom na domaćem terenu i može da žali za dva izgubljena boda, iako je imala zaostatak.
Bili su crveno-beli opasniji tokom većeg dela meča, ali je Seltik prvi došao do gola u 55. minutu preko rezerviste Kelečija Ihenača.
Nakon deset minuta je uzvratio Marko Arnautović, a ostatak duela protekao je u Zvezdinoj potrazi za odlučujućim golom.
Mirko Ivanić je propustio najbolju šansu, dok se ni ostali napadači nisu prolsavili u obećavajućim situacijama.
Seltik stoga može biti zadovoljniji konačnim ishodom i srećniji što je sa bodom napustio kišom zaliveni teren Stadiona “Rajko Mitić”.
Muke u završnici
Kao i u dosadašnjem delu sezone, makar na evropskoj sceni, Zvezda se protiv Seltika mučila pred protivničkim kaznenim prostorom.
Napravio je šampion Superlige veliki broj dobrih prilika, ali ga je loša realizacija koštala boljeg rezultata.
Sa druge strane, Mateus je potvrdio da Zvezda može uvek da se osloni na njega. Njegovo veliko iskustvo i liderske sposobnosti su ponovo došle do izražaja i značajno olakšale posao defanzivcima.
Spisak putnika u Porto
Mateus, Ivan Guteša, Omri Glazer, Nikola Stanković, Jung Vu Seol, Rodrigao, Frenklin Tebo Učena, Miloš Veljković, Stefan Leković, Nair Tiknizjan, Adem Avdić, Mahmudu Bađo, Tomas Handel, Timi Maks Elšnik, Vasilije Kostov, Mirko Ivanić, Felisio Milson, Vladimir Lučić, Nemanja Radonjić, Luka Zarić, Piter Olanjinka, Bruno Duarte i Marko Arnautović.
Seol je takođe pružio vrhunsku partiju, a solidan je bio i Tiknizjan, dok je pred Učenom još dosta napornog rada.
Hendel je pristojno odmenio Krunića i rasteretio Elšnika, dok Duarte nije nagrađen za veliko požrtvovanje i energiju. Ivanića nije hteo gol, a Radonjiću nedostaje snage za ulogu startera.
Klasu je pokazao i Arnautović, od čijeg zdravlja će umnogome zavisiti Zvezdin napadački učinak ove sezone.
Portovo savršenstvo
Porto ima savršen učinak od početka sezone, a sve se poklopilo sa dolaskom Frančeska Fariolija na klupu. Italijan je preporodio tim i zabeležio osam pobeda na dosadašnjih osam utakmica od početka takmičarske godine.
Sedam trijumfa je Porto zabeležio u domaćem prvenstvu, pobedivši u derbiju i Sporting iz Lisabona.
Prethodne nedelje su u veoma uzbudljivom susretu pogotkom u nadoknadi nadigrali Salcburg sa 1:0 na gostovanju u prvom kolu Lige Evrope.
Osmers deli pravdu
Nemački sudija Harm Osmers biće glavni arbitar, a pomagaće mu Dominik Šal i Kristijan Gitelman, dok je Uefa za četvrtog arbitra odredila Florijana Eksnera.
U VAR sobi biće takođe Nemci Bastijan Dankert i Zoren Štorks.
Osmers je dva puta sudio srpskim klubovima – jednom Crvenoj zvezdi kada je izgubila od Monaka u Ligi Evrope pre tri godine i jednom Partizanu u porazu od Šerifa iz Tiraspolja.
Na golu je dete kluba i dugogodišnji čuvar mreže Diogo Kosta, a štoperski par čine Poljaci Jan Bednarek i Jakub Kivijor. Trebalo bi crveno-beli i da obrate pažnju na levi bok, na kom se menjaju podjednako produktivni Alberto Kosta i Fransisko Moura.
Vezni red drže Viktor Foholt i Alan Varela, a kreacija zavisi od Borhe Sainca. Najveća opasnost preti od Samua, koji se doduše povredio protiv Aruke tokom vikenda i pitanje je da li će se naći u sastavu.
Prvi duel dva kluba bogate istorije
Uprkos bogatoj evropskoj istoriji oba kluba, biće ovo prvi duel između Porta i Crvene zvezde.
Obe ekipe su bile šampioni Evrope, s tim što je portugalski klub dva puta osvajao Kup šampiona, a ima i dva trofeja u Kupu Uefa/Ligi Evrope.
Radamel Falkao
Zvezda se na fudbalski Monblan popela 1991. godine u legendarnom finalu u Bariju koje je rešio Darko Pančev.
Porto je prvak Evrope prvi put postao 1987. godine, pobedivši Bajern sa 2:1 u finalu. Drugi trofej doneo im je Žoze Murinjo 2004. godine.
Kup Uefa osvojili su 2003. godine protiv Seltika, da bi Ligu Evrope pokorili 2011. godine u finalu koje je rešio Radamel Falkao.
Liga Evrope, drugo kolo:
Četvrtak:
Roma – Lil 18.45
Bolonja – Frajburg 18.45
Bran – Utreht 18.45
Seltik – Braga 18.45
FCSB – Jang bojs 18.45
Fenerbahče – Nica 18.45
Ludogorec – Real Betis 18.45
Panatinaikos – Go ahed igls 18.45
Viktorija Plzenj – Malme 18.45
Bazel – Štutgart 21.00
Selta – PAOK 21.00
Fejnord – Aston vila 21.00
Genk – Ferencvaroš 21.00
Lion – Salcburg 21.00
Makabi Tel Aviv – Dinamo Zagreb 21.00
Notingem forest – Mitjeland 21.00
Porto – Crvena zvezda 21.00
Šturm – Rendžers 21.00
Pet kanadskih provincija od danas povećavaju minimalac
Pet provincija danas povećava minimalnu satnicu kako bi podržale radnike usred problema sa skupoćom.
Povećanja će se primenjivati na Ontario, Manitobu, Saskatchewan, Novu Škotsku i Princa Edward ostrvo.
Provincije su vezale svoja povećanja za stalno rastući indeks potrošačkih cena u Kanadi, koji je pokazatelj inflacije.
Minimalna satnica u Ontariju sada iznosi 17,60 dolara, u Novoj Škotskoj i na Princ Edward ostrvu 16,50 dolara, u Manitobi 16 dolara, a u Saskatchewanu 15,35 dolara.
Alberta je jedina provincija koja nije povećala minimalnu platu, a njena sadašnja satnica od 15 dolara sada je najniža u Kanadi.
Britanska Kolumbija, Quebec, New Brunswick i Newfoundland i Labrador su ranije ove godine povećali minimalnu satnicu.
SERBIANNEWS/CANADA
LEVICA MARKA GUDURIĆA I ZEK LEDEJ NEREŠIVE ENIGME ZA ZVEZDU: OLIMPIJA PRAVI BAUK CRVENO-BELIMA
