MENISNC
Pretraga
22.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 151

Alberta već ima visoke stope osiguranja automobila. Hoće li ograničenja brzine od 120 km/h povećati premije?

Od
Dara Milovanović
-
0
Damage to front of vehicle from traffic accident

Osiguravajuće kompanije za vozila će pomno pratiti hoće li vlada Alberte nastaviti s predlogom za povećanje ograničenja brzine na nekim autoputevima na 120 km/h.

Provincija je pokrenula online anketu o povećanju ograničenja brzine na više od 2.150 kilometara autoputeva u različitim delovima Alberte. Anketa takođe postavlja pitanje kojim autoputevima treba dati prioritet za veće brzine.

Vlada planira započeti probni period nakon završetka ankete 12. decembra.

Predložena promena ograničenja brzine dolazi u vreme kada Alberta već ima među najvišim premijama osiguranja u zemlji. 

Poslednjih godina, osiguravajuce kuce se suočavaju s neprofitabilnošću, što je navelo nekoliko kompanija da se povuku iz provincije.

Postoji mnogo faktora koji doprinose ceni osiguranja, uključujući broj i težinu sudara. 

Povećana ograničenja brzine ne moraju nužno značiti veće premije osiguranja, ali prebrza vožnja je glavni faktor u mnogim nesrećama.

„Ako bi ovo imalo direktnu korelaciju, mislim da bi onda, da, to moglo imati uticaja na povećanje premija za potrošače“, rekao je Matt Dillon, izvršni potpredsednik Surexa, online brokera osiguranja.

„Ako postoji faktor koji doprinosi povećanoj učestalosti ili težini zahteva, to će na kraju rezultirati prilagođavanjem cene koje će se preneti na potrošača.“

Alberta razmatra povećanje ograničenja brzine na nekim autoputevima na 120 km/h. Britanska Kolumbija je 2014. godine povećala ograničenja brzine na nekim od svojih glavnih autoputeva, ali je nekoliko godina kasnije poništila većinu tih promena.

Ograničenja brzine iznad 120 km/h postoje i u drugim delovima sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropu.

U Kanadi postoji samo jedan deo puta s ograničenjem brzine od 120 km/h – na autoputu Coquihalla između Kamloopsa i Hope-a u Britanskoj Kolumbiji.

Britanska Kolumbija je 2014. godine prvobitno povećala ograničenje brzine na 120 km/h  na tri glavna autoputa, a istovremeno je povećala ograničenje brzine na 30 drugih deonica autoputa. Mnoge od tih  promena su poništene 2018. godine  nakon ozbiljnih i smrtonosnih nesreća. 

Broj smrtonosnih nesreća porastao je za 118 posto, zahtevi za naknadu štete kod osiguravajuće korporacije Britanske Kolumbije (ICBC) porasli su za 30 posto, a ukupni zahtevi za osiguranje porasli su za 43 posto, prema istraživanju koje su 2018. godine objavili profesori sa Univerziteta Britanske Kolumbije.

Web stranica ICBC-a opisuje prebrzu vožnju kao glavni faktor koji doprinosi smrtnim slučajevima u saobraćajnim nesrećama u Britanskoj Kolumbiji.

Predstavnik ICBC-a je ove sedmice rekao da agencija neće moći kvantificirati kako ograničenje brzine ili sudari u jednom koridoru utiču na premije osiguranja.

Čekanje podataka

„U opštem smislu, moglo bi se pretpostaviti da ako postoje veće stope brzine, težina tih povreda može biti mnogo veća“, rekao je Dillon. „Ako se to ostvari, to će biti ugrađeno u cene polisa.“

Ali za sada, osiguravajuća društva će morati čekati podatke o odštetnim zahtevima ako promjene ograničenja brzine stupe na snagu.

Vatrogasci Calgaryja traže strožije kazne za prekoračenje brzine

Predsednik udruženja vatrogasaca Calgary-ja kaže da rastući trend prekomerne brzine na Stoney Trailu nije samo opasan, već i nepotrebno opterećuje resurse.

Nije jasno hoće li povećanje ograničenja brzine na autoputevima uticati na stope osiguranja, rekao je ministar saobraćaja Alberte Devin Dreeshen u intervjuu za CBC-jevu emisiju Alberta at Noon .

„Postoji mnogo jurisdikcija i podataka o saobraćaju koje osiguravajući biro i drugi mogu koristiti kako bi videli kako su veća ograničenja brzine postavljena za projektovani put siguran način kretanja“, rekao je.

Nova vozila su najskuplja u Alberti u poređenju sa svim ostalim provincijama, sa 68.948 dolara. Generalno, skuplja vozila koštaju više novca za popravku ili zamenu, što rezultira višim premijama.

‘To će biti zabrinjavajuće’

Alberta bi mogla imati više saobraćajnih nesreća zbog rastućeg broja stanovnika provincije, što zauzvrat rezultira većim brojem vozača na putevima, rekao je Dreeshen.

U proseku, po domaćinstvu u Alberti dolaze dva vozila, što je najveći broj od svih kanadskih provincija.

Alberta je takođe iznad nacionalnog proseka po broju smrtnih slučajeva i povreda u motornim saobraćajnim nesrećama, prema podacima Transport Canada.

Istraživanje pokrajinske vlade o većim ograničenjima brzine šalje nesigurnu poruku vozačima, rekao je narednik Andy Woodward iz policijske službe Calgary-ja.

„Moramo biti realni“, rekao je. „Imamo ograničenje brzine od 110 km/h. Puno ljudi sada voze oko 130. Ako im damo 120, hoće li tada putovati 140 ili 150? Da, verovatno hoće, tako da bih rekao da će to biti problem.“

SERBIANNEWS/CANADA

Prodaja nekretnina u Kanadi polako raste kako se kupci vraćaju na tržište

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadsko tržište nekretnina nastavilo je pokazivati ​​znakove života i u oktobru 2025. godine, s blagim porastom prodaje nekretnina po šesti put u poslednjih sedam meseci. Prema podacima kanadskog udruženja za nekretnine (CREA), prodaja zabeležena putem MLS sistema širom zemlje porasla je za 0,9 posto u odnosu na septembar 2025. godine, što ukazuje na moguće znakove rastućeg poverenja kupaca nakon kratke pauze krajem leta.

Shaun Cathcart, viši ekonomista u CREA, objasnio je da je ova promena verovatno povezana s time da troškovi zaduživanja postaju bolji.

„S obzirom na to da su kamatne stope sada gotovo u stimulativnom području, očekuje se da će tržišta nekretnina nastaviti postajati aktivnija u 2026. godini“, rekao je Cathcart. „Uz to, još uvek se suočavamo s popriličnom ekonomskom neizvesnošću koja bi mogla održati tempo rasta umerenim.“

Čak i uz mesečni rast, aktivnost ostaje ispod nivoa iz 2024. godine. Prodaja u oktobru 2025. godine i dalje je bila 4,3 posto niža u odnosu na oktobar 2024. godine. Istovremeno, broj novooglašenih nekretnina pao je za 1,4 posto, što je neznatno pooštrilo tržišne uslove. S manjim brojem novih oglasa koji se pojavljuju online, odnos prodaje i novih oglasa porastao je na 52,2 posto, što se udobno nalazi unutar onoga što CREA smatra uravnoteženim tržištem nekretnina.

Čini se da se i cene stabilizuju. Indeks cena nekretnina CREA-e porastao je za 0,2 posto u odnosu na prethodni mesec, iako je i dalje tri posto niži nego pre godinu dana. Prosečna nacionalna prodajna cena u oktobru 2025. godine dostigla je 690.195 dolara, što je pad od 1,1 posto u odnosu na prethodnu godinu.

Više kuća je dostupno nego u ovo doba prošle godine, ali ukupna ponuda je i dalje blizu tipičnih nivoa za jesenju sezonu. Otprilike 189.000 nekretnina bilo je na prodaju krajem oktobra 2025. godine, što je povećanje od nešto više od sedam posto u odnosu na isti mesec 2024. godine. U međuvremenu, zalihe se drže stabilno, nešto manje od proseka pet meseci, ali daleko od ekstrema viđenih tokom pandemijskog frenetičnog nadmetanja.

Kako se približava zima – obično najsporiji period za transakcije nekretninama – stručnjaci prate hoće li se rastući interes nastaviti gomilati ispod površine. Predsedavajuća CREA-e Valerie Paquin veruje da potražnja jača, čak i ako to još nije u potpunosti vidljivo. Očekuje da bi tržište u proleće 2026. moglo biti trenutak kada će se mnogi potencijalni kupci kupovati.

Za sada, celokupna slika je oprezni optimizam. Cene više ne padaju naglo, kupci se postepeno vraćaju, a ponuda ostaje pod kontrolom. Ako kamatne stope nastave da se smanjuju, Kanada bi mogla videti mnogo aktivniji pejzaž na tržištu nekretnina u narednoj godini.

RBC Economics je imao sličnu procenu o izgledima tržišta nekretnina u Kanadi, na osnovu svog nedavno objavljenog biltena o rezultatima u oktobru 2025. godine.

„Smanjenje kamatnih stopa je, bez sumnje, doprinelo rastu potražnje prošlog meseca, iako se obnavlja poverenja od leta, kako su najgori ekonomski scenariji izbledjeli“, navodi se u biltenu RBC-a, ocenjujući ovo „slabim zamahom“.

„Smanjenje kamatnih stopa Banke Kanade u septembru i oktobru dodatno je poboljšalo priuštivost nekretnina za kupce, smanjujući troškove vlasništva u vreme kada su vrednosti nekretnina umereno pale u delovima zemlje u protekloj godini. Smanjenje kamatnih stopa verovatno će privući više kupaca na tržište, oslobađajući deo nagomilane potražnje akumulirane tokom perioda povišenih troškova zaduživanja.“

RBC je takođe izjavio da je dvogodišnje gomilanje zaliha održalo snažnu ponudu stanova, posebno u Britanskoj Kolumbiji i Ontariju.

SERBIANNEWS/CANADA

Posle tri decenije: Otkriveno da je autor dva nepoznata dela Johan Sebastijan Bah

Od
Viktor
-
0
musical notes on black table

Bah imao oko 18 godina kada je komponovao ova dela, čije su kopije rukopisa pronađene početkom 1990-ih u Kraljevskoj biblioteci Belgije, ocenjuju iz arhiva “Bah” u Lajpcigu

Posle tri decenije: Otkriveno da je autor dva nepoznata dela Johan Sebastijan BahGetty © RAUL RODRIGUEZ

Arhiv “Bah” u Lajpcigu konačno je dva dela za orgulje, otkrivena pre tri decenije u Belgiji, pripisao nemačkom kompozitoru Johanu Sebastijanu Bahu (1685 – 1750).

Direktor arhiva i muzikolog Peter Volni identifikovao je dva dela, hakona, u D-molu i G-molu kao dela slavnog baroknog majstora, koji je poslednjih 27 godina života proveo radeći u Lajpcigu, preneo je Tanjug.

Hakon je muzičko delo zasnovano na kratkoj ponavljajućoj bas-liniji ili harmonijskoj progresiji, što je Bachčesto koristio, uključujući i čuvenu D-mol hako­nu za solo violinu.

Volni je naveo da je Bah imao oko 18 godina kada je komponovao ova dela, čije su kopije rukopisa pronađene početkom 1990-ih u Kraljevskoj biblioteci Belgije.

Njegovo istraživanje pokazalo je da je kopije napravio malo poznati Bahov učenik oko 1705. godine.

Prema Volniju, dela sadrže osobine “koje se nalaze u Bahovim kompozicijama tog perioda, ali ni u jednom drugom kompozitorovom radu”, a njegova sigurnost u pripisivanje je sada 99,99 odsto.

Nemački ministar kulture Volfram Vajmer ocenio je otkriće kao “značajan trenutak za svet muzike”, a Volnijev rad opisao kao “gotovo detektivski, u svojoj preciznoj metodologiji”.

Dela, svako u trajanju od oko 14 minuta, izveo je u ponedeljak čuveni holandski orguljaš Ton Kopman u Crkvi Svetog Toma u Lajpcigu, gde je Bah bio muzički direktor, tzv. tomaskantor, od 1723. do 1750. godine.

Koncert je prenošen uživo na internetu, a prisustvovali su mu Vajmer i gradonačelnik Lajpciga Burkhard Jung.

Ruski genije koji je rešio jedan od najtežih matematičkih zadataka i odbio nagradu od milion dolara

Od
Viktor
-
0
a blackboard with a lot of writing on it

Legendarni ruski matematičar Grigorij Pereljman proslavio se dva puta. Prvi put kada je dokazao Ponkareovu hipotezu – jedan od najtežih matematičkih zadataka milenijuma, drugi put kada je kao nagradu odbio milion dolara. Ovaj ruski genije iz Sankt Peterburga se izgleda povukao iz sveta matematike i draže mu je da bere pečurke daleko od očiju javnosti i naučne slave.

Ruski genije koji je rešio jedan od najtežih matematičkih zadataka i odbio nagradu od milion dolara© илустрација/твитер/pexels

Jednog hladnog novembarskog dana, Grigorij Pereljman koji je živeo u Rusiji postavio je na javni server rad sa naslovom The entropy formula for the Ricci flow and its geometric applications – rad koji je postao temelj jednog od najznačajnijih matematičkih dokaza. Taj rad bio je prvi od tri koja su tokom sledeće godine objavljena i koja su rešila dugogodišnju pretpostavku koju je matematičar Anri Poenkare postavio pre jednog veka.

Poenkare je predložio da ako na bilo kojoj trodimenzionalnoj formi se nacrta dvodimenzionalna linija (luk), i ako je može da se smanji do tačke bez “lomljenja” linije ili oblika, taj prostor je matematički sličan sferi.

Ovo je važno za topologiju, nauku o oblicima. Stefen Smale je 1961. rešio hipotezu u pet dimenzija i dobio Fildsovu medalju, ali trodimenzionalni slučaj bio je najteži. Dalje, matematičar Ričard Hamilton predložio je rešenje koristeći “Riči flou” – tehniku koja je pomagala u Ajnštajnovoj teoriji relativnosti i teoriji struna. Pomenuta tehnika omogućavala je da se oblici koji su “zaobljeni” postepeno pojednostave i pretvore u sfere, ali su se u složenijim oblicima pojavljivale singularnosti – tačke sa beskonačnom gustinom. Topolozi su mogli da izvedu neku vrstu oblikovanja kako bi uklonili te singularnosti, ali još je postojala mogućnost da se one ponovo jave i tako proces nastavi u beskraj. Pereljman je upravo rešio problem singularitet.

Šta znamo o jednom od najvećih genija današnjice

Pereljman je bio na postdoktorskim istraživanjima u SAD na više institucija. Sredinom devedesetih odbio je prestižne matematičke stipendije u SAD i Evropi, vratio se u Sankt Peterburg i zaposlio u Institutu za matematiku Steklova. Prijateljski, ali stidljiv i “neodrastao” matematičar, “izgledao je kao Raspućin, s dugom kosom i dugim noktima”, piše Lajv sajns. Kolegama je pričao da voli šetnje šumom oko Sankt Peterburga i traženje pečuraka. Činio se potpuno nezaniteresovan za bogatstvo ili materijalni uspeh.

Pereljman se u jednom trenutku povukao iz javnosti, i mnogi su mislili da je napustio matematiku. Zatim je 2002. objavio rad, a tokom sledeće godine još dva rada i seriju predavanja na koledžima na Istočnoj obali, objašnjavajući svoj proces, posle čega se ponovo povukao.

Njegov rad pokazao je da se sve singularnosti mogu svesti na jednostavne oblike, poput sfera ili cevi, i da ako se “Riči” proces prati do kraja, trodimenzionalni oblik postaje sfera. Tako je dokazao hipotezu, ali je bilo potrebno nekoliko godina da matematičari provere njegove složene i originalne dokaze.

Matematičari su objavili rad koji je potvrdio da Pereljman rad, nadograđen na Hamiltonov, zaista dokazuje hipotezu.

Pereljmanu su ponuđeni prestižna Fildsova medalja i Clay Millennium nagrada od milion dolara, ali ih je odbio zbog načina na koji se dodeljuje zasluga. “Glavni razlog je neslaganje sa organizovanim matematičkim društvom. Ne sviđaju mi se njihove odluke. Smatram ih nepravednim,” izjavio je, želeći tim gestom da ukaže na moralnu krizu u nauci.

Povukao se sa mesta u Institutu i od tada izbegava javnost. Nije poznato da li i dalje radi na matematici, ali komšije kažu da se oko 2010. starao o svojoj majci. Kada ga je jedan novinar 2010. pokušao da kontaktira, odbio je intervju rečima: “Ometate me. Berem pečurke”.

Koliko je teška zlatna poluga

Od
Viktor
-
0
a gold bar sitting on top of a piece of paper

Zlato je vekovima simbol stabilnosti i sigurne investicije, a najčešće se čuva i trguje u obliku poluga. Upravo te poluge mogu biti različite težine – od onih sitnih, pogodnih za privatne investitore, do ogromnih i teških koje drže banke.

Koliko je teška zlatna polugaGetty © Pierre Perrin / Contributor

Zlato je bezvremenski i pouzdan način čuvanja bogatstva i ovaj plemeniti metal se prvenstveno skladišti i trguje u obliku zlatnih poluga.

Kada se spominje trgovina zlatom, neizostavno je spomenuti uncu – jedinicu mere mase. U međunarodnoj trgovini zlatom, srebrom i platinom koristi troj unca, koja je 31,1 grama. Naziv jedinice verovatno potiče od francuskog grada Troa, gde su u Srednjem veku održavane velike sajamske trgovine. Kotacije zlata na berzi u dolarima, funtama i evrima tradicionalno se izražavaju u ovoj jedinici.  U oktobru 2025. godine cena zlata dostigla je 4350,7 dolara (maksimum) po unci.

U Srbiji prosečna težina jedne zlatne poluge iznosi 12,5 kilograma, dok je u Rusiji težina poluga i kovanica fiksna u gramima prema GOST standardima, ali se njihova vrednost i dalje izračunava na osnovu globalne cene po unci. Sadržaj metala u investicionim i komemorativnim novčićima usaglašava sa međunarodnim standardom.

Težina zlatne poluge može se kretati od 1 grama do približno 13 kilograma, u zavisnosti od njene namene i zemlje porekla. Manje poluge se proizvode za privatne investitore i maloprodaju, dok se veće proizvode za potrebe Vlade. Na primer, u Rusiji se proizvode velike zlatne poluge težine između 11 i 13,3 kilograma.

Standardne zlatne poluge su potrebne za bankarske transakcije, skladištenje rezervi, izvoz i međunarodna poravnanja. Retko se prodaju privatnim investitorima. Ove poluge se proizvode u obliku skraćene piramide sa oznakama koje sadrže informacije o zemlji porekla, proizvođaču, broju poluge, težini i finoći.

Čistoća zlata od koga su izlivene zlatne poluge u Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosi 999/1000, odnosno njihov sadržaj predstavlja 99,9 procenata čistog zlata, isto kao i u Rusiji. Meko i savitljivo, čisto zlato se lako savija i grebe, što ga čini nepogodnim za nakit. Nakit se obično pravi od četrnaestokaratnog zlata (58,5 odsto čistog zlata) i osamnaestokaratnog zlata (75 odsto). Ostatak legure čine bakar, srebro i drugi metali, koji povećavaju čvrstoću i otpornost na habanje komada.

Zlatne poluge se proizvode kao liveno ili štancano zlato. Tradicionalno, rastopljeno zlato se sipa u kalupe, zatim se obrezuje i polira. Ova metoda se obično koristi za relativno velike težine 20 grama ili više.

Da bi se proizvele štancovane poluge, zlato se prvo valja u ravnu pločicu, a zatim se pod presom štancuju u željeni oblik. Ovo proizvodi ingote težine do 500 grama. Zlatne poluge se mogu kupiti u bankama koje nude ovu uslugu. Pored zlata, dostupne su i srebrne, platinaste i paladijumske poluge. Ključno je pažljivo čuvati plemenite metale i njihovu dokumentaciju kako bi se sprečila oštećenja.

Koliko je teška najteža poluga

Najveća zlatna poluga na svetu, teška preko 300 kilograma, proizvedena je u Dubaiju, a prethodni rekorder bila je poluga teška približno 250 kilograma, izlivena u fabrici Micui Majning end Smelting u Japanu. Takve poluge su nelikvidne na tržištu i ne koriste se za trgovinu.

Najmanja zlatna poluga dostupna u bankama teži 1 gram, a druge manje poluge, težine 2-10 grama, pogodne su za čuvanje malih iznosa. Male poluge su veoma likvidne i mogu se lako kupiti ili prodati preko banaka i dilera.

Prvi poljubac se dogodio pre više od 20 miliona godina, otkrila je studija

Od
Viktor
-
0
silhouette photo of couple kissing near sea during golden hour

Prvi poljubac se nije pojavio među ljudima, niti je bio romantični izum modernih civilizacija, već vodi poreklo mnogo dublje u prošlost – čak do zajedničkog pretka ljudi i brojnih velikih majmuna. To znači da se prvi poljubac verovatno dogodio pre otprilike 21 milion godina, prema novim istraživanjima.

Prvi poljubac se dogodio pre više od 20 miliona godina, otkrila je studijaGetty © VCG
Drevni preci ljudi i majmuna su “izumeli” poljubac.

Poljubac je pre desetina miliona godina postao uobičajeno ponašanje u porodičnoj liniji velikih majmuna, a od tada se zadržao kod većine njih, uključujući gorile, šimpanze – i naravno, ljude.

U životinjskom svetu i danas postoji niz vrsta koje praktikuju kontakt usta na usta koji podseća na ljubljenje: Od šimpanzi i bonoboa, do pasa, mačaka i delfina. Ali sa evolucione strane, poljubac je i dalje misterija – iako nosi rizike kao što je prenošenje infekcija, ne nudi jasnu prednost u pogledu preživljavanja, što postavlja pitanje zašto je ovaj oblik ponašanja uopšte opstao.

Iako je ljubljenje kod ljudi dobro proučeno u kulturnom i emocionalnom kontekstu, njegovi evolutivni koreni su dugo ostali nejasni. Tim sa Univerziteta u Oksfordu sada je prvi put sistematski rekonstruisao istoriju poljupca koristeći porodično stablo primata. Analiza pokazuje da se ljubljenje pojavilo u periodu pre oko 21,5 i 16,9 miliona godina, u doba ranih velikih majmuna koji su bili preci i današnjih čovekolikih majmuna i ljudi.

Postoje i indirektni dokazi da su i neandertalci – naši najbliži izumrli rođaci – praktikovali ljubljenje. Analize oralnih bakterija u fosilizovanim vilicama neandertalaca i ranih modernih ljudi pokazale su prisustvo zajedničkih mikroba koji se najlakše prenose pljuvačkom, što snažno upućuje na blizak fizički kontakt poput poljupca.

U studiji su naučnici definisali poljubac kao “nežan, neagresivan kontakt usta na usta koji ne podrazumeva razmenu hrane”. Zatim su prošli kroz podatke o tome koje moderne vrste primata pokazuju takvo ponašanje, fokusirajući se na afričke, evropske i azijske majmune, uključujući šimpanze, bonoboe i orangutane. Ove informacije zatim su uneli u evolutivno stablo i sproveli računarske simulacije kako bi procenili verovatnoću da su se određeni preci takođe ljubili.

Simulacije su pokazale da je najverovatnije da su se prvi poljupci pojavili kod ranih velikih majmuna pre više od 21 miliona godina, kao i da su se kasnije zadržali u mnogim granama porodičnog stabla.

Posebno je zanimljiva činjenica da poljubac nije univerzalna ljudska pojava: Dokumentovan je u svega 46 odsto kultura. To znači da ga deo čovečanstva nije praktikovao uopšte, ili mu nije pridavao nikakav romantičan smisao. Upravo taj podatak podstiče pitanje da li je ljubljenje u osnovi biološka, evolutivna navika ili je reč o izumu u određenim kulturama koji se širio kroz istoriju, prenosi “Independent”.

Okfordski tim ističe da je ovo tek prvi korak ka razumevanju poljupca kao biološkog i evolutivnog fenomena. Njihovi nalazi već sada potvrđuju da seksualno i društveno ponašanje primata ima mnogo više varijacija nego što se ranije mislilo, a da ljubljenje, koje je za nas svakodnevna pojava, ima iznenađujuće duboke korene.

Predlog budžeta za narednu godinu: Više novca za obrazovanje i nauku

Od
Viktor
-
0
IZVOR: N1

Predlogom budžeta za narednu godinu predviđeno je za Ministarstvo prosvete 425 milijarde dinara, a za Ministarstvo nauke 39,6 milijardi dinara

Predlog budžeta za narednu godinu: Više novca za obrazovanje i naukuGetty © picture alliance / Contributor

Skupštinski Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo podržao je danas predlog budžeta za iduću godinu kojim je predviđeno da sredstva za Ministarstvo prosvete budu uvećana za 13 odsto u odnosu na ovu godinu, a za Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija izdvajanje će biti veće za 8,55 odsto.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Borko Petrović na sednici Odbora rekao je da je ukupan predlog budžeta za 2026. godinu oko 425 milijardi dinara, zajedno sa svim izvorima finansiranja, od kojih su 318 milijardi prihodi primanja iz budžeta, a 107 milijardi su ostali izvori. Istakao je da je to povećanje za oko 13 odsto u odnosu na budžet za 2025. godinu tog ministarstva.

Petrović je naveo da je predlog budžeta Ministarstva prosvete za 2026. godinu sačinjen na osnovu objedinjenih predloga budžeta svih indirektnih korisnika ministarstva koji su u sistemu SPIRI, a to su 1.302 osnovne škole, 454 srednje i šest škola od posebnog interesa, kao i 45 ustanova učeničkog i studentskog standarda.

On je obrazložio da su školarine samofinansirajućih studenata oko četiri milijarde, materijalni troškovi i rashodi za zaposlene u visokom obrazovanju su oko 3,6 milijarde, dok su rashodi zaposlenih u učeničkim i studentskim standardima oko 57 miliona.

Petrović je dodao da je obezbeđenje nedostajućih smeštajnih kapaciteta u Nišu oko 360 miliona, a da su plate za osnovno obrazovanje više od 24 milijarde, za srednje obrazovanje oko 12 milijardi, za visoko obrazovanje više od 10 milijardi.

“To je ukupno oko 40 milijardi, što je ukupan deo plata, podiže na 90 odsto ukupnog budžeta. Investicije iznose oko 9,5 milijardi, što je oko dva odsto”, ukazao je Petrović, prenosi Tanjug.

Među najvećim investicijama Ministarstva prosvete izdvojio je podršku integraciji u evropski obrazovni prostor, za šta je predloženo gotovo 1,5 milijarde, a zatim je među investicijama povećanje dostupnosti obrazovanja i vaspitanja, prevencija, osipanje, diskriminacije kao i obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, za šta je predlogom budžeta izdvojeno 17,2 miliona.

Tokom 2026. godine biće nastavljena nabavka opreme i dalja digitalizacija procesa obrazovanja u skladu sa raspoloženim sredstvima, naveo je Petrović i podsetio da je za nacionalnu čitanku, koja je izašla, izdvojeno 120 miliona dinara.

Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović navela je da planirani budžet za 2026. godinu za to ministarstvo 39,6 milijardi dinara, što je povećanje u odnosu na 2025. godinu za 8,55 odsto.

Navela je da je iznos za fond za inovacije na delatnost oko 1,8 milijardi dinara, dok je po pitanju Fonda za nauku Ministarstvo ostaje na istoj vrednosti kao u prethodnojm budžetu godini.

“Značajna aktivnost i značajan iznos sredstava izdvajaju se i za podršku u školovanju i usavršavanju mladih talenata, 1,1 milijardi. Projekti koji se odnose na programske aktivnosti koje se odnose na učešće u evropskim projektima u iznosu od 5,4 milijardi dinara”, rekla je Gnjatović.

Istakla je i da je značajnije povećanje predviđeno kod realizacije programske aktivnosti koja se odnosi na podršku radu preduzeća za nuklearnu sigurnost, odnosno za nuklearne objekte Srbije a, kako je rekla, do povećanja od 100 miliona dinara dolazi iz razloga što se sada započinje proces realizacije sanacije nuklearnog otpada od početka 2026. godine.

Gnjatović je ukazala da je smanjenje budžeta predviđeno u podršci radu jedinice za upravljanje projektima, s obzirom da je jedan od projekata u kojem se oni bave završen.

“Što se tiče podrške radu Fonda za inovacije na delatnost, ostajemo na istoj vrednosti kao što je bilo prošle godine. Podrška radu Centra za promociju nauke, blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče naučno-tehnoloških parkova, uglavnom smo na istim vrednostima u odnosu na prethodnu godinu. Onda imamo ove godine i otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Kragujevcu, te tu imamo značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu”, navela je.

Gnjatović je rekla da je određeno smanjenje budžeta predviđeno i na programskoj aktivnosti i podršku radu Bio4, ali da je to planirano i prethodnih godina za 2026. godinu s obzirom da je završena prva faza u pripremi realizacije ovog projekta tokom ove godine.

Na pragu četvrte decenije: Zašto se mladi u Srbiji kasno osamostaljuju

Od
Viktor
-
0

Čak 31,85 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine deli životni prostor sa roditeljima, ovaj prosek je znatno viši u odnosu na ostatak Evrope, gde se mladi osamostaljuju sa oko 26,3 godina

Na pragu četvrte decenije: Zašto se mladi u Srbiji kasno osamostaljujuGetty © Peter Dazeley

Mladi u Srbiji iznajmljuju stan u 31. godini, a razlozi za tako kasno osamostaljivanje najčešće su finansijske prepreke, nesigurnost zapošljavanja i visoki troškovi stanovanja.

Čak 31,85 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine deli životni prostor sa roditeljima, ovaj prosek je znatno viši u odnosu na ostatak Evrope, gde je prosek oko 26,3 godina.

U nekim zemljama poput Finske mladi se osamostaljuju već oko 21 godine, navodi portal “4zida”, prenosi Tanjug.

Kada mladi razmišljaju o samostalnom životu od prve plate, pitanje nije samo kolika je zarada, već i koliki su troškovi i gde bi želeli da žive.

Upravo ta jednačina je često nepremostiva prepreka za mnoge koji i u svojim tridesetim godinama ostaju sa roditeljima.

Za iznajmljivanje garsonjere u Beogradu potrebno je i više od 250 evra, a za mlade na početku karijere, to je preveliki izdatak.

U manjim mestima situacija je ponekad bolja, kada su u pitanju cene kirije, ali je zato neretko teže pronaći dobro plaćen posao.

Aleksandra Mihajlović sa portala “4zida” kazala je da su mladi koji dolaze iz drugih gradova fleksibilniji i da se brže odlučuju na iznajmljivanje stana, često uz deljenje troškova sa cimerima, dok se Beograđani teže odlučuju na samostalan život, pre svega zbog visokih kirija u odnosu na prosečne zarade, pa se najčešće osamostaljuju tek nakon stabilizacije prihoda.

Ona napominje da, za razliku od studenata, mladi koji već imaju posao i stabilna primanja ne traže samo privremeni smeštaj, već stan u kojem mogu duže da ostanu i stvore osećaj doma.

Istakla je da najčešće biraju dobro povezane, ali i cenovno pristupačne delove Beograda – kao što su Zvezdara, Voždovac, Palilula i pojedini blokovi Novog Beograda.

Prema podacima ovog portala, prosečna mesečna kirija za garsonjeru na Zvezdari i Voždovcu iznosi oko 300 evra, na Paliluli i Zemunu oko 270 evra, dok se jednosobni stanovi izdaju po ceni od najmanje 340 evra.

Cene su najviše u centralnim opštinama poput Starog grada, Vračara i Savskog venca dok su u perifernim delovima grada znatno povoljnije.

PAŽNJA, PAŽNJA: NAJTALENTOVANIJA SRPSKA GENERACIJA JURI U PROSEK, NA GORDANU PETRIĆU VELIKA ODGOVORNOST

Od
Viktor
-
0
Printscreen

Generacija dečaka rođenih 2007. godine je A selekciji već dala četiri reprezentativca, ali užasna partija protiv Hrvatske u kvalifikacijama mora da predstavlja ozbiljno upozorenje direktorima FSS i selektoru

Kada bismo pokušali da tmuran ambijent oko srpskog fudbala malo obelimo, posle velikog neuspeha A reprezentacije u kvalifikacijama za Mundijal, mogli bismo samo površno da zagrebemo po rezultatima mlađih reprezentativnih selekcija. Činjenice govore sledeće: kadeti predvođeni Igorom Matićem su se kao drugoplasirani plasirali u elitnu grupu kvalifikacija, baš kao i omladinci posle turnira u Hrvatskoj, dok je mlada reprezentacija pobedom nad Amerikom vezala treći trijumf.

Međutim, dobili su ozbiljno upozorenje direktori FS Srbije, predvođeni Nikolom Lazetićem i Rankom Stojićem, ukoliko su posmatrali taktičko-tehnički performans generacije igraća rođenih 2007. godine koja je poverena Gordanu Petriću. Da, to je tim sastavljen od momaka koji su kao kadeti pod vođstvom Jovana Damjanovića stigli do polufinala Prvenstva Evrope i tamo prilično nesrećno izgubili od Portugalije. Da, to su momci o kojima se, sa pravom ili ne, još od pionirskih dana priča u superlativu… Da, to je generacija čije potencijalni transferi mogu da prebace magičnih 100 miliona evra.

UŽASAN TAKTIČKI PRIKAZ, HRVATI MOGLI DA NAM SPAKUJU SEDAM GOLOVA

I da, oni su ostvarili cilj pobedama nad Gibraltarom i Gruzijom, ali su u poslednjem meču grupe protiv domaćina Hrvatske izgledali, blago rečeno, loše. Kockasti su pobedili (4:1), ali je to najmanji problem. Oni koji su uživo posmatrali dešavanja iz Zagreba bili su razočarani, jer je u pojedinim trenucima meča selekcija Srbije izgledala kao banda.

I Hrvatska je vrlo lako mogla da postigne šest ili sedam golova. Bio bi to ozbiljan šamar za selektora Petrića, kao i momke kojima se predviđa nastavak reprezentativne karijere. Pričao je mnogo puta o tome bivši trener Crvene zvezde i selektor mlade reprezentacije Srbije Aleksandar Janković da Srbija ima plitak izbor igrača projektovanih za A selekciju sve do „klase 2007“. Posebno, što je pomenta generacija na Prvenstvu Evrope kadeta na Kipru pokazala da ima nešto posebno u sebi. Sećate se sigurno velike pobede nad Austrijom u četvrtfinalu, zatim i dobre partije protiv Portugalije. Selektor Gordan Petrić je za turnir u Zagrebu pozvao sve najboplje što ima. Iz A selekcije je pridodat Mihailo Cvetković, tu su bili Simić iz Partizana, Avdić i Kostov iz Crvene zvezde, zatim Strahinja Stojković iz Sent Etjena, vrlo zahvali vezista crno-belih Dušan Makević, te Zarić, Aleksa Damjanović, Đorđe Ranković, Hadžimujović, Milosavljević… Ozbiljan je to potencijal., momci sa zavidnim stažom u srpskom fudbalu.

S pravom se ta generacija smatra lučonošom srpskog fudbala, jer je, gledajući jedan od ciljeva, poslužila svrsi. Iz tog dvorišta Damjanovićevevih kadeta za seniorsku reprezentaciju Srbije su već debitovali Andrija Maksimović (nije ga bilo u ovom ciklusu), Vasilije Kostov, Mihailo Cvetković i dugogodišnji parnjak Nikole Simića, novi štoper Bornmuta Veljko Milosavljević. Problem je što ta ekipa ima tendenciju pada, i na ljudima iz FS Srbije i selektoru Gordanu Petriću biće velika odgovornost. Jer se od omladinske selekcije Srbije, barem kada je reč o ovoj generaciji, traži rezultat. Njima jednostavno pripada da budu deo evropske elite.

Moguće je da je ekipi takvog potencijala ležao trener poput Jovana Damjanovića. Veliki radnik, stručnjak koji prati savremne trendove i nekada igra sa previše rizika, shvatio je mesto selektora kadeta kao izazov karijere. Sećate se sigurno da je zbog te klase put Kipra prošle godine krenuo i tadašnji selektor Dragan Stojković Piksi. I on se sigurno divio načinu na koji igraju srspki reprezentativci rođeni 2007. godine i mlađi. Bilo je tu akcija posle kojih su fudbalski zanesenjaci da poližu prste. Mnogo direktnog fudbala, mnogo presinga, igre jedan na jedan po celom terenu, najviše rizika.
„Momci su divni, često im kažem da su bolji nego što smo mi bili. Moramo da negujemo nove generacije, oni znaju da moj stručni štab i ja mnogo verujemo u njih. Ne samo fudbalski nego i ljudski, jer ako nije dobra hemija ne možete da dođete dovde. Zato insistiramo na tome da budemo skromni i ponizni na terenu, moramo da trčimo taj metar, moramo se bacamo na glavu da bi došao rezultat i da bi na kraju došla akcija kao što smo dali treći gol. Moramo da budemo skromni i na terenu i van njega baš zato što imamo kvalitet”, pričao je posle plasmana u polufinale Prvenstva Evrope za kadete Jovan Damjanović.

POSLE POSVEĆENIKA DAMJANOVIĆA, SELEKTOR LIBERALNOG PRISTUPA POPUT PETRIĆA

Možda neočekivano, čelnici FSS odlučili su se da generaciju dečaka rođenih 2007. godine povere Gordanu Petriću. Nekadšanjeg štopera Partizana i Glazgov Rendžersa, bar oni koji su ga upoznali, opisuju kao odličnog tipa. Harzimatičnog, zabavnog, poštenog… I zbog toga Gordan Petrić zaslužuje veliko poštovanje, jer dobri glasovi o njemu su se baš daleko čuli. Čak i tome da je tokom boravka u Čukaričkom radničku klasu tog kluba čašćavao kovertama sa stranom valutom. Međutim, nekako se stekao utisak da se, bar do sada, Gordan Petrić neobavezno ili da zvuči lepše fakultetski bavio trenerskim poslom. Nije izgradio imidž trenerskog krvnika i radnika koji sebe vidi u elitnom fudbalu za nekoliko godina.

Do sada je Gordan Petrić radio u Čukaričkom,  Bežaniji, Larisi, Gorici, pa je imao vrlo interesantan mandat uvoljenoim Partizanu, kada je, izmešu ostalog, dva puta tukao nemački Keln i igrao proleće u Evropi. Ali je više puta ponavljao da mora da misli na sebe i prekidao poslove koji su iziskivali manji stres. Čak se negde dalo nagovestiti da više ne želi da se bavi trenerskim poslom kada je ispraznio kancelariju na Banovom brdu i napustio Čukarički.

Međutim, Gordan Petrić je dobio poziv sa FS Srbije, čelnici zaduženi za mlađe reprezentativne selekcije dali su mu bisere u ruke. Možda ga i nesvesno „uvalili“ u problem, jer deluje da su visoko postavljeni standardi u eri Jovana Damjanovića, doprineli su da se sa pažnjom prate svi mečevi geeneacije dečaka rođenih 2007. godine.

Na tu odgovornost moraće da se navikne Gordan Petrić i možda pomalo promeni trenersku doktrinu.

MONEKE, NVORA I GREJEM SPREMNI ZA VALENSIJU

Od
Viktor
-
0
ABA liga

Čima Moneke (© Starsport)

Sjajne vesti stižu iz Crvene zvezde pred nastavak takmičenja u Evroligi

Košarkaši Crvene zvezde vratili su se trenažnom procesu posle jednog dana odmora i započeli pripreme za važno gostovanje u 12. kolu Evrolige, gde ih u petak dočekuje Valensija.

Dobra vest za trenera Sašu Obradovića stigla je već na prvom treningu uoči puta, crveno-beli su konačno kompletniji. Čima Moneke, Džordan Nvora i Devonte Grejem vratili su se u pun rad i priključili ostatku ekipe, što daje Zvezdi preko potrebnu širinu u rotaciji u fazi kada se raspored zgušnjava, a svaki meč nosi veliku težinu posebno jer crveno-bele sada čeka veći broj gostovanja.

Moneke je zbog povrede propustio prethodne obaveze, a njegov povratak značiće Zvezdi pre svega u energetskom delu igre i odbrani, gde je često davao najjači impuls ekipi. Džordan Nvora, čiji je ofanzivni potencijal bio veoma važan u prvoj fazi sezone, takođe ponovo konkuriše za minute, dok bi Devonte Grejem mogao najzad da debituje ove sezone.

Zvezda u Valensiju putuje sa jasnim ciljem, da nastavi izvanredan niz reziltata i pored velikih problema sa povredama. Van tima na duži period su i dalje Tajson Kartert, Džoel Bolomboj…

Utakmica je na programu u petak, a crveno-beli će u Španiju otputovati nakon još jednog treninga u Beogradu.

1...150151152...1.534Stranica 151 od ukupno 1.534

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković